Prikolica

[ficha007 298 Napisano April 19, 2010]

Nove slike

[spdzlla 0 Napisano April 19, 2010]

Slike su zaista predivne. Posebno mi se svidjaju prve dve.

[lalajko 1909 Napisano April 20, 2010]

Neverovatno je da je dovde stigao! Mnogo znaci pogon na tocak od prikolice!

 

[ficha007 298 Napisano April 21, 2010]

Test motora Ural T model 2009

 

tekst preuzet sa:

http://motorcycles.about.com/od/ural/fr/09_ural_t_review.htm

 

Motori sa prikolicom su verovatno jedna od najvećih stvari koja budi nostalgične uspomene koju će te naći na tri točka, i na prvi pogled Uralov motor izgleda nepromenjeno uprkos decenijama proizvodnje.

Ali ne dozvolite da vas stara škola "izgleda" prevari. Slab kvalitet doveo je do loše reputacije u 90-im godinama, pa su Rusi morali bolje da rade i modernizuju njihov proizvod i povrate svoje pozicije grubog, svestranog brenda.

 

Vozio sam Uralov zadnji model, zvan "T"  sa cenom od 9.999 dolara kroz Sijetl, da bih video kako se vožnja ovim retro modelom suprotstavlja modernim mašinama, te da utvrdim da li je ovaj pristupačni prikoličar zaista tako zabavan za vožnju kao što izgleda.

 

Dobro: Sve staro je novo ponovo

 

Ural se i dalje proizvodi u Rusiji, a 99 posto motora se proizvodi u njegovoj fabrici u Irbitu i predstavljaju polaznu tačku za ostale delove iz sveta. Kroz svaki pojedinačni deo njihovog motora koji je nekada izgrađen tu - od matice i vijka pa do glavnih komponenata - delovi za Ural bili su kamen spoticanja glavnih dilera.

 

Za primer, prednji i zadnji amortizeri se prave u Italiji u Sachs-u. Glavna spona viljuške dizajnirana dosta arhaično radi bolje u pogledu držanja prikolice od klasične teleskopske. Takođe preuzeto iz Italije su kontrole sa leve i desne strane od strane Domina, a sistem paljenja od Ducati Energije, a potpuno plivajuće, četvoroklipne prednje kočnice od Bremba. Sila zaustavljanja je blago povećana zbog Uralovih doboš kočnica na zadnjem točku i prikolici.

Menjač sa četiri brzine ima German Hertzogove brzine ( koji takođe snabdeva KTM ), sa polugom menjača za brzine i malom hromiranom ručicom pored pedale kočnice za hod unatrag. Motor je vazduhom hlađeni, horizontalno postavljen, 749cm3 twin motor, konstruisan od strane BMW-a i prerađen od strane Urala, sa karburatorima Keihin za svaki cilindar, oreginalno napravljenim u Japanu, sa Denso alternatorom. Par hromiranih izduva izlaze sa svake strane motora. Bokser motor isporučuje 40KS i s obzirom da nije tjuniran, sa rezervoarom od 5 galona, daljina kruzinga sa Ural T modelom je dovoljna za razumne touring udaljenosti i to od opcione opuštajuće vožnje za mozak pa do ozbiljnih međudržavnih putanja.

 

Deo za putnike, u samoj prikolici je relativno zbijen, ali postavljeno sedište je relativno udobno a u prednjem delu je dosta prostora za noge. Putnički odeljak počiva na gumenim čaurama za apsorpciju udara a opciono se dobija vetrobran kao i prekrivka koji značajno poboljšavaju vozačko iskustvo samog saputnika. Iza je prtljažnik koji se ne može zaključati. „T“ model dolazi samo u mat crnoj boji sa tankom crvenkastom linijom koja lepo izgleda izdaleka ali nažalost, kada se približite, otkriva da je linija nalepljena.

 

…nastaviće se

[ficha007 298 Napisano April 22, 2010]

Prebacite nogu ( оprezno ) preko: Egronomija, Ruski stil

 

Sedajući na sedište Urala T izgleda kao uzjahivanje običnog bicikla, osim što morate da manevrišete sa vašom desnom nogom ispred metalne cevi koja povezuje prikolicu sa motorom i pre usisnika za vazduha za desni cilindar. Ovaj položaj je dobar za kraće vožnje, ali ako želite da pomerite noge okolo, osetićete malu stešnjenost zbog okolnog “hardvera”. Vozačevo sedište je u “traktor” stilu i može da se podešava da klizi napred ili nazad.

 

Pogled preko kormana otkriva elementarne povratke osnovama rasporeda sa tipičnim levim i desnim kontrolama na ručkama ( zahvaljujući Dominu ) sa brzinomerom napred u centru i upravljačem odmah iza. Zavrtite dugme i upravljač postaje čvršći ili slabiji, što pomaže da pronađete pravi položaj upravljača kada je površina puta neravna. Leva i desna papučica kontrolišu brzine i kočenje i dok ručne poluge upravljaju sa prednjim Brembo kočionim diskovima, nožna pedala upravlja doboš kočnicama na zadnjem i točku same prikolice.

 

Na putu: Izgleda zabavno

 

Postoje pristojni izgledi da će te iskusiti dve suprotstavljene opcije kada odlučite da vozite motor sa prikolicom: oprezni vozači na dva točka upozoravaće vas na njihovo demonski nepredvidive upravljačke karakteristike, dok će potpuni stranci veselo dobaciti: "To izgleda zabavno". Prvi će pokušati da vas mračno sudbinski odgovore od istraživanja životnog stila vožnje prikoličara, dok su potonji već na korak od upravo od "penjanja u prikolicu" radi uživanja u vožnji. Znaćete verovatno da li ste "materijal za Ural" posle otprilike provozanih par metara na ovoj neobičnoj mašini.

Za početnike, stabilnost je pre svega zahtev od prikolice nego što je to slučaj kod modernih vozila na tri točka kao što su Can Am Spajder ili Piađo MP3. Vozila sa pogonom na jedan točak ( za razliku od za off road spremnih vozila sa pogonom na dva točka ) imaju relativno grub način upravljanja točkom uzduž vozila oreginalno namenjenog za solo putovanja, pa će prva stvar koju će te primetiti njegova tendencija da skrene u desno kada krenete da ubrzavate. Početnici će uskoro razviti osećaj da skrenu u levo sa ciljem da kontriraju, ali ono što treba više prakse je prebacivanje u brzinu. Oduzimanje gasa radi promene brzine čini da se motor pokuša vratiti u prvobitnu osu, što opet znači da vaše guranje upravljača čini da se vaš motor počen migoljiti. 

 

[ficha007 298 Napisano April 24, 2010]

nastavak...

 

Na putu ponovo

 

Vežbajte prebacivanje brzina i naučićete da upravljate u zavisnosti od vašeg „balansiranja“ sa gasom i držite motor u pravcu. Ali sačekatje, tu je još jedna komplikacija: kočenje. Stisak na prednje kočnice dovodi do skretanja motora u levo, što od vozača zahteva da udari kontru na desno. Sa usporavanjem motora, pospešuje se i pritisak na nožnu kočnicu, ali doboš kočnice na mom test motoru imale su malo popuštanje, što me je okrenulo ka prednjim, Brembo kočnicama.

Povrh svih specifičnosti, okretanje je još jedan zadatak kada se radi o prikoličaru. Okret u levo je relativno lagan nasuprot relativno teškim naporima koje takvo upravljanje zahteva, ali okret u desno  zahteva još vise opreza, jer prikolica ima tendenciju da skrene sa puta ako je promena pravca velika. Ako prikolica “zalebdi” održavanjem zadate putanje bez drastičnih korekcija trebalo bi da vas vrati na zemlju lagano.

Ako sve ove sporedne karakteristike zvuče “odlagajuće” zapamtite ovo: jednom kada naučite da propisno upravljate motorom, motor sa prikolicom postaje zaista zabavan. Uprkos tome da ima samo 40 KS Ural “T” nudi dovoljno telesnog zadovoljstva da obuzme i najiznurenijeg vozača. Motor proizvodi dobri stari klik-klak zvuk, tu je takođe i dosta povratne informacije sa kormana ( iako morate da se rvete sa njima da bi kontrolisali 739 funti težak motor od savijanja ), a možete takođe razgovarati i sa putnikom smeštenim tesno u prikolicu, mnogo lakše nego vikati preko ramena za 180 stepeni.

Performanse Utala “T” su daleko od blistavih, preporučena maksimalna brzina je 65 milja, a njegovo držanje na putu ima tendenciju da ometa vašu brzinu kretanja na okretima. Ali to ne mora da znači da ne možete da koristite te performance kao vašu prednost. U stvari, brzo sam otkrio da naglo povećanje gasa može da dovede do driftovanja, a ako ste nekada gledali trke prikolica na poznatoj trci Isle of the Man, mogli ste da vidite ogroman potencijal za huliganisanje koji imaju ta vozila na tri točka. Ipak, osetio sam se generalno nedovoljno kompetentan da idem do limita ove tehnologije iz II sv. rata. Ural “T” želi da vozi svoju sopstvenu vožnju, i respektujte signale koje vam šalje zarad najlepšeg iskustva vožnje prikolicom.

 

Donja linija: krajnja cena pogađanja za zabavu na tri točka

 

Ural “T” kreće sa cenom od 10.000 dolara i uprkos par razočaravajućih detalja ( kao što je nalepljena linija i par loše isfiniširanih ivica ) ovaj prikoličar nudi dosta zabave, kao i generalno jedan od najinteresantnijih načina da vučete saputnika po otvorenom putu. Relativno nizak prag performansi i loše držanje nisu zaista za svakoga, ali tome kontriraju drugi kvaliteti sa dosta upečatljivosti i šarma. 

Možda će da izazove trubljenje i zvižduke koje izaziva većina modernih motora, ali za mašinu čija jednostavnost i utilitarnost nije dirnuta decenijama, Ural “T” prolazi sa poštenom i istinski hvale vrednom vrednošću sa uloženo.

[ficha007 298 Napisano April 27, 2010]

Ural Cross / Cross TWD

 

 

  Ural motori evoluirali su polako i studiozno počev od njihovog rođenja 1941. godine. Glavne promene nisu se događale često, nego otprilike svakih 10 godina su tu primetna tehnička poboljšanja uključujući 12 voltnu elektriku, bolja svetla, poboljšane kočnice, više snage, hod unatrag. 

 

 

  Tokom svih ovih promena, oblik i stil same prikolice nisu se menjali.

 

 

  Predstavljanje novog tela prikolice modela “Ural Kros”, osmišljenog od strane evropskih distributera, je stvarno revolucionarno. “Ural Kros” prikoličar osmišljen je kao rezultat zahteva mušterija u Evropi, za još većim avanturističkim motorom. Prikolica sposobna da nosi raznovrsne terete preko grubog terena, snegom prekrivenih planina, pa čak sposobna i za off road takmičenja amatera.

 

 

  Za off road takmičenja nije neophodno da imate udobno i komforno sedište za saputnika. Ural Kros ima više držača za ruke, a bitno je reći i da se putnik može kretati okolo kao ko-pilot i uticati na stabilnost i trakciju kada je to potrebno kod samih takmičenja.

 

 

  Avanturistička vožnja koja podrazumeva put oko sveta ima nešto drugačije zahteve. Ural Kros ima osiguran, prtljažnik na zaključavanje kao i veliki utovarni prostor sa puno tački za kačenje prtljaga i njegov utovar. Premeštajuće ko-pilotove ručke lako pretvara Ural kros prikolicu u teretnu prikolicu.

 

 

  Ural Kros dostupan je sa ili bez selektivnog pogona na točak prikolice za zemlje Evrope koje imaju pravilo vožnje desnom stranom, i pogonom na samo jedan točak za one gde se vozi levom stranom. Ural Kros je opremljen sa uobičajenom zaštitom  motora kao i rezervnim točkom za sve modele.

 

 

  Više paketi opreme takođe uključuju lopatu, kutiju prve pomoći, kantu za gorivo. Dalji dodaci mogu se dodati na sve modele.

 

 

  Za one koji već imaju Ural, Ural Kros prikolica dostupna je kao odvojeni deo. Jednostavno otkačite postojeću i zamenite je sa novom Ural Kros prikolicom. Takva kombinacija je spremna za avanturu po bilo kakvom vremenu. Ako želite da vozite putnika komfornije ponovo, samo zamenite prikolice.

 

 

Više detalja dostupno je kod Uralovih dilera.

 

[ficha007 298 Napisano Jun 22, 2010]

Sta je bre ovo, tema mi se zaparlozila ;D

Vidim ja da cu morati da ostrim britko pero pa da zanovim temu ;D

[vladimirtika 65 Napisano Jun 23, 2010]

Kupujem prikolicu, pa da prebudzim moj TA!!!!!

[ficha007 298 Napisano Jul 15, 2010]

[ficha007 298 Napisano Jul 18, 2010]

Tamo gde su tri točka bolja nego dva

 

Tekst preuzet sa http://www.imz-ural.com.au/pb/wp_4aecb6e9/wp_4aecb6e9.html

 

Svake godine pripadnici kluba Ulysses Adventure riders imaju reli. On se održava u periodu od 18-19 septembra u Tiburi. Kao diler Urala, izgledalo mi je kao dobra ideja da povezemo nekoliko Urala prikoličara tamo i saznamo kako se drže na tom putovanju, i stavimo ih par kilometara na probu kako bi saznali njihove osobenosti i upoznali ih bolje.

Uzeli smo tri prikoličara, zeleni i beli Turist i crni Rendžer model, specijalno izdanje. Svi su bili stariji od godinu dana, a Turist modeli su od skora nabavljeni. Filu i meni pridružila se moja ćerka Katarina sa svojom kamerom i crvenom torbom vozeći se u Uralima, a prijatelji Džon i Dejvid pošli su u avanturu na modelima BMW-a GS800 i GS 650 Dakar. Džon je poveo i svoju ćerku Mendi na vožnju. Pit je poveo lutku putnika, Poli u njegovoj prikolici.Ona nikada nije napustila njeno sedište niti se žalila tokom celog puta.

 

Dali smo sebi cilj da za tri dana pređemo 1400km opuštene i mirne vožnje i isto  toliko natrag. Prikolice su nosile dosta opreme uključujući po 20l goriva za svaki motor i nešto opreme za vozače BMW-a. Ta količina opreme bila je dobar balast za prikolicee takođe. Ruta nas je vodila kroz Bingaru, do Moreja i Kolarenberija. Poli je zaradila svoju prvu krunu u Bingari, jer je na svojoj glavi nosila plastičnu torbu, kako bi sačuvala svoju periku svežom za Tiburu.  

Iz Kolija smo otišli na sever, po zemljanom putu i probušili prvu od nekoliko zadnjih guma probivši je ravno. Vijak koji je poče da rđa,ali je, pretvoren u ekser brušenjem kamenom, probušio nazubljeni deo gume. Imali smo dve na prtljažnicima prikačene rezervna točka, pored tri motora, koji su napravljeni radi brze zamene na putu.

 

Ruske gume su sa dva krampona i za vožnju dosta meke i lake za zameniti, na mestima koja su podložna ovakvim gumi defektima. Duro gume koje smo nosili za zamenu imale su 6 krampona i mnogo tvrđi sastav. One bi trebale da izdrže teži tretman mnogo bolje i da se duže koriste.

 

Prvog dana krenuli smo ka Lightning Ridge, i bili smo tamo da bi se dobro smočili u dosadno vrućoj vodi uveče. Započeli smo vožnju brzinom od 80-85km/h, ali se veoma brzo ustalilo na lakih 95km/h čak i po zemljanom putu. Zaustavljali smo se svakih 50 kilometara dok smo se privikavali na vožnju.

[lord_oblivion 1361 Napisano Jul 22, 2010]

Evo kako nasa braca Rusi objasnjavaju 

 

http://www.youtube.com/watch?v=dN5PAwc1ns8

[ficha007 298 Napisano Jul 22, 2010]

Drugog dana vozili smo preko granice kod Hebela i sve do Bolona, na putu za avanturiste. Odatle smo krenuli zapadno do Tahormindaha da prenoćimo. Održavali smo tempo putovanja sa lakoćom, promenivši naš drugi točak kada smo krenuli, i ako su vozači BMW-a još uvek želeli da nas preteknu i sačekaju napred.

 

 

Van Kunamule, naša laka vožnja bila je prekinuta kada je BMW 650 Dakar stao. Pregledom smo ustanovili da je u pitawu ubrizgavanja goriva, pa smo pozvali RACQ kamion da nas vrati u Kunamulu. Iz telefonskog razgovora čoveka iz Rok motora i čoveka iz RACQ tima utvrđeno je da je pokidana žica pumpe za gorivo.

 

 

Popravili smo je te noći u njihovoj radionici, i krenuli rano ujutro narednog dana da završimo rutu od blizu 600km do Tibure. Peščana oluja nam je rano prikovala glave i doprinela da neke „vetrovite“ sekcije prođemo brzinom od 80km/h. Dok smo bili na ranom doručku u Targomindahu vidljivost je opala na 50 metara. Na sreću, rasčistilo se brzo i uslovi za putovanje su se popravili kada smo došli do paba u Nokundri na ručak. 

 

 

Odatle smo ponovo kročili na ozbiljne makadamske puteve. Prisustvo dosta kamenja na putu dovelo je trećeg bušewa gume i primoralo da pažljivije gledamo put naročito kamenite delove, kako bi smo izbegli dalje bušenje guma na oštro kamenje. Sada smo ostajali sa vozačima BMW-a jer su i oni morali da uspore vožnju.

 

Polovina od 220 km puta do Tibure pretvorila se u pesak, koji je favorizovao Ural. Delovi puta pod peskom bili su duboki po 100 mm i prouzrokovali su mučenje za putne motori. Prikoličari su se malo migoljili, ali su bili stabilniji da nastave sa brzinom od 90km/h, dok su motori morali da nas stignu za promenu. Mnogi koji su se vozili pozadi sa Džonom, pridružili su mi se u prikolici, kako bi mu omogućili da lakše i bezbednije vozi po pesku.

Došli smo u Tiburu u dobrom stanju i uzeli kuću u starijem ravnom delu uz  The Granites Caravan Park. Bilo je dosta ozbiljnih turističkih motora u gradu, zbog relija i uživali smo u susretu sa njima. Nekih 120 motora prispelo je uključujući i 5 prikoličara koji su prešli put od 800km sve od Adelaide. Bili su iznenađeni što vide Urale u gradu, pogotovo par vozača koji su vozili kroz Nokundiru, dok smo mi bili tu i komentarisali svakome kako nam je bilo boreći se sa peskom kasnije, da je prava sreća da i drugi prikoličari nisu pokušali da dođu ovim putem.

 

 

Petak je bio dan za vožnju kroz Milparinku i Fil je uzeo svoju prikolicu za vožnju dok smo Ketrin i ja kružili oko glavne ulice i odgovarali na pitanja i dozvolili drugima da malo testiraju motor. Ovo je uvek zeznuto zbog toga što ne možete uvek znati ko može i zna da vozi prikolicu a ko misli da može zato što to izgleda lako.

 

 

Subotnja vožjna je bila duža i mi smo ostavili motore i sve što je utovareno u prikolicu, nakon što smo je otkačili kako bi smo obezbedili sobe za putnike. Bilo je tu oko 40 motora plus jedna druga prikolica na ovom putovanju koje je obuhvatilo neke veoma kamenite puteve, kao i posetu nekim istorijskim mestima koja su sada uključena u Sturt National Park.

[ficha007 298 Napisano Avgust 4, 2010]

U subotu uveče bila je velika večera, defile i govorancija na prostoru za zabavu. Potpuno smo uživali u veoma dobro organizovanom događaju i ljudima koje smo tamo upoznali. Fil je kada smo krenuli kući, u glavnoj ulici malko „gasirao“ ali bez straha jer Poli se ne da zaplašiti tako lako. Nedelja i mi smo na putu ka kući, vozeći polagano i oprezno motore preko Vanaringa. Video sam da je taj deo puta mnogo interesantniji za uživanje ovoga puta u poređenju sa nekoliko puta provozanom tom deonicom u kolima. Mnogo se više saživite sa okruženjem na motoru.

Posle Vanaring kafića, imali smo još jednu rundu horor priča o padovima ostalih dvocilindraša i dvotoškaša na putu prema Hangerfordu, gde nam je policija čestitala na tome kako smo došli do tamo bez padova. Izgleda da su dugački putni pravci i suviše velika očekivanja od tih motora i njihovih mogućnosti prouzrokovali brige među lokalnim stanovništvom koji su morali da počiste ostavljeni nered.

Nakon tankanja za nas i motore, uputili smo se dole ka Jantabuli, gde nam je veoma prijatan bračni par ponudio da odsednemo na njihovoj farmi. Tamo je bilo mnogo peska koji su Urali obožavali dok su „solisti“ izmišljali razloge znane samo njima sa njihovim više nego kvrgastim gumama. Obojica, David i Džon smanjili su brzinu vožnje, Dejvid ribajući motor kada smo otišli.

Preko noći je padala kiša tako da je između 5.00 i 8.00 časova igra ponovo bila promenjena kada smo se ponovo vratili na glavni put, i upravili naše kretanje kroz Engoniju po putu od katrana ka Burku. Prvih 100km puta omogućili su dvotoškašima njihovih pet minuta, sada kada je pesak bio mirniji, ali se odjednom, bez upozorenja pojavio mulj po putu. Džon je bio najteži za silazak sa motora, ali je imao iznenađenje u obliku klizave „zakrpe“ koja ga je obmanula i naterala na silazak.Dejvid je morao da vozi 30km/h i imao je grčeve dobijene od pritiskanja upravljača radi boljeg gripa. Ponudio sam mu da napravi pauzu i menja se sa mnom na Uralu i ubrzo je bio za kormanom sa prvim svojim osmehom danas. Njegov BMW imao je niži pritisak u gumama, ali je još uvek dobro prianjao, pa nam je bilio drago da vidimo te motore ponovo na putu bez modrica na njihovim vozačima.

Sve ovo nam je ukazalo i otvorilo oči o superiornijem držanju i stabilnosti motora na tri točka. Uzane Uralove gume od 4.00x19 inča imale su viši pritisak na tlo i kombinovno sa stabilnošću na tri točka, učinile su držanje na putu odličnim kako na suvom pesku tako i na muljevitom tlu.

 

Dobra hrana u Burku, i postavljanje naših kišnih guma dovelo nas je do Valgeta, pošto smo promenili našu zadnju probušenu gumu. Vlažno vreme doprinelo je da jedan zubac na prethodno neiskorišćenom rezervnom točku postane dovoljno labav, da se na gumi pojavi rupa tamo gde ga je on malo stisnuo. Te noći sam pregledao i dotegao zubac i poravnao ga u Valgetu.

 

Poslednji dan putovanja od Valgeta proleteo je sa vetrom koji nas je pratio i vlažnom putu. Poli je bila dobrodošla nazad u Bingaru i dok je sedela u prikolici i kiša joj spirala prašinu sa usana, mi smo ručali u obližnjem restoranu.

Uralova egronomija i sedišta pokazala su se dovoljno komfornim za duga putovanja, a potrošnja je bila na svakih 13km po litra benzina na putu dugom 2869km. Promenjene 4 gume i zategnutih par zubaca su jedine stvari koje su iziskivale našu pažnju. Otkrili smo da je brzina od 95km/h sasvim dovoljna za opuštenu vožnju, koja nas je sve ostavila sa malo „rezervnog gasa“ i bez prave zaštite od vetra na Turist modelu. Tovarni kapacitet je bio sjajan a beli motor je ostao najčistiji kada smo ga posmatrali u blatu i prašini.

[ficha007 298 Napisano Avgust 21, 2010]

Kineska kopija naziva CJ 750, slicno kao i Ural ima motor od 750cm3, bokser.

Puno jeftinija od Urala. Ali...

Ne proiyvodi se vise od 1997. godine. Narucuhe se od firmi koje se bave preradama i nalaze se u Kini.

Evo linka jedne od najpoznatijih:

http://www.cj750.net/

a evo i malo slika.

 

 

 

 

 

 

[ficha007 298 Napisano Avgust 23, 2010]

 

 

 

[ficha007 298 Napisano Avgust 23, 2010]

Kako sam završio sa Dnjeprom

 

Tekst preuzet sahttp: http://www.russianiron.com/Hals-Dnepr.htm

 

Tamo negde sedamdesetih godina, bio sam na moto skupu u Stepping Stone Ranch u Rod Islandu. Bio sam mlad praznoglavi hipi sa Harlijem Naklhedom iz 1947. godine koji sam kupio kao korpu sa namerom da ga vozim... sigurno ne obnovljenog. Tamo sam bio sa još nekom ekipom Harlijevaca koji su zaista bili dobri poznavaoci Harlija. Ja sam bio više otvoren i za ostale motore jer je to sve bio isti vetar, kad voziš nešto. Tada sam tamo video moj prvi Indijan motor sa četiri cilindra. Bio je ofarban oreginalnom crvenom bojom, u pratnji plavog oblaka dima. Ali on je išao i zvučao cool za mene. Bio je na prodaju za 850$, i bilo je kasno popodne kada sam imao keš. Svideo mi se. Moji Harli drugari su mi se smejali kada sam im govorio da pomišljam da ga kupim. Govorili su mi da zvuči kao smrdljivi MG. Ako nije Harli ne vredi ni govno. I ja sam ga uzeo. Isti momci odgovarali su me od kupovine Rokona u ranim osamdesetim jer ima smrdljivi dvotaktni “ringi dingi” motor. Besplatni saveti su takvi sa razlogom jer ne vrede ni govna ako je to samo mišljenje druge osobe. Konačno sam naučio da sledim moje vlastite želje i ne tražim od drugih ljudi mišljenje o motorima ili bilo kakvoj drugoj cool igrački. OK, to je popunilo vreme do 2001. godine. Surfujući E-bay-om pronašao sam Rokona. Imao sam najbolju ponudu I... dovezao sam ga kući. Naravno nije izgledao onako kako je bio opisan. Ali bio je tako utilitarističke konstrukcije da je posle samo par jednostavnih kurblanja proradio sasvim lepo...i lepo sam proveo vreme na njemu. Ah da samo ranije nisam slušao moje drugare. Jedina ispravna stvar koju sam od tada uradio je da kupim zarđalu Harli Dejvidson prikolicu na skupu Harlijevaca u Nju Jorku. Bio sam sa mojim Belerom 66, pa pošto je bilo još par momaka, stavili smo je na krov I čvrsto uvezali. Dovezli smo je kući bez ikakvih problema. Probajte to danas. Telo je bilo toliko zarđalo da je završilo u dnu garaže a lepi drveni sanduk postao je telo prikolice. Izgledalo je kao glupi kamion za berbu. Problem je bio takav da jedino ko je mogao sretno da se vozi u tome je bio moj crni labrador. Moja devojka nije želela da učestvuje u tome. I tako se to završilo. Ukratko, trebalo je da završi u jarku. Virus prikolice okupirao je moju psihu. Uvek sam čeznuo ua dobrom prikolicom negde u podsvesti, posle tog ranog eksperimenta. Nedugo pošto sam se oženio, kupio sam prelep BMW R60/2 iz 1964. godine sa idejom da mu dodam prikolicu kako bih mogao da povedem moju ženu u vožnju. Ona je rekla: „Ne želim da se vozim u prikolici. Osećam se kao klovn“. I tako je BMW otišao.

Nekoliko godina kasnije, još uvek sam se igrao sa motorima, ali sam sada imao ćerku ( sa kojom nisam provodio dosta vremena ). Počeo sam da shvatam da bi trebalo da provodimo više vremena zajedno radeći cool stvari. Kupio sam joj maleni snoumobil za Božić. Ona ga je obožavala. Nisam mogao biti racionalan prilikom kupovine snoumobila zbog ograničenog vremena koje nam je trebalo da se naviknemo na njih. Iznajmljivanje bi bilo odgovor. Ali seme je bilo zaraženo. Moja ćerla zavolela je motorne igračke. I moja žena ih je u stvari takođe volela. Jas am ih voleo. Hmmm. Moja ćerka volela je da se vozi na Rokonu. Moja žena takođe. I ja sam počeo da razmišljam ( i racionalizujem ) da je prikoličar savršena porodična moto igračka. I tako sam otišao na E-bay. Tražio sam BMW prikoličara. Našao sam par dobrih prikoličara, ali hej…nisam mogao da izdvojim toliko para za…igračku. Proširio sam moju pretragu na “druge prikoličare” i stvari su počele da bivaju interesantne. Goldwing sa prikolicom. AJS sa prikolicom. Harli sa prikolicom. I onda… Ural sa prikolicom.

Gledao sam jedno vreme ponuđeni listing, i video da je mnogo novih prikoličara prodato. Najčešće su bile daleko da bi se mogle pokupiti i suviše komplikovane za slanje brodom. Konačno sam ugledao jednu “pacovski staru” ( čoveče što volim patina na motoru ) u Baltimoru. Izgledala je kao da je služila kao golf loptica nekom retriveru prilikom treninga.

Ružna masna ulubljenja, tanke linije od štapa i krpe. Ali je bio blizu za dovesti. Prodavac je napomenuo da će da upali posle uobičajenog čišćenja karburatora i neznatnog krpljenja. Sve ovo smo čuli i ranije. Pa sam malo zabio glavu i podrobno ga pogledao. Pogledao sam ga kao soko. Nisam mogao da zaspim. I na kraju sam dobio Urala. I tada sam pomislio: “Šta sam to učinio?”. Zeznuo sam drugara da idemo zajedno da ga pokupimo ( sa zaustavljanjem u povratku na AMCA skupu starih motora ). Skup je, u odnosu na uobičajene, izgledao kao odmor, ali je motor izazvao dosta interesovanja kod prikoličara. Znao sam da sam nešto “ubo”. I na kraju smo došli kući na “otrovni test”.

 

    Ni žena ni ćerka nisu se puno opterećivale u početku. Na kraju krajeva, izgledao je dosta zarđao, kao neka statična crna gromada na putu, i one su videle njihov deo gromade na putu. Proverio sam tečnost. Sve komponente imale su ulja. Proverio sam dovode goriva. Izgledali su kao nevolja. Zamenio sam creva za dovod goriva, sipao gorivo u rezervoar, pozajmio akumulator od traktora, prikačio na motor, munuo ga, šutnuo… i upalio. Nisam mogao da verujem. Zvučao je kao konzerva kafe puna skakutajućih oraha i šarafa, ali je radio i samo malo dimio ( verovatno radi mešavine koju sam koristio). Sad su stvari postale interesantne. Ćerka mi je istrčala na vrata i pitala me da ga provoza. Šta sam mogao da uradim. Dao sam joj krug. Zavolela ga je… a moja se žena smeškala takođe ( što je veoma bitno ). Tada ga je i ona provozala i zavolela ga takođe. Sada, svaki dan, moja ćerka i ja napravimo krug okolo a Ural radi kao šampion. Osim iznenađenja. Ispostavilo se da je to Dnjepar. Ali to je OK. Poljski student kod mene rekao mi je da je Dnjepar bolji. Čekaj malo! Da li je to fakat ili mišljenje. Moram da proverim to. Moram da kupim novi Ural da ga vozim dok restauriram moj Dnjepar. Ne znam šta je to sa ovim motorom, ali zaista uživam da provodim vreme sa njim. Što više učim o njemu, sve mi se više sviđa. Definitivno je napravljen za puteve iz drugog vremena, što je dobro jer sam zavoleo te puteve od ranije. Sva mučenja i pokajanja oko njegove kupovine odavno su prošlost. I tako sam završio sa Dnjeprom.

 

[ficha007 298 Napisano Avgust 25, 2010]

URAL – IZVEŠTAJ IZ VOŽNJE

 

        Tekst preuzet sa: http://www.gummiente.ca/Bikes/Ural/ride_report.htm

 

Od momenta kada sam nabavio mog Turista, stalno su me zapitkivali kako bajkeri tako i ne-bajkeri o tome kako ide, kakav je i kako ga je voziti. Pa, posle 4.000km ( od 01.12.2005. godine ), osećam da imam dovoljno iskustva da ponudim moje mišljenje o ovoj jedinstvenoj mašini. Ako ste zainteresovani za Ural prikoličare ( i prikoličare uopšte ), nadam se da će vam ovaj izveštaj biti koristan i pomoći vam u vašem „istraživanju“. Ako ste na klackalici i razmišljate o kupovini Urala, iskreno se nadam da će ovo biti teg koji če prevagnuti da pozovete vašeg prijateljski nastrojenog Ural dilera.

 

Performanse

 

Ako tražite prikolicu koja može da ubrza kao Korveta i ima držanje kao Formula 1, bićete TAKO razočarani ako kupite jednu ovakvu. Ali brzina i nije ono čemu je Ural namenjen, i ako motor ima 750cm3, prikolica je nisko povezana sa motorom koji okolo nosi dosta tešku čeličnu prikolicu. Sve ovo ga ne čini podesnim kandidatom za velike touring brzine na autoputevima, ali će  udobno krstariti na putevima drugog reda i to ceo dan brzinom od 80-95km/h, natovaren sa svim prtljagom kojim ga možete opteretiti. Sposoban je za brzine od 100-110km/h, ali tada nije sretan. Čak šta više, u uputstvu stoji da ga ne treba ganjati brzinama većim od 100km/h duži vremenski period osim ukoliko nije apsolutno nužno, i tada samo ako svakih 15 minuta smanjite brzinu da dozvolite motoru da se ohladi. Vozio sam moj motor jednom maksimalnom brzinom jedno kratko vreme čisto iz zabave i otkrio sam da sve brzine preko 100km/h postaju jako škakljive – motora ima svuda po putu i potrebna je veća koncentracija da ga održite u putanji. Video sam na brzinomeru 110km/h nakon što sam izgubio nerve i smanjio brzinu – motor je bučao i ceo se tresao i vibrirao sa naporom. Držite se sporednih puteva sa krstarećom brzinom od 80-95km/h i imaćete dosta zabave... verujte mi na ovome.

Menjač traži malo privikavanje, s obzirom da su brzine nekako ravno odsečene. Svaka promena brzina propraćena je sa užasnim zvukom. To polako postaje bolje posle 1.000km ili tako nekako, ali ne toliko dobro upoređujući  sa modernim motorima. Menjanje brzina na Uralu najbolje je kada povučete polugu menjača, promenivši malo težište na cipeli da zauzme slobodan položaj, potom sačekati da motoru padne broj obrtaja pre nego što gurnete polugu menjača u sledeću brzinu. Svaki pokušaj brzog menjanja brzina, rezultiraće sa puno buke i nezadovoljavajućim rezultatima – on neće ući u brzinu sve dok ne bude prokleto dobar i spreman i ni momenat ranije. Sa takvim stvarima na umu, morate da kalkulišete sa više prostora i vremena u odnosu na nadolazeći saobraćaj, kada izlazite na put, jer Ural neće postavljati  nikakve rekorde u kretanju, prilikom priključivanja u saobraćaj. Ako ste glupak kao ja, moraćete da tutnete menjač jače kada počnete kretanje, pogotovo kada je motor teško natovaren. To je suvo kvačilo koje je sklono da se strese kada je motor pod natovaren, te je bolje da ne „kliže“ više nego što je potrebno.

Elektronsko paljenje i 32mm CV Kein karburatori omogućuju besprekorno i slobodno startovanje svaki put bez obzira na spoljnu temperaturu. Kada su dobro sinhronizovani, karburatori hrane gorivom cilindre u jednakim dozama tako da motor uvek radi mirno i vuče jako. Motor ima eletro i kik starter. Normalno ja koristim dugme na desnoj ručki da startujem motor, ali s vremena na vreme koristim i kurblu čisto reda radi. Pali na prvu, svaki put, svo vreme.

Potrošnja goriva nije jača strana. Moja prosečna je 11 litara na 100km, ali imajte na umu da je motor niskog težišta i ima tešku prikolicu. I teškog vozača.

 

 

        Držanje i kočenje

 

Za prvih nekoliko stotina km vožnje, često sam se pitao da li sam doneo pravu odluku kada sam kupio ovaj motor. Prikolica izgleda čudno. Sve dok se ne naviknete to je tako. Onda vam odjednom pristaje kao par starih rukavica, da vam dođe da se zapitate zašto ste bili tako nesigurni u početku. Ovo uobičajeno dođe sa prvih par stotina kilometara vožnje a razlog tome je par faktora koji dovode do ovakve situacije. Solo sedište u traktor stilu je pričvršćeno napred i nataknuto na vrh debelog, trouglasto oblikovanog gumenog bloka na zadnjem delu. Zbog ovog setapa vaše telo pomeraće se pre i posle isto tako dobro kao i od strane do strane – često u suprotnim pravcima u odnosu na kretanje prikolice. Mršavi točkovi i uzan trag znači da prikolica neće ići pravo kad upadne u „vagaše“ na putu. Ako ste suviše daleko u odnosu na jednu stranu trake ili drugu, prikolica postaje malo nemirna dok pokušava da izađe na kraj sa neravninama na putu. Ali ako naučite da prikolicu držite po sredini trake, kuda se normalno kreću vozila sa četiri točka, postaje mnogo lakše da je kontrolišete zbog toga što se točkovi nalaze u istoj poziciji/ravni na putu.

Ural model 2005. godine ima Brembo diskove na prednjim točkovima, što mi je rečeno da je poboljšanje u odnosu na ranije doboš kočnice. Zadnji točak kao i točak na prikolici i dalje imaju doboš kočnice, ali prikolica može da uspori sa njima sasvim lepo. Pokušao sam sa par paničnih zaustavljanja i bio impresioniran sa rezultatima. Samo se postarajte da zadnji točak prikolice bude balansiran propisno. Prikolica koči preko serije poluga i šipki koje polaze od pedale zadnje kočnice. Ako je kočnica podešena suviše čvrsto, prikolica će skrenuti desno prilikom kočenja, dok točak prikolice bude pokušavao da pobegne malo preko zadnjeg točka motora. Suviše opušteni seting kočnica dovešće do toga da prikolica krene u levo, tako da morate postupati sa oprezom kako bi ste postigli da se ona kreće pravo i zaustavi se u pravoj liniji u svim mogućim scenarijima kočenja.

Ogibljenje koje se sastoji od spiralnih opruga apsorbuje sve neravnine, uključujući dve opruge na prednjem delu. Ima samo dva predefinisana položaja - „lagano“ i „za odbijanje bubrega“ - tako da tu nema mnogo finog podešavanja za vožnju, bez potrebe za skupim aftermarket dodacima za ogibljenje. Otkrio sam da se kvalitet vožnje može poboljšati, postavljajući zadnje ogibljenje motora na „visoko“ a prednje ogibljenje i ogibljenje prikolice na „nisko“. Ovako podešavanje je dobar balans između snage/težine a u isto vreme vam još uvek omogućava nešto komfora u prednjem delu i na samoj prikolici.  Ipak to rezultira i malom naginjanju ka desno kada započnete teže leve zaokrete, ali ja to iskontriram na taj način što svoju zadnjicu pomerim na levu stranu sedišta u pravom dečačko-trkačkom stilu.  Desni zaokreti zahtevaju mnogo pažljiviju tehniku, naročito kod veće brzine. Ako se prikolica nađe u desnom zaokretu, lagani pritisak na prednju kočnicu omogućiće blagi pritisak na ogibljenje i spuštanje prikolice na treći točak. Na većim brzinama potrebno je da se smaknete sa desne strane motora, dok simultano i lagano pritiskate levu kočnicu i održavate konstantnu brzinu ručicom gasa. Full-face kaciga je korisna kako bi sakrila vaš izgled od pogleda punog prezira ostalih nadolazećih učesnika saobraćaja, prvih nekoliko puta dok budete bezuspešno pokušavali da prikolicu smirite. Kada jednom steknete rutinu, možete da pređete na otvorenu kacigu i namestite izgled vašeg lica na „đavo-nek se-brine“ pogled nonšalancije dok budete leteli u sedištu i osvajali uglove.

 

 

Nastup i finiš

 

Mnogo bolji nego što mislite. Rusi su prešli dugačak put sa njihovim programom kontrole i novi Urali su ipak ostvarili beneficije od američkog ulaganja. Nestala je većina problema prouzrokovanih neadekvatnim sklapanjem i horor priče o nepouzdanosti prethodnih modela. Boja je sjajna, aluminijumski delovi motora su glatki i sjajni i lepo hromirani. Pogled iz bliza otkriće neke mane kao što su jeftino odrađeni zatvarači, grubi varovi kao i delovi električnih žica koji vire sa raznih mesta, ali se ukupno gledajući radi o jednoj lepo urađenoj mašini sa pedigreom, što je mnogo bolje nego jeftino napravljen moderan prikoličar. Motor ima izvornu snagu, a ne neki glup izgled, i jednom kada shvatite da je napravljen sa funkcijom a ne samo u službi forme, verovatno će te biti naročito sretni sa načinom kako izgleda.

Postoje međutim još uvek neke stvari koje traže pažnju i prepravke „pravo iz kutije“, teže, ali imajte na umu da je ovo ipak potpuno nov i legalan motor sa dvogodišnjom garancijom bez obzira na kilometražu, za manje od 13.000 kanadskih dolara ukupne cene. Sa tim podacima na umu neke prepravke na mom motoru su: veći usis za vazduh da omogući da motor radi malo hladniji i da mu bolje  performanse, laki karbonski kablovi za svećice i jeftine kapice svećica zamenjene su sa kvalitetnim kablovima sa bakarnim jezgrom i NGK svećicama, restriktivni i naročito osetljivi papirni elementi vazdušnog filtera zamenjeni su sa JR kvalitetnim filterom ( napravljen u Francuskoj, ekvivalent K&N filtera ), jeftino i tanko crevo za gorivo zamenjeno je sa onim od neopreneske gume, sve sijalice i električni konektori zamenjeni su sa kvalitetnijim, svi ležajevi izvučeni i ponovo podmazani, svi zavrtnji dotegnuti, i točkovi provereni da nemaju ulubljenja, jeftine i propustljive ruske spoljne gume zamenjene su sa kvalitetnijim Kineskim, razni nestandardni zavrtnji i matice zamenjeni su sa čeličnim. Razmišljajte da potrošite još oko 200-300 dolara odmah, čisto da bi ste bili mirniji kada ga kupite.

 

Nastavice se...

[ficha007 298 Napisano Avgust 27, 2010]

Komfor i egronomija

 

Ako ste ikada bili u prilici da vozite BMW motore iz sredine 50-ih godina, priviknućete se sa Uralovim setapom. U stvari dosta je komforan, sa svim nožnim i ručnim komandama koje je lako dosegnuti, vozač sedi u klasičnoj evropskoj vozačkoj poziciji sa kolenima blago povijenim. Ako vam kolena liče na moja posle par sati vožnje u sedištu, olakšanje može da predstavlja kada vaše desno stopalo postavite na donji deo rama prikolice a levo na vrh rol bara motora, preko leve glave cilindra. Ili možete da stanete na petominutnu pauzu svakih sat vremena kako bi ste dobili gomilu pitanja i potpisivali autograme legiji znatiželjnika koji se uvek pojave kad god parkirate Urala.

Gumeno „traktorsko“ sedište je mnogo udobnije nego što možete da zamislite, ali velika količina nafte koju ima ruska guma od koje je sedište napravljeno znači da će vaše najbolje farmerke imati veliku, sumnjivu braon mrlju u predelu zadnjice posle samo nekoliko sati vožnje, kada se guma ovlaži. Na svu sreću postoje adekvatne pokrivke sedišta za eliminaciju problema. Moj motor ima sedište napravljeno kod Riča Maunda ( mnogi dileri u Kanadi imaju slična ). Od srca ga preporučujem.

Imao sam do sada samo dva „ljudska“ putnika u prikolici, a ni jedan se nije žalio na nedostatak komfora. Moj pas Hektor se takođe nije žalio, i ako je pokušao da bude malčice bučan dok je vetar zviždao na otvoru prikolice sa desne strane te mu stalno komešao krzno dok je ležao na dnu prikolice pri bržoj vožnji autoputem. Ovo je bilo ispravljeno nakon instaliranja pokrivke Ričija Maunda. Sada će samo najbrutalniji vetar uznemiriti njegov čudesan svet snova na dužim vožnjama. Ulaz u prikolicu je otvoren a hromirani prag omogućava lak ulazak u nju dok vam lepo postavljeno sedište omogućava dobar komfor i podršku tokom vožnje ( što mi je bilo rečeno od gore navedenih ljudi a ne od Hektora ). Pored amortizera koji je montiran na spoljnom točku, Ural ima i gume montirane na ramu. To znači da su putnici i teret zaštićeni od skoro svih vrsta rupa, što je činjenica proverena vremenom, kada sam išao nekim besnim zemljanim putevima kući od prodavnice piva, i nisam bio poprskan jednim koje sam otvorio kada sam došao kući.

 

Pouzdanost i održavanje

 

Generalna pouzdanost je dobra, ali može biti poboljšana sa par stotina dolara vrednim dodacima. Do sada jedini problemi koji sam iskusio su bili minorni i lako popravljeni. Jeftina fabrička sirena prošla je sa vremenom transformaciju sa zvukom počev od zvuka Ptice trkačice ( bi bip ) do prigušenog, bolesničkog škripanja od nekoliko nedelja, pa je bila zamenjena aftermarket sirenom za kola iz lokalne prodavnice guma. Ruske unutrašnje gume bušne kao sito bile su zamenjene – u garanciji, i moram da dodam – sa boljim, kvalitetnijim kineskim. Vakum crevo na EPA koje dovodi gorivo do motora bilo je labavo i prouzrokovalo da motor stane tokom jednog mračnog, ranog jutra zamenjeno je lako sa ispravnim koje je gurnuto na slavinu i stegnuto šelnom. Morao sam da podesim sajlu kvačila par puta u prvih 1500km, dok nisam otkrio da je iglica na čiviji ručice kvačila izgubila svoj mali klin i bila spremna da ispadne. Pitanje koje sam postavio na IMZ Ural forumu vremenom je dobilo odgovor. Zamenio sam spornu iglu sa sa šarafom i maticom. Do danas nisam imao problema.

Ovo mora da je jedan od najlakših motora na kojima sam radio. Osnovno održavanje se obavlja  sa tek nešto više alata od alata koji ide uz motor i jednostavnog razumevanja kako motor radi. Uz svaki Urali dobija se CD koji detaljno objašnjava sve servisne korake - u video klipovima. Ali čak i ako niste mehaničarski obrazovani, svaki lokalni moto šop može lako da servisira ovaj motor.

Jedna od mnogih prikladnih stvari na ovom motoru je istovetnost zadnjeg i točka na prikolici. To znači da rezervni točak montiran na gepeku prikolice može uspešno da se koristi na oba ova točka ako jedan od njih ode a zamena može biti obavljena za oko 10 minuta sa strane puta. Zbog toga što prednji točak ima disk kočnice, njegova glavčina je drugačija i ne može se zameniti sa rezervnim točkom, ali može lako biti skinut i okrpljen sa opremom za popravku gume koja dolazi sa osnovnim alatom uz motor.

 

Fabrička i dilerska podrška

 

IMZ-Ural sajt za Severnu Ameriku prepun je informacija oko motora. U poređenju sa ostalim minornim brendovima, u SAD je par dilera a čak i manje u Kanadi, ali njihovo prisustvo čini se entuzijatsko i veoma podržavajuće. Problemi u okviru garancije sa Ural Kanadom rešavaju se brzo a rezervni delovi dospevaju lako od dilera. Na osnovu onoga što sam čuo na raznim Ural forumima, URAL USA dobija visoke ocene od zadovoljnih mušterija. Iz ličnog iskustva ja stvarno preporučujem moga dilera Kena Biča blizu Guelpa, Ontario. Ako ne živite u ovoj oblasti, proverite Ural Kanada web sajt za kompletnu listu dilera.

[lord_oblivion 1361 Napisano Avgust 27, 2010]

Samo da javim da sam jos tu 

[ficha007 298 Napisano Novembar 18, 2010]

Tu sam

[Grnca 1132 Napisano April 1, 2012]

Pošto vidim da delimo ljubav prema prikolicama (a vozim nešto sasvim drugo) evo da ostavim sliku , možda vam se i svidi.

ovo drugo nije prikolica pa ajde da mu smislimo ime.

[mitri 1847 Napisano Jun 13, 2017]

Ajd malo da oživim ovu temu, pošto imam neke ideje 

 

Za početak evo jedan klip o montiranju prikolice na Royal Enfield:

 

 

Naravno da nemam Royal Enfield (a i da imam, odakle mi  ), zato će najverovatnije to biti Suzuki Savage:

 

 

Ne znam gde da nabavim prikolicu ali ne žurim, naći ću već neki Velorex ili Steib ili tako nešto ...

 

[mitri 1847 Napisano Jun 13, 2017]

Evo još jedan zanimljiv klip:

 

 

[mitri 1847 Napisano Jun 28, 2017]