TEST VOZNJA: Aprilia Scarabeo 250

[andrejp 24 Napisano Septembar 8, 2006]

MOTO TEST: Aprilia Scarabeo 250

 

 

 

E da… kako narod kaze, kad nekom pruzis prst, ubrzo hoce celu ruku. Vozeci tokom 5 dana iznajmljenu Yamahu XT, i prolazeci svakodnevno pored mnogobrojnih rent-a-moto radnji sirom Ostrva Sunca, bio sam gonjen zeljom da probam jos nesto pre nego se vratim u Beograd. Posle kraceg objasnjavanja lepsoj polovini kako je to apsolutno neophodno i mnogo bitnije od recimo odlaska na veceru ili kupovine zenske garderobe, postigli smo konsenzus da je jedina opcija neki veci skuter posto ona “vise ne seda na onu drmusavu spravu za mucenje” tj XT. Receno-ucinjeno, i isto jutro sam iznajmio Apriliu Sportcity ciji test ste vec mogli da procitate. Posle tri dana uzivanja, resio sam da poslednja tri dana iznajmim drugog vranca iz iste ergele, jer svakako, i Scarabeo mora da je fenomenalan kao i Sportcity, a uz to i oduvek mi se dopadao kako izgleda… Medjutim, ispostavilo se da sam stekao dosta drugacije utiske, koje cu pokusati da vam sto vernije prenesem.

 

 

AL’ JE VELIKI!

 

Prilazeci Scarabeu, odmah sam se setio Beverlyja i prvog susreta sa njim. Veoma slican utisak velicine ostavlja i ovaj skuter, koji deluje veoma glomazno i tesko dok stoji. Ovaj vizuelni stav je potpuno svesno smisljen i napravljen, posto je osnovna dizajnerska nota jasna asocijacija na americku ikonu Harley. A ko je jos video lagan i pokretljiv Harley? Svejedno, posle par minuta razgledanja seo sam na sediste koje na izgled deluje izuzetno udobno. Deluje ali – nije. Ovo ce se posebno pokazati kasnije tokom voznje poznatom rivijerom ka Lindosu gde mi je zadnja strana utrnula vec posle 20-30km.. Veliko razocarenje. Sediste je premeko i prekratko, odnosno prvih par minuta deluje jako udobno ali veoma brzo nakon toga pocinje da, upravo zbog previse mekane postave, umara. Uz to, sedezni deo je prekratko krojen te mu fali 3-5 centimetara ka prednjem panelu a uz to ne drzi bas dobro vozaca, tako da sve u svemu moram da dam negativnu ocenu sedista. Suprotno od mog utiska, moja saputnica je bila naprosto odusevljena njenim sedisnim prostorom i udobnoscu, i tvrdi da je bilo daleko najudobnije od svega sto smo vozili. Moguce je da je u pravu, ali ostaje utisak da vozac nije najsrecnije resen na Scarabeu.

 

Sto se tice suvozackih nozica, one su dobro postavljene sa aspekta suvozaca i njegove udobnosti, ali lose za vozaca. Naime, leva suvozacka nozica u potpunosti zaklanja bocni oslonac koji je uz to prilicno pomeren unazad. Ostaje nejasno zbog cega se Aprilia odlucila za ovakvo konstruktivno resenje, posto i pored detaljnog pregleda nisam nasao ni jedan mehanicki sklop koji bi uslovio ovakvu cudnu poziciju nozice. Kako bilo, jos jedan sitan minus, po meni potpuno nepotreban i isforsiran, Steta.

 

 

Standardni fabricki vetrobran lepo izgleda i solidne je visine, te solidno vrsi svoj posao. Uopste zastita od vetra je sa prednje strane dobra i tu nema nikakavih zamerki. “Rogovi” tj upravljac je postavljen prilicno visoko, slicno kao na Beverly seriji Piaggio masina, a same rucke su dosta razmaknute i ponovo podrzavaju utisak imitacije Harleyja. Same rucice su nesto grublje, cini se kao da su se konstruktori u startu potpuno odrekli zena vozaca. Verovatno je i ovo danak striktnom sprovodjenju projektnog zadatka kreacije “Harleyja sa variomatom”.

 

Sto se tice retrovizora oni su solidni, mada su na Sportcitiju veci i bolje pozicionirani. Sve rucne komande su naravno ergonomski postavljene i veoma lepo uradjene, a posebno bih pohvalio prekidac za zmigavce sa leve strane koji je vrlo kvalitetan i ima, za razliku od vecine slicnih kod drugih skutera, jasan “klik” kada se iskljucuje ili ukljucuje, veoma lepo uradjeno.

 

Posle laganog upoznavanja, kljuc u bravu, stisak kocnice, okret, starter, malo turiranja gasa i …krecemo! OOOOOOOOPPPSSSS!!!! Krrrhhh… struganje necim po asfaltu…odgurivanje… leva noga, desna noga… umalo da padnemo!! Jedva sam se zaustavio!

 

Sta se desilo – levi bocni oslonac, popularna “copa”, je ostala spustena! Neverovatno, ali Aprilia nije ugradila mikroprekidac koji je potpuno standardan na svim maksi skuterima i koji gasi motor automatski kada je nogica u spustenom polozaju, odnosno sluzi upravo kao sigurnosni mehanizam za ovakve slucajeve. Scarabeo ima i veliku centralnu dvostruku nogu, pa su mozda zakljucili da im ova sitnica nije potrebna. Ja tvrdim da jeste, i da su se svesno odrekli jedne super korisne sitnice… Ponovo minus u opstem skoru.

 

 

A STA JE SA GEPEKOM?

 

Na ovom mestu sam hteo da pocnem da pisem o utiscima iz voznje, medjutim ponovo prisecanje neugodne epizode sa bocnom nozicom me je navelo da nastavim sa kritikama, pa hajde da udarimo odmah na najvecu. Elem, najvecu sok sam doziveo kada sam podigao sediste u nameri da ostavim par sitnica u prtljaznik. Verovali ili ne, ali ispod ogromnog sedista koje obecava litre i litre prostora nema NIMALO mesta! Bukvalno! Samo potpuno ravan plasticni odlivak…Ovo je vec izazvalo vrlo mracan ton u mom raspolozenju pred voznju, jer mi je prosto neverovatno da konstruktori u Apriliji nisu nasli za shodno da ostave makar minijaturni otvor za neke osnovne sitnice. Kao slag na tortu, otvor za ulivanje je naravno i ovde ispod sedista, sto nikako ne podrzavam. Ako vec na znacajno manjem Sportcityju nije bilo mesta pa je to bilo iznudjeno resenje, stvarno ne razumem kako je moguce da na ogromnom Scarabeu nije bilo dovoljno volje da se ulivanje goriva izvede direktno sa prednjeg panela, ili makar bocno, kako vozac i suvozac ne bi bili prinudjeni da ustaju kada god stanu na pumpi. Konacno, finalno razocarenje je bilo otvaranje prednjeg pretinca ispred vozacevih nogu. Pomislio sam da ce biti izdasnih dimenzija kako bi se kompenzovao nedostatak prtljaznog prostora ispod sedista, a dimenzije njegovog poklopca su mi govorile u prilog. Medjutim, ponovo minus – kada sam ga otvorio, ispostavilo se da je prostor ponovo minijaturnih dimenzija, sve sto vam je na raspolaganju je maleni otvor tj pregrada za naocare za sunce i eventualno dozvolu sa desne strane, a ostatak otvora je inace “dubok” tek nekoliko milimetara! Stvarno neverovatno…

 

Ufff, ala mi je krenulo… e da nastavim u “pljuvackom” tonu: instrument tabla naravno dizajnerski prati ceo skuter, odnosno potseca na chopper stil i ocigledno prati komandne table vecih Harleyja. Medjutim, po mom misljenju ni ovo nije najsrecnije uradjeno. Tabli doduse nista posebno ne fali, ali je potpuno dosadna a uz to i diskutabilno pregledna. U nocnim uslovima, osvetljena je vrlo slabim zuckastim bocnim svetlom, dakle resenje koje vise ne praktikuje NIKO, i moram da kazem da sam i ovim detaljem bio prilicno nezadovoljan.

 

Pre nego predjemo na utiske iz voznje, da ipak damo i poneku malecnu pohvalu: iako cudnog oblika, rukohvati za suvozaca su zapravo veoma anatomski i moj suvozac tvrdi da se veoma lepo i lako drzala tokom svih voznji. Uz to, njeni oslonci za noge su vrlo udobni, siroko postavljeni i kada nisu u upotrebi, moguce ih je vrlo elegantno sklopiti kako ne bi estetski kvarili ukupni dozivljaj.

 

 

100 MILES AND RUNIN’

 

I tako, pomesanih emocija i prilicno narodjan da ga odmah vratim rentijeru i trazim nesto drugo, ipak smo krenuli ka nasem odredistu, 55km udaljenom Lindosu. Prvi utisak je da je Scarab znacajno tezi i masivniji od Sportcityja, sto se delimicno gubi kada se pokrene iz mesta. Medjutim, utisak masivnosti ostaje, pogotovo tokom gradske voznje gde smo se provlacili izmedju zaustavljenih automobila i drugih motora. Prednji kraj iz perspektive vozaca deluje mnogo vece i masivnije, i uopste utisak koji konstantno imate veoma vuce na iskustvo voznje nekog motora srednje zapremine. E sada, zvuk motora je, paaaa… bezveze. Nije napadan, nije ni sportski rezak, nema ni brundanja, a opet nema ni besumnog kretanja, kao da Aprilia nije uspela da pomiri zelju da i zvucno isprati Harley uzor i ostre zapadnoevropske propise koji strogo ogranicavaju dozvoljeni nivo buke. Moj utisak je bio potpuno ndefinisan sve vreme, i do kraja trodnevne voznje nisam uspeo da se naviknem na neodredjen ton koji je dolazio od strane motora.

Takodje, primetio bih da se konstantno cuje lagani zvizduk pri svakom dodavanju gasa, koji delimicno potseca na zvuk turbine na turbo motorima. Kako Scarab svakako to nije, ostalo mi je nejasno sta uzrokuje ovaj zvucni zacin koji je dodatno doprineo maglovitom zvucnom otisku masine.

 

Motor vuce dosta nelinearno i neodredjeno. Daleko od toga da ne vuce ili da vuce lose, ali sila povlacenja je do krajnje granice omeksana a ne dobija se u celom opsegu brzina ravnomerno. Pri kretanju, moguce je lagano i precizno kontrolisati silu povlacenja, ali tek posle perioda navikavanja. Pre toga, Scarabeo jogunasto povlaci nekad cimavije i snaznije a nekada slabije, i definitivno ne poseduje linearnu ugladjenost Sportcityja. Kada vec pravim poredjenje, da kazem da i zvucno i po nacinu razvijanja snage Scarabeo ima neke slicnosti sa Beverlyjem 250, ali je Beverly daleko ostriji i linearnije vuce, uz definisaniji i sportskiji zvuk. Dalje, prilikom kocenja motorom pojavljuju se osetne vibracije koje variraju od tek primetnih do vrlo osetnih, pogotovo pri kretanju malom brzinom. Verujem da je ovde razlog velika tezina Scarabea kao i motor koji nije fino podesen za njegovu karoseriju.

 

 

Ako hocu da nadjem neke pozitivne strane ove masine (a hocu), onda je to svakako ponasanje pri vecim, vangradskim brzinama. U opsegu od 80-100 km na sat skuter ide besprekorno, lepo vuce, vetar je beznacajan a stabilnost i osecaj sigurnosti za primer. Svakako da tome doprinosi i njegova nesto veca tezina, koja se od balasta u gradskoj voznji pretvara i prednost na otvorenom putu.

 

Sto se tice kocnica, dobre su ali mekano podesene. Kocenje je pouzdano, cak veoma sigurno, ali rucice kocnica su po mene premekane i sa previse praznog hoda i definitivno traze period ozbiljnog privikavanja. Vidi se da tezina skutera predstavlja ozbiljan zadatak za ugradjene diskove, te sam ne zeleci da rizikujem tokom tri dana druzenja sa Scarabom kocio dosta rano i vrlo mekano, i gotovo uvek istovremeno sa obe kocnice.

 

Ogibljenje je jedna od jacih strana Scarabea, podeseno taman kako treba, ni premekano ni pretvrdo. U saradnji sa velikim serijskim tockovima i dobrim gumama, ono ostavlja povoljan utisak sigurnosti i stabilnosti na putu. Vecinu neravnina apsorbuje bez ikakvih problema, a jedino sto povremeno dopire do vozaca su uzastopni bocni nabori na asfaltu, koji se manifestuju kao lagana neodredjena vibracija zadnjeg dela. Takodje sam primetio da u opsegu brzina oko 60 km na sat korman ima tendenciju podrhtavanja, sto mozda ima veze sa vrlo jakim vetrom koji je tih dana duvao na ostrvu.

 

 

KAO PO SINAMA

 

Definitivno najjace oruzje Scarabea je njegova putna stabinost i ciklistika. Na moje iznenadjenje, skuter se vozi gotovo kao motor, izuzetno lako se prebacuje “sa kolena na koleno” i dozvoljava jako velike uglove obaranja. Drzanje putanje je potpuno uzorno i moguce je precizno ga voditi po zamisljenoj putanji bez popustanja sve do prilicno velike brzine. Ono sto je dalje uocljivo je da se skuter solidno bori sa vetrom, sto smo imali prilike da testiramo u uslovima nenormalno jakog vihora koji je pravio ozbiljne probleme cak i automobilima duz obale. Jasno, borba sa vetrom je mestimicno poprimala oblik naginjanja i otimanja kormana iz ruku, ali mnogo manje nego sto bi se ocekivalo a svakako ne toliko da bi iznenadilo ili zbunilo vozaca. Takodje, zbog iste te vece tezine skuter je veoma stabilan i u laganoj gradskoj voznji, jednom kada se naviknete mozete da prosto “milite” sporije od pesaka. Komanda gasa moze da se vrlo postepeno zavrne, tako da kontrola masine pri minimalnoj brzini nije problem.

 

Sto se tice potrosnje, ispostavilo se da Scarabeo trosi osetno vise od Sportcityja, najverovatnije usled povecane tezine, mada mislim da je bitan faktor i veoma jak vetar koji je na ukupan iznos sigurno dodao par decilitara goriva. Pri voznji na otvorenom putu, Aprilia je trosila 4,5-5 l na 100 km, a pri strogo gradskoj nekih 5,5-6l. Ovaj rezultat nije za posebnu pohvalu, mada ako pomislite da Harley trosi koliko trosi, ovo izleda kao da ide na vazduh… sve je u uglu posmatranja…

 

KUDA ZA TEXAS?

 

Za kraj da pomenem i par detalja vrednih diskusije: kofer za prtljag je ogromnih dimenzija i pravilnog, cetvrtastog oblika. Nazalost, neznam da li dolazi kao serijska oprema, ali potpisujem da je apsolutno neophodan. Sam kofer ima iznutra cak i ukrstene trake za vezivanje prtljaga (!) a ima i vrlo ergonomsku drsku koja omogucava lako nosenje kofera kada se skine sa nosaca. Kofer je definitivno lepo promisljen i konstruisan, pogotovo imajuci u vidu da mu je mehanizam za zakljucavanje monokey tipa, dakle jednim potezom se kofer i otkljucava i skida sa motora.

 

Da pomenem jos i da je otvaranje sedista veoma lepo reseno preko kljuca: naime, ako kljuc pritisnete i zatim okrenete u levo, zakljucacete volan. Ali, ako to isto uradite bez pritiskanja, otkljucacete sediste i ono ce uz lagani “klik” da se malkice podigne na gore. Vrlo simpaticno reseno, vredno hvale.

 

Kada sam poslednjeg dana vratio kljuceve i pozdravio se sa ovim “spageti vestern” junakom, imao sam vrlo pomesane utiske. S jedne strane, Scarabeo je masina sa savim jasnim stilom, definisanim personality-jem, dizajnerski ispracena od pocetka do kraja, odlicnim ponasanjem u voznji i neospornim sarmom. S druge strane, niz konstruktorskih propusta i tesko obrazlozivih resenja u velikoj meri anuliraju sve sto je postignuto, te ostavljaju kiseo ukus u ustima… Bas kako kada gledate dobar western film, revolverasi se odmeravaju, casovnik kuca podne… a onda jedan od njih progovori italijanski.

 

Za sve one kojima cena od 3800 do 4100 evra ne predstavlja problem a okoreli su ljubitelji Harleyja koji su (ipak) shvatili da nema poente njihovg ljubimca voziti po beogradskoj guzvi, kao i za sve one kojima je american icon nedosanjani san i vide sebe kako prelaze beskrajne milje kroz pustaru Arizone, Scarabeo moze da pruzi mnoge trenutke uzivanja, pod uslovom da ste spremni da mu oprostite poneki nefunkcionalan detalj, vecu potrosnju i kamionske dimenzije… Ali to i jeste ono sto Harleyja cini legendom na tockovima, zar ne?

 

 

Pohvale:

- originalan izgled

- dobra cikistika

- stabilno upravljanje

- solidne i dobrocudne kocnice

 

Zamerke:

- nelinearno ponasanje agregata

- prisutne vibracije pri otpustanju gasa

- odsustvo ma kakvog prostora pod sedistem

- lose osvetljena, dosadna instrument tabla

- bocni oslonac koji ne iskljucuje agregat kad je spusten

 

 

SAZNAJTE VISE:

 

http://www.combattiva.it/scarabeo/

www.aprilia.com

[Najzli 158 Napisano Septembar 8, 2006]

Saznajte više?

 

Ovaj nas i zajebava...

 

najzli

[mixa 788 Napisano Septembar 8, 2006]

Ma neka zajebava,zasluzio je!

Andrej kad ces testirati BMW F 650 GS?

[andrejp 24 Napisano Septembar 8, 2006]

Kad mi ga neko ustupi na dvodnevni test, drage volje

Ako neko ima zelju, nema problema, dogovoricemo

 

PS isto vazi i za ostale motore i skutere, ko god ima dovoljno poverenja, malo dobre volje i mrvu zelje da pojacamo test sekciju sajta, neka me kontaktira preko PP pa da vidimo mozemo li nesto da iskombinujemo :wink:

[mixa 788 Napisano Septembar 8, 2006]

Dragi GS-ovci ustupite ovome plemenitom covjeku svoj primjerak na dva ,a moze i vise dana,da svima nama prenese svoje impresije?!

 

Ubjedjen sam da ce vam reci nesto sto niste znali o svome motoru!!!

[Sailor 6 Napisano Mart 23, 2007]

evo jos jednom da kazem...svaka cast za testove...zavidim ti....