Jump to content

Moto Zajednica

I da vrne i da vee...

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 261 postova
  • Lokacija: Skopje
  • Motocikl: SV650A

Posle nekoliko godina na ovom forumu, konacno sam skupio malo hrabrosti da bacim neko slovo na "papir". Nije da nisam putovao, ali kad vidim kakvih majstora ima ovde... jednostavno, Balkan je sitnica. A opet... Balkan je lep. Samo malo sposobnosti da se pretoci dozivljeno, vigjeno i emocije u pisanu rec. Ipak, osecam neku obavezu prema ovom forumu. Nadam se da nece biti bas lose.

Maj 2021. Nervoza pocinje da me ubija. Prosle godine sam planirao Dolomite i to je otpalo sa pandemijom. Nadao sam se da cu mozda uspeti ove godine i bio spreman na sve te silne testove i kombinacije da se uklopim u ona 72 sata ukoliko obezbedim dozvolu za ulaz u Italiju. Karantin nije dolazio u obzir i kako pocetkom maja nisu to promenili, ostalo mi da cekam jun/jul. E, ne mogu. Moram da idem negde, bilo kud. Kako zadnjih nekoliko godina, bar jednom godisnje idem u Crnu Goru... sto da ne i u maju. Pitam drugara, kaze moze, idemo zajedno. On moze 18-og i ima tri dana. I kako to obicno biva, izjalovilo se. Ma, idem sam, moram da proluftiram glavu. Moram. Vremenska prognoza je losa, ma sta oni znaju.

11.05.21

Ustajem pre 7.00, pijem kafu. Ponovo proveravam mail. Nista. Inace, trazio sam dozvolu od Kosovara da izagjem iz Kosova na Cakor. Moja prva slika Crne Gore, kao decak. Moji me nosili na odmor autobusom i jos uvek imam u glavi makadam i ambise. Hteo da vidim to ponovo.

Vezem rol torbu. Vise hrane nego odece. Stisle godine, donele hronike i kako sam u rizicnoj grupi zbog kovida, kafane nisu u planu. Postavljam tank torbu i negde oko 8.00 napustam Skoplje. Temperatura je oko 13-14 stepeni, cisto nebo obecava lep dan. Malo hladno, ali nije problem. Termo ves je OK. 

Brzo i bez problema prelazim granicu na Blace. Licna karta, saobracajna i zeleni karton. Odmah, mozda na kilometar, ulazim na novi autoput. Lepo, veoma lepo.

20210511_081344.thumb.jpg.6fcedf00172608247db70df3c099c63f.jpg

Relativno kratko i vec Kacanik. Posle je isto autoput, dobar, ali i obican. Pre Pristine stajem na cigaretu i pravac Pec. Na ulasku u grad, na kruznom toku, tri table za Rozaje. Uspevam da ne vidim trecu i ulazim u Pec. Guzva. Vozim po nekom unutrasnjem kompasu i konacno vidim da sam zeznuo stvar. Stajem i pitam jednog, kaze nazad, na ulazu ima tabla na kruznom toku. Ponovo kroz guzvu. Interesantan gradic. Zasluzuje da se nekom drugom prilikom, popije kafa tamo. Ovaj put vidim taj putokaz i ubrzo sam na serpentinama ka granicnom prelazu. Nije los put. Ipak, rizlu nisu ocistili, a i neke krave setaju svoju telad. Skoro pa i da nisam sreo auta. Steta sto nisam naisao na neko mesto gde mogu fotografisati serpentine. Stizem na prelaz, nema nikog, prelazim odmah. Vozim u onoj zoni izmegju granicnih prolaza Kosova i Crne Gore, valjda 10-15 kilometara. Pesak na putu. Sneg pored. :)       

 

20210511_112557.jpg

Promenio član Petre
  • Sviđa mi se 24

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 261 postova
  • Lokacija: Skopje
  • Motocikl: SV650A

Stizem na granicni prelaz Kula. Jedan kamion i ja. Lepota. Prolazim i krenem u "spust", pesak koji su prosipali po asfaltu zbog snega zna biti nezgodan, polako. Kako prolazim , s vremena na vreme, suma se otvori i puca pogled u daljini. Neprocenjivo. 

20210511_204534.thumb.jpg.e27001ecfe85f9b4b67cadc6c222b55c.jpg

 

Prva raskrsnica, levo. Idem ka Plavu. Moram da budem iskren, lepo, ali sam ipak ocekivao vise. Asfalt je ok, neke zakrpe, ne zurim. Progjem one tunele i stanem da pojedem nesto. Mora da bar malo ispraznim tank torbu. Ski centar. Prljavo. Ne vredi trositi reci. Progutam sendvic na brzinu, cigareta i dalje.

 

Andrijevica. Drugi svet. Sad je red da "napunim" oci. U opkruzenju vidis prelepe boje, cisto, uregjeno, fine vikendice (valjda). Kako bese ono... vidis muziku, cujes boje. Ne stajem, vucem se po putu. Dolazim u Plav i sa mozgom u leru uhvatim levu stranu. Nisam prosao ni 2-3 kilometra, ukljuci se alarm u glavi. Na kartama koje sam gledao pre puta, jezero bi trebalo da mi bude sa leve strane, ne sa desne. Polukruzno. Ubrzo stizem do granicnog prelaza. Nikog na vidiku. Stanem i izlazi policajac. Tera me da se preparkiram na mestu koje je pokriveno kamerom. U redu, nije problem. Dok proverava dokumenta stize neki auto i momak izlazi sa kesama u rukama. Njega nije terao da se preparkira. Na albanskoj strani sam potrosio oko 5 minuta. Proveravali zeleni karton. Ulazim. Prvih par kilometara ... slabo to nekako. Uzan put, siblje preti da zauzme i to malo asfalta, al bez rupa. 

Kako vozim dalje, vidik se otvara, vode u izobilju.

20210511_141654.thumb.jpg.75a1ba05a10e544a55e4534e3867de03.jpgGde god pogledas, neki potocic. I taj mali, kad udari u stenu, izvisi se za najmanje metar. Lepo.

20210511_204223.thumb.jpg.72f7a9c7acddfb129ee4920dcd8d5a03.jpg Put skoro odmah prelazi u dve uzane trake, dobar asfalt, odrzavanje ravno nuli. Steta. Kamenje se prosulo po putu u izobilju, potporne zidove koji su popustili, niko ne popravlja. Ako nastave tako, nece potrajati dugo...   

 

PS

Hvala vam na iskazanim reakcijama. Tako postavljene slike su i mene nervirale, ali srecom nasao sam nacin kako da to uradim. I da... resenje je obicno prosto :).  Covek se uci dok je ziv.  

 

 

 

 

Promenio član Petre
  • Sviđa mi se 17

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 261 postova
  • Lokacija: Skopje
  • Motocikl: SV650A

Na mestu gde sam slikao poslednju sliku, pravim kratku pauzu za cigaretu i tada je naisao jedini auto koji sam sreo od granice pa do Tamare. Sedam na motor i produzavam. Krivina za krivinom i stizem do Selce.

20210511_144044.thumb.jpg.362b637e8da4cd6a24cdde3a682515f4.jpgTek ovde shvatam da je u ovom delu Albanije katolicko stanovnistvo. Nisam znao. Crkve  i groblja sa krstovima.

Ulazim u predeo koji ne volim. Sivilo. Nekako oduvek to mi je bila slika Albanije (barem po onome sto sam video) i uvek me potseti na crno-beli TV mog oca. Kupio ga rano, na pocetku kad su se pojavili, ali i zadrzali veoma dugo. Vecina drugova je vec imala kolor televizore. Urezala se negde ta razlika. Jedino sto je mamilo oko bila je boja recice koja je tekla pored puta. 

Tamare. Pocetak SH20. Pristojno naselje. Otskace od onih koje sam prosao do sad. Nemam volje da stanem. Put je odlican, cist i dobar asfalt. Uspon, taman da malo odmorim legja. Rol torba, koju nisam smeo "muski" da vezem zbog hrane u njoj, od ulaska u Crnoj Gori kako sam poceo da se spustam klizi na sedistu i vec pocela pristojno da me nervira. Stao sam na nekoliko mesta. Nikako da pronagjem pravu tacku gde bi moglo da se napravi dobra fotografija. A put to zasluzuje. Nista. Stizem do vidikovca i stanem da uslikam mesto koje ste verovatno milion puta videli.

20210511_151956.thumb.jpg.6739a1709225c5ee3103da969f8b6e55.jpgOvde vec ima dva-tri auta. Prigju dvojica i pokusavaju da popricaju  sa mnom na italijanskom. Ne ide. Onda na engleskom hvalimo put i EU koji su finansirali izgradnju. Nude rakiju. Onaj stariji, pretstavio se kao filozof, okrece temu na Srbiju i Bugarsku. Ko nam je blizi, ciji jezik pricamo mi, Makedonci. To je kraj price sa mnom. Vreme za distancu. Palim cigaretu na drugom kraju vidikovca. Posmatram put koji sam davno planirao, dok jos nije bio izgragjen i dok sam vozio enduro. Jbg, nisu se sklopile kockice. Na naked-u je lepse, pardon, lakse. :) 

Produzavam i trazim putokaz za Hani Hotit. Put je i dalje u OK stanju. Ne stajem vise, nastala neka praznina u dusi. Mozda... ne znam, aj da ne filozofiram. Stizem na granicu. Ovde vec druga slika. Guzva. Sunce, a ja poceo da se znojim. Da se presvlacim, nemam volje. Probijem se do policajca i predam dokumenta. Neko sa kamionom se pobunio. Momak u uniformi stao na moju stranu. Hvala.

Vozim vec mehanicki, ako moze da se tako kaze. Paznja samo na saobracaj i prazna glava. Prolazim Skadarsko jezero i odvajam se na tunel Sozine. Vozim put koji volim. Upijam slike i stanje duha se malo popravlja. Malo brze od ogranicenja.    

Oko 17.00 vec sam u Budvi. Ukljucujem GPS na telefonu. Na kilometar od smestaja. Stizem, gazdarica me ceka, rastovarim motor. Platim i ona ode. Nisam je vise video. Sam u trospratnoj. Otvaram rol torbu, konzerve. Ponovo srednjoskolac na samostalnom odmoru. Tus, kafa, jelo, terasa. 

Sutra za Ostrog. Dobijam poruku da je sutra jubilej, 350 godina. Nisam znao. Ko zna, nisam neki vernik, vise bih se kladio na gresnika... al neko gore sve to vidi.   

         

  • Sviđa mi se 14

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 1931 postova
Pre 15 sati, Petre je napisao:

Tek ovde shvatam da je u ovom delu Albanije katolicko stanovnistvo

Keljmendiji,Beriše malo istočnije,Klimenti pobegli sa Srbima baš sa Prokletija za vreme velike seobe Srbalja i to od svojih sunarodnika jer jedini nisu hteli da promene stranu u ratu

Sva albanska plemena su ratovala na strani austijanaca i Eugena Savojskog koji je spalio tvoje Skoplje,tojest nije tvoje neg tursko.Kad su albanci videli da nema ništa od oslobođenja balkana od turaka oni promene stranu u ratu a da zauzvrat turci proteraju srbe sa Kosova i krenu u naseljavanje Albanaca,

Sličan princip su uradili već Cincarima koji su živeli od Korčanske doline sve na jug do centralne Grčke.Ostade teritorija skoro potpuno bez Cincara ,ostatak se helenizovo .Eto tvoj Pitu Guli,Toše Proeski oba iz Kruševa -taj kraj dosta poznajem jer mi je žena baš iz ovog sela

Проговара војводата -
војводата Јордан Пиперката
Ај да слезeме во Долно Брезово.
Да го венчаме Алил паша
за невеста остра сабја
 
a ovo venčanje mi je baš po meri

,Moj novosađan Zmaj Jova Jovanović,Krleža ,majka Tereza,Riga Ferenajveći grčki nacionalni junak.............i bar pola poznatih ljudi sa balkana unazad 300 godina od malog naroda koji nije postao nikad nacija.

Da bi ste imali predstavu o značaju Cincara pravoslavaca za vreme turaka ---njihov centar Moskopolje u 17 veku je 3 najveći grad u Turskoj koja je bila na 3 kontinenta.Potpuno nestvarno da je od svetske metropole ostao samo naziv malog sela u Albaniji.

Setih se naknadno da je Moskopolje 400 godina ranije imalo isto stanovnika kao Beograd posle prvog svetskog rata.

Promenio član sasa ns 1
  • Sviđa mi se 3
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 261 postova
  • Lokacija: Skopje
  • Motocikl: SV650A

12.05.21 06.30 h

Zvoni alarm na mobilu. Ustajem i proveravam dali je motor tu, ispod terase. Osvetljeno mesto, pokriveno kamerama komsija. Sve u redu. Nebo... pa bas i nije. Kuvam kafu i izlazim na terasu. Gazdarica mi juce donela pepeljaru i nije nista rekla o cigaretama. Ipak, kad vec imam izbor... cigarete na terasi. Vucem se polako. Obicno planiram put sa dnevnom kilometrazom od 300-350 kilometara. Jucerasnjih skoro 500 su ostavili trag. Na meniju je nekoliko vrsta konzervi. Uzimam jednu i kombiniram sa jogurtom. Zatim, uzimam tank torbu i prospem sve na krevet. Vracam samo ono sto mislim da ce biti neophodno. Oblacim se, opet termo ves, a bilo 31 stepen kad sam stigao.

Nesto posle 08.00 krecem. Napustam Budvu i na kruznom toku izlazim ka Podgorici. Samo sto progjem one "laktove" iznad , pocelo je. Sitna kisa. Vozim pazljivo, da se spere necistoca sa puta. Obicno uzivam na ovom deonicom, dobar asfalt, brze krivine, vecina Crnogoraca su dobri vozaci, pa i se ne vucemo bas. Ne i ovaj put. Kisa se pojacava i stanem da navucem kisno. Jbg. 

Stignem nekako do Podgorice i pravac Danilovgrad. Pakao. Put u izgradnji, kisa, blato i guzva. Presramim se nekako i na zemljanim delovima ustanem i preticem auta. Kupim nesto vremena. Usvinjim se dobrano. :) 

Prolazim kroz Danilovgrad. I stigne me Marfi, vozi sa mnom. Imam nove moto cipele, nisam ih poneo, imam kisne navlake za cipele, nisam ih poneo. Krenuo sam sa starim cipelama za planinarenje koje su mi veoma udobne i waterproof dokazane. Do tog trenutka. 

Mokrim nogama stizem do velikog parkinga, onaj gde ostavljaju autobuse. Policijska patrola ne dozvoljava dalje. Ipak, vide me i okrecu mi legja. Prolazim. Gore na rampi, slicno. Na parkingu pre ulaza u manastir svega nekoliko auta. Sve ostalo oznaceno trakama za one koji su tu prenocili.

Po serpentinama je bilo dosta ljudi u oba pravca. Bio sam olicenje kulture. Video sam i nekoliko satora pored puta. Verovatno su prespavali u njima. Bilo i bosonogih pesaka, e sad dali zbog nekog verovanja ili zbog kise, ne znam.

Na ulazu, dezinfekcija ruku i deljenje maski posetiocima. Dvor prepun. Uhvati me panika, skoro pa niko ne nosi masku. Pozurim i upalim svece koje sam poneo iz Skoplja (neki mali licni ritual svih ovih godina koji ne zelim da prekinem), prekrstim se pred ikonom i pobegnem napolju. Sednem na zid, popijem kafu i pocnem da se spremam. Preko zvucnika cujem da su zavrsili sa odbelezavanjem jubileja i da se organizuju za pricest. Nije to za mene.

Nisam slikao, dusa mi nije dala. Jednostavno, uvrtelo mi se nesto u glavi da to nije u redu.  

Krecem. Polako, isto i kisa. Prolazim kroz Danilovgrad i sa tugom prelazim most na Zeti. Lepo mesto i ovako mokar ne mogu da stajem. Izlazim ponovo na onaj krs od puta. Na prvoj blokadi, tamo gde redari regulisu saobracaj i naizmenicno (?! ne mogu da nagjem pravu rec) oslobode po jedan smer, stanem na pocetku kolone. Prigje redar, sav vazan od funkcije koja mu je dodeljena, kaze, natrag. Molim?! Ovaj bi da leci komplekse. U trenutku mi se kosa ispravila, ipak nisam nista rekao, samo sam produzio. Znam, glupo. Jedna traka, sa strane oko metar razlike u nivou dole do zemljane osnove. Auta i kamioni dolaze, a ja balansiram nekako po onoj ivici. Ipak, kad deca nisu besna, kuca nije tesna. Vozim sa oko 10 na sat (mozda i manje) i krajickom oka primetim trzaj volana jednog pick-up-a. Budala me udari namerno retrovizorom. Nije mi bas jasno kako nisam sleteo dole. Verovatno je pomoglo to sto sam desetak godina vozio enduro i navikao na cimanje volana. I vise nisam stao ni na jednoj blokadi do Podgorice. Opet sam na onom lepom putu ka Budvi. Kisa stala. Pomalja se sunce. Parking na levoj strani puta. Pregjem punu i stanem. Polako covece.

20210512_141925.thumb.jpg.7d64b3ed9e2839153992b9b8e7d0231b.jpg

Skidam kisno, palim cigaretu i zurim u Skadarsko. Povratim mir.

Vozi Misko. Kako prolazim odvajanje za Cetinje... opet kisica. Ubrzam. Necu da stajem pa makar pokisao do gole koze. Silazim ka Budvi, ovaj put necu piti instant kafu na nekom od parkinga sa pogledom.

Stizem u smestaj. Kisa prestala. Lepo popodne, a ja sa mokrim cipelama i bez rezervnih patika. Vreme terase.

Smrklo se. Pocinje da seva. Uskoro stize i kisa. Ukljucim TV i u krevet. Ne progje ni pola sata, ukljuci se alarm na motoru. Ustanem, pogledam, nista. Vratim se u krevet, opet. Izagjem napolju, po kisi, izvadim disc lock. Necu da me komsije psuju.

Disc lock je Xena i ima alarm. Po kisi je nezgodan, kapljice se slivaju po disku i on pomisli da se pomera motor. Sa Abus-om se to ne desava. Poklon od pokojnog unuka sa kojim smo delili ime i pasiju. Ostaje sa mnom pa nek pisti kolko oce.           

 

  • Sviđa mi se 13

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 261 postova
  • Lokacija: Skopje
  • Motocikl: SV650A

13.05.21 06.30 h

Ustao neki minut pre alarma. Ja, koji sam se ubijao od spavanja, da ustanem u to vreme! Nije zbog putovanja, zadnjih dve-tri godine to mi se cesto desava. Poceo sam da razumem starije. :)

Danas je dan za Cakor. Bio sam odlucio, da ukoliko ne dobijem propusnicu od Kosovara, a nisam, da odem tamo drugim putem. Plan je bio da preko Podgorice, Lijeve Rijeke, uhvatim Kraljevske Bare i Tresnjevik, a zatim Andrijevica i Cakor. Na zalost, opet kisa, a voziti u mokroj opremi nije mi se cinilo bas najpametnije. Cipele se nisu bili osusile, rukavice... tako, tako. Pijem kafu, kisa ojaca, pa oslabi, pa ojaca... Propade ovaj dan.

Oko podneva, stane kisa, promoli se i sunce povremeno. Uzimam suve carape (bar njih imam nekoliko u rezervi) i krenem pesice da prosetam. Ne ide, ne osecam se dobro. Vracam se po motor. U blizini nagjem perionicu i dam da operu motor od onog blata. Na enduru mi blato nikad nije smetalo, na naked-u smeta. 5 eura kasnije, sedam na motor. Lose oprano. Odlazim, necu da se nerviram, necu. Vozim do centra i bez razmisljanja ili neke namere, cista navika, prolazim izmegju hotela u gradnji i parkiram pred restoranom Jadran. Tek kad sednem i narucim pivo, proradi mozak. Sta ucini crni Petre. Noge pocele u taktu sud aj stej sud aj gou, a glava se okrece za 360 stepeni. Jedna masa, troje mojih godina, bez maski, radnici u restoranu po PS-u. Prvi put u kafani od pocetka pandemije. Primirim se malo i pokusavam da uzivam u Niksickom pivu. Nisam valjda toliki baksuz.20210513_152141.thumb.jpg.340402d71f3d200faa9cf6575dc38563.jpg

Prosetam malo, ugjem u stari grad, sretnem tu i tamo po nekog stranca (ne mogu jos uvek racunati sebe za stranca, verovatno tako ce i ostati). Razgledam one zidine koje sam sto puta video, kao i vecina vas, fotografisem malo i vratim se do motora. Krenem starim putem za Kotor. Izvozam onih nekoliko polukruznih krivina i dogjem do akva parka. Zapustili to. Okrenem se i vozim bez veze kroz Budvu. Padne po koja kap kise i vratim se u smestaj. 

Izlazim opet, ne smem kuci bez nekog poklona za unuku. Ne mogu da je razocaram. 

Uvece opet kisa.

 

14.05.21 07.00 h

 Nebo. Kafa. Prognoza kaze kisa prepodne. Ipak, ako krenem oko 9, mozda uspem da joj pobegnem. U Prizrenu ne bi trebalo da pada posle 14.00. Uguram nesto u stomak na silu. Spakujem torbe i obrisem motor od kise koja je nocas "rasturila". Oblacim se i za svaki slucaj navucem vunene carape koje sam nosio za Ostrog. Vuna je zakon i kad je mokra. Vezujem rol torbu, znatno laksa i bez straha da zategnem propisno, saljem poruku gazdarici i u 09.00 krecem. Na putu, fino, ocekivao sam vecu guzvu. Negde oko Canja, sipam gorivo. Ne zelim da se zezam na benzinskim pumpama u Albaniji. Kako se priblizavam Ulcinju, tako je sve vise vozila. Bajram. Trazim putokaz za Sukobin... nema ga. Promenili table. Sad pise Skadar. Prolazim Ulcinj i izbijam na novi put do granice. Ne zurim, uzivam. Padne po neka kap, tu i tamo, nista strasno. Imam vremena do 14.00. Saobracaj na minimumu. Cudno. Stizem, odakle ovolika kolona na granici. Obigjem sve, znam da Crnogorci nikad nisu pravili problem ako motorom ugjes u onaj prolaz za pesake. Ovaj put nije tako. Vrate me i tek onda primetim da, u stvari, pola prelaz ne radi. Neke radove i sve usmeravaju na jednu "polovinu" prelaza. Zamolim ljude iz drugog ili treceg auta da me propuste. Bez problema. Hvala. Ulazim u Albaniju. 

Do Skadra, cini mi se da su pre dve-tri godine obnovili asfalt, lako. Trazim mesto za "marendu". Nije mi bilo sugjeno :) .  Provala oblaka. Izvozim nekoliko kilometara do prve benzinske kako bih obukao kisno odelo. Vetar rastura. Obucem se i produzim. Lelujam po putu. Progje tako nekoliko minuta, stade kisa, pojavi se sunce. Skidam kisno. Krenem... opet kisa, a sunce se ne da. I da ne davim, tako nekoliko puta. Biju nasi, al biju i njihovi. :) 

Stignem nekako do autoputa. Stala kisa, svlacim kisno i marendujem. Gledam table... aha, dalje, to sam ja.

20210514_122707.thumb.jpg.b3624bcf07ade19455cfd97b2175ba55.jpg

 Iskljucim se u pravcu Milot-a i vozim po magistrali. Ne drzite me za rec, valjda deset-dvadeset kilometara je magistralni put. Stvorila se neka guzvica, ali motorom nije problem obilaziti. Ponekad, kad bas nije moglo, neki vozaci su se pomerali skroz desno kako bih ih pretekao bez napustanja trake. Na ovom delu sam se mimoisao sa tri grupe motociklista. Svaka sa po 7-10 motora, uglavnom brzinaca. Stizem do autoputa i "opalim" po gasu. 110-120. Jurim. :) Asfalt je OK, nema ravnice, brze krivine. Na mom naked-u, neka prijatna brzina je recimo 80-110 kmh. Na prve znake proleca skinuo sam vizir. Jes da je lakse sa njim voziti brze, ali ne podnosim buku koju stvara u kacigi. Bez cepova za usi nikako, a to mi bas i ne prija jer cesto stajem za pauze. Sa vizirom dobijem nekih 20-30 kmh, ali sa druge strane posle nekog vremena se javlja bol u glavi i vratu jer ceo taj vazduh koji pokupi usmeri na kacigu. To mu dogje nesto kao tusiranje sa najsitnijim rupama po telu ili mlaz creva usmeren na jedan deo tela. Preferiram bez vizira, nesto sporije je nekad pametnije. 

Vetar se smanjio, progjem ti ja svakog kamiona na koji sam naisao, divim se sebi. Kad, poce ponovo. Kisno. Progju me svi.

Dolazim na putarinu. 2.5 eura. Uskoro granica. Samo jedna kontrola, nema guzve, brzo ide. Dobar tajming, po planu, 14.00.

Nebo sve cistije i cistije, kisa stala, a onih nekoliko kapi dok sam skidao kisno, ne racunam. Idem ka Prizrenu. Jos uvek ne znam kojim putem da uhvatim. Odlucicu kad stignem u Prizren.

Tabla na autoputu. Stajem. Gledam nebo i pokusavam da ga "strucno" procenim. Zelja jaca od pameti. Idem preko Brezovice.

Ulazim u Prizren, koja guzva ljudi. Postovanje prema motociklistima ne postoji. Uhvatim njihov ritam i koristim svaku mogucnost da se probijem. Nezgodno kad moras paziti i da ne propustis neku tablu. Dobro mi ide, skoro sam na izlasku.

20210514_145208.thumb.jpg.c175c16b152e916cd9ebd2f4cc0810e9.jpg

  Jedna fotka i dalje. Vec sam na izlazu.

20210514_145940.thumb.jpg.955e5d66b01f02a86fcb894612e93f0b.jpg

Put krivudav, asfalt los, mestimicno radovi, saobracaj smanjen. Klisura reke i stene koje se uzvisavaju... trebalo bi da bude lepo... meni nije. Nekako mi fale boje. Ne, to nije to. Prolazim neka sela, ne privlace paznju. Onda krenu, jedan hotel, drugi, treci... Vozim i vec mislim da sam pogresio. Pocinje sitna kisa, ne stajem. Planinski vrhovi u snegu. 13 stepeni. Dolazim do vrha prevoja, neke prodavnice, kiosci, levo na uzbrdici vikendice, ne puni mi oko, ne stajem.

Spustam se ka drugoj strani. Kilometar dva posle prevoja... nesto nije u redu. Drugi svet. Pa, ovo lepo. Nov asfalt, krivudav put, suma, vratile se boje.

20210514_153831.thumb.jpg.a45b033c6a8b94515d7c7699f0dd0869.jpg

 E, ovo vec vredi truda. Oblak koji je prosao pre mene, ostavio poneki kamen na putu, ali nije strasno, ionako vozim sporo. Zveram naokolo. Sreca pa skoro da nema auta. Malo nirvane nije naodmet.

Spustam se. Kako to da dosad nisam bio ovde. A blizu.

Izagjem iz sume i stanem. Ne mogu da verujem.

20210514_155051.thumb.jpg.66ffbaec40a9e769e02638f33209921f.jpg

 Setam okolo sa telefonom u rukama, pokusavam da uhvatim potocic sa desne strane i da ga uklopim u fotografiji, ne ide mi nesto. Valjda raj ovako izgleda. Nema zive duse. Bas kad to pomislim, pojavi se bicikl. Devojka. Skrenem pogled da joj ne izazovem neku neprijatnost. Ode ona uzbrdo. Jedna cigareta, druga cigareta. Hodam okolo kao neka luda. Bas kad sam uslikao gornji foto, iz dubine sume i tame, pojavi se devojka opet. Spori spust. Spustim ruke sa telefonom na grudi i gledam. I pored kapuljace na glavi, pa ovo bre lepotinja kakvu davno nisam video. Smrznem se u trenu. Plasim se da se pomaknem kako ne bih pokvario ovu sliku i ovaj tren. Nesto nestvarnije nisam doziveo. Strah me cak i da pritisnem ono dugme na mobilu. Matori je odlepio. Prolazi cura pored mene, gleda me, mahne, ja ne mogu cak ni da otpozdravim. Nema tog doktora koji bi ovako nesto uradio. Ode ona. Cvrkut ptica prekine tisinu. Matori se probudi i upali cigaretu. Dogjem nekako sebi.

Palim motor. Siguran sam da lepsi prizor necu videti. Stizem opet u Brezovicu. Ovaj put razumem sta pise na tablama pokraj puta. Malo dalje, Strpce. Ne stajem, ali znam da se ovde moram vratiti. 

Ne mogu da razumem kako sam ovaj predeo izbrisao iz glave. Jos u srednjoj skoli, jedan drug je imao vikendicu ovde. Dolazili smo celo drustvo da farbamo prozore povremeno. Znam da je vikendica bila na fantasticnoj lokaciji, stara gusta suma pozadi, proplanak sa potocicem, napred. I to, samo to. Verovatno su nam curice tada bile vaznije od prirodnih lepota. :) 

Nekoliko kilometara posle Strpce, ogreban asfalt. Zatim stizem do autoputa gde se ukljucujem negde pre Kacanik-a. Ubrzo sam na granici.

Guzva. Sunce. Prolazim nekako i po onom krsu od puta stizem u Skoplje. Nesto posle 17.00 parkiram pred zgradom.  

 

Pa, drugari, to bi bilo to. Nadam se da niste uzalud potracili vreme citajuci ovo moje prvence. Sretno i puno lepih kilometara. 

  

  • Sviđa mi se 19

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 1931 postova

lepo ,al da si bar usliko kojeg  našeg izvornog šarplaninca još bolje.Ako imaš neki kraći izlet sa Šapke i cele Šare bilo bi lepo da vidimo.

Promenio član sasa ns 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 747 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: SMC 300

Cakor prelaz ne radi vec dugo. Kakva je to dozvola sto izdaju vlasti? Da se popnes gore?

Inace put koji prelazi prevoj Cakor je na najvisoj nadmorskoj visini u SFRJ, sto se tice regionalnih puteva.

Lepo si se provozao.

Preko Tresnjevika je put u losem stanju.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 261 postova
  • Lokacija: Skopje
  • Motocikl: SV650A
14 hours ago, sasa ns 1 said:

lepo ,al da si bar usliko kojeg  našeg izvornog šarplaninca još bolje.Ako imaš neki kraći izlet sa Šapke i cele Šare bilo bi lepo da vidimo.

Nisam naleteo na njih druze. :) Imam neke fotografije od vremena kad sam lunjao po planinama, ali te su loseg kvaliteta, a i nije fora koristiti njih. Bez motora se ne vazi.

Mozda nesto sa tog terena... t.z. sarske vode, davno bilo.

IMG_2953.JPG.d42df2dd09b3f58576e854cf133fd8a8.JPG 

Ovo gore je, cini mi se Restelica, a ono dole... da me ubijes. Krenuli iz Gostivara i preko planine izasli na Sapku.

Edit

To je sistem za prikupljanje vode sa Sare. Off road krece u blizini Vrutoka. Dve trecine je dobar zemljani put. Ostatak je tumaranje po golim padinama i voznja u nekom generalnom pravcu. Negde pre Popove Sapke nagjemo bacila i odatle veoma los zemljani put. Puno ljudi, vire cevi kalasnjikova iz skoro svakog vozila, drva se kradu masovno. Policija kontrolisala nas troje. :)   Nije bilo bas sigurno, tada. Verovatno i sad.

 

DSC01404.JPG.8b88a3bdbb70250816a3c04d13fcd376.JPG

 

13 hours ago, slave74 said:

Cakor prelaz ne radi vec dugo. Kakva je to dozvola sto izdaju vlasti? 

Da, prelaz nije u funkciji. Na web strani Crnogoraca, granicna policija, postoje neki formulari kojim zatrazis dozvolu za ulaz/izlaz iz drzave van oficijalnih granicnih prelaza. Bilo mi nekako logicno da je to u saradnji sa susedima. Nije fer da ti oni daju propusnicu samo da bi te sa druge strane hapsili. :) 

Promenio član Petre
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 1126 postova
  • Lokacija: Mladenovac
  • Motocikl: BMW K1200 RS ;YAMAHA Nouvo
On 5/18/2021 at 12:34 AM, Petre said:

Nije da nisam putovao, ali kad vidim kakvih majstora ima ovde... jednostavno, Balkan je sitnica. A opet... Balkan je lep

Gde god da odeš, i na Vodno, majstor si, nije bitno koliko daleko važno je da nosiš dušu kao ti na ovom putovanju

  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.



  • Predstojeća dešavanja

  • NAJNOVIJE TEME

×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja