Jump to content

Moto Zajednica

Prvi put u društvu Trolova - Norveška 2010

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

U poslednje vreme su popularne Vintage i Retro stvari, gramofon se ponovo vratio u modu, čak i kasete, stari dizajn se takodje vraća kod novih modela motora... Na forumu i nema nešto puno novih priča sa putovanja, čitaju se stare priče, pa i ja da malo budem u tom fazonu...

 

Ne mogu da opišem koliko mi traljavo i bezuspešno ide da uradim ovaj putopis. Tekst je napisan pre osam godina, dugo je bio i na mom sajtu, ali prilikom unapredjenja sajta je poprilično narušen izgled dotičnog, nestale su slike... i tako to stoji... To jest ne stoji, nije vidljiv :)

 

Putopis je prvenstveno biciklistički sa elementima planinarenja. Nije moto priča. Šta znam, meni je vožnja motora bila želja baš predugo i kako je vreme odmicalo sve sam više bio svestan da nema ništa od toga. Ali... Ne treba odustajati od snova. Ono što mi nikada nije bio neki san je bicikl, a ispostavilo se da mi je ta naprava na dva točka priuštila čak možda i najlepše periode života.

 

Što se tiče foruma, postao sam "drug član" tek kada sam položio i kupio motor. Napisao sam dva moto putopisa, odavno dobio preporuke od par članova da stavim i neku biciklističku priču, i počinjao sam, ali cvrc, nekako problemi na koje naidjem u startu me spreče da nešto uradim. Sad ću se potruditi da istrajem.

 

Išli smo malo da bicikliramo po Norveškoj kao glavnoj destinaciji, a Danska, Švedska i Češka su se eto same nametnule onako uz put. Putovanje je bilo vozom, kolima, biciklima i pešaka. Sve se dogadjalo prve godine pošto su nam ukinuli vize, tako da je bilo i sa tim problema. Čisto malo da pojasnim... Vožnja na sever je nešto što radi jako puno vozača motocikala, tako da je ovo donekle jedan u moru tih putopisa, ali se ipak nadam da će ovo pisanje biti nešto drugčije. Ne puno, ali...

 

Par fotografija kao pokušaj da malo zainteresujem kolege po broju točkova...

 

Pisali smo dvojica, pa ću stavljati Z i N ispred dela teksta. N je od Nenad, drugar koji živi i radi u Češkoj dugi niz godina, a vrlo uspešno je smišljao razna bicikliranja po Evropi.

 

DSC_0225.jpg.0daca372dfbe0a2599f5e8a5607f708e.jpg

 

DSC_0328.jpg.74780f0c4958d8dcdae5421f32dacabd.jpg

 

DSC_0474.jpg.e1611d11ceddc0df787593f36a4c24a2.jpg

 

DSC_0569.jpg.fda3642dfc9afbbc3e26874fc2d559a0.jpg

 

DSC_0637.thumb.jpg.8176591ff7acb095d775f8b1268e3e34.jpg

 

DSC_627z.jpg.bf60a17a9527b112692b11bbef0756cf.jpg

 

06.jpg.68b5a7e79a8aad53988eca2eaeed18fe.jpg

 

DSC_0779z.jpg.9479a6d8543d73e73bb204b3246085b4.jpg

 

DSC_0796t.jpg.6435dc5829e4d7f0055dd60ec2900a5e.jpg

 

2010-07-10_11-30_6110.jpg.5e666064320abeb2609066baa3713e54.jpg

 

2010-07-03_14-53_4210.jpg.45697728bd2a4e33cda462d89aaf2a85.jpg

 

2010-06-30_17-18_2340.jpg.4e34459c28663d2e099c94664bfab29f.jpg

 

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 9

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

Uvod:

 

(Nenad)

Najpre, nešto malo predistorije. Novembra 2008. sezona bicikliranja se već završila, nastupilo je zimsko računanje vremena, dani sivi i kratki... ukratko, za nas koji ne provodimo slobodno vreme pred TV, prilično sumorno. Tako sam sa Robertom (prijatelj biciklista, koji je takodje došao u Češku kao student) i  pokušao da ubijem vreme i planirali smo gde ćemo to da odemo kad se razdani i otopli. Ali, da bi to sve imalo smisla u novembru – to je trebalo da bude nešto veliko, ozbiljno i privlačno.   Odluka je pala: Norveška!  :)

 

Iste zime, kupujemo karte do Stavangera u odlasku, a u povratku iz Trondhajma, pošto postoji low cost iz Praga. Osmislili smo i rutu između ta dva grada koju bi u toku 3 nedelje biciklima izvozali. U toku juna, kad već sve izgleda blizu i realno – Robert otkazuje put. Naime, već tokom proleća je rešio da se ženi i vraća iz Češke kući. Kada je pronašao i posao, nije više hteo da rizikuje da polomi nogu na severu i uđe u brak sa gipsom – tako da je Norveška leta 2009. ostala samo u planovima...

 

DSC_0788.thumb.jpg.56aadae486758d75e2541582490f904f.jpg

Put Trolova; bio je u planu i 2009, ali vozili smo ga 2010.

 

DSC_0454.thumb.jpg.697d24c22d22e135c816a00ab25d5ebe.jpg

Preikestolen, da li je vredno gipsa? :)

 

Meni đavo nije dao mira, hteo sam na sever pošto poto, i odmah zime 2009/10 počeo da planiram sličnu avanturu. Ovog puta sa Vladom i Zoranom (saborcima sa ture po Švajcarskoj, Lihtenštajnu, Austriji i Nemačkoj prethodne godine) s tim što sada odlazak planiramo autom. Na taj način bi mogli sa sobom da ponesemo i planinarske cipele, više odeće i hrane, a ne bi morali sve vreme to sa sobom da vučemo, već bi svakih 2-3 dana pomerali auto u novu bazu i u njemu ostavljali veći deo stvari. Informacije se sakupljaju, itinerer detaljno planira, a kao definitivno potvrdu da idemo – kupujemo kartu za trajekt između Danske i Norveške. Zapravo, znao sam da ni to ne garantuje da sigurno idemo pošto sam godinu dana pre već pazario avio karte sa Robertom...

 

Plan je definitivno uobličen, Zoran i Vlada dolaze autom do mene u Češku, pripremna vožnja na mom terenu jedno popodne, a zatim svi nastavljamo put na sever. Međutim, komplikacija dolazi 3 dana pred polazak. Vlada neočekivano dobija posao (sa već zaboravljenog konkursa beogradske gradske uprave, raspisanog krajem prethodne godine) i to ga sprečava da krene na ovaj dugo planirani put. Ja nisam mogao da verujem da se ista priča ponovlja, sestra već priča o signalima odozgo koji me upućuju da ne treba da idem u Norvešku. Ali ako sada dignem ruke od toga, da li ikada u budućnosti da pokušam sa time? Da li da pokušam ponovo sledećeg leta ili da se pomirim sa time da mi nije suđeno? Kako sutra šefu (i ove godine) ponovo da otkazujem već uzeti godišnji odmor...

 

DSC_0505.jpg.c59454b885267fe1cb42bedd542f6d78.jpg

Malo je falilo da ovim putevima naši bicikli ne prođu

 

  Sa Zoranom se konsultujem i slažemo se da ipak idemo. Svesni smo da to neće biti baš kako smo zamišljali, da je za duže puteve ipak poželjna bar jedna osoba više (a to posebno važi u našem slučaju gde smo obojica tvrdoglavi, dok je Vlada osoba sa neograničenom tolerancijom). Za Zorana je već prva promena u planu dolazak u mesto gde živim. Nije to tako jednostavno u vozovima iz Beograda, sa gomilom stvari koje uključuju rasklopljen bicikl....

 

DSC_0201.jpg.99d08e002c2be26cc0fd81719805df36.jpg

 

 

  • Sviđa mi se 5
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

A sad malo ja da gnjaaa.... (Z)

 

Od Beograda do Češke i malo po Češkoj...

 

Sponzore nismo ni imali, ali nije da o tome nismo pričali. Doduše vrlo kratko. Nekom prilikom sam pitao Nenada da li možda neko u zemlji gde živi možda želi da sponzoriše malo? Dobio sam sledeći odgovor:

-Da li ti uopste shvataš, koliko mi za pojam jednog Čeha, radimo nešto totalno uobičajeno?!?

 

 U zemlji Srbiji, zahvaćenoj decenijskom krizom tako nešto nam nije ni padalo na pamet. Malo više rada, poneka neprospavana noć na poslu, malo odlaska biciklom umesto kolima do grada, malo ovo malo ono, ma kad se nešto želi, naći će se način. I tako je i bilo, čak je i ostalo, a da li treba da napomenem da je Norveška zemlja sa mnogo nafte tamo u severnom moru i da je tamo sve mnoooogoooo skupo?

Što se tiče ideje i tih tako nekih priprema puta, lavovski deo kolača, ma kakvog kolača, skoro cele torte, je pripao Nenadu. Uostalom ta zemlja je njegova dugogodišnja želja. Kore za tu tortu su počele da se mute u mikseru još kada je planinarsko društvo “Pobeda” najavilo tu akciju. Tada se zainteresovao za taj hladni sever i počeo da kopa šta bi sve moglo da bude zanimljivo. Taj put je zbog nedostatka putnika propao. Usledila je ideja biciklom, ali da se do Osla ide avionom. Sve je to fino, da život nije umešao svoje prste, pa tadašnji saborac umesto da ciklira po skandinaviji završi kod matičara :)

Kompletna torta je bila gotova kada je uspeo Vladu i mene da ubedi da krenemo sa njim, ali opet se sve to nekako neda. Posle nekih devet meseci planiranja i ugovaranja dogodi se da Vlada dobija posao, dva-tri dana pred put. I to dobar posao, ali izbaci ga iz priče. Ovo se ne događa, jednostavno nije moguće da tako nešto može život da smućka, ali eto. Pošto je torta gotova, stavljen i šlag i jagodica na taj šlag, šta da se radi, šteta je da se pokvari, hajde da pokušamo kao dvojac bez kormilara.

Umesto sve kolima, sada je put do Češke prebačen na voz. Voz je skuplji, i ne bih ga preporučio, ali od prevoznika ostala je Lasta koja vozi do Praga, a sa kojom se nismo baš usrećili ka toj destinaciji, i koja saobraća u baš nepovoljno vreme, pa nije ni bilo nekog izbora. Česi imaju fenomenalnog prevoznika “Student Agency”, ali oni eto neće da saobraćaju do Beograda. To putovanje vozom svakako neću zaboraviti, ali ajdemo redom.

Rano ujutro Vlada dolazi po mene, sve spakovano, uvežbanim pokretima ubacujemo u kola i ajde, polazak. Mojima nisam prijavio baš gde idem, mislim da bi ih to baš istraumiralo. Ljudi koji nisu mrdnuli sa balkana ni ne shvataju da se do tamo neke Skandinavije stvarno može i doputovati, i to tek tako da bi se bicikliralo i planinarilo. Pošto mi je eto njihovo srce bitno, pa da ne stane, ajd lagano, odoh ja u Češku mama, a posle ćemo odatle da idemo negde da bicikliramo. Sve živa istina, jel da? :)

Parkiramo ispred “Železničke” one stare, nekadašnje, kod plave lokomotive, taman tamo gde oće pauk da odnese, ali ipak to ne smeta da me moj drugar doprati do voza i sačeka polazak. Eto, toliko mu to nešto što se sudbina zove, dozvoljava. Bicikl koji je rasklopljen i spakovan u nešto što bi se moglo nazvati i proizvodom neke ogromne svilene bube sam stavio kod ulaza u vagon.

 

Vagon je Češki i baš to mesto je ono gde se u češkoj nalaze nosači za bicikle, al za zemlju Srbiju kad ide voz, idu vagoni kod kojih je tu prazan prostor. Puno je vremena trebalo da prođe pa da im pođe za rukom da može i bicikl u voz, tako da su pobedu po tom pitanju izvojevali protiv balkanskih železnica par godina kasnije. Neko vreme na relaciji Prag-Beograd-Prag ste mogli ubaciti i vašeg dvotočkastog mezimca. E kako bi ti bilo fino da je moglo tada, ne bih se patio sa pakovanjem. Mislim da je ta linija kasnije ukinuta i da više ne ide voz od Bograda do Praga...

 

_DSC0002.thumb.jpg.de3eedcc0cff6e26f53766a870fba42e.jpg

 

_DSC0001.thumb.jpg.cfc97297062c9b4eb0ade572499a5d11.jpg

 

Nekako o samoj vožnji i nema šta da se priča, bila je dnevna, nadao sam se nekim predelima, ali ravnica ko ravnica, monotono a samim tim i dosadno. Što se tiče same granice, ima je jedna ali vredna Srbija-Mađarska, pa ako ste sa pasošom prvonavedene zemlje svašta vas može snaći. Prelazak vozom traje baš previše dugo, pola sata na jednoj pola sata na drugoj. Prva prolazi normalno, al zato ova druga je uvek zanimljiva i svakako čudna. Da li smem da pomenem mito? Dobro neću. Mislim nije ga bilo, ne znam ni da li se očekivalo, ali iako su uredno ukinute vize, meni je eto carinica zemlje u koju sam ulazio trazila. Ne znam što joj je to trebalo. Imao sam novi pasoš, i sva sreća da sam poneo i stari.  U dotičnom se vrlo lepo ogledao planinarski staž, pored gomile pečata bilo je tu i više šengenskih viza, Turska viza, Ruska poslovna... bilo je to više nego dovoljno da dobijem oba pasoša nazad uz poštovanje :)

Ostalo sve prolazi fino, carinika vise nema, ali se smenjuju kontrolori. Tako samo može i da se primeti da ste promenili državu. Na karti se niži kojekakve oznakice, tek da se zna da se je potrošio ovde i onde. U slovačkoj je taj voz pun, vrlo prijatni ljudi, poprilično ih razumem šta pričaju, nekako se osecam kao među prijateljima.

Najzad dođe i poslednja zemlja za taj vozić, a za mene je sledovao izlazak u Moravskom delu ove zemlje. Eto i oni imaju reku Moravu, i imaju devojke sa Morave. Biće da su sve devojke sa Morave lepe, eto lepe i ove njihove, za naše sam odavno znao.

Putovanje je baš predugo trajalo, pa nekako previše rano izlazim do vrata sasvim spreman. Tu upoznajem Čeha sa Morave. Pričamo onako koliko umemo, ali ne mogu a da ne primetim da je iznenadjen odakle sam.

Pomogao mi je da iznesem stvari, bilo je više toga nego što ja imam ruku, šta ću kad se nisam rodio ko oktopod. Čeka me moj sapatnik, sada prebacujemo stvari u njegovog Škodilaka koji će nas verno služiti više hiljada kilometara, i došlo je vreme da upoznam taj Zlin. Nekada poznat po fabrici obuće “Bata” i po fabrici aviona. Prvu sredili komunisti, drugu tranzicija, tako da je nama sada ovaj gradić poznat samo po tome što Nenad ovde živi i radi.

Sleduju mi dva noćenja u ovom gradiću. Bilo je i obaveza oko priprema, neko je radio sutradan, nekome je još juče počeo odmor. Imamo neki ritual u Češkoj, obavezno Kozel pivo. Bilo je zanimljivije dok je bilo lokalno, sada ga svugde ima. Zalili smo za srećan put, naravno :)  Na kolima su bila tri nosača za bicikle, tako trebalo da bude, ali eto, silom prilika jedan je bio višak.

Lagano skidam sa pak tregera treći nosač za bicikl. Ovo sam ostavio za kraj, pošto sam moj paket zvani “svilena buba na steroidima” pretvorio u dvotočkaša. Vladino odustajanje koliko god opravdano bilo izgleda nam je baš teško palo.Sve se nešto nadam da će se javiti, da će reći da ipak ide sa nama.

 

_DSC0001.JPG.be69d8c7d678c58f82fd6008bf4c78b4.JPG

 

_DSC0003.JPG.b515b59b85df4e1aabcb1517602bff5f.JPG

Ovo je način na koji sam više puta pakovao bicikl, za autobus prvenstveno. I to je način da prevoznici ne prave problem. Obično kada se vozačima međunarodnih autobusa pomene bicikl negoduju samo tako. Zahteva nešto vremena, obično mi treba oko dva sata za ovakvo pakovanje, ali radim baš polako. Kada dodjem na destinaciju, otprilike sat vreman da budem spreman za vožnju. Skidam točkove, stavlam sa svake strane po jedan, skidam sedište, pedale i gepek, kao i zadnji menjač. Korman okrenem, ubacim nešto kartona izmedju, sve učvrstim zip trakicama, popunim prostor izmedju... i onda potrošim jedno dve rolne streč folije da to bude jedna bogata "svilena buba". Šta znam, možda nekom bude korisno

 

Za danas osim pakovanja planirana je nabavka i “The best of Zlin”, biciklisticki krug kojim treba da se vidi najlepše u okolini. Ovo nije velik grad, nije ni nešto preterano lep, ali je okružen prelepom prirodom. Kao stvoren za nekog ko voli bicikl, trčanje, orjentiring. Naravno da sam želeo da doživim i turističke aspekte grada, što mi je i obećano, ali usledilo je po programu po završetku radnog vremena onih vrednih. Da ne bi gubili vreme dogovorili smo se da dođem do tog nekog veliko tržnog centra. E sad možda previše razvodnjavam, ali jednostavno taj dolazak do centra je bio ono što želim da pomenem u ovom tekstu. Osim sto jezivo vode računa da ne prekrše ni jedan propis i zakon, a imaju toga mnogo, mislim da su po preciznosti zeznuli mnoge. Naime, aj što im vozovi idu u minut, nego njima i gradski saobraćaj ide tako. Na zidu u ostavi je bio raspored kada trolejbusi staju na stanicu ispred zgrade, bilo mi to čudno, al eto očito da to tamo negde ima razloga. Čak i cela ta tabelica sa rasporedom u koliko minuta je na kojoj stanici sada mi ima smisla. Nešto što je za Beograd domen naučne fantastike. Zamislite da znate kada će doći prevoz i kada ćete izaći na željenoj stanici. A za toliko minuta vožnje i kupujete kartu. Tako da sam ja lepo kupio onu najmanju za 12 minuta, a imao sam čitavih 9 da se vozim, al eto manje nema. Automat za karte na stanici, ubacite kovanice, dobijete kartu, sačekate vreme i to je to. Onda možete da gledate na sat i da lepo izađete gde želite. Savršeno, ili bar skoro, 30 sekundi ranije je došao do meni potrebne stanice, pomislih da to nije moja lokacija za izlazak, pa verujući u tu njihovu preciznost doživeh da se vozim još malo. Upoznaj Zlin da bi ga više voleo. A baš sledeća neki fini parkić, pa neka rečica... fino, ne bunim se...

Toliko na temu turizma i nabavke za sada, biće nešto još o ovom gradu u povratku, a sada još da pomenem i taj “The best of Zlin” Prošli put kada smo biciklirali po Češkoj bilo je to posle prelepih predela kakvi samo mogu da budu u Švajcarskoj, i Austriji i nekako nismo bili oduševljeni. E sada da se to ne bi dogodilo, prvo je bio taj krug.

 

_DSC0012.JPG.e26280152266c471fd82a2724f54e2cb.JPG

 

_DSC0025.JPG.5672ab13f018b9ec025ce57a926ef83d.JPG

 

_DSC0024.JPG.175de4c5d2e3856d0296226e734aa099.JPG

 

Ovo je ujedno bilo i kao blago zagrevanje, za ono što nas je uskoro čekalo. A o toj vožnji, šta reći, lepi predeli, lepa mesta, lepe šumske staze, prošli smo i nasipom preko neke veštačke akumulacije vode. Jezerce sa branom i eto malo nasipa. Sasvim fino. A stazama, bar ono što sam video sam bio prijatno iznenađen. U jednom delu biciklistička staza je bila šira od puta kojim idu kola. E tu ga baš preteraše, ali lepo je to videti.

 

_DSC0039.JPG.640ff26d94b3770b08af86a14d52966c.JPG

 

_DSC0040.JPG.792823918f9577eb6bba4bc0c9d197ba.JPG

 

_DSC0042.JPG.26a0d1b7092ecd8fa9e94db3ca3ca746.JPG

 

_DSC0044.JPG.d6fe2494d6214437e1ed8153ea3c6ca2.JPG

 

U svakom slučaju mesto koje funkcioniše za pozavideti. Ali kako god bilo fino, ono je samo prva tačka na putu ka severu. Za nekoga doduše i polazna tačka.

_DSC0049.JPG.1d1e887e81e3aad2cddd35f331f860a1.JPG

U suštini, sve je isto kao kod nas, samo je nekako malo urednije i sredjenije.

 

Pa da krenemo, sve spakovano rano ujutro utovareno u gepek, bicikli na pak tregeru, mi na sedištima, okretanje ključa i brrrmmmm...

2010-06-26_06-53_0010.jpg.4dd26ea965c4a309b9986a33091cd36f.jpg

 

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 4
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

(N)

Nismo još ni krenuli, a već smo stali na benzinskoj pumpi. Palo mi je napamet da bi bilo dobro imati rezervne sijalice. Naravno da nisam imao pojma koji tip sijalice mi treba. Zoran je svojim majstorskim okom procenio da je to H5 i tako sam ja samouvereno kupio dve H petice. Sva sreća te rezervne nam nisu bile potrebne i tek ću godinu dana kasnije u Bosni saznati da mi zapravo trebaju H7, a da su ove H5 namenjene kamionima (ili barem kombijima). Leta 2011. me u blizini Sarajeva zaustavlja policajac i pita šta sam i odakle sam. I onda se smeje „elektroinženjer, a ne radi mu struuuuja“. Naime, nisam ni bio svestan da je jedan far pregoreo. Eh, tek da je video moje kamionske rezervne sijalice...

2010-06-26_18-24_0100_cr.jpg.6391da83b830f5de80d5c2f5d95ccfab.jpg

 

2010-06-26_18-27_0150.jpg.cae511a41d1370a9c16a98e291367b03.jpg

 

2010-06-26_18-28_0170_cr.jpg.5a281a8c90063fb8d8cd4b1572dabe74.jpg

 

Ne volim autoputeve i skoro uopšte ne vozim njima. Dosadni su, ali ispunjavaju osnovnu svrhu – omoguće nam na najbrži način da stignemo iz tačke A do tačke B. Ovog jutra je Zlin tačka A, a tačku B procenjujemo negde na severu Nemačke. Dan je lep i prijatan za vožnju, povremeno stajemo da istegnemo noge, ali ništa vredno pisanja se ne dešava. U Hamburgu prelazimo Elbu dugim podzemnim tunelom i nešto malo kasnije pravimo jedinu veću pauzu za večeru. Ne osećam umor, a dan je dug – pa vozimo i dalje nego što smo planirali. U sumrak stajemo na jednom odmorištu i spontano odlučujemo da tu prenoćimo. Nismo jedini, bilo je tu još nekoliko kamp prikolica koje tu provode noć...

 

(Z)

Ujutro je policija uzimala meru putnicima jednog kampera. Ne znam da li se nešto promenilo, ali Nemačka je malo nezgodna za ta divlja kampovanja. Ne vole oni da neko spava kod njih besplatno. A po Norveškoj je recimo najviše baš nemačkih kampera. Vole besplatno u drugim državama, a kod sebe ne daju. Ne znam da li bi nama zamerili noćenje na parkingu, nismo stigli na red, napustili smo parking pre nego što su završili obračun sa pomenutim kamperom.

Iako smo se držali autoputa, ipak smo u par navrata silazili za njega. Autoput se ne plaća, ali je jedan od najdosadnijih koje sam prošao. Zbog bicikala na krovu smo išli relativno sporo, tako da nismo imali neku prednost autoputa koji u brzoj traci nema ograničenje brzine. Poizvodjač nosača sa bicikle je imao duhovit savet za brzinu vožnje. Otprilike, njihov nosač je toliko kvalitetan da će izdržati brzu vožnju, ali se ipak ne savetuje jer može da Vam se dogodi da ostanete bez krova. Nešto tako :) Nismo testirali na putu do gore, u povratku jesmo :)  Nije odleteo krov

 

Inače ovoga za sijalice se ne sećam :) Gotovo sam siguran da sam rekao H7 :)

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

(N)

Vožnju nastavljamo, a prvu ozbiljnu pauzu nekako stalno odlažemo. U Flensburgu je bilo prerano da stajemo, a i kasnije je nekako šteta bila prekidati glatko napredovanje ka severu. Konačno smo u Aarhusu, na polovini puta kroz Dansku i tu parkiramo. Aarhus je, posle Kopenhagena, najveći danski grad i obzirom da imamo vremena – odlučili smo se da osim šetnje po gradu, otpočnemo i sa pedaliranjem severnim krajevima. Grad je na istočnoj obali i svakako ćemo naći neku zanimljivu stazu pored mora...

 

992159009_DSC_0172Panorama.jpg.6b173efa81ae030ac653826641d49a5c.jpg

Aarhus

 

Tako je i bilo. Par uličica i obreli smo se na stazi pored mora. I to na stazi u doslovnom smislu te reči, pošto smo se posle ispitivanja nekog vidikovca odvojili od asfalta i završili na stazici koja je vijugala šumom. Ono što je mene prijatno iznenadilo je teren. Dansku na mapi vidimo kao Vojvodinu okruženu morem, međutim mi smo sada bili na obali mora, reljefno prilično členitoj i sve-sve-samo-ne ravnoj.Prvi put vozim bicikl obalom mora. I to ne bilo kakvom obalom, već šumskom brdskom stazicom sa pogledom na plavo more i par kanua koji se kreću duž obale.

 

DSC_0159.jpg.3b930c8184c21e9cc3ffe62a688e5f73.jpg

Staza sa pogledom

 

DSC_0166.jpg.83f75729f7f15b5276f5d9132af2b610.jpg

PELLS na visini nula

2010-06-27_12-01_0380.jpg.c589f2ec9b8aa0786398a36c061d7a99.jpg

 

Svemu lepom dođe kraj, pa je tako i ova naša staza završila na plaži. Na pesku smo napravili 15min pauze, a zatim nastavili dalje na jug ka Norsmunde, mestu gde se neka rečica uliva u more u obliku levka. Put do tamo već nije predstavljao ništa posebno i prikazao mi je Dansku baš onako kako sam je zamišljao. Ili sam ja samo bio neraspoložen zbog konstantnog škripanja mog bicikla? Naime, od prvog obrta pedalom u Aarhusu, čujem krckanje prenosa i lanca. Podmazivanje nije pomoglo i prosto sam se morao navići (ili bar to pokušati) na taj neprijatan zvuk. Dan pred put, u vožnji „The Best of Zlin“ sve je bilo OK – ali sada kao da mi je bicikl naprečac 10 godina ostario...

 

Norsmunde

2010-06-27_13-26_0510.jpg.6da4143af9771baf494674a2ce42f434.jpg

 

2010-06-27_13-26_0530.jpg.47bcd50001262f5cf339c28fb285d165.jpg

 

2010-06-27_13-41_0570.jpg.59f016333827ad2aaa95defbb44dd6a0.jpg

 

2010-06-27_14-00_0630.jpg.bbab8185257c66030de222e61b89062a.jpg

 

2010-06-27_14-45_0650.jpg.d0deb2205a105b87ef0a7b52af99151c.jpg

 

Vraćamo se u Aarhus. Tamo je neki defile oldtajmera i u gradu je gužva. Vozimo ulicama grada pokušavajući da shvatimo nekako lokalnu geografiju. Naime, Aarhus je najveća skandinavska luka i grad delimično leži na poluostrvu, sa tri strane opkoljen morem.

 

2010-06-27_15-34_0730.jpg.2a289b5acd247b5d694e6a9631d84998.jpg

 

Danci baš i ne vole da isprazne tacne u kante za smeće u McDonalds-u. Sve ostavljaju na stolovima, na veliko zadovoljsto lokalnih galebova.

 

2010-06-27_15-34_0740_cr.jpg.9764ec3a8ab8badc2a20a5b65fbce59d.jpg

 

Ukoliko nemate mapu, kao što je mi nismo imali, i ako ste loši sa orijentacijom (kao mi) vrlo lako se izgubite. Tako da nam nije dugo trebalo da se izgubimo i posle nekoliko lepih trgova i ulica, završili smo van civilizacije a pored nekih lučnih stovarišta koja su nesnosno zaudarala na mesne i riblje prerađevine.

 

DSC_0189.jpg.d555fc1c224176b08b5b6bf395dbf67e.jpg

Centar grada, 15min pre nego što smo se "izgubili"

 

Zoran odlazi da pronadje neki legalni put, a ja čekam u jednoj prigradskoj ulici. Vreme prolazi i već sam pomislio da smo sada izgubili i jedan drugog (pošto smo prethodno ostali bez auta koji smo parkirali ne_znamo_gde) kad se on ipak vraća sa osmehom na licu. Našao neki vidikovac odakle je video obalu na kojoj smo već bili i odakle bi trebalo bez problema da pronađemo auto. Meni nikako nije bilo jasno kako je obala na toj strani, kad smo more videli na suprotnoj – ali već sam bio umoran da bih razmišljao o takvim trivijalnostima. Kasnije sam na mapi video da je grad zapravo poluostrvo i da je more na sve strane, ali naše kretanje nisam uspeo do kraja da shvatim...

 

1629934124_danska1.thumb.jpg.460afd00318e58a07963f92f9fd8f5d5.jpg

 

Nije to bilo pravo gubljenje, i ne bi bilo problema da sam hteo da se vratimo jednosmernom ulicom u suprotnom smeru... ali... nisam :)Fabijica je konačno pronađena i nastavljamo put. Već je popodne i treba razmišljati gde zanoćiti. Feribot za Norvešku imamo tek sutra popodne, dakle vremena više nego dosta. Gledajući mapu, za oko mi zapada zvezdica na severu zapadne obale. Tu je neko izraženo brdo sa vidikovcem. Van je glavnih puteva i čini se i dobra ideja krenuti ka tamo, pa usput naći pogodno mesto za šator. Sa autoputa skrećemo na običan put, pa na neki sporedni i konačno na neki potpuno pust i peskovit putić koji vodi ka obali. Pred sobom vidimo veliku peščanu dinu i na njoj svetionik. To je to! To je zvezdica sa mape. Dani su na severu dugi, ali i dalje postoji noć. Upravo se smrkavalo, tako da danas ovde bacamo kotvu.

 

Svetionik Rubjerg (the Rubjerg Knude lighthouse):

2010-06-27_22-04_0240.jpg.d202b6c283777d8c632d83d4242c2152.jpg

 

2010-06-27_22-13_0520.jpg.a9d735e0ee6fd08542da53cde01d57d6.jpg

Inače svetionik je u medjuvremenu pomeren, može da se izgugla :) Pretila mi je opasnost da završi u moru. Link:

 

_109326358_057466566-1.jpg
WWW.BBC.COM

For 120 years, it was perched on a Danish sand dune but coastal erosion threatened its future.

 

Sumrak nam mami fotoaparate

DSC_0196.jpg.72b36b25ab803cf22afdbed4b6da1374.jpg

 

DSC_0201.jpg.fb25f6ab53d770fc6e9734f10d4aa13a.jpg

 

Šetamo se, penjemo na brdo, fotografišemo... i na kraju podižemo šator. Vreme je za odmor

2010-06-27_22-48_0600.jpg.5f6564b23b785beed18cd7007c9a30b0.jpg

 

------------------------------------------------------------------------------------------------------

mapa.thumb.JPG.294db9c1da3cba04dc2cc7f714784f78.JPG

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

(N)

Planiram da ustanem rano ujutru kako bih video zoru u ovom ambijentu. Budim se zaista rano, nije ni 5. Provirujem iz šatora i zaprepašćujem se. U potpunoj smo magli. Nadam se da je to lokalna inverzija i da kad se popnem na dinu visine 50metara – da ću videti oblake ispod sebe. Zvuči suludo, znam, ali upravo je tako bilo! Zoran ostaje da spava, ja uzimam fotoaparat i krećem na „uspon“. Već na pola puta, što će reći – posle 2min, magla se raščišćava i uočavam plavo nebo i zrake sunca koji se probijaju kroz niske oblake. Posle još par minuta magla je prošlost i ja imam neponovljivu priliku da vidim inverziju sa visine 50m nad morem. Izuzetan prvi doživljaj sa severa, ovo putovanje već obećava!

 

DSC_0212.jpg.3f10637df8b7b983fed74c421a9d2deb.jpg
Poslednji trzaji inverzije (šatori su već vidljivi)

DSC_0215.jpg.164542b0bc20fbe76569ab93845cbe0d.jpg

Peščane dine na obali – sa razlogom zvezdica na mapi

DSC_0225.jpg.d236e49cdbd0d683c567200bbf337059.jpg

Svetionik Rubjerg ujutru

DSC_0241.jpg.b1f037505d8f4825b8c48e8dd3e5bcb2.jpg

Stižu i prvi turisti

 

  Lagano doručkujemo, pakujemo se i planiramo dalji put. Feribot iz Hirtshalsa imamo u 16.45, moramo tamo biti barem u 15h – a pre toga, po mogućnosti upakovati bicikle unutar auta. Hirtshals je na pola sata vožnje odavde, što znači da nam ostaje barem 3 sata za upoznavanje Skagena, krajnjeg špica Danske. Planirali smo da se autom još više priblžimo severnom špicu, a onda da izvedemo izlet biciklima do mestašca Skagen i rta koji razdvaja Severno od Baltičkog mora.

 

1646133018_danskaspic.thumb.jpg.fbe979e3a08644484d7a656e18054410.jpg

 

I ovaj mali izlet je učinio da poovo padne predrasuda o Danskoj kao dosadnoj zemlji za vožnju. Obreli smo se u predelu koji najviše podseća na Deliblatsku peščaru, to je neka vrsta pacifikovane pustinje. Svuda oko nas su peščane dine, povremeno obrasle niskom vegetacijom.

  Ali ono što skagensko poluostrvo razlikuje od Deliblatske peščare je prisustvo mora. Sve vreme vozimo pored obale koju zapljuskuje more. Zaista uživamo i u ovoj vožnji, prolazimo Skagen i nastavljamo dalje ka krajnjem špicu koji vrvi od turista. Na brzinu se slikavamo, niti imamo vremena da duže ostajemo niti nas preterano privlači ova navala turista. Vraćamo se istim putem do auta, a poslednjih pola kilometra peščanog spruda koji vodi do najisturenije tačke ostavljamo za neki drugi put.

 

DSC_0262.jpg.7a893f0e231f01f6e4bbeb4c794d26a7.jpg

Poslednji neapsolvirani metri

DSC_0267.jpg.d03aa93e5009b7ccaecf08c15bb98fa0.jpg
Biciklisti na biciklistickoj stazi

  Presvlačimo se ponovo u civile, vozimo nazad u Hirtshals i uspevamo da bicikle u delovima složimo unutar auta. Ja nisam verovao da je to izvodljivo, obzirom da je auto prepun naših stvari i kada su bicikli na krovu, ali Zoran mi je dokazao suprotno! Ukrcavamo se na feribot. Kao ljubitelj plovidbe, brodića i brodova, moj saputnik (i sam vlasnik jedne manje lađice) je sa nestrpljenjem čekao ovaj trenutak... 

 

____________________________________________________________________________________________

 

(Z) Dodatak :)

2010-06-28_10-31_0720.jpg.48f07111992428b8b1884a9ac0e1bb6a.jpg

Dva čudna Danca na koje smo naišli na biciklističkoj stazi. Putuju tako što guraju ta bebeća kolica. Sve im je unutra i ispod, a sa strane visi ona brzi brzi šator. Iako je bilo rano, njih dvojica su se već umorili. Nisu bili raspoloženi za druženje, a ni mi nismo imali neku želju da ih upoznamo. U najmanju ruku su nam delovali jako čudno.

2010-06-28_11-18_0760.jpg.b44436ee8badd621cb21d74034ecd5d4.jpg

 

2010-06-28_11-19_0800.jpg.79e7c73a876739a202ef33487eccc532.jpg

 

Kada se pomenu bunkeri, verujem da većina sa ovih naših prostora pomisli na Albaniju, ali eto ima ih još kojekuda, čak i većih. A tu su bila i dva dvotočkaša, koja možda i nisu moj izbor šta bih voleo da vozim, ali svakako zaslužuju pažnju. Ako ništa drugo, a ono kao umetničko delo.

 

2010-06-28_11-37_1010.jpg.bc75648f00b6b3701136209484ebcc52.jpg

 

 

Promenio član Kiza Pirat

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

 

2010-06-28_11-37_1000_crop.jpg.795d4b59df01329e823ba5d7646fed26.jpg

___________________________________________________________________________________________________________

 

(Z)

Dugo godina plovim. Jako dobro znam da se više uživa u samom činu plovidbe kada je taj ljuljajući objekat manji. Veliki brodovi si više kao zgrade na vodi. U početku imate lepe predele, a posle kada se ta grdosija dokopa pučine ostaje Vam samo ta zgradurina i plavetnilo mora i neba. Jedino dešavanje je penušanje vode iza krme. Zato se moreplovci raduju kada ugledaju kopno posle više dana-nedelja-meseci na pučini. Zato i ekskluzivni brodovi hoteli imaju onoliko sadržaja i prefinjenu uslugu... Kako god, ja sam bio vrlo uzbuđen pred ovu plovidbu. Trajekti koje sam do sada probao su stvarno bili različiti i za ove godine skitanja bilo je raznih iskustava. Ali ovo čudo je bilo ogromno, po svim karakteristikama ostavljalo bez daha. Jedva sam čekao doživljaj te plovidbe. 

 

1431259791_danskaspic_putovanje.thumb.jpg.8b49c413cd0ffe54766ea665e1db31a9.jpg

 

(Crvena linija je planirana putanja u odlasku, plava je bio povratak. Nešto plavo kod mesta Aarhus i Skagen u biciklističke ture realizovane u Danskoj. Od puta u odlasku smo odstupili da bi posetili svetionik, tako da ova putanja od mesta Aalbarg odstupa od  realizovane)

 

2010-06-28_14-48_0030.jpg.302d6e0ea000227873c140ca8178c6e9.jpg

 

2010-06-28_15-34_0180.jpg.736b32be34bde611049c2b34356c2dfd.jpg

 

  Norveška kompanija ColorLine je tada imala dva ferija pod nazivom SuperSpeed. Možda za današnje pojmove dužina od preko 211 metara nije nešto neverovatno, ali 51408 konjskih snaga je stvarno mnogo. Da dobro ste pročitali. Nije mi ni jasno kako su dosli do onih 8, i kakve uopste aparature to toliko mogu da izmere. Utroba ovog broda može da primi 764 automobila, a dužina linija za prikolice i šlepere je oko 2 kilometra, broj gostiju oko 2000.

  Pokušajte da zamislite koliku bi gužvu na putu napravila ta brojka automobila, a onda pokušajte da sve to u što kraćem roku spakujete u jednu garažu. Svakako bi potrajalo, tako da je ovome posvećena velika pažnja. Poprilično veliki deo obale je preuređen i prilagođen potrebama ovog prevoznika. Poseban ulaz je za automobile, poseban za kamione. A naravno da se podrazumeva da se može i bez prevoznog sredstva pa ima i ulaz za putnike. Došli smo dosta ranije u ovaj deo Danske, imali vremena da bicikliramo, sve je bilo opušteno, jedina frka je bila kako ubaciti stvari u autić čiji projektanti svakako nisu planirali da pored putnika, planinarske i biciklističke opreme, hrane i koječega jo potrebnog za ovakvo putovanje, stanu i dva bicikla. Veliki popust smo ostvarili rezervacijom od više meseci unapred, a sada je trebalo i smanjiti visinu, jer sa biciklima bi mogli samo u taj linijski deo, a to je ckupo jelte.

  Nekih mesec dana posle ovog puta sam prijateljici za kuću na selu prevozio neke stvari, i uspeo da povezem jedan orman, dve vitrine, pet stolica, desetak kesa, gomilu flaša od 5 litara, ceo sto... ne sećam se šta je još tu bilo, ali u Golfu je bilo mesta i za nas troje. Kad su me upitali kako mi je to pošlo za rukom odgovorio sam:

 -Vežbao sam pred trajekt u Danskoj!

  A stvarno smo svašta u Fabijicu spakovali, a ne mogu da kažem da nisam bio motivisan. Imali smo kartu za kola i tri putnika u tim kolima. Kola su bila tu, ali putnika 2, a ni sada mi nije jasno kako je to trebalo izvesti da na jedan ulaz predviđen za kola dodjemo, a da posle ja idem kao putnik na drugi ulaz, kad je sve to nešto udaljeno i bilo mi sve to nešto čudno i bezveze, tako da sam se lepo prihvatio posla, rasklopio bicikle, Nenad spustio sedište, pa lagano. Najkabastiji su ramovi, tako da je prvo pažnja posvećena njima, a pošto smo samo skinuli točkove bilo je to onako kao "rogovi u vreći". A potom smo ubacivali bisage, rančeve, kese sa klopom i dodatnom garderobom, nekako uglavili i točkove, a onda se i sami smestili pa ajdemo lagano. Nenad jako voli svoju Fabijicu i baš mi je bilo frka da se ne istraumira ovim aktivnostima, jako smo pazili da negde nesto ne oštetimo i iskreno se nadam da smo u tome i uspeli.

 

2010-06-28_14-49_0040crop.thumb.jpg.0f13f7e794663d89d574c5d3b5ca55d5.jpg

Svako ima svoj način putovanja :)

2010-06-28_14-49_0050crop.thumb.jpg.d32d5ec6c9d42002c4bfb37168395e0c.jpg

 

  Posle je sve bilo rutina, sve lepo piše, postoje ljudi koji su zaduženi za utovar, sve je uhodano i fino funkcionise. Motocikli i bicikli na jednom mestu, ostali po kolonama. Kamioni i kamperi na jedan ulaz, kola na drugi, malko strmo, čudo neke hidraulike sve kontroliše i relativno brzo smo uparkirani unutra. Nekako mi najteže palo to čekanje parkingu.

2010-06-28_15-22_0080.jpg.4167ad21bfd77936683ab5e21c0aae23.jpg

Ulazak na feribot, nas je zapao ovaj pramčani

2010-06-28_18-47_0660.jpg.949e59873514ead49a666bf2787bba9a.jpg

 

  Kada smo izašli iz garaža i krenuli u to neko prvo istraživanje malko me uhvatila panika da li je uopšte moguće snaći se, čak i pored nekih skica sadržaja, ali iako ima 9 spratova, nije sve svima dostupno, pa mi posle nekog vremena skroz polazi za rukom. Stvarno su o svemu mislili, sadržaju su postojali i za najstarije i za najmladje. Ovde je bila i poslednja menjačnica, eh da sam to tada znao. Eh i da sam znao da su cene koje mi deluju velike, ipak primetno manje nego kad kročimo na Norveško tlo. Al dobro, sta da se radi, još u Nemačkoj sam se odrekao kafe, iako sam izrazita kafopija, pa mi sada to više ni ne treba, ali gladan sam i počinje glava da me boli. 

  Oće to valjda jedno sa drugim, a možda je i vetar kriv, a možda je i zato što zbog svega što se dešavalo zaboravljam da čovek mora nekada i da jede. Zadovoljavam se sa nekim čudnim smokijem, mislim nema to baš neke veze sa tim populatnim flipsom, mada jeste neki flips ali drugog oblika, manje slan i preliven čokoladom. Prvo je potrebno priviknuti se na ukus smokija u obliku roga koji jeste malko manje slan, ali čokoladasti preliv je sladak, pa sad... ma dopalo mi se, samo treba malko pauza praviti jer posle nekog vremena hrskanja dotičnog proizvoda počinje da jača slani ukus. U međuvremenu se i Nenad pojavljuje, konstatuje kako bi mogao celu kesu da utamani. Tražili smo mi to posle, i nalazili, ali baš je skupo bilo, mada fenomenalno nadoknađuje potrošenu energiju, prosto savršen proizvod.

Malo slika iz plovidbe:

2010-06-28_16-12_0290.jpg.b825741c5401c628456badaaab48b5f3.jpg

 

2010-06-28_16-29_0340.jpg.e7757ee813d60ce34179c248a066c5de.jpg

 

2010-06-28_16-41_0380.jpg.7dcc790b945c1fe9c83f41fa4d492a02.jpg

 

2010-06-28_16-26_0330.jpg.1103e38c5d5e42cc21898635e269d90e.jpg

 

2010-06-28_16-41_0370.jpg.6c5a6ca9ea80d787a820b9eb62624855.jpg

 

2010-06-28_16-37_0360.jpg.6a15b0e2c1e92a20acc11dd23241da80.jpg

Zanimljivo mesto za spavanjac u toku plovidbe :)

 

   Nedostajao mi je moj zlatni retriver Maza, pa mi je privukao pažnju ovaj kucov.

2010-06-28_17-06_0470_cr.jpg.5a23b48627b287810eef3df037dec42b.jpg

 

Iako ne izgleda baš tako slatko i dobroćudno bio je baš super lik. Malo duže sam bio u blizini. Kucov je obožavao da lizne sve koji su hteli da ga maze. Gazdu je lizao u slobodno vreme kad nema novih priajtelja. A kako se zvao, e pa to zasigurno ne bih zapamtio i da je imao samo jedno ime, a dotični gospodin ih je imao mnogo. Ko god da je pitao gazdu kako se zove pas dobijao je drugačiji odgovor. Na kraju je jedna devojka upitala: -Pa kako sad .... zar niste rekli .....?, na šta je dobila odgovor: -Ma on se odaziva na sva imena!

 

2010-06-28_17-06_0490.jpg.d391da3aec40f3023659e597945f55c7.jpg

 

  I tako eto fotkica psa koji se sprema da žnjofne dotičnog mladića sa cvikerima, u čemu je i uspeo, al je bilo suviše brzo da bih ja uspeo da to ufotkam, a koji ima mnogo imena i na sve se odaziva... Sladak je, zar ne? Baš ste poželeli njegov hrapavi jezik preko vašeg lica? Malko i bala sa strane po garderobi ako već i to ne uspe da podeli sa vašim obrazima?

  Prošlo je i to vreme plovidbe, dotična grdosija se ni jednom nije zaljuljala, jedino sto je ostavljalo utisak neobičnog je zvuk kristalinih čaša u djutifriju koje su blago zveckale. Prvi pogled na kopno je bio ovaj koji vidite na sledećoj fotografiji. Iako nije bilo kasno, i bila je ok vidljivost, valjda zbog te blizine severu kada se slika horizont  prema suncu, kao da nema boja, deluje da je dosta kasnije, iako jos nekoliko sati neće pasti mrak.

2010-06-28_18-42_0600.jpg.07107c13a198b800ff4dfdf15db52506.jpg

 

  Eto morao sam i da slikam ovog "Rundova". To je već bilo kada smo krenuli u garaže, u kolima ispred u gepeku je teta ostavila ovog psa. Kada je dosla i otvorila, bio je jako tužan, morala je dugo, dugo, da ga mazi, a ja sam iskoristio da napravim ovu sliku. Sladak i tužan kuca.

 

2010-06-28_18-47_0680_cr.jpg.6b04754c180f70e4b6793e9bf8971591.jpg

 

  A potom je usledio izlazak. Huh, koliko li se samo na ovo čekalo. Mnogo nepredviđenih okolnosti je moglo da ovo spreči. Dosta je unapred sve planirano, eto umesto trojice bilo nas je dvojica. Pošto ovo nije obično putovanje nego biciklističko-planinarska tura trebalo je i trenirati. A samo jedno izvrtanje noge ili neki pad su bili dovoljni da spreče celu akciju. Iako sam pazi više nego ikada do sada bilo je scena kojih se baš nerado sećam. 1600km sam prešao na biciklu i to u zemlji Srbiji gde biciklista baš i nije dobrodošao na puteve, imao i par padova, srećom bez posledica. Na ovo putovanje bez kondicije se ne može, mislim da nikada nisam bio spremniji, a posle se ispostavilo da je to u poređenju sa prosečnom norveškom planinarkom poprilično smešno i jadno.  Kako god eto nas tu sada, izlazimo, prolazimo carinsku kontrolu koja je dijametralno suprotna carniskim punktovima, na koje je neko ko veći deo godine provodi živeći u Srbiji navikao. Čika carinik je samo mahao sa vrata svoje "Ordinacije", vozila su izlazila i prolazila i prolazila...

 

2010-06-28_19-11_0010.jpg.c56d3da974f19d5451437a1b10d21b28.jpg

 

2010-06-28_19-13_0040.jpg.d90539c4ad9c442d7bd07ffbde884ea7.jpg

 

  Posle upućenog pozdrava brodiću koji nas je izuzetno bezbedno i profesionalno prevezao, krenuli smo sa našom turom. Pogled nam ulepšava i dotični jedrenjak sa tri jarbola, u suštini sve je bilo lepo, samo da smo mi tu gde jesmo i da sve ispadne kako smo planirali. A bilo je dosta nepoznatog i dosta neizvesnosti, ali i mnogo lepog nas je čekalo, pa je vredelo upustiti se u sve to.

 

2010-06-28_19-29_0050.jpg.318ef421612d36206edfa37c56af15e1.jpg

 

2010-06-28_20-18_0110.jpg.b95138569cad707414bff0be7c358e35.jpg

 

2010-06-28_21-16_0190.jpg.5c8d468d1d198be976363eaaf07e1551.jpg

 

Ne zamerite ako neke stvari opisujem možda euforično, ipak je sve ovo bilo pre 11 godina, samo što su nam dozvolili bez viza da putujemo, bio sam kao pušten sa lanca, veći deo teksta je napisan pre desetak godina, sada samo malo prilagodjavam i dodajem ponešto... Retro putopis, jelte :) 

Nastaviće se...

 

 

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 157 postova

Pročitavši naslov sam ostao iznenađen da ih još ima i da se netko odvažio na put do Norveške s njima (moto forum pa očekujem motore).c2e4bb1cb276dc1881c3277a89a6d561.jpg

Norveška je jedna od rijetkih država u Europi koja dozvoljava i potiče kampiranje svuda u prirodi tako da očekujem dosta lijepih slika.

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA
18 hours ago, croarcher said:

Pročitavši naslov sam ostao iznenađen da ih još ima i da se netko odvažio na put do Norveške s njima (moto forum pa očekujem motore).c2e4bb1cb276dc1881c3277a89a6d561.jpg

Norveška je jedna od rijetkih država u Europi koja dozvoljava i potiče kampiranje svuda u prirodi tako da očekujem dosta lijepih slika.

Nisam ni znao za TROLLI :)

 

Inače sam pre nešto godina imao ideju da kupim skuter od 50 kubika i da idem do Nordkapa preko Finske. Pošto sad imam A verovatno do realizacije te ideje neće nikada da dođe. Kako vreme prolazi, sve više me privlače topli krajevi, bar kada je motor u pitanju, a i jeftiniji benzin :)

 

Norveška, Finska i Švedska, dozvoljeno kampovanje, mada ima nekih pravila.

U "jotunheimen national park" je bio znak da je zabranjeno.

 

A odavno san shvatio da kada krenem neki putopis na ovom forumu da se vreme drastično popravi. Tako da kada je kiša i hladno ja samo počnem da radim na nekoj priči i eto sunca. Uvek upali :)

Promenio član Kiza Pirat

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

 Mislim da je krajnje vreme da nešto uradim po pitanju ovog putopisa. Napolju je vreme vanredno dosadno za april mesec... Pošto mi se nešto ne smrzava i ne kisne, kad već sedim kući, ajde da se malo potrudim. Možda se prolepša vreme kad završim...

_________________________________________________________

 

 Kraljevina Norveška sa nešto manje od 5 miliona stanovnika i oko 320 hiljada km2 je retko naseljena zemlja – svega 16 stanovnika na km2. Ne računajući ostrva i fjordove, dužina obale je 2650 km. Osim skandinavskog kopna, Norveškoj pripadaju i ostrva na severu (Svalbard na 78 stepeni geografske širine, i Jan Mezen blizu Islanda gde žive polarni medvedi) ali i neka ostrva koja su geografski na drugoj strani zemljine kugle (Antarktik). Ime zemlje potiče od Nord-weg, u prevodu: severni put. Misli se na morski trgovački put duž obale Norveške kojim su dugo vremena ka Oslu prevožene kože polarnih medveda i kljove morževa.

 

___________Sad bi trebalo da ide interesantniji deo...________________

 

(N) 

  Kada planiramo posetu nekoj zemlji, obično pogledamo spisak glavnih atrakcija i od njih izaberemo par za koje smatramo da ih vredi pogledati iako su sastavni deo današnjeg potrošaćkog društva. Zatim oko tih atrakcija u planu puta nadograđujemo naše dalje želje, gledamo u mapu i uobličavamo detalje. Često se desi da nešto u plan puta zaglavi samo zato što je bilo usput, na putu ka glavnim atrakcijama i još češće se dešava da nešto takvo i prevaziđe glavnu atrakciju.

 Norveška je zemlja prirode. Oslo ne važi za preterano lep grad, dok su ostali veći gradovi manje-više nedostupni našoj maršruti (Bergen je previše izolovan na zapadu, Trondhajm je previše severno). Jedini grad koji ćemo posetiti je Stavanger u čijoj blizini je jedna od najvećih prirodnih znamenitosti Norveške – čuvena litica Preikestolen. Sigurno ju je svako od nas već nekom prilikom na nekoj fotografiji video, često i ne znajući gde se dotična stena nalazi.

  Tokom pretraživanje informacija o Norveškoj, sasvim slučajno nalećem i na fotografiju Kjeragboltena, vrlo interesantne stene zaglavljene u procep između dve litice. Da bi stvar bila dramatičnija, 984 metra ispod se nalazi plava voda norveškog fjorda, a do stene vodi kozja stazica... Otkrivam da se ova stena nalazi u istom fjordu kao i Preikestolen i odluka pada. Planiram jedan dvodnevni krug koji bi, osim atraktivnog puta za bicikl, obuhvatio ove dve atrakcije.

Za početak posećujemo Stavanger.

 

2010-06-29_09-33_0490.jpg.662bb4d27e0df1058087cd42e27f5ffd.jpg

 

  Sa oko 120 hiljada stanovnika, to je treći najveći grad Norveške i kolokvijalno je poznat kao naftna prestonica Norveške. Grad je pod snažnim uticajima nove naftne politike kao i velike imigracije iz Istočne Evrope. Najstarija norveška katedrala (izgrađena u prvoj polovini 12. veka, jedina norveška građevina skoro nepromenjena od 14. veka) se nalazi u centru ovo grada, a grad ima i nekoliko prelepih jezera. Breiavatnet se nalazi u samom srcu Stavangera, dok su Mosvatnet i Stokkavatnet van grada. Duž obale južno od grada su brojne peščane plaže, a najbliže je Sola.

 

2010-06-29_09-34_0500.jpg.6de18e0f9285dc9c1a4d1bfb3ae92df2.jpg

 

2010-06-29_09-26_0420.jpg.cf53d0c34d889575e506e9a6d7074e0a.jpg

 

2010-06-29_09-31_0470.jpg.9cb874a94c7187557d2b0264d86e8d6a.jpg

 

2010-06-29_09-30_0450.jpg.a818357419d647c597184eb5a9537bb8.jpg  2010-06-29_09-23_0400.jpg.4b1c60aee7d3b3d55ad5ea96f995db88.jpg

 

  Grad je osnovan u 12. veku kao centar crkvene administracije. Kao takav je bio sve do reformacije u 16. veku, a posle osnivanja Kristiansanda u Stavangeru nestaju uticaji crkve. Najvažnije aktivnosti u gradu su vekovima bili brodogradnja i konzerviranje hrane. Tek 1969. sa otkrivanjem naftnih nalazišta u Severnom moru, grad doživljava novi procvat jer je izabran za sedište naftne industrije Norveške. Grad danas je prepoznatljiv i po nadprosečno obrazovanoj populaciji – više od 31% Stavangeranaca iznad 16 godina je završilo fakultet. Grad je proglašen za evropsku prestonicu kulture za 2008. a svakog maja je domaćin velikom Džez festivalu.

 

2010-06-29_10-59_0690.jpg.32e9ecf4ff4562bd1daa26fada24e512.jpg

 

2010-06-29_11-01_0700.jpg.b6f340d52aeec4ec0973e545fc152611.jpg

 

2010-06-29_11-04_0740.jpg.fa2773c3460f91302fd1df1754d38f9f.jpg

 

2010-06-29_11-15_0850.jpg.d44f88a9f379cced169c314c119af0e4.jpg   2010-06-29_11-16_0870.jpg.6c276aefbb5f5566bdecfe4713324cb7.jpg


  Stari Stavanger (Gamle Stavanger) se nalazi odmah pored centra i veruje se da je to najveća grupa drvenih kućica u Evropi. Posle Drugog svetskog rata malo je falilo da se realizuje plak kojim bi se sve drvene kuće zamenile novim modernim. Stari grad zahvaljuje za svoje očuvanje tadašnjem gradskom arhitekti Einaru Hedenu. 1956 je sproveden plan konzervacije dela grada zapadno od Vagena. Tamo se danas nalazi oko 250 kućica i to je mesto gde se oprobavaju i nove urbane arhitekte ali i dalje je opstao ukus istorije. Centar grada je maleni i intiman, uskih ulica i bez saobraćaja. Jedno je od retkih mesta gde se povrće može kupiti direktno od farmera i to svakog radnog dana cele godine.

 

2010-06-29_11-15_0860.jpg.6ad4d43e7c123e1c9b3a9f1855f2af22.jpg

 

2010-06-29_11-12_0800.jpg.2c50c0de31972519577624cd769b4e11.jpg

 

2010-06-29_11-19_0920.jpg.c8277dfe5fae7f2464b32f3c11b3b5fe.jpg

 

2010-06-29_11-29_1040.jpg.683246c9aa4daa6fbf38222e37e91db5.jpg

 

2010-06-29_11-32_1050.jpg.9ad070dbee3b7a9d399d7f0f5a07a4c5.jpg

 

  Prepodne koje provodimo u Stavangeru je kišovito i sivo. Grad je prelep, prošetali smo centrom, videli velike lađe i luksuzne jahte u molu, posetili i stare drvene kućice koje gradu daju jedinstveni pečat. Obavili smo i prvo snabdevanje hranom u jednoj prodavnici i uverili se u to kako su Srbija i Češka jeftine.

 

2010-06-29_11-21_0990.jpg.db9b7692bbd2958492a9cd365227ffe3.jpg

 

2010-06-29_11-33_1060.jpg.074cc7cb04da13cb7d4d72e021c1fd1b.jpg

 

2010-06-29_11-21_1000.jpg.ab04b0ceccbb8c08035ba2ba9b94b74c.jpg

 

  Popodne krećemo sa avanturom. Autom izlazimo iz grada i parkiramo u predgrađu, tačnije u Lauvviku, koji je pristanište za trajekte koji dolaze iz fjorda Lysen.

2010-06-29_13-37_1110.jpg.72189445c84b8c3a3282ea2be1f7aa0d.jpg

 

2010-06-29_17-44_1190.jpg.d7967e2dd9b29455075331944e2a04a1.jpg

 

 Plan je da biciklima vozimo ka planinama, dolinom Sirdal, dalje sve vreme južno od fjorda (koji će nam biti zaklonjen planinama) uzbrdo do Orlovog gnezda na oko 900m visine. Orlovo gnezdo se nalazi na sedlu, oko 120km je udaljena od Lauvvika i to je polazišna tačka za nekolikočasovni treking na Kjeragbolten. Posle tog planinarenja bi nastavili vožnju, tačnije strmim serpentinama se spustili u Lysebotn - to je seoce na samom kraju Lysen fjorda i iz njega bi se brodićem vratili za Lauvvik.

 

22949346_Lajzentura.thumb.jpg.5190bbe9b45a172716802096d8eaaf0f.jpg

Trek celog kruga + Preikestolen

1951588747_Lajzenturast.thumb.jpg.381994d0353b2667c5434b709283149b.jpg

 

 Pre polaska (oko 5 popodne), koristim priliku da detaljno očistim lanac svog bicikla u nadi da je tu uzrok nesnosnog škripanja koje me je pratilo tokom uvodnih vožnji u Danskoj. Zaista, čim smo započeli sa vožnjom imao sam priliku da uživam u tišini. Saobraćaj oko nas skoro nepostojeći, bicikl ponovo tih, a vreme mirno – kao pred oluju. Ipak, u dubini duše smo bili pomalo nesigurni.

 

2010-06-29_17-56_1250.jpg.aef13c596561a3a251de2c33e971056f.jpg

 

2010-06-29_18-00_1300.jpg.3d656fe233b35973d184b3739ef20336.jpg

 

  Celo prepodne je padala kiša, vreme ni sada ne deluje stabilno – a tamo gde smo naumili može biti samo još nestabilnije. Nemamo baš ni potpunu predstavu kako to izgledaju norveški putevi, da li je sve baš tako pusto kao što kažu naše informacije i hoće li uvek biti prilike za sklanjanje od nevremena. Ipak, kako lagano napredujemo – tako se i samopouzdanje vraća. Pa, ne može jedno prepodne provedeno u kišovitom Stavangeru da nas uplaši! Potkad prođe neko auto, tek da nam da do znanja da nismo potpuno sami na ovoj planeti, što je bilo sasvim prijatno saznanje. Ono malo manje prijatno je kiša koja ponovo počinje lagano da pada i tera nas da po prvi put aktiviramo kabanice u toku vožnje. Nije to bilo ništa strašno, posle nekog vremena je ponovo prestala te smo se tako i osušili...

 

2010-06-29_20-20_1520.jpg.7de1d76364ffe05a0683bf11a93acbe2.jpg

 

2010-06-29_20-32_1600.jpg.7df5dc5a0ea3aa1ef73a019c03e10813.jpg

 

  U dolini Sirdal oko pola 11 uveče odlučujemo da je dovoljno za danas. I dalje je dan, ali nas čeka dalji uspon dolinom i pitanje je da li će još biti ovako finih mesta za šator. Pored toga, računica jasno kaže da imamo dovoljno vremena sutradan za ostatak puta biciklom i planirani treking na Kjeragbolten.

 

2010-06-30_15-17_1680.jpg.4b602c8c728db8e46e0d1222e404e990.jpg

 

  Ipak, ono na šta nismo računali je ponovna kiša. Nije to bio kratki pljusak nego ona najgora i najdosadnija novembarska kiša koja je besomučno dobovala po šatoru od ranog jutra. Složili smo se da ne ustajemo dok ne prestane, te smo tako doručkovali, dremali, meditirali i strpljivo čekali. U tri popodne nas kiša konačno pušta da izađemo iz šatora, ručamo i spakujemo se. Nešto posle 4 krećemo dalje u nadi da smo sa kišom već dovoljno ispaštali i da bi pravedno bilo da sada nekoliko dana nemamo takvih problema. Kasnije će se ispostaviti da isto misli i onaj što odvrće nebeske slavine, te smo narednih dana zaista bili više nego srećni sa vremenom.

 

2010-06-30_17-18_2340.jpg.a28747264e02dc516a4d732208078997.jpg

 

2010-06-30_18-55_2640.jpg.e63cbcda7ca0fbc8b174279dc445585c.jpg

 

2010-06-30_19-23_2820.jpg.36ad9ec4eccb7e915d728d8e175ec587.jpg

 

2010-06-30_19-57_3000.jpg.ba103cc26d63dcdb3cab667ae348e844.jpg

 

2010-06-30_20-19_3180.jpg.0e80a9e8c52049e17afa39d6cd057472.jpg

 

  Predeli kroz koje prolazimo su nestvarni. Ponegde neka kućica pored puta, vikendica ili salaš. O selima nema ni govora – ta imena sa kružićima naselja na mapi su ipak samo geografski pojmovi, raskrsnice sa eventualno benzinskom pumpom i nekoliko kuća. Prolazimo i pored kuća čiji krovovi su pod zemljom iz koje raste trava. Navodno je to sjajna izolacija. Nekako ne mogu da se oduprem utisku da na plafonu ipak imaju fleke od vlage, kako god da su fino izolovani.

DSC_0358.jpg.1f3f57edccf371caf180d6789ab9aa4e.jpg

 

DSC_0339.jpg.339814bcac1ef91c0d75a425a40dda3b.jpg

 

  Odvojili smo se iz sirdalske doline na poslednjoj raskrsnici ulevo na put koji će završiti u Lysebotenu. Ali pre toga se moramo popeti još dosta više deonicom puta koja predstavlja vrhunac ovog dvodnevnog izleta.

 

DSC_0372.jpg.50902649133fd56377f774cbfa2d9e06.jpg

 

DSC_0382.jpg.e93709f7200e4722c32c638140366554.jpg

 

  Kasno je uveče, taman bi racionalno bilo sići direktno u Lyseboten ali mene i dalje privlači taj Kjeragbolten. Ceo ovaj dvodnevni krug sam osmišljavao još za leto 2009. upravo kako bi se uklopio u šetnju do Kjeraga koja je bila osnovna zamisao. Sa Zoranom se dogovaramo da ne odustajemo, obzirom da nema noći i da smo kasno popodne krenuli sa vožnjom – možemo da se okušamo i kako nam ide treća smena.

 

DSC_0386.jpg.74ecea3d1286320b75c800d72aca28a5.jpg

 

DSC_0389.jpg.dd381145d18b782256a39566d7945441.jpg

 

2010-06-30_21-31_3660.jpg.fac3357e4b90081dfce76a3f2e2f17ed.jpg

 

2010-06-30_21-44_3880.jpg.39834be045f7de14b5c5d5167f35bd69.jpg

 

2010-06-30_21-51_3920.jpg.3f0bd8e0e2536decc52cdfaa1c261abb.jpg

 

____________________________________________________________________

Kjerag i Kjeragbolten... još jedno vredno iskustvo

(Z)

  Dani su stvarno dugi na tom severu. Dopalo mi se to. Bilo je oko jedanaest uveče, a još se lepo videlo. Na parkingu odakle običan turista kreće da poseti čuvenu zaglavljenu stenu mi je Nenad priznao da je celu vožnju osmislio baš zbog ovoga što nam je sledovalo.

 

2010-07-01_03-43_4360.jpg.360d49180f7d983796da438fba35d230.jpg

 

 Nisam mogao da verujem, u momentu me je zadivio. Imali smo prelepo bicikliranje, savladali lepe visine, osetili prve napore, uživali samo tako. Kako mu je pošlo za rukom da to iz fotelje osmisli, da bude tako dobro. Znam da dosta Čeha posećuje ovu zemlju i da je dobar sa Češkim i da se informiše od njih, ali opet. Pokušao sam da to prenesem na zemlju u kojoj živim, siguran sam da bi tu bila gomila “praznih” kilometara. Norveška je definitivno zemlja u kojoj važi pravilo: -Kuda god da kreneš je lepo!

 E pa dobro, videćemo mi još to. Za sada ajde da posetimo taj čuveni Kjeragbolten, veliki kamen zaglavljen u pukotini izmedju stena planine Kjerag (Kiragg).

2010-06-30_22-20_4020.jpg

 

 Stajemo ispred infopulta, u ovo kasno toba ništa ne radi, ali nije nam to ni bitno, niko nam ni ne treba. Lepo nacrtali da ne idete sa stiklastom obucom i u papucama, ali možete da povedete četvoronožnog prijatelja. Jasno nam je da je ovo destinacija koju posećuje mnogo ljudi i da je sve bezbedno, a mi kao ozbiljni planinari možemo sve, ili bar skoro sve i da je ovo igra za nas. Eeeehhh, da li će baš tako da bude.

 

04_Kjerag.jpg.25c3bab9ec078ae856aec22a8a5085df.jpg

( fotografija je sa neta, mi eto nismo uspeli :(  )

 

 Nenadu je sve ovo jako bitno. Ne mogu da kažem da meni nije, ali možda ne toliko. Osnovni motiv mi je da stanem na tu famoznu stenu i da se slikam, da imam fotku odatle. Pih, i nije neki jak motiv. Da li je to dovoljno? Svesni smo da i to malo mraka što nam sleduje će se dogoditi baš kad budemo tamo negde među stenama, da smo sve vreme na 700-900m iznad fjorda, da nije baš pametno da idemo po mraku, da ne poznajemo teren.... itd. Da smo pametni da dremnemo da jutra pa onda lagano. Ali u 7 ujutro nam krece feribot, ne uklapa nam se, ili da idemo sada, ili da se spustimo lagano dole i sacekamo jutro. Eh sad, sve ovo prosli, tu smo sada, i da odustanemo. Ma daj, ne dolazi u obzir. Nije nam trebalo puno razgovora da prelomimo. U svakoj Nenadovoj rečenici sam osećao da želi da krenemo. On je poprilično racionalan i pametno razmišlja i znam da sigurno neće u neku ludost, prolazi mi kroz glavu scena kada smo prelazili Švarcvald alpe. Tada je on bio jedini koji nije bio za tu ludost, (pardon, avanturicu kroz sneg i lavinozni teren biciklima).

 

2010-06-30_23-04_4160.jpg.9c97f54112d0761ac0c3483c03234b29.jpg

 

2010-06-30_22-50_4060.jpg.6acb50800fbd49b0fc4278a55ba6ecb8.jpg

 

 Ljudi sa kojima možeš da se upustiš u putovanja biciklom, posebno kao ovo naše, ne nalaze se baš lako, i ako vidis da je nekome stalo do nečega normalno je da to prihvatiš. Tako sam i ja ovo sada prihvatio, nije mu trebalo da me nagovara, a i nije me nagovarao. Kada dođete sa najsevernije poluostrvo sa najjužnijeg poluostrva evrope, svakako da Vam ne treba neko nagovaranje da bi nešto videli i posetili, pogotovo tako nešto kao što je sada bilo ispred nas. Naravno da idemo, stavićemo nove baterije u GPS, nikakve trekove nemamo, ali bar se nećemo izgubiti, ostavljamo bicikle vezane za neku ogradu i sve stvari na njima. Nosimo fotoaparat i stativ, jer kako bi drugčije mogli po mraku da napravimo fotku na tom velikom kamenu i krećemo.

 

2010-06-30_23-22_4200.jpg.69b2a65bf1ffbc1092dfedc0130c8436.jpg

 

  I samo što smo krenuli.... iznenandjeeeenjeee... sva sreća pa nemamo štikle... Ovo je ipak šala, ali put uopšte nije bezazlen. Hodate kao po nekoj zaobljenoj ploči (pločama), možda je tako najbolje da je opišem. Srećom nije klizavo, i eto stavili su neke stubiće i lanac. Da toga nema bilo bi baš opasno. Ovako lagano uz taj lanac, pazi na fotoaparata, drži stativ, malko klizavo, lanac se mrda. Nenad mi prebacuje što sam poneo stativ. Pa što jes, jes... idem kao neki hrobi daba, al ne pada mi na pamet da ostavim dotično fotografsko pomagalo, jok i tačka.

 Ne mogu se baš pohvaliti sa markiranjem, slovo T koje je neka njihova markacija ne nalazimo baš često, a postavljaju i kao neke hrpice kamenja, ali tih hrpica je bilo kojekuda. Baš imamo problem da napredujemo kako bismo želeli. Pa još kad na sve to krenemo tvrdoglavo svako na svoju stranu, pa se pogubimo, a kartu nemamamo, a Nedan je baš obožava, a nemamo ni neke vajde od GPS-a, a Nenad ga baš ne voli. Pa kad se sve to lepo skupi, vrljava markacija, hrpice kamenčića kojekuda, neke pukotine, besmislenost navigacije i topografije, dve tvrdoglave-premorene-nenaspavane mazge i ko zna šta još... e onda bude avantura i lutanje.

 

2010-07-01_02-18_4340.jpg.34826cde87298dba8d38e168421f7447.jpg

 

 A išlo nam je onako, nekako, nije da nije, išlo nam je, al lagano. Previše je to bilo lagano, toliko previše da je mrak uspeo da nas uhvati, a da bude još zaguljenije krenula je i neka magla da se valja ka nama. Stvar je dodatno uozbiljilo i to da su se baterije u GPS-u previše brzo praznile. E samo nam je još i to trebalo. Stavio sam nove, ali bile su pozajmljene i očito ne baš u najboljoj kondiciji. Tjah, nauk za ubuduće, neće se više ponoviti. No to je za ubuduće, šta sad da radimo.

 

1028691892_2010-06-30_23-28_4220mala.JPG.f1f658f428252bdbefadf62de55de70d.JPG

 

 U jednom trenutku smo se skroz razdvojili. Bila je neka stena, skrenuo sam levo, i učinilo mi se da je i on krenuo tim putem. Ali sad ga nema, stao sam da ga sačekam, i čekao, čekao. Ajd nazad, nije puno trebalo, čekao me je na mestu gde se eto tako nismo razumeli. Dobro je ispalo, ali totalno me zbunio komentarom da je od nekog čoveka pomislio da sam ja i krenuo drugim putem. Ufff, kako sad to, da li je moguće da nismo sami u ovoj nedođiji u ovo doba. Očito da nismo bili, svašta se eto događa, šetaju tako planinari po mraku planinom Kjerag. Od tog trenutka smo bili poprilično pažljiviji.

 

DSC_0401_mala.JPG.1d8ed1ddfb78153d2b552915dac19a1c.JPG

 

 Ali i ono malo motiva što sam imao, sa maglom je nestajalo, nekako sam bio i loše volje, umor je bio popriličan, trebao mi je san. Moj prijatelj je to ipak sve bolje podnosio, mladji je, valjda godine čine svoje. Ima i više vremena i mogućnosti za treniranje. S vremena na vreme pogledam stanje baterije na gps-u. Deluje mi da je sada već alarmantno, brine me vidljivost zbog magle.

 Dvoumim se već neko vreme, i šta ću, predložih da se vratimo. Delovalo mi je da ima dosta razloga za taj potez. I bi prihvaćeno iz prve!?! Pobogu prijatelju moj, pa što to tako lako prihvati, šta ti bi u tom trenutku, što se bar malo ne pobuni. Gotovo sam siguran da je situacija bila ozbiljna, ali eto nadao sam se da ćemo još malo napred. Tada u tom trenutku nismo ni znali koliko je to “malo” bilo stvarno malo. A bilo je baš malo. Pih... i još jednom Piiiihhh...

 Vratili smo se ipak nekako relativno lako, magla nas nije stigla, a i mrak je lagano odlazio. Malko pokunjeni ćutimo i pakujemo se, sleduju nam neke fenomenalne serpentine, koje se da bi bile još interesantnije i u duhu ove zemlje, u jednom trenutku završavaju u tunelu. To jes ne završavaju, samo nestaju, ali se nastavljaju bar malo. Fenamenalno mi je to sada kada kucam, želim ponovo tamo, želim i da se popnem tuda, da uživam i tom događaju.

 

_____________________________________________________________________

The Lysebotn Road

 

05_Lyseboth.jpg.89ac74568be4393bb2a0d2612527b80c.jpg

 

 Lisebotn put (The Lysebotn Road) se smatra jednim od najlepših puteva u Evropi. Dugačak je 25.5km i sastoji se od 27 serpenitna i tunela (1.1km) pri dnu u kome serpentine ne prestaju i ima tri switchbacks, da bi sve to bilo još interesantnije. Preporuka je i za motor i za kola, kažu da je osećaj kao da ste na rolerkosteru. Ne pominju baš bicikle, valjda zato što je jako teško. Ali zato je izazov veći. 932 metra nadmorske visine treba savladati. Fotografija nije naša, sa neta je. Ali ja zato tamno plava linija na mapi naša putanja. Deo gde prestaje je taj pomenuti tunel, pogledajte kako ide (crvena linija). Vredi pufkanja?

 

kjerag4_spust.thumb.jpg.a65ab16a5b025f42ec9dc44bdb3a4318.jpg

 

Tada sam bio premoren, bilo mi je hladno, išao sam lagano, dosta sporije od mog sapatnika, malko pod utiskom trekinga koji smo napravili, poraza koji smo doživeli. Na slici dole može da se vidi koliko smo bili blizu, crveni kvadrat je ta čuvena stena, plava linija naša putanja.


kjerag2.thumb.jpg.d580af51cc5ce01367a95b1fd02d928d.jpg

 

kjerag3.jpg

__________________________________________________


Sada sam na sve ponosan, i drago mi je što nam je to ostalo da ponovo posetimo taj kraj, što me je naučilo da prirodu ne treba potcenjivati. Jeste to turistička destinacija, ali je lakoća definisana sa tačke jednog Norvežanina. Valjda će uskoro i vreme za popravni...

 

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

 

2010-07-01_04-07_4420.jpg.2cbd8a7b0aa344c2df256c64ce57b346.jpg

 

(N) Osvanuo je prelep, sunčan dan. Brodić koji će nas prevesti nazad do Lauvika (periferija Stavangera) polazi već u 7.20 ujutru – a sledeći je sutradan u isto vreme. Ja sam legao i sklopio oči na sat vremena, dok se Zoran grejao krčkajući pasulj. Eh, kad muka čoveka natera da za doručak priprema pasulj...

 

2010-07-01_04-32_4460.jpg.722f6172d8b89f72593e8d9e877e1037.jpg

 

2010-07-01_04-33_4500moto.JPG.338b9fa79c3f71fbbc8d4ae1160c3269.JPG

 

Neko spava, a neko fotografiše jutro u fjordu..

 

2010-07-01_04-09_4440.jpg.e9527101b85fb233105cf88b42cf5443.jpg

 

2010-07-01_04-32_4480.jpg.8377580f0dd3593bc43fdf9565fb06fa.jpg

 

2010-07-01_06-01_4540.jpg.aa5354541cc9e2ec2bc294ab7ceb73ba.jpg

 

2010-07-01_06-04_4600.jpg.6ae747f1ac183ae992f19528b284c923.jpg

 

 Bilo kako bilo, nešto posle sedam ulazimo u brodić, temperatura se lagano diže te se tako raskravljujemo i čak vreme provodimo na vetrovitoj palubi. Vozimo se duž celog Lysefjordena koji je dugačak preko 40km i divimo se strmim liticama koje se ukopavaju u tirkizno plavu vodu.

 

2010-07-01_06-24_4700.jpg.b979984d29031f0670fecf8770e6f9a2.jpg

 

2010-07-01_06-22_4620.jpg.bbcb73804b427b7fbed5eaa68f2bf9c6.jpg

 

2010-07-01_06-36_4900.jpg.3694dfc7472693cb66e8dd87e6978689.jpg

 

2010-07-01_06-24_4680.jpg.fdf0af7236091f8d71c0c02ca8b30b8f.jpg

 

  Neki upiru prst ka nebu pokazujući na Kjeragbolten, kamen kome protekle noći nismo uspeli da se primaknemo. Ja bez naočara ne kopčam koja od milion stena je Kjerag, ali mi je i tako svejedno. Pejzaž je predivan, nebo plavo, a je neispavan i neću sad lupati glavu time.

 

2010-07-01_06-36_4880.jpg.3667720ed6a689d20b025337a9623b64.jpg

 

  Nešto kasnije prolazimo i ispod Preikestolena na koji nam putnici skreću pažnju. Ne izgleda baš kako sam ga zamišljao, ali takođe me to mnogo ne uzrujava. Iovako je cilj da sa njega posmatramo fjord – a ne obrnuto.

 

2010-07-01_07-19_5300.jpg.4001f1e5731533f8e50e4d4d317e1cf0.jpg

 

2010-07-01_07-20_5320.jpg.3d19448fa7cf142917ea5e64b96c6292.jpg

 

   Preikestolen je naš sledeći cilj. Auto nalazimo gde smo ga i ostavili pre dva dana, prepakujemo se i odmah krećemo u nove avanture. Vozimo se jako kratko, zapravo ferry nas prebacuje na drugu stranu fjorda (ili zapravo treću, obzirom da se fjord račva pa ima više od dve obale) i parkiramo se u podnožju Preikestolena.

 

2010-07-01_08-52_5700.jpg.d7ed8353e10d9efe7a457d80788fca71.jpg

 

2010-07-01_08-50_5640.jpg.da8f9a813a1847f606473fa6588eadcf.jpg

 

2010-07-01_07-26_5460.jpg.0df61a7c7c50c8a5c5edcb3a7da42ec5.jpg

 

2010-07-01_07-51_5580.jpg.1f41a139a8366defcfc17a111a5eca52.jpg

 

  Već po ogromnom krcatom parkingu nam je jasno da je ovo jedna od najvećih norveških atrakcija. S pravom! Iako je turista oko nas bilo i previše, nikako se nije mogla ne primetiti predivna priroda kojom se penjemo. Pogled na nepregledne šume, na jezero u daljini, na jezerca pored puta...

 

2010-07-01_09-35_5780.jpg.116c6105ca7fd017faaaca8d13161911.jpg

 

2010-07-01_09-36_5800.jpg.1eef1c8d758da967da83f155d6bb5b9c.jpg

 

2010-07-01_09-46_5860.jpg.fbaf8cbd5b5313fb13eebb6fc93ea9a7.jpg

 

2010-07-01_09-55_5900.jpg.14956a33a754e68dc68f71b071cba53a.jpg

Staza vodi kroz sasvim lepu prirodu...

DSC_0431.jpg.9107408d8d558a858dae37b5e4b3546c.jpg

Jezerca, onako usput

2010-07-01_10-32_6160.jpg.8f5795ae2b5fd2a294972657050bab85.jpg

 

DSC_0443.jpg.fe4691e7641b5b60240fd4437be65523.jpg

 

2010-07-01_10-37_6300.jpg.deaaf44c8257cb78d3e40633b680c417.jpg

 

...i konačno stižemo do provalije. Još korak i daleko ispod nas vidimo plavo tirkiznu vodu Lysefjordena. Istu onu vodu po kojoj smo tog jutra plovili brodićem.

DSC_0445.jpg.3f95108e6c882a1062e1d8b95cd1f9c9.jpg

 

2010-07-01_11-16_6780.jpg.ab6a2036098b55870ac81428481ee966.jpg

 

2010-07-01_11-17_6800.jpg.f45107904602214acbcb44a803ff194a.jpg

 

  Naša stazica sada prati provaliju sve do krajnjeg odredišta – veličanstve 600m litice koja izranja iz Lysefjordena - do Preikestolena. Koliko god od fotografija zastaje dah – uživo to ostavlja jači utisak.

 

DSC_0454.thumb.jpg.3acc376354fd4e19b08e4556d90e81c3.jpg

 

2010-07-01_11-41_7300.jpg.4b38a46854403b3da5a8c41774e91b8d.jpg

 

2010-07-01_11-52_7420.jpg.785bb72486079960a06bcd58da5b24c5.jpg

 

  Ovo je jedna od retkih prilika da mi turisti nisu pokvarili doživljaj, svi nekako iskreno uživaju u ovoj izvrnutoj prirodnoj kreaciji – a ono što mi je najbitnije, sve je ostalo kako je Majka Priroda i stvorila. Nema nikakve kapije gde bi čuvar prodavao ulaznice, nikakve ograde koja bi štitila neoprezne od pada, nikakav kiosk sa viršlama, nema čak ni prodavaca suvenira... I mi se kao najgori turisti ovde slikavamo u najrazličitijim pozama.

 Neverovatno je koliko ovde sveta svaki dan dolazi, a opet nesreće nisu dokumentovane. Tek po koje samoubistvo... Još malo se penjemo kako bi ovo videli i iz ptičje perspektive, a onda sledi povratak nazad.

 

DSC_0474.jpg.d9e9d6389d32e8dd0e7c8b9e9b9dfd1e.jpg

 

  Ovaj dan je bila baš vrućina, kasnije će se ispostaviti da je ovo bio najtopliji dan našeg putešestvija. Tako dehidrirani smo sišli do parkinga i ovaj tročasovni izlet smo krunisali sladoledom. Gledamo u mapu i planiramo kuda dalje. Dan je prelep da bi smo sad legli u hladovinu i odmarali se od šetnje ili neprospavane noći. Idemo dalje na sever, do 150km udaljenog Roldala gde ćemo se ulogoriti i odmoriti. Posle 6 dana, prvi put noćimo u zvaničnom kampu – vreme je za tuširanje!

 

2010-07-01_11-21_6960.jpg.5d1c114b1bde1d27a8a9190f0ed80285.jpg

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 5
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA
On 4/19/2021 at 10:17 AM, Forsberg said:

Kakve fotke!

Hvala... ma lako je u Norveškoj napraviti dobre fotke. Mi ovde putujemo po 100-200-300 kilometara da bi posetili neki vodopad, neko jezero, planine... a tamo je to normalno, koliko je normalno da vidiš žitna polja kad voziš kroz vojvodjansku ravnicu... Neki vodopad visine preko 600 metara nismo ni imali u planu, slučajno se zadesio pored puta. Čak i tada kada smo stajali pored njega nismo znali o čemu je reč. Videli posle da je to nešto visoko, tek kući saznali da je to jedan od najviših vodopada, valjda i u svetu. Biće posle.

Pokušaću danas da uradim ovaj putopis. Tek prva tri dana Norveške sam opisao.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

2010-07-01_16-52_0050.jpg.063dc9f235d6a09033736232ab96c543.jpg

 

2010-07-01_16-56_0130.jpg.752b4f6e7ef5cb2be09d428f29f1a53a.jpg

(Z)

Neverovatno je bilo koliko smo sreli Hondi Goldwing, mislim da je trećina motocikala bila ovaj model. Trećina su bili Harliji i to u baš velikim grupama, a trećina svi ostali. To onako generalizovano. Kada vozite bicikl i to u nekoj slabo naseljenoj zemlji, onda vozite puno vremena u tišini. E sad Harli i nije tih, V mašina kojoj maltene čuješ otkucaje srca. Mislim ti otkucaji su više kao pucanje, to je bolji opis, ali kada je jedan. Kada ih ima pedeset, e onda je to grmljavina, ali prava. Setio sam se filmova gde se maltene trese zemlja kad nailazi neka velika grupa. I tu sam video njihovo pozdravljanje, nikada pre, nikada posle. Svi mi imamo taj pokret ispružene leve ruke kada se javljamo jedni drugima. Ali ovde sam video da postoji kontakt. Kada su se mimoilazile grupe, prilazili su sredini puta sa ispruženom levom rukom. Većini je to polazilo za rukom, mada je bilo i onih koji nosu baš toliko prilazili. Možda je to članovima ovog foruma poznato, ali eto ja sam samo tada video. Ostavlja utisak itekako.  Vrtim ja tako pedale, u nekim svojim mislima, prelepa priroda, maštam o princes krofnama, kad kreće zvuk motora, pa se to pretvara u grmljavinu, pa nije dovoljna jedna grmljavina nego se čuje još jedna, pa se te dve grmljavine mimoilaze prilazeći jedna drugoj, pozdravljaju, ne zaustavljaju, idu dalje...

Da se vratim na ovu Hondicu, bio je to par, toga dana smo ih baš više puta sreli, čak i u istom kampu smo noćili. On vozi GoldWing-a, ona nešto manje, (mada skoro sve na dva točka je manje od ovog čuda) sećam se samo da je bilo crvene boje. Onako ženstveno mi delovalo. Prikolica je originalna, ali lik nije uklopio boje pa sam samo slikao motor. U kampu su iz prikolice izvadili i sto i stolice i svašta nešto. Hedonizam na nivou. Ko zna, možda prate forum :) pa se prepoznaju na slici ispod :)

 

2010-07-01_16-51_0010.jpg.802d6ae270b9333e4c585cc4764f985d.jpg

 

Huh, kad li će moja Hondica da se provoza nekim norveškim trajektom... tri godine živim u nadi, a sve je komplikovanije... Uvek se nadje neko ili nešto da me spreče u realizaciji. :(

 

2010-07-01_18-19_0190.jpg.90e145dc3eda3acbc0fcbd09adbe2214.jpg

 (N) 

Roldal mi je na mapi izgledao kao idealno mesto za početak dvodnevnog kruga biciklima:

 

Dva_dana_bicikliranje.jpg.87024e29621fbe63352df20bc122b231.jpg

 

Dva_dana_bicikliranje_teren.jpg.e5ba73c71ee4fdc81347c3bdf8662736.jpg

 

Najpre uzbrdo, serpentinama, uzanim putićem preko visokogorskog sedla, a zatim uživamo u zasluženoj nizbrdici do mestašca Sauda. Pomenuto sedlo i nije tako visoko, daleko od visokogorskog, ali obzirom na pomerenu granicu vegetacije u Norveškoj, visina 932m ipak ostavlja takav utisak.

2010-07-02_09-54_0550.jpg.d12cc79d6a2b6222c515429b0813f77d.jpg

 

2010-07-02_09-40_0390.jpg.2aafaef83551a71fd8831fe03f5d85b8.jpg

 

2010-07-02_10-39_0710_cr.jpg.bdba837ddc4ea1b5ea63693151cca404.jpg

Sasvim fin pejzaž za odmaranje duše

2010-07-02_10-17_0590.jpg.4442f4321eb043de6fe3f49b14334d6f.jpg

 

2010-07-02_10-46_0870.jpg.e053a900dd6e1867cf2713980a249f50.jpg

 

2010-07-02_11-28_1570.jpg.3dedd9dab2e0c4f139752ba6ddcb8d9c.jpg

 

2010-07-02_11-34_1630.jpg.276aae9157acbb33ac1779685ca72d99.jpg

Norveška nema problem sa strujom. Skoro sva struja se dobije hidro-centralama. Sreli smo puno akumuacionih jezera. Lako je njima da se zezaju kad toga imaju gomilu. Onda to puste nekim cevima, pa negde dole bude neka hidrocentrala koja pravi struju. Ali nigde nismo videli da je nešto uništeno, da su jezera presušila, da je neko pakovao reke u cevi i sl. Samo po obali može da se prepozna da je to akumulacija. Iako su skupa država, struja nije.

2010-07-02_12-29_1830.jpg.0427740c63a309da48b622782e470111.jpg

 

  Od Saude put pedesetak kilometara vodi pored Aknefjorda, usput stajemo da se divimo jednom vodopadu – a kasnije popodne počinje kiša pa nam vodopadi nisu bili potrebni.

 

2010-07-01_19-01_0330.jpg.0c8e7e3858fe8957367bfb39caf0dcb0.jpg

 

Ovog puta smo samo navukli kabanice i pravili se da ne primećujemo kišu, u Norveškoj je to najbolji recept za preživljavanje. Bez problema ovaj dan prelazimo 120km, tako da nam za sutra ostaje još stotinak.

 

2010-07-02_13-42_2070.jpg.a74ba09230021dfa08b90d725750c16e.jpg

 

2010-07-02_13-42_2090.jpg.78c0e6ceec7ccdb03623516daaad532c.jpg

 

 

2010-07-02_13-51_2110.jpg.bc2f1f9c3021e75d06792ff9bd4e04d6.jpg

 

2010-07-02_14-00_2350.thumb.jpg.1496c946d48686016261f6ece1093326.jpg

Jedan od nebrojeno vodopada, ni ime mu ne znamo

2010-07-02_14-05_2430.jpg.976f3d3d47febf3e34661f46dd877dc8.jpg

 

2010-07-02_14-49_2530.jpg.726df117577b25c1f2dd7b59be99a8a1.jpg

 

2010-07-02_16-05_2590.jpg.1f269673c6b5795d1074d5e1d4c7fc8d.jpg

____________________________________________________________________

 Treći jul ponovo sunčan, a pred nama je deonica koja na mapi i ne obećava nešto posebno. Krug sam odabrao stavljajući kartu na one serpentine koje već imamo u nogama, a ovaj ostatak je samo običan put koji moramo preći da bi smo se vratili u Roldal. Međutim, kao što to često biva – kada se ne nadaš, imaš veliku verovatnoću da se prijatno iznenadiš i nabasaš na neku, među turistima još neotkrivenu atrakciju. Ovog puta nam se to i desilo. Najpre se od glavnog puta odvaja biciklistička staza koja prolazi kanjonom pored brojnih slapova i mini vodopada. Meni je to bilo simpatično, ali Zoranu koji voli vodu izgleda još simpatičnije. Naime, negde pri kraju te staze sam stao da ga sačekam i čekao i čekao i čekao. Već sam se brinuo šta bi sa njim, kad – eto njega sa osmehom razvučenim preko celog lica i fotoaparatom u rukama i objašnjava kako je snimao slapove. Hajde, drago mi je da je oduševljen, ali voda kao voda... Prati nas u raznim oblicima (fjordovi, jezera, vodopadi, kiša, slapovi...) tokom celog putešestvija i nisam baš imao predstavu kako to može ostavljati utisak gledajući je na malom ekranu kako se pomera i žubori.

 

Rullestadjuvet Gorge:

 

Međutim, ni ne slutimo da glavno tek dolazi. Bližimo se jednom velikom tunelu i jasno nam je da kroz njega biciklima nećemo proći.

 

DSC_0561.jpg.655ec3c5f74e58c773c4c52020c145ff.jpg

Tunel nije za ovce i bicikliste. Moramo okolo...

DSC_0564.jpg.fe422df08ede7456bcdd790bb3049f89.jpg

...ali, ne bunimo se!

2010-07-03_19-09_5950.jpg.3d63eee12914ee0c2822a407e3fcad32.jpg

 

DSC_0569.jpg.017363e6c4434899b51a591d0eec05cf.jpg

Alternativni put...

2010-07-03_19-50_6410.jpg.cc67b1c128dcca32b23c874c35c8f12d.jpg

 

2010-07-03_19-50_6430.jpg.26e16ac2a6580ce503a1c900bbef80dd.jpg

 

2010-07-03_19-07_5890.jpg.e9b506c32560ced88e45dc77344fe960.jpg

(Z) Gde god da kreneš, neki vodopad ima sigurno. Ali se nisam proslavio sa fotografijom. Umor me je stigao, nakljukao sam se bio isotonikom i whey proteinom da bih popeo ove serpentine. Stvarno ih nisam očekivao za kraj dana. 8-10 sati smo provodili u vožnji obićno)

 

 Na mapi je stidljivo nacrtana obilaznica paralelno sa tunelom, ali u realnosti je to izuzetno atraktivan planinski putić koji vrluda krajem koji me podseća na Dolomite. Priložene fotografije će zameniti moje dalje opise, samo ću reći da je ovo bio više nego dostojan kraj ovog prelepog dvodnevnog izleta.

DSC_0576.jpg.c28ff94e35c181d5f9d7a611cc6c19e6.jpg

...sa bonus serpentinama i

2010-07-03_19-56_6570.jpg.26ad6912faf07e22b9352e4c40d37240.jpg

 

DSC_0579.jpg.d0fa0896370dd6b8b33027236dc32ecc.jpg

... bonus jezero.

2010-07-03_20-08_6690.jpg.36c9a36ece9022b527e72f1fe6334dc8.jpg

I bonus neke baretine... recimo a la Marinkova bara, ili neka lokalna bara... ma voda svakako .

2010-07-03_20-13_6730.jpg.a2c5bd9c2c75679d1667aefb99d886eb.jpg

Ozbiljan trpezarijski sto. Možda u medjuvremenu stigle i stolice?

 

Veče koristimo za novo pomeranje baze. Sada autom prolazimo kroz pomenuti tunel i preko gradića Odda dolazimo do podnožja Trolltunge (Trolovog jezika).


_____________________________________________________________

Još neke fotografije, eto tako...

 

2010-07-03_11-02_2690.jpg.bba03147749b79bd74d7441898b78f3b.jpg

 

2010-07-03_11-09_2770_cr.jpg.d55a9038fd6af48dc0c0b8d5886d62e1.jpg

 

2010-07-03_11-16_2990.jpg.8d652659df1edecc030cb8ef92b8b5a2.jpg

 

2010-07-03_11-25_3150.jpg.2417fd615307c6312d4898cec06c5c67.jpg

 

2010-07-03_12-52_3490.jpg.577bca04a302b05a92c78148802171f9.jpg

 

2010-07-02_13-51_2130.jpg

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

(Z)

Tokom ta dva dana bicikliranja smo naišli na više vodopada. Jedan je bio baš veliki. Uopšte to nije bilo u planu. Nismo ni znali za njega. Samo smo eto tako biciklirali i u jednom trenutku sa naše desne strane se pojavljuje njegovo veličanstvo :) Naravno da sam napravio gomilu fotografija, čak i neki filmić. Evo neke...

 

2010-07-03_14-52_4030.jpg.1c64c0ae13083dc218251fe65c871cce.jpg

 

2010-07-03_14-52_4070.jpg.4c82fb4d8151ddd9e23a71bf8c91377b.jpg

 

2010-07-03_14-52_4090.jpg.9cf1c1d2c174b039461146ed026ac01e.jpg

 

2010-07-03_14-53_4170.jpg.28b098b714c22109c8df817b42a7dcf8.jpg

 

2010-07-03_14-53_4190.jpg.6aace8a8f3961fde83c9e5daf5855b54.jpg

 

Obratite pažnju na drveće. Nije malo, a deluje na slici kao da su neku žbunčići :)

 

2010-07-03_14-54_4270.thumb.jpg.cabeda5cc1624f3f96a7d6c167d92ad5.jpg

 

Meni se sve to vrlo dopalo, stvarno je to čudo ostavilo utisak. Nastavili smo dalje. Ne znam šta mi bi da se posle nekog vremena okrenem.

 

2010-07-03_15-05_4410.jpg.478b9ba11f3c578ef61c795c2404493c.jpg

 

Totalno sam bio iznenadjen. Na onim gore slikama je samo ono malo parče iznad puta. Tek kad sam došao kući, skinuo trekove na komp, skapirao sam da smo bili pored jednog od najviših vodopada u norveškoj, 612metara je pad vode. Njegova visost se zove Langfoss.

 

Evo i neki linkovi... nadam se da je nekome zanimljivo i da ne davim. Inače malo posle je bio još jedan veliki vodopad. Pojma nismo imali... Ostalo za neki drugi put. Akrafjord definitvno treba ponoviti...

 

1200px-Langfossen.JPG
EN.WIKIPEDIA.ORG

 

pinwaterfall-Langfossen_078_06232019-323
WWW.WORLD-OF-WATERFALLS.COM

Langfoss is a powerful and towering 612m sloping waterfall dropping right into the scenic Åkrafjord visible from the E134 near Etne in Vestland, Norway.

 

 

 

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

TROLOV JEZIK I MALI PREIKESTOLEN  

 

2010-07-04_10-25_0430.jpg.6503c6e6db023938cf507f2fd2e10f3c.jpg

 

Troltungatrek1i2_cr2.jpg.71931fd46322b97c99eb78f7107b5023.jpg


  Već je popodne, sedimo na Preikestolenu. Na Malom Preikestolenu, kako smo ga nazvali od milja – jer ne može se porediti sa svojim imenjakom kojeg smo posetili pre neki dan. Ovo je skromna vertikalna litica sa malim previsom, za norveške standarde na koje smo se već privikli – ništa posebno. Ipak, ovde vlada mir i ničim narušena tišina. Od pre pola sata, kada smo odlučili da nastavimo planinarenje od Trolovog jezika dalje, skoro smo sami. Ovom stazom se definitivno ljudi mnogo ne kreću, jer smo čak imali i probleme da odredimo gde je cilj naše šetnje i da li smo slučajno skrenuli sa staze.

DSC_0637.thumb.jpg.24490b955e6137050a598b74a6fb3a51.jpg

 

 Tog jutra ipak nismo bili sami u podnožju planine. Da smo uranili, nismo! Pošteno smo se naspavali, znajući da smo već na startnom mestu još jednog trekinga norveškom prirodom – samo je bilo potrebno doručkovati i spakovati to malo najneophodnijeg – hranu, vodu i naravno kabanicu. Odmah smo uočili žičaru koja bi nam uštedela sat vremena strmog uspona i obzirom na vreme kada smo ustali, umorne noge od prethodnih dana – odlučujemo da popunimo poslednja dva mesta u Trallebanenu.

 

2010-07-04_09-13_0090.jpg.9bd0e265faa9b47af8d2e4111b02b631.jpg

Čovek koji sa ovim upravlja je negde gore.

2010-07-04_09-17_0150.jpg.6423dd02cf64d62560e103f33b891fd7.jpg

 

2010-07-04_09-24_0250.jpg.699b3f96929520a9124bca29902271e0.jpg

 

Privukla nas je i konstrukcija ove uspinjače. Izgleda kao jedan vagon srednjevekovnog voza, bez krova, nagnut 30 stepeni (u skladu sa usponom), a u toku vožnje se uspon i poveća, tako da se smo se osećali kao u luna parku. Sa tom razlikom da je ovo stvarno prevozno sredstvo i da ispod nas vidimo provaliju od 400 metara. Temelj konstrukcije za šine u toku vožnje škripi - drveni je i dotrajao je. Uspinjaču već godinama hoće da zatvore – ali eto, imali smo sreće da se njome popnemo na Magelitop, na visinu 850m, pre nego što je ukinu ili izgrade nekakvu metalnu modernu šklopociju.

DSC_0586.jpg.377d3e05ebcc81e307ed2236887aa966.jpg

 

2010-07-04_09-24_0270.jpg.2adda1c47edabeb3a7047462b3cb8c67.jpg

 

 

 Na Magelitopu je počela naša šetnja. Osećali smo se kao na Karpatima, na visini oko 2000m. Već smo bili iznad šumskog pojasa, otvoreni teren je pružao predivne poglede. Tu i tamo bi videli neki potok, prošli pored nekog jezera – gorskog oka,... U sred te divljine, moj altimetar je pokazivao jedva nešto više od 1000m.

 

DSC_0589.jpg.74eda98df64c4cb864ff3376ac409f42.jpg

 

DSC_0600.jpg.9102b8b593c4f6aa058474c6544a529f.jpg

 

DSC_0612.jpg.1ea24af1a43cdfab2b2fc93267839716.jpg

 

DSC_0614.jpg.94e1d3534b76a8b9a3925dc0cf0768f8.jpg

 

Bilo je ljudi koji su, kao i mi, napredovali ka Trolovom jeziku (Trolltunga) iako smo videli putokaze do još nekoliko, sigurno zanimljivih, lokaliteta. Trolov jezik je... teško je to za objasniti, jedna sličica će mi pomoći.

2010-07-04_13-43_0810.jpg.cdb242a56bc08b024b399e90b1d30357.jpg

Možda ipak dve :)

2010-07-04_13-43_0830_TE2.jpg.bba62f1959536a3aeb580c13a1bf7a97.jpg

 

 TROLLTUNGA - Još jedna spektakularna geološka bizarnost norveškog pejzaža – jezik Trola. Stena koja se horizontalno odvaja od matične litice i tako čini prirodni previs, oko 350m iznad jezera Ringedals. Mnogo manje je poznat od Preikestolena i Kjeragsboltena, pa samim tim i mnogo manje posećen.

 A ko su Trolovi? ...kada se konačno počeo otapati veliki glečer, i kada je zemlja bila pod snegom samo 6 meseci godišnje - ovu zemlju severa su počeli nastanjivati ljudi. Uskoro su otkrili da nisu sami, a da tu, oko njih, osim životinja koje su lovili, žive i druga bića. Skrivena po šumama i visoko u planinama. Ljudi ta bića nisu poznavali, ali su znali da imaju neobičnu moć i nazvali su ih TROLOVI. Ukazivali su se samo noću, zraci sunca su za njih bili opasni i mogli su ih usmrtiti ili ih pretvoriti u kamen. Ponekad ne bi stigli da pobegnu ispred zraka sunca i zbog toga u stenama ima toliko njihovih oblika. Ljudi su ih obično viđali u noćima punog meseca ili pod svetlosti munja. Imali su duge noseve, dugi dlakavi rep i samo 4 prsta. Neki su bili ogromni, dok su drugi bili patuljci; živeli su jako dugo, neki i po nekoliko vekova. Mogli su da menjaju oblik, pa su viđani kao polarni medvedi ili kao devojke koje bi privlačile mladiće u smrt. Ipak, rep im je uvek ostajao. Nije dobro imati Trola kao neprijatelja, ljudi su se trudili da se s njima sprijatelje, te bi ih njihova natprirodna moć štitila. Mogli su da uspore nadolazeće nevreme, da spasu stoku od medveda ili da izgubljenim pokažu put do kuće... I danas se preporučuje, kada lutajući planinama i šetajući pored šumećih vodopada ugledate Trola – da se prema njemu ophodite sa dužnim poštovanjem.

 Staza se itekako odužila, nekoliko puta je usput i gubimo. Ali nismo bili sami. I ostali trekeri imaju probleme sa orijentacijom pa povremeno zajedno lutamo.

2010-07-04_14-19_1010.jpg.5d8fb2168813688e2135541ff5b54466.jpg

 

 Trolltunga nas je oduševio(la). Izgleda baš kao na fotografiji i na tom mestu je vredelo pauzirati. Odlučili smo da sednemo ne na Trolov jezik, ali na mestašce odmah pored. Sigurno nismo imali najukusniju užinu na svetu, ali pogled u toku užine je verovatno bio najlepši mogući. Šaljemo SMS Vladi. Neka zna da smo na Trolovom jeziku, da nam ide sve po planu i da mnogo propušta :) Obzirom da domet mreže nije bio dovoljan, on će tu poruku dobiti tek kasno uveče i odgovoriće nam „Silazite, bre, sa tog jezika. Znate li koje je doba!?”. Nisi Ti, Vlado, znao sa kim umalo nisi imao posla i u koje doba smo mi tragali za Kjeragboltenom...

 

DSC_627z.jpg.835a1740fe629099040966d0effa9a6b.jpg

 

DSC_0630.jpg.86c17a6f803548145cf38228c502c256.jpg

 

Kako bi smo se i ovog dana barem malo razlikovali od uobičajenih turista, šetnju produžavamo dalje – ka 35min udaljenom Malom Preikestolenu...

 

2010-07-04_14-24_1350.jpg.fa8d9a86adfe6d1f399ae5d7529a7992.jpg

 

  I tu smo, ponovo odmaramo - još više uronjeni u divljinu i nestvarno lepu prirodu Norveške. Svaki povratak istom stazom je pomalo tužan i neizazovan. Zato ga maksimalno odlažemo i još malo meditiramo. Tokom kasnog popodneva ćemo se vratiti istom stazom, srešćemo mnogo manje ljudi – ostaćemo takoreći među poslednjim trekerima na planini. Biće kasno za uspinjaču pa ćemo se spustiti vijugavom šumskom stazicom niz padinu do akumulacije Ringedals koja je zapravo ono isto jezero - pozadina Trolovom jeziku.

 

DSC_0634.jpg.2411c8638bb319fded2be42ec90c4e66.jpg

 

DSC_0637z.jpg.88d04d18d96740d568d36763ac9131e5.jpg

 

Još jedan predivan dan će biti za nama.

 

_____________________________________________________________

(Z)

Troltungatrek1i2_cr.thumb.jpg.f5f9835f5a65be0eaf8a4ac30bc92624.jpg

Plava linija je kako smo mi išli. Crvena je ideja za neki drugi put, mislim da bi ovako bilo zanimljivo. Da se napravi ceo krug.

 

 Put do gore, neke lude serpentine, do mesta gde smo počeli naše hodanje je malko nezgodan. Prvi put sam negde u Evropi video znak da je vožnja nekim putem na ličnu odgovornost. Bio je i znak da je zabranjeno za vozila duža od 12 metara.

Ne znam šta se dogodilo sa ovom čudnom železnicom (možete da guglate Trallebanen), ima je na još par mesta u Norveškoj. Bar je bilo .:) Prijatelj je išao posle par godina, kaže da je nije bilo, a da je nešto baš mnogo trebalo da se popne do Trolovog jezika. Kada smo mi bili nije bilo gužve. U medjuvremenu je destinacija postala nenormalno popularna... Razlog je taj što su uradili asfaltni put i ogroman parking gore. Ok, fino, zanimljive serpentine su nastale i tu, ali ovog doživljaja, ove blesave klimave železnice nema više. Ovo sam našao na netu.

 

a4-kart-Maageli.thumb.jpg.52623c506752756a351ed94c621539bd.jpg

Destinacija definitivno "must see". Još malo fotografija:

 

2010-07-04_14-21_1090.jpg.70953ec085ad4cda392db85bc211e691.jpg

 

2010-07-04_14-22_1130.jpg.0a146bbb94bc14f4b7055eeab8042752.jpg

 

2010-07-04_11-40_0370.jpg.8c3fc998a6c91fd34f0709a689b17fea.jpg

 

2010-07-04_12-37_0490.jpg.2c7403dbdec86e45c31369045a093624.jpg

 

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

2010-07-05_12-10_0990.jpg.3f29315cab7fe63c2c3bca376a38d7e6.jpg

 

2010-07-05_12-10_1010.thumb.jpg.b7820de81aa3c10439e051676fd15727.jpg   2010-07-05_12-10_1030.thumb.jpg.8dbbb5dc157d6259c6bcd6cd1ab44c62.jpg

 

  Sledeće jutro je osvanulo musavo, te tako ustajemo jako kasno. Nalazimo se na vodopadima Voringvossen. Iako za norveške prilike ne preterano visoki (najviša kaskada je sa 162 metra tek 83. najviši norveški vodopad) ovi su na pristupačnom mestu, pa su najposećeniji. Pakujemo šator, šetamo se pored provalije u kojoj je rečica Bjoreio uklesala ovu atrkaciju – ima dosta kozjih staza i nekako se opet čudim i prijatno iznenađujem kako nije sve betonirano i obezbeđeno po EU normama (naravno sa infrastrukturom u obliku šaltera sa ulaznicama od kojih bi to sve bilo finansirano). Eh, da. Norvežani imaju naftu i nisu deo EU...

 

2010-07-05_11-46_0790.jpg.a38b212cfd2f57d3bad3f10f6c49f276.jpg

 

2010-07-05_11-54_0910.jpg.e0d7e19743c60ef3afe4515984e3ce31.jpg

 

2010-07-05_11-45_0750.jpg.dfaffba6d1f227f911bf5daead4787c6.jpg

 

2010-07-05_11-33_0630.jpg.07331e3ea8f7ad77c4514dd43a275e9f.jpg

 

2010-07-05_11-31_0530.jpg.f37d1650ded29bebabfdf7dc2a79d578.jpg

 

2010-07-05_11-20_0250.thumb.jpg.9c470588a51c4ad49e172c92625b7430.jpg   2010-07-05_11-15_0070.thumb.jpg.1b1db5e2797305ee8136e9bd160418a0.jpg

 

2010-07-05_11-17_0170_TE.jpg.af75adfb46866966d168cb88a3468b8e.jpg

 

Ne znam kako je sada, mi smo iskoristili parking da postavimo šator, prodavnica suvenira je poslužila i za zamenu eura u krune. Sve ostalo je bilo free...

 

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Belgrade
  • Motocikl: Honda CBF 1000 FA

(N)

U obilasku vodopada smo proveli najviše sat vremena. Nastavljamo put dalje. Vreme ne liči na ono kako bi smo zamišljali 5. jula. Oblačno je, hladno je i nestabilno i nekako ni Zoran ni ja nemamo želju da vozimo čuvenom biciklističkom stazom Rallarvegen. Naime, za danas je bila planirana ta jagoda na vrhu naše biciklističke torte – svakako jedan od „must see“ za biciklistu-turistu u Norveškoj. Reč je o starom putu korišćenom tokom izgradnje železničke pruge Oslo – Bergen duboko i visoko u planinama. Ostavljamo to za neka srećnija vremena, a mi iz topline auta posmatramo predivne i divlje predele na putu ka našem sledećem cilju – nacionalnom parku Jostedalbreen. Radi se o predelu glečera, ovde pretežno ljudi dolaze da dotaknu glečer i eventualno prošetaju po njemu. Nama je dovoljno da se provozamo biciklom kroz park kao jednodnevni izlet. To ostavljamo za sutra...

  Evo kako je ova vožnja izgledala u sličicama:

 

DSC_0651.jpg.77b25055b923da54474d98ca44a2ca47.jpg

 

DSC_0653.jpg.597e35dc1197ce9fbd159c16389a2662.jpg

 

DSC_0660.thumb.jpg.bb4b00b10c71c78f0b55528e518da3eb.jpg

 

2010-07-05_15-44_1210.jpg.b4bac2ca0c84b97c2d26fa3d2d19e6d4.jpg

 

2010-07-05_17-46_1410.jpg.88bfddc9b5a6873e9bcc4c15772c015d.jpg

 

2010-07-05_17-26_1310.jpg.0ab556f48d61feedddfb0eb61907cac1.jpg

Pogleda ka Flamu-u

 

(Z) FLAM - Na putu ka nacionalnom parku Jotunheimen smo prošli par zanimljivih mesta. Seoce Flam je poznato po železnici koja važi za jednu sa najlepšim pogledima na svetu iako ima tek nešto malo preko 20km. Pruga se penje jako strmo kroz vrlo atraktivne predele.  Savladava čitavih 867 metara nadmorske visine. Kreće sa nivao mora, tačnije fjorda.

 Nismo isprobali, samo malo prošvrljali po mestu, napravili neke fotografije i nastavili dalje. Taj vozić smo ostavili za nekada, kad budemo u penziji. Cena karte je oko 60 eura, bar tu informaciju imam. Samo mesto iako ima nekih 400 stanovnika, ugosti neku nenormalnu brojku turista, navodno 500-600 hiljada. Ne znam koliko je taj podatak tačan, deluje nerealno mnogo, ali je 2010. godine važilo za treću destinaciju po popularnosti u ovoj zemlji.

 

Neki link ako se nekome ide

Fl-msbana_SignalBilde_S_SH_2016.jpg
WWW.NORWAYSBEST.COM

Book your journey with The Flam Railway here. The railway from the fjord to the mountains is a spectacular experience through wild Norwegian nature.

 

Malo slika:

 

 

2010-07-05_18-45_1630.jpg.01ea322d41b268359b81bab82a08ecdb.jpg

 

2010-07-05_18-42_1510.jpg.e104dd12c5a55d0c5efe521c2ca0421a.jpg

 

2010-07-05_18-43_1530.jpg.6539c91c389c7b12bb04c25f8e80973d.jpg

 

2010-07-05_18-49_1730_TE_cr.jpg.42d8f0ec6ed0dc01724d078a00ca004e.jpg

 

U nastavku puta je bio i najduži tunel na svetu. Bar je bio tada. Sada je najduži drumski tunel. Lerdal

Često se prolazi jer je na glavnom putu Oslo-Bergen, pa se često prolazi. Tih 25 km traje skoro pola sata. Postoje mesta gde može da se napravi pauza ako Vam nije baš najbolje. Autori tunela su se brinuli o klaustrofobiji pa se vodilo računa i o osvetljenu... itd... Naravno želja za selfijem sa hondicom u ovom tunelu je vrlo jaka...

 

2010-07-05_19-26_1800.jpg.5e67fd210fee5b71516f304e4f77743d.jpg

 

2010-07-05_19-29_1810.jpg.f2dbb43fb907ed5487a65dce9371b488.jpg

 

2010-07-05_19-29_1830.jpg.32f5412d65b6bb3de9d8b1d0228283d6.jpg

 

Malo fjorda za kraj tog dana i još jedan trajekt:

 

2010-07-05_19-58_1930.jpg.20e2129c36284a8bdee8cca0273c3aba.jpg

 

2010-07-05_20-13_2070.jpg.51fa8e8bd999c32d7a06ca685c4785a1.jpg

 

2010-07-05_20-24_2210.jpg.aadc41c329d001d4dd916681eeb349f7.jpg

I tako ja fotografišem, i taman kad škljoc, izlete čovek iza ćoška. :)

2010-07-05_20-24_2250.jpg.e467997e9967a21486610f60af178464.jpg

 

  (N) Danas je oblačno, ali deluje stabilno. Nema više izgovora da se ostaje u krevetu, pardon – vreći, do iza 10 ujutru :) Vreme je da se napravi kraća biciklistička vožnja. Jedina koja nije bila višednevna...

 

Gleceri1.thumb.jpg.aaaacefd7c2774284316ab9a62fe29cb.jpg

 

Gleceri2.thumb.jpg.c0a0558fc57c83fdd85d8dfefaa463a7.jpg

 

  Krećemo lagano ka turističkom centru Jostedal, gledamo detaljni plan parka i odlučujemo da posetimo par kilometara udaljeni glečer. Sve naravno vrvi od turista, nekako to nije ona Norveška na koju smo navikli – pusta i lepa. Sada je samo lepa...

 

2010-07-06_10-26_2510.jpg.c51c28f27a97fc578b7b22fd23969edd.jpg

 

2010-07-06_10-34_2570.jpg.43531f052b4a0b221fa564576e9c5911.jpg

 

2010-07-06_10-46_2670.jpg.b9d64fbcc36eb33bb7501bbda54739c7.jpg

 

Prelazimo mostić preko rečice, bolje rečeno potoka. Ne bih ga ni primetio da nema tako čudnu boju. Ne može se reći da je mutan, ali svakako ima neki mrljavu mat boju i odmah shvatamo da ta voda potiče od otapanja glečera. Ubrzo i stižemo do jezera iz kojeg potiče potok a u koji utiče glečer. Kao na razglednici je, mada nam ipak ne drži pažnju duže od 10min i okrećemo se nazad.

 

DSC_0662.jpg.f22d7299b18e75bcebc69af3cbe74ef3.jpg

 

2010-07-06_11-49_2970.jpg.1e603ff9cdd99cb0db93a687943f0cc6.jpg

Motore naravno slikam uvek. Srednji možda najzanimljiviji. S njim je svakako bio izazov stići do Norveške i voziti po njenim čudnim putevima. Suzuki Savage, rekao bih 1998, bar po logotipu na rezervoaru. Bordo Honda CBF, model pre 2010

2010-07-06_11-49_2990_cr.jpg.1c237ae250be70ff52197c373a1ef073.jpg

 

  Put dalje vodi ka sledećem jezeru dosta udaljenom od centra i sa verovatnoćom da bude atraktivnije (na većoj visini je i veće je) a manje posećeno. Neko vreme vozimo zajedno, a zatim poštujemo stomak koji nam signalizira da je vreme ručku.

 

DSC_0676.jpg.7083943c85d75e28e56026232f9a7c74.jpg

 

  Naši ručkovi su isti iz dana u dan – tipični zidarski. Već smo se navikli na ukusni (i skupi) norveški hleb, parče sira, paradajza, eventualno neke kobasice i jogurt, majonez, pasulj... Ne pada nam teško ta monotonija ishrane – ako sastojke ručka ne možemo da promenimo, možemo barem ambijent. Svakog dana biramo predivno i drugačije mesto za ručak – ovog puta je to na obali neke rečice koja u malim slapovima nekud žuri dole.

 

2010-07-06_13-32_3570.jpg.e159b72109d859d113ed4fe13f2d9d5d.jpg

 

2010-07-06_13-32_3630.jpg.51ba5690bf870b32ad2c6ff1d006c7f2.jpg

 

Posle ručka se na kratko rastajemo. Zoran bi ovaj dan malo da odmori, te se tako sada vraća ka autu i usput će se počastiti pivom – a ja nastavljam dalje uzbrdo, ka već spomenutom jezeru koje bi moglo da vredi vožnje. Čim smo se rastali, put koji je do ručka bio skoro ravan sa neosetnim uzbrdicama se pretvorio u pravi pravcati planinski put sa sve serpentinama. Znao sam ja da treba da se popnem na 1225m visine, a evo sada ću to i da osetim.

 

DSC_0681.jpg.c2d4f00005040d0d4e40dada4f9d98f6.jpg

 

DSC_0684.jpg.17da2ec3c9a65c420fe9bde8f846a3e3.jpg

 

   Ipak, vreme se prosunčalo, turista tu tek pogde-koji i osećam se kao u Raju. Jezero je zaista lepo, tu je i camac zatim i planinarski dom na obali. Samo nema ljudi...

 

DSC_0693.jpg.6fd0efbffbe6cd413173dd4c75732dff.jpg

 

  Vraćam se nazad, kako se Zoran ne bi dugo dosađivao (nisam ja znao da će on da pije pivo... Sa ovog puta još vredi spomenuti jedan strašni tunel. To je jedini tunel na našem celom putešestviju koji nam je baš uterao strah u kosti. :)Tunel je podugačak (recimo pola kilometra) ali neosvetljen. U dolasku smo bili zajedno, videli smo svetlo na kraju tunela (u bukvalnom smislu) i videli smo mačje oči na ivicama tunela kako svetle, što znači da je svetlost dolazila od pozadi. Međutim, u povratku je svako sam prolazio kroz tunel i jedino je bilo pozitivno što se videla svetlost na kraju. Mačjih očiju sa ove strane nije bilo, put po kome smo vozili nismo videli, i nismo imali ni predstavu koliko smo udaljeni od zidova tunela, tj. da li smo na sred puta ili smo na pola metra od toga da lupimo u bočni zid. Potpuni mrak. Naravno da posle sto metara nije dolazilo u obzir da vozimo, već smo terali bicikl pored sebe. Jedno svetlo bi rešilo sve, ali kome bi palo napamet da ujutru zapakuje svetlo na jednodnevni izlet, posebno u situaciji kada danima nikakve lampe ne koristimo. Naviknuti smo na večni polarni dan.

  Da skratim, preživeli smo i taj tunel koji nam se urezao u pamćenju i posle dve godine.

 

2010-07-06_14-41_3950.jpg.4c7fa6dd1bfda27c57f86519279c4c9b.jpg

 

(Z) Tunel nam se urezao u sećanje... fuf... ma da li je to tako "strašno" bilo kao što Nenad pripoveda. Nije, bilo je mnogo strašnije! Prvo moram da opišem taj tunel, jer je baš tipično Norveški. Ali tipičan za staru Norvešku kada nije bilo nafte. Samim tim tunel nema osvetljenje. A put unutar tunela je širine jedne saobraćajne trake. Levo i desno je nešto preko metar šljunka i one žuto crne-table na nekim metalnim profilima koje su ukazivale na kraj asfalta.

  Pa sad... idemo ka lednicima, malo je nizbrdo, Nenad je ispred, te table levo i desno, put uzak, a svuda okolo samo crno. Teži sam, malko se bolje kotrljam nizbrdo, doživljavamo i blagi kontakt točkovima. Pa pazi na aždaje iz mraka, pazi na sapatnika ispred, pazi na te table i šipke. Uhhh... u povratku sam naravno shvatio da u tunelu nema aždaja, ali i da je to definitivno tunel u kome živi Baba-Roga. Nenad je krenuo da još istraži puteve, mene to baš i nije zanimalo toliko, morao sam nazad sam, pa valjda sam dovoljno hrabar, da mogu sam kroz taj tunel. A šta da kažem kada prilazeći ulasku u tu zonu mraka vidim pravi pravcati Američki kamionet kako izlazi. Ali iako je proizveden u možda vreme pojave zvuka u crno belim filmovima, a svakako pre pojave boja na platnu, izgledao je kao da je sada izašao iz fabrike. I sad scena, stari put, stari tunel, okolo kamene bankine, a novcat stari kamionet. Kao da sam ušao u vremeplov. Šta li će me snaći unutra.

 

2010-07-06_14-40_3930.jpg.5150bcee64871c7d168701d39287add6.jpg

 

  Uh, ulazim nimalo hrabro, sada je uzbrdo, svetlost se zadugo ne vidi jer tunel zavija udesno i treba vremena. Svetla tu ništa ne pomažu, krećem se polako, u par navrata zakačim malopre pomenute table, obećavam da ću biti dobar do kraja života i da ću slušati i tatu i mamu i tetku i kuče i sve kojih se setim u tom trenutku samo ako živ izađem. Nema šta, ako dotična Baba-Roga postoji zasigurno živi u ovom tunelu. Nemam uopšte ideju o dužini, ali bio je mnogo dugačak sigurno, ma kakvih 500m, bar tri puta toliko, bar je tako delovalo u povratku.

 

2010-07-06_15-32_4090.jpg.d9fd1f862c1915a9327acd18ef5e2e8b.jpg

 

Preživeh nekako i častih se pivom, da budem siguran da sam stvarno živ. A jesam bio, a i pivo jeste bilo gorko, mnogo im gorko pivo. Ili je bar ovo od 3 eura koje tada odabrah bilo gorko, pa je morao i neki slatki keksić da se lakše podnese. Ovde važi ono "Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji!" Ušteda na pivu rezultuje i nesto za ublažavanje gorčine pa sve to nekako izađe skuplje. No ipak prijalo je, uživao sam definitivno, nekako mi je to trebalo u ovoj zemlji koja je prelepa ali i teška...

Posle smo se dokopali automobila, i nastavili lagano na četri točka. Definitivno jedan opušten dan. Mislim i jedini na ceoj turi. E sad, ta vožnja posle je bila nekim prelepim putem. Penjao se oko 1000 metara i baš je bilo hladno gore, ali vredelo bi ponovo proći tuda. Samo na dva točka, ali natrontan dobro. Nacionalni park Breheimen :

 

2010-07-06_19-22_4530.jpg.4a871bf095bdc42c0054a959aac2d56f.jpg

 

2010-07-06_19-23_4590.jpg.3a90df87933ed5d1ca7a2b504e8c4919.jpg

Vrhokaz :)

2010-07-06_19-24_4650.jpg.d4073da6d09bfb7b3d20d902e87acefc.jpg

 

2010-07-06_19-45_5150.jpg.4a516371f4f642b02d290a41fd139c97.jpg

 

2010-07-06_19-52_5550.jpg.0f6a41f8b5310af05fc1344f1188c537.jpg

 

2010-07-06_19-45_5170.jpg.528e41df8f5681887d8450904e9c3857.jpg

 

________________________________________________________

Toliko za sada...

 

Promenio član Kiza Pirat
  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.



  • Predstojeća dešavanja

  • NAJNOVIJE TEME

×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja