Kompromis

[jorga83 111 Napisano Novembar 23, 2020]

Trudicu se da budem umereno opsiran, jer ne znam koliko vam se sklop mojih reci dopada, uostalom to je mozda i individualna stvar, tako da svacijem ukusu bude bar ovlaz dopadljivo...
Ovo putovanje sam nazvao tako jer zapravo to i jeste, kompromis zelja, ona je pobornik plaze, gusterisanja, kaljenja (sunce-voda-sunce), a ja se volim voziti. Zajednicki interes je bio malo dublje upoznati Albaniju (ja je plitko vec poznajem). Sto se statistike puta tice, ne znam bas nista, ni predjenu kilometrazu, ni potrosnju goriva, ni kolicinu evropskih novcanica koje ostavismo za sobom, znam samo da je bilo svega po malo, mora, planine, voznje, straha, radosti, uzivanja... Ni pred sam polazak nismo mnogo znali, bilo je jedino sigurno da cemo u CG obici mog gruga koji tamo letuje sa porodicom i da ce se kaljenje odigrati u Sarandi, putanja, broj dana i ostale tehnikalije nisu bile poznate ni kada sam zavrteo alanser. Akteri price su...

[jorga83 111 Napisano Novembar 24, 2020]

DAN 1
Sve se odigralo u mesecu Avgustu 2019 godine, tacan datum ne znam, ali znam da Zabljak ni ovaj put nikako lobovati nismo zeleli, posto ga supruga i ja volimo kao da nam je rodna kuca tamo, 2-3 puta godisnje odemo do velicanstvenog Crnogorskog masiva i svaki put mu se obradujemo kao prvi . Motor sem guma nije pretrpeo nikakve specijalne pripreme, dugme, klak, idemo... Uz jutarnju kafu odluci smo da do njega idemo malo lepsim putem, tj.kroz Bosnu pa uz rafting kampove, Pivu, popnemo se delom prstena pravo na Durmitor. Put uz kampove malo losiji, ali Honda se veseli, njoj je odlican, plove splavari, a pored plovimo i mi. Na granicnom prelazu zaticem sumu velikih enduro-adventure motora stranih tablica, mahom gs modeli ali medju njima oci mi bode jedan ktm 990 adv ( tiha patnja). Lepim se uz njega sto blize mogu i upijam svaki gram narandzaste boje, gledam motor, gledam vozaca, zenice su mi u obliku srca, dah mi se skracuje, vizir magli, vrucina krece, zena pizdi. Vlasnik je izgleda shvatio sta se desava, ne sme ni da me pogleda, gleda ispred sebe u nadi da ce zavrsiti formalnosti sa papirima dok nepostane kasno. Zavrsavamo, palim, krecem, on.....ne krece. Vergla jednom...nista,drugi put...nista,kazem zeni da sidje ne bi li izvadio alat, za to vreme on treci put, za malo, cetvrti pali... Po soferovom izrazu lica vidim da je to uobicajena situacija i sasvim normalan ritual, od tada mi vise nije tiha patnja, vec samo patnja. Dok smo protezali noge i divili se Pivi, stade da nas pozdravi Nemac u malo poznijim godinama, koji sam vec nedeljama luta Balkanom i planira nastaviti lutanje jos par nedelja. To radi pomocu stare afrike koja je izgledala kao da ga je mrzelo da je normalno istera iz zgrade, vec je bacio sa drugog sprata. Zali se malo regler i ode. Kroz tunel, vijugavim putem stigo smo na lep proplanak, sa jos lepsim konjima na njemu, i u tom momentu najlepsim restoranom. Dobro doslicu nam pozele jedan momak, ne mogu se setiti kog moto kluba clan. Malo procaskasmo i ode jer kaze zuri da obidje kolegu u bolnici kog je sa motora oborio auto kod Ostroga, mislim se izem ti dobro doslicu. Hrana bese solidna, mozda i odlicna, ali u poredjenju sa ambijentom morala je pasti u drugi plan ipak su oci najbitniji culni organ. Mislim da na deo prstena nema potrebe trositi slova, odluci smo da po dolazku na Zabljak nastavimo u istom maniru, tj.malo svrljamo po okolini. U toj nasoj odluci osujetise nas rendzeri koji su iskakali sa cenovnikom kako pomislimo da se prosetamo nekim sumskim puticem, imao sam utisak da kako ukljucim zmigavac vicu "4 evraaa!!". Zao mi je jako zbog toga, zaista je mesto po meni nesvakidasnje, priroda ga je stvorila za mnostvo aktivnosti koje uticu na duh i telo, ali takvo ponasanje kvari utisak koji takvo mesto bez dileme ostavlja. Ali ok, zalbe nisu na ovoj adresi, idemo dalje...

[velvetwolf 464 Napisano Novembar 25, 2020]

Dobra ideja, dobra ruta, dobre fotke i dobar tekst ali mi malo bodu oci nekoliko gresaka. Odlucismo, stigosmo, dobrodoslicu ne treba razdvajati.

Nemoj zameriti i cepaj dalje.

[Stevan85 120 Napisano Novembar 26, 2020]

Pratim

[jorga83 111 Napisano Novembar 26, 2020]

DAN 2
Ustajemo relativno rano, taman toliko da su ugostitelji poceli sa radom i mogu nam zgotoviti jutarnji kaficu. Sunce nedavno izaslo, nije hladno ali je vazduh rezak, onako ostar, duboko disanje stvara osecaj ciscenja. Osecam da mi se prelazi iz planinskog u morski mod, par dubokih udaha, par dobrih gutljaja, dugme, klang, usmeravam tocak ka Jadranu i idemo. Put u pocetku odlican, pa prosecan, na kraju katastrofalan. Prilaz primorju je slutio na zlo u vidu neverovatne guzve. Vrucina i guzva su kombinacija na koju su samo najtvrdji motoristi imuni, po tom pitanju sam jako mekan tako da se na pola puta do Busata, uz obalu, skidam u gace i majicu ne bi li podneo ostatak mucenja. Jednu od vecih radosti u poslednje vreme sam osetio kada sam video skretanje za drugarovu kucu. Bitka je dobijena, a sada je vreme da se pocastimo. Naredna dva dana neko  kaljenje, neko zalivanje, vino, orada, pivo, ujutru marmelada. Trudim se da iskoristim svaki momenat ali ipak u jednom sporijem ritmu, jer ipak sam na odmoru, a neka moja definicija odmora je "iskoristiti svaki momenat,    bez obzira na sat i vremenske prilike,odgovarajucim tempom". Jedini problem iz ovog perioda je taj sto nemam dovoljno slika, da li se nisam setio, nisam umeo, ili sam ih negde zagubio, stvarno ne znam, prosto nema.

[jorga83 111 Napisano Januar 9, 2021]

DAN 5
Budimo se u svitanje, uvece smo se spakovali,smestaj u Sarandi rezervisali, kako dolikuje sa domacinom pozdravili, ostalo je samo na Suncu da izadje i da zarolamo ka Ulcinju tj.granici. Odlucili smo se za rutu Drac-Valona-Saranda. Praznim, lepim, vijugavim putem brzo stizemo do prelaza gde nas doceka albanac na malom "radnom" skuteru i na tecnom albanskom poce nesto da mi prica, a gestikulira kao da ga neko juri. Sreca pa sam kao mali igrao dosta pantomime i shvatih da nas upucuje na kapiju pored kucica koja je namenjena nama i nama slicnima. Dok smo se cudili nacinu prolazka, granicari se malo obacivase nasim dokumentima i eto nas u Albaniji. Moram priznati cudan ali izuzetno praktican nacin da se udje u drugu drzavu. Do Draca sve manje-vise uobicajeno, Drac mi se ne urezuje u pamcenje, verovatno nema ni po cemu ali mi se zato deonica Drac-Valona urezuje. Kao autoput pun kruznih tokova, semafora, bocnih (makadamskih) ukljucenja, po malo sludjenih Albanaca. Jedan ispred nas je u punoj brzini pokusao da skrene na jedan makadam, pa je valjda shvatio da ili nece uspeti ili da to nije njegov put, onda se uz skripu guma i filmski drift pokusava vratiti na autoput, e tu je ili izgubio kontrolu totalno ili shvatio da ni to nece uspeti i na kraju zakacio malo off-a pre nego sto se uz zemlju i busenje definitivno vratio. Bilo kako bilo tom trasom bih opet samo u slucaju nuzde. Posle svega toga dolazi Valona koja odaje utisak jednog jako uredjenog, prijatnog, ozbiljnog turistickog mesta. Tu se iznenadjeni prizorom zaustavljamo radi hrane i kafe. Bilo je dosta ljudi, plaza, setalista, kafici, palme, hoteli, sve je onako kako bas treba biti, po mom ukusu, mozda malo manje guzve, ali ok, ne moze sve bas biti potaman. E onda sa zadovoljstvom hitamo ka Sarandi, zadovoljstvo nam pruza to parce puta koje izgleda kao da su sh20 prebacili pored samog mora. Zaista je sve na mestu, asfalt, pogled, krivine, sve sem jedne koze koja je ocigledno imala nekih problema, nevezano za nas, i kao opaljena nam skocila pod motor, tj.glavom udarila pravo u prednji tocak. Ali ok, sve ok sem soka, mi u soku, vidim i koza sokirana, mi nastavljamo nepovredjeni, ona gleda za nama zacudjeno. Stizemo u Sarandu, pomocu navigacije lako se priblizavamo smestaju ali ga ne mozemo naci posto nikakvog obelezja nema. Dok cvakam telefon da bih dosao do kontakta vlasnika apartmana, izlazi covek iz kafica prilazi nam poluzabrinut, i ponavlja "help". Prvo pomislih e jbg ode bubreg, salim se, nisam stigao nista ni da pomislim covek vec razgovara sa nasim domacinom, i na neki, ali uspesan nacin nam govori da ce za min doci po nas. Tako i bi, dodje jako prijatan i kulturan momak, na dobrom engleskom nam objasni i ponudi sve, gde da jedemo lepo, gde skupo, gde obilno, gde jeftino, put do mesta koja trebamo videti nece da objasnjava jer ce nas, ako to zelimo, veoma rado odvesti autom, posto kaze da veruje da nam je motora preko glave. Za kraj kaze da nam je za bilo sta dostupan 24h i ode, svaka cast,kazem zeni ovako se to radi. Rasteretismo motor i kaljenje moze da pocne...