yogibear 13779 Napisano April 11 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U klisuri reke Jablanice na nepunih 10 km od Valjeva, nalazi se svetinja okarakterisana kao spomenik kulture od velikog značaja i nepokretno kulturno dobro na teritoriji Republike Srbije - Manastir Jovanja. Iako nema relevantnih i preciznih izvora ko je i kada sagradio manastir, smatra se da je svetinja izgrađena na samom početku 15. veka. Izuzev glavne crkve posvećene rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, kompleks manastira Jovanja čine i parohijski dom, zvonik i drvene sobrašice, kao i spomen česma. Ono što se pouzdano zna jeste da je bogoslovska škola u okviru manastira Jovanja funkcionisala tokom prve polovine 18. veka. Isto tako postoje podaci i o nemilom događaju koji se zbio 1788. godine, kada su turske snage zapalile ovu svetinju. Nakon spaljivanja od strane Turaka, Jovan i Jevta Vitanović su bili zaslužni za kompletnu obnovu manastira, pa su upravo zbog toga ti dobrotvori i sahranjeni u manastirskoj porti. Manastir Jovanja se nalazi u prelepom prirodnom okruženju. Od glavnog puta #170 koji od Valjeva vodi ka Bajinoj Bašti udaljen je svega nekoliko stotina metara. Ako ni zbog čega drugog, možda bi upravo zbog svoje lokacije i ledene izvorske vode Jovanja bila idealno mesto za pravljenje pauze. Napomenuo bih samo da u slučaju ovog manastira ignorišete Gugl navigaciju. Ona bi vas do manastira "vodila" na način koji sam precrtao sa crvenim "X". Sporedni put koji vodi do manastira sam obeležio žutom bojom i Gugl ga ne vidi, vidi se samo na satelitskom snimku. Lokaciju manastira, kao i tačno mesto gde treba skrenuti za manastir možete naći na mojoj mapi. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 11 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ПИпезос 7927 Napisano April 14 (promenjeno) Drug član, 537 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: HONDA Africa Twin CRF1000 DCT (2016), BMW C 400 GT (2020) Prijavi odgovor kao problematičan ГУГЛ мапе су сра.е али их људи највише користе, али је опет на њима уписан највећи број објеката који нас интересују што рецимо са другим мапама није случај. Кад планирам неко путовање па макар то било и на један дан пошто више не могу из породичних разлога, користим на компу (а има и мобилна верзија) Ridewithgps.com (бесплатна је регистрација а плаћена верзија има приступ свим кререфекама апликације, мени довољна и ова за џ). Кад планирам трасу наравно користим подлогу гугл мапе управо због додатих објеката, назива манастира и слично где наравно када дођеш до њих нема ни П од пута али онда пребациш на другу подлогу рецимо у апликацији је то њихова RWGPS cycle ili OSM (open street map) кад оно изрони улица са све називом до објекта. У овом случају на Гугл мапи се не види пут до манастира али се ни не види цело језеро Ровни, које кад пребациш на OSM одједном изрони у пуној величини. Promenio April 14 član ПИпезос Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano April 15 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Iako nije spektakularan, "Markova stolica" je svakako zanimljiv valjevski vidikovac sa kojeg se pruža pogled na veliki deo grada i okoline. Vidikovac je smešten na platou koji se nalazi na samom vrhu brda Vidrak, iznad Spomenika borcima Revolucije. Nazivu vidikovca kumovala je narodna srednjovekovna legenda po kojoj je junak iz srpskih epskih pesama Marko Kraljević seo da odmori na ovom mestu, i opere noge u reci Kolubari koja protiče ispod brda. Zanimljivo je da ovo nije jedina Markova stolica u Valjevu. Među Valjevcima postoji priča da je prava Markova stolica zapravo stena iznad Mejine česme na reci Gradac, te da je verovanje vezano za ovu stenu preneseno na ovaj, poznatiji lokalitet istog imena. U neposrednoj blizini vidikovca nalazi se i poznati restoran "Paviljon", u kome se često organizuju razne svečanosti poput svadbi... tako da nemojte biti iznenađeni ako vidikovac i plato oko njega zateknete prekriven laticama ruža, jer mesto je idealno za fotkanje. Vidikovac je veoma lako naći jer se nalazi u neposrednoj blizini glavnog puta. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano April 17 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Svega nekih 350 m udaljen od vidikovca o kome sam pisao u prethodnom postu, nalazi se veličanstveni spomenik Vojina Bakića, jednog od najvećih srpskih vajara dvadesetog veka. Šesnaest metara visoki spomenik koji dominira iznad Valjeva pozicioniran je u centralnom delu memorijalnog parka, a posvećen je svim borcima Revolucije. Međutim, spomenik je poznat i kao Spomenik Stevanu Filipoviću. Stjepan Filipović rođen je 27. januara 1916. godine u Opuzenu na obali Neretve, a u matične knjige upisan je kao Stipan. U potrazi za boljim životom, njegova porodica se selila od Mostara, preko Županje, pa sve do Kragujevca u kojem su i ostali. Šumadinci mu iz milošte daju i ime Stevan koje će proslaviti i pod kojim će biti zapisan u zvaničnim dokumentima. Okupacija Kraljevine Jugoslavije Stevana Filipovića zatekla je u Kragujevcu gde je živeo ilegalno, skrivajući se od okupatora i od policije. U tom periodu radio je na prikupljanju municije kako bi se podigao oružani ustanak protiv porobljivača. Krajem juna 1941. godine, Stevan je upućen u Valjevo kako bi potpomogao formiranje Valjevskog patrizanskog odreda. Jedan od prvih boraca Kolubarske partizanske čete, koja je ulazila u sastav ovog odreda, bio je baš Stevan Filipović. Kako je Kolubarska četa rasla, tako su i njihove akcije postajale sve zahtevnije i složenije. Ubrzo je Stevan Filipović bio postavljen za zamenika komandanta ove čete i dobio nadimak Steva Kolubarac. Jedne noći nakon što su se povukli iz borbe i rasparčali četu, Stevan je sa dvojicom partizana krenuo ka Milini i Sipulji. Pošto nisu poznavali teren, umorni i gladni, nakon lutanja odlučiše da uđu u prvu kuću na koju naiđu. U selu Trbosilje kod Loznice ugledaše kuću sa upaljenim svetlima, međutim umesto seljaka koji bi im pružili hranu i konačište, zatekli su četnike koji su ih savladali i zarobili. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, odmah je rekao: "Ja sam taj Steva Kolubarac!". Neuspevši ništa da saznaju, Steva je predat Gestapou, nemačkoj tajnoj policiji koja u nacističkom logoru u Šapcu nastavlja sa "intezivnim saslušanjem", kako su to nacisti službeno nazivali. Mučenje se nastavlja još koji mesec kako bi saznali, saradnike, planove, veze... Neuspevši ništa da izvuku iz njega, Stevu salju mučiteljima sa iskustvom - beogradskom Gestapou... I na kraju, SS potpukovnik Ludvig Tajhman na Stevanov dosije koji je bio pod oznakom "F-102", crvenom olovkom je napisao: "NEMOGUĆ SLUČAJ" (postoji faksimil). Nakon ovog zaključka Filipovića su, 25. marta 1942. poslali u Valjevo, u štab 741. pešadijskog puka radi pogubljenja. Nemci su Stevana Filipovića osudili na smrt i to vešanjem. Ovaj čin bio je zakazan za petak 22. maja 1942. godine u 11 časova na pijaci u Valjevu. Namerno je izabran ovaj dan jer se očekivala velika posećenost pijaci, bio je to pazarni dan. Dan pred vešanje upitan je za svoju poslednju želju... poželeo je samo porciju pasulja. Na sredini pijačnog trga bila su postavljena vešala i to na istom mestu gde su, u januaru 1804, Turci posekli knezove Aleksu Nenadovića i Iliju Birčanina. Zapisano je da se skupilo oko 3000 ljudi. Na putu do vešala Stevan je sve vreme vređao okupatora i Hitlera, a pod samim vešalima, iako osuđen, dobio je pravo da kaže šta ima, ostalo mu je još nekoliko minuta života. Prema svedočenju naroda stisnuo je pesnice, podigao ruke i ponovo pozvao okupljeni narod na borbu za oslobođenje od okupatora: "Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!" Pred kraj govora, iznerviran i besan, nemački oficir mu je prišao. U ruci je držao pištolj uperen u Stevana, sa namerom da ga upuca. Međutim, desilo se nešto vrlo nesvakidašnje. Naime, drugi nemački oficiri sprečili su svog kolegu da puca. Da li su želeli da do kraja ispoštuju pravo zatvorenika na poslednje reči ili su prosto želeli da Filipović bude obešen, nikada nećemo saznati. Revoltiran jer je bio sprečen u nameri da upuca Stevana, nemački oficir je nogom gurnuo klupicu na kojoj je stajao zarobljenik. Omča se zategla i Stevan Filipović zauvek je utonuo u mrak. Od tada kažu, Nemci, fašisti, nisu više dozvoljavali poslednje reči osuđenom na smrt. Nakon izvršenja egzekucije, Nemci su hteli što više da zaplaše narod, pa su njegovo telo još dva dana ostavili da visi na pijačnom trgu. U noći između 23. i 24. maja 1942. godine skinuli su ga i odneli u nepoznatom pravcu. Šta se dalje desilo da telom Stevana Filipovića, nikada nije otkriveno. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Bio sam drugi razred osnovne škole kada je nakon teške bolesti život zauvek razdvojio moju majku i mene. Tada otac i ja iz samog centra grada prvo prelazimo kod njegovih roditelja na Vračar, a nedugo zatim se selimo u beogradsko naselje Karaburma. Karaburma, među Beograđanima poznata i kao "Mala Kolumbija", svakako nije bio deo grada za ponos tih osamdesetih, a pogotovo ne nastupajućih devedesetih godina. Kao desetogodišnjaku koji ne zna gde je levo, bilo je zanimljivo to što školovanje nastavljam u osnovnoj školi koja ima još tri bratske škole koje nose isto ime. Pored moje u Beogradu na Karaburmi, druga se nalazila u Opuzenu, treća u Divcima i četvrta u Velikim Crljenima. Organizovane su redovne međusobne posete, u okviru kojih su se u školi domaćina održavali turniri u fudbalu na kojima smo obično dominirali, kao i takmičenja pod nazivom "Šta znaš o saobraćaju", na kojima sam redovno osvajao visoko mesto. A onda smo odrasli... ta škola je iznedrila neke dobre ljude, profesore, pravnike, zanatlije, sportiste... mnoge je život odveo i u inostranstvo, dok su neki svoje živote nažalost okončali prerano, zahvaljući drogi i oružju do kojih si na Karaburmi mogao da dođeš na svakom ćošku. Od 2003. ta škola na Karaburmi se ne zove više po mladiću koji je sa omčom oko vrata podignutih ruku i stisnutih pesnica pozivao na otpor okupatoru. Ništa nemam protiv Švajcarca Dr. Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srba, i ništa protiv nemam da neka škola u Srbiji ponese njegovo ime, ali ne i ova na Karaburmi. Zašto je preimenovana i zašto se više ne zove O.Š. Stjepan Stevo Filipović - nije mi poznato. Osim što je postao nepoželjan u Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu su mu hrvatski nacionalisti 1991. srušili spomenik, a i tamošnja škola se više ne zove po njemu. Spomenik u Valjevu nije srušen ali je devedesetih godina prošlog veka skrnavljen grafitima. Spomenik se nekada nalazio i na starom grbu Valjeva (1975 - 1993.) Stipanu, Stjepanu, Stevanu ili Stevi, potpuno nebitno, se ne zna ni gde mu je grob, niti ga iko traži, i nažalost polako ali sigurno ostaje zaboravljen negde na marginama istorije. Ako neko nešto više zna, neke manje poznate a bitne detalje iz njegove biografije, molim ga da to podeli sa nama. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 22 3 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Skittles 2563 Napisano April 18 Nemanja Stojanović, 1086 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Honda NC750X RH09 Prijavi odgovor kao problematičan 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano April 18 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dok sam sa pisanjem još uvek u okolini Valjeva, red je da spomenem pravi prirodni biser, smaragdnu reku sa kojom se pokoljenja Valjevaca naročito ponose. Kolubara jeste veoma popularna i kroz istoriju je odigrala ključnu ulogu u životima Valjevaca, ali ne radi se o njoj, magična reč je Gradac. Obilazeći Srbiju uzduž i popreko video sam zaista sve i svašta, opčinjen lepotom pojedinih kreacija stvorenih isključivo upornošću prirode, imao sam osećaj kao da sam udaljen ko zna koliko od kuće, kao da je bilo potrebno ko zna kakvo planiranje i slobodno vreme da bih došao do njih... a ta lepota je jednostavno sve vreme bila tu, dostupna pred nosom. Dobar primer za to je upravo Klisura reke Gradac, udaljena svega stotinak kilometara od Beograda. Gradac izvire u podnožju planine Povlen, najveće u nizu valjevskih planina, da bi na svom daljem toku nekoliko puta ponirala i ponovo izbijala na površinu. Nastaje na mestu gde se sastavljaju Bukovska reka i Zabava, pa odatle, sve do centra Valjeva i ušća u reku Kolubaru, teče kroz klisurasti krajolik u dužini od oko 28 km. Klisura Gradca je zbog svoje lepote i specifične flore i faune proglašena za predeo izuzetnih odlika. Na Evropskom kongresu ekologa u Peruđi, Gradcu je dodeljen "Zeleni list", čime je ta reka svrstana u najčistije u Evropi. U prilog tome govori činjenica da u ovoj reci žive pastrmke, vidre i rečni rakovi. Temperatura vode je u proseku oko 13 stepeni. Reka nema velike pritoke već je napajaju mnogobrojni izvori pitke vode: Zelenac, Selen, Prskavac, Studenac, Popovo vrelo... a sama klisura je obrasla listopadnom šumom. Više od 800 vrsta biljaka, oko 100 vrsta ptica, srne, divlje svinje, lisice, jazavci, divlje mačke, kune, lasice, zečevi, veverice... čine njen živi svet. Da je Klisura reke Gradac impozantno remek-delo prirode, dokazuje i sama okolina. Ovde postoji preko sedamdeset pećina za koje se pouzdano zna, što je zaista neverovatno za ovako malu reku. Takođe, smatra se da je ovo područje bilo dom čoveku još od pradavnih vremena, a tragovi koji su ovde pronađeni vode nas čak do paleolita. Pored toga, bilo je stanovništva i u antičkom dobu, kao i u srednjem veku, a otkriveno je mnoštvo pećina-isposnica. Svojevremeno sam ceo tok Gradca prepešačio, od njegovog izvora pa sve do centra Valjeva i ušća u Kolubaru. Naravno da je za one upornije to moja preporuka, ali ogromna većina se sa puta #338 spusti do manastira Ćelije i tu parkira. Kod samog ulaska u manastirski kompleks postoji rampa iza koje put vodi niže ka reci. Možete parkirati i par desetina metara pre rampe i kapije manastira, jer tokom vikenda zna da bude baš velika gužva... ...a na manastirskom parkingu nismo poželjni. Deo puta koji iza rampe vodi ka reci... Prvo na šta ćete naići po silasku u klisuru je Popovo vrelo. A odatle, nizvodno ili uzvodno, izbor je na vama. Fotografije koje postavljam sam napravio krećući se uzvodno. Nastaviće se... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano April 18 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Duž reke postoje obeležena mesta gde je dozvoljeno postaviti šator (kampovanje), ima i nekoliko popularnih plažica i mesta gde se tokom vrelih letnjih dana možete okupati, dok posebna atrakcija i ono što mnoge privlači je sportski ribolov. Tradicija mušičarenja u kanjonu Gradca postoji više od jednog veka. Još su davno nekada čobani, čuvajući stoku na obalama reke, primetili da riba iskače iz vode i lovi mušice na površini. Bilo je potrebno jedino napraviti verne kopije insekata i, naravno, nadmudriti pastrmku. Naravno, za sportski ribolov postoje posebna pravila koja su istaknuta na tabli i kojih se treba pridržavati. Sve je ovo lepo i bilo bi gotovo savršeno da ne postoji uvek ono "ali"... Kažu da nisu problem sve brojniji turisti, pa čak kada i ostave po neku flašu i limenku iza sebe. Ni kada se raspaljuju roštilji čija dimčina počinje da se širi duž klisure, a pepeo i ono što ostane nakon roštiljanja završi u samoj reci. Lično videh i neke kros motore parkirane odmah do reke. Mišljenja sam da tu nije mesto ničemu pravi buku i frku... Ali ono što kažu da jeste problem su lokalci, koji su u ekspanziji turizma na Gradcu videli priliku za lakom zaradom. Sve je više bespravne i divlje gradnje na obali reke, sve više nelegalnih ugostiteljskih objekata. I oni koji su imali nešto legalno, sada se nelegalno šire i zatvaraju priobalje. Seče se šuma, buše se septičke jame nadomak vodozahvata, osim vikendica i brvnarica, sve više niču čak i nelegalne porodične kuće. Gde ide ta kanalizacija, ko to kontroliše? bog sveti zna... Nadležne službe samo prebacuju odgovornost sa jedne na drugu, dok i sa postojećim prijavama nema ko da se bavi. Mnogi objekti već imaju rešenje za rušenje, ali ni jedan nije srušen. Vidre koje su uz pastrmku simbol ove reke, nažalost se sve ređe viđaju, jer beže uzvodno ka izvoru gde ima manje frke i ljudi. Kažu da je moguće tek zimi videti otiske njihovih šapica u snegu, i to je to. I Barska pruga koja u dužini od nekoliko kilometara prolazi kroz zaštićeni deo Klisure reke Gradac je sve veći problem. Ali ne zato što će neko od putnika da baci nešto kroz prozor, već zato što se raznim pesticidima protiv korova prska trasa pruge. I opet na kraju, sve je na nama. Da li će biti dovoljno svesti da ova prirodna lepota ostane to što jeste i što treba da bude, ili ćemo i to uspeti da upropstimo i budućim pokoljenjima priredimo da samo na fotografijama gledaju ono što je nekada bio raj na zemlji. Vreme će pokazati svoje, a do tada, spustite se do Gradca, moja je topla preporuka. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 18 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Petak u 18:17 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pošto sam sa pisanjem došao do manastira Ćelije i do Klisure reke Gradac, da ne zaboravim na još jednu zanimljivost. Krivudavi uzani asfaltni put koji spaja put #338 sa manastirom Ćelije, dugačak je oko 2 km i izgrađen je 1985. godine. Međutim mnogo pre njega, monasi su vekovima, još iz vremena Nemanjića, koristili jedini pristupni strmi kameni put (stazu) kroz šumu, kako bi došli do manastira. Sa željom da sačuva tradiciju i da ljudima koji u manastir dolaze peške skrati putanju od 2 km, igumanija manastira ćelije, mati Glikerija, dolazi na ideju da stazu starih monaha učini funkcionalnijom, i da je uredi. Njena želja je sprovedena u delo i tako je nastala izazovna i po igumaniji Glikeriji nazvana "Gliko staza". Izazovna..? Pa može se reći, jer definitivno nije za svakoga. Gliko staza je zapravo uređena strma staza napravljena od stepenika, kojih ima 930! Dužina staze je 510 metara, dok je visinska razlika između najvišeg i najnižeg stepenika 145 metara. Eto prilike da testirate svoju volju i kondiciju. Ja je pre nekih pet godina prođoh, od manastira prema vrhu i nazad... samo ću vam reći da se gluteus i kvadriceps fino zategnu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Petak u 21:07 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Petničko jezero je malo veštačko jezerce nadomak Valjeva. Na tom jezeru sam se u više navrata nalazio sa mojim dragim prijateljima koji su strastveni ribolovci, šteta bi bila ne spomenuti ga. Jezero je nastalo pregrađivanjem potoka Počibrava koji deli selo Petnicu na ravni i brdski deo. Upravo zbog te činjenice, mnogi ovo jezero nazivaju i Počibravsko jezero. Prosečna dubina ovog jezera iznosi 4 m, dok je najveća dubina 11 m. Iako sam, pogotovo za vreme Korone, ovde zaticao brojne izletnike i kupače, najvažnija aktivnost ovog jezera je ribolov. Ovde se može naći raznovrstan riblji fond, neke od vrsta riba koje se ovde love su som, šaran, tolstolobik, babuška, klen, amur i druge. Ovde je uhvaćen tolstolobik težak 35 kg, može se naći i amur težine od 8 do 12 kg. Od sitne ribe najviše se peca belica i bodorka. Okolina jezera je pristojno uređena i održavana, tako da osim ribolova ovo može da bude interesantno mesto gde se može odmoriti i napraviti pauza. Ako tome dodamo i da se u neposrednoj blizini nalaze Petnička pećina, kao i Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, zašto ne svratiti i ovde. Od jezera sam dron provozao i do Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, o kojoj sam već pisao na ovoj temi... A na desnoj strani fotografije se vidi i Istraživačka stanica "Petnica", prva Srpska (nekada Jugoslovenska) nezavisna obrazovna organizacija. U okviru kampusa Istraživačke stanice "Petnica" nalaze se objekti sa salama za rad, kabinetima i odlično opremljenim laboratorijama, restoran, hotel sa 170 mesta i biblioteka sa preko 50.000 bibliotečkih jedinica... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Nedelja u 20:23 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Iako još nisam završio sa valjevskim krajem, na predlog prijatelja počeću malo više da "šaram" po Srbiji, pa ću tako pisanje češće prebacivati iz kraja u kraj. O lepom Knjaževcu i nekim krajnje zanimljivim lokacijama koje ga okružuju sam već pisao na ovoj temi. Međutim sada bih spomenuo još jedno zaista zanimljivo mesto, nedovoljno afirmisano i ne toliko poznato. Na putu do Knjaževca prolazim pored Bovanskog jezera, gde se uvek rado zaustavim. Do sela Stogazovac udaljenog nekih 12 km od Knjaževca, stiže se veoma lako. Saobraćajni znak negde pred kraj sela, govori mi da sam na pravom putu... ...i jedan baner na zidu privatne kuće nagoveštava da sam blizu. Uzani put kroz selo se završava, i negde od poslednje kuće u selu počinje makadamski put. I svega nekoliko dodatnih stotina metara je dovoljno da shvatite zbog čega ste došli, dobro došli u knjaževačke Meteore! Klisura ždrelo je po mišljenju mnogih jedna od najlepših klisura Srbije. Sa naše strane gledišta, osim atraktivnosti, ovom klisurom se možete i provozati. Prema geološkoj karti Republike Srbije klisura Ždrelo je usečena u glinovite krečnjake i glince iz perioda donje krede. Starost stena procenjuje se na oko 100 miliona godina. Dužina klisure je oko 300 m. Kroz Ždrelo protiče Zubetinačka reka, koja ulaskom u selo Stogazovac, menja ime u Stogazovačka reka. Krečnjačke stene neposredno uz reku izdižu se do visine 70-80 m i specifičnih su formacija. Najviše litice su Lisičji kamen, koji se naziva još i Momin kamen ili Devojački kamen (legenda kaže da je sa ovog kamena u vreme turske vladavine devojka skočila u smrt kako bi se zaštitila od Turaka) i Zdravački kamen. Širina klisure u najužem delu, na samom dnu, iznosi 2-3 m. Ovo je bio jedini prolaz pre prosecanja puta kroz klisuru. Nastaviće se... 9 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Nedelja u 20:39 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Momin ili Devojački kamen se vidi na fotografiji ispod, desno. Na vrhu te stene se nalazi krst, i o toj steni ću pisati nešto kasnije. Niti fotografije mogu u potpunosti da dočaraju lepotu ove klisure, niti sam napisao sve u vezi nje. Nastavljam uskoro... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Ponedeljak u 20:56 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Negde na samom početku makadamskog puta nalazi se početak kratke utabane staze koja vodi do dna klisure. U samom koritu reke nalazi se izvor koga meštani zovu "Božja trpeza". Veruje se da voda sa izvora ima blagotvorno dejstvo na vid i očne bolesti, i za njega kažu da nikada nije presušio . Od makadamskog puta do izvora vam treba par minuta. Dno izvora karakteristično je po velikom broju obrušenih blokova stena, preko kojih reka protiče u vidu slapova. Ovi blokovi koji podsećaju na male bazenčiće doprineli su stvaranju velikih virova među kojima su poznati Sinji vir, Telči vir i najnizvodniji Petkovski vir. Telči vir dobio je ime tokom XIX veka kada su zbog velike suše stanovnici okolnih sela pojili stoku u njemu. Uzvodno od Telčeg vira nalazi se rupa u steni ispunjena rečnom vodom koja se naziva "bunar" i udubljenje u vidu kade u kamenom bloku kroz koje protiče reka u vidu slapa i spušta se u vir. U zavisnosti od godišnjeg doba, odnosno količine vode, ovo mesto zna da bude veoma zanimljivo. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji Nastaviće se... 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Utorak u 09:58 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada ste već u klisuri Ždrelo, osim Božje trpeze koju sam opisao u prethodnom postu, moja topla preporuka je da se uređenom pešačkom stazom popnete i do male crkvice koja se nalazi između Lisičjeg i Zdravačkog kamena. Kao posebna istorijska znamenitost kraja izdvaja se srednjovekovna crkva Vidovdan, sagrađena na temeljima ranije crkve Krstovdan, o čemu svedoči i natpis na zavetnom krstu iza oltara crkve. Crkva je podignuta 1939. godine na starim srednjovekovnim temeljima. Obnovio ju je meštanin Ranđel Raja Stanisavljević koji se kao zavetnik pominje samo u natpisu iznad ulaznih vrata obnovljene crkve. A u porti crkvice nalazi se predivna hladovina koji čini šuma drena. Iako možda obilazak verskih objekata ne spada u sferu vaših interesovanja, ipak preporučujem da pustite korak i odete do crkvice. Crkva se nalazi na samoj stazi ka sledećem mestu, odnosno u neposrednoj blizini lokacije koju ne bi trebalo da propustite, a o kojoj ću pisati u nastavku. Nastaviće se... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 3 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano Utorak u 18:27 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ono što svakako ne treba zaobići u klisuri Ždrelo nalazi se na nekih 50-60 m od crkvice koju sam spominjao u prethodnom postu. Samo treba dalje nastaviti utabanom stazom i naći ćete se na Lisičjoj steni. Sa stene se pruža veoma lep pogled na klisuru i okolinu. Stena (vidikovac) je obezbeđena ogradom i na njoj se nalazi osveštani krst, postavljen 2012. godine. Doživljaj je svakako još lepši nego što to fotografije mogu da prikažu. Žao mi je jedino što zbog prilično jakog vetra nisam hteo da rizikujem sa dizanjem drona, jer verujem da bi zabeležio neke još lepše kadrove. Na fotografiji ispod se lepo vidi gde sam parkirao motor, kao i sam početak pešačke staze koja vodi ka crkvi i vidikovcu. To mesto sam takođe markirao na mojoj mapi. Klisura ždrelo je mesto koje svakako treba posetiti. Na fotografijama koje sam postavio se vidi da je makadamski put veoma korektan, i da se kroz klisuru možete provozati i nižim motociklom. Svakako, posetu savetujem po suvom vremenu, a baš ko ne želi ni da pomisli na makadam, nekoliko stotina metara pešačenja od završetka asfalta, mislim da nikome ne bi trebalo da predstavlja problem. Ono što još uvek nisam odradio je obilazak kružne pešačke staze koja vodi oko klisure. Ta staza je dužine oko 2 km, i ako ništa drugo, svakako će biti glavni razlog da ponovo posetim knjaževačke Meteore. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 7 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13779 Napisano pre 15 sati Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan On 5/21/2021 at 2:34 AM, yogibear said: Zbog daljih planova i još zanimljivih lokacija koje su me čekale, sa krajnje prijatnim utiscima napuštam "Srpsku Veneciju". Da li je ovo najlepši grad isočne Srbije? Ne znam, ne bih se upuštao u ocenjivanje. Ali ono što sigurno znam je da sam u ovom gradiću proveo manje vremena nego što bih voleo. Ovo mesto zaslužuje ponovnu posetu... Citirao sam sam sebe, jer kada nešto kažem (obećam), tako i bude... Ovaj put o Knjaževcu neću detaljisati jer sam o njemu poprilično toga već napisao u ovoj temi. Put me nije slučajno doveo u ovaj gradić, jesam bio u prolazu, ali sam sa namerom izabrao da prenoćim baš u njemu. Smeštaj mi je bio u samoj blizini centra pa nije bilo potrebe da palim motor. Pokušaću fotografijama da vam prenesem delić atmosfere sa večernje šetnje, možda nekome i privučem pažnju. Nakon divne večeri provedene u Knjaževcu, ponovo se nalazim na #221 i grabim ka sledećoj lokaciji. Veoma brzo stižem do Gornje Kamenice, a zatim i do Pečke klisure u kojoj mi je voda prilikom poslednje posete osujetila planove. Upućeniji mi rekoše da motorom tamo nemam šta da tražim kada ima vode. Radoznao, ipak odlučih da bar vidim o čemu se radi, a ono što sam tada zatekao možete videti u fotografijama ispod. Napravih tada kratak obilazak okoline, pokušao sam da izvidim korito reke, kakvo je i koje veličine je kamenje na dnu... i ipak odlučih da odustanem, nisam uspeo da procenim, niti sam znao šta me nadalje čeka. Bolje i to nego da se izvrnem i da vožnju nastavim natopljen vodom. Ovaj put, godinu i par meseci kasnije dolazim sa ozbiljnijim gumama, čvrsto rešen da prođem kroz uzanu klisuru i nastavim ka primarnom cilju. Neznajući šta me čeka, dolazim do istog mesta i zatičem ovaj prizor. Vode nema uopšte, reka je skroz presušila i moja mini avantura je mogla da se nastavi! Nastaviće se... 8 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.gif.3afda113dc924a8797ddc7ad7d8352e2.gif)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
