Jump to content

Moto Zajednica

Forsberg

U inat svima i uprkos svemu!

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 271 postova
  • Lokacija: Sombor
  • Motocikl: Yamaha TDM 850 4TX, Honda VT750 DC Shadow

Za mene je ovo najbolji putopis o Albaniji, pa i u opšte! Lepo, jasno sve opisano tako da je zadovoljstvo ćitati. Kako si samo zapamtio sve detalje sa puta!? Slike su odlična ilustracija onoga što opisuješ. Čestitam!

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 325 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000.

Drago mi je da vam se dopada društvo :) još malo pa smo stigli do kraja :) 

 

@doktor Bio sam u kampu koji je na oko 10km južno od Valone. Tu sam išao, jer sam dobio preporuku za kamp pre nego što sam krenuo odavde. Hteo sam da budem na moru, ali i da mogu da idem da se vozim okolo. Razmišljao sam i da se spakujem, pa da se pomerim još južnije kako bih bio bliže plažama koje su mi se dopadale, ali to me je ipak mrzelo da radim. Čak sam hteo da pređem na samu plažu i da ne budem u kampu (kampovanje je legalno svuda u Albaniji osim ako nije drugačije naznačeno), ali u tom trenutku imao sam još oko 3 dana na raspolaganju, a pakovanje i sklapanje šatora, pa onda ponovno njegovo podizanje bi mi oduzelo previše vremena.

 

Vidim da nisam kačio mape kuda sam vozio, na to sam malo zaboravio. Ali evo sad možete da vidite gde je kamp u kom sam bio i kakva je putna infrastruktura u ovom delu zemlje:

Map.thumb.PNG.76338b39fa2f6833f1330df60aac38b9.PNG

 

Plus, sad kad razmislim, pomeranje južnije ne bi bila dobra odluka u smislu vožnje okolo. Od ovog kampa, jedino veće zagušenje ako hoću da se vozim je Valona. Da sam negde južnije bio na moru, morao bih ili da se vraćam nazad na Valonu, pa da vozim istim putem kao i do sad ili da se spuštam do Sarande pa onda istim putem kao za Đirokastru. Vremenski gledano samo bih izgubio, jer do Valone je auto-put, a dalje niže ka Sarandi je magistrala. 

 

I treća stvar, gledao sam situacije sa kampovima na plažama, ali neki od njih su sad i zatvoreni zbog virusa...

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 325 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000.

Dan 7. Dhermi plaža

 

Već znam koje je mesto na koje idem, tako da nema mnogo potrebe za planiranjem ovoga jutra. Skok na motor, pauza za doručak u Orikumu gde klopam burek i pravac plaža i iste one ležaljke koju sam već nekoliko puta do sada trošio.

 

IMG_20200807_184534.thumb.jpg.0923c6034eb501ced049a6040da778ac.jpg

Lepa slika za oprostiti se s morem

 

Voda je fenomenalna kao i prvog dana, sa onim toplim filmom na vrhu. Nema šta, ovde sam do oko pola 7 uveče kad se pozdravljam s morem i odlazim nazad u kamp na prvu turu pakovanja. Večeras pakujem sve od odeće i obuće tako da mi za ujutru ostane „samo“ pakovanje dušeka, vreće za spavanje i šatora. Navijam sat za 6h i ležem.

  • Sviđa mi se 9
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 2426 postova
  • Lokacija: CH-HR-BiH
  • Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue

Čitam tvoj osvrt na putovanje, na jednom mjestu reče ono kao “idem kući” a odnosi se na tvoj šator u kampu.

Čovjek koji šator zove kućom gleda na svijet kroz jako široku prizmu, nema predrasuda i u njemu je puno putničkog potencijala, koji se još treba razviti.

Biće od tebe još putovanja i putopisa.
Pozz




Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 325 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000.

Dan 8. Valona – Beograd

 

Ustajem bez problema ujutru, pakujem vreću i dušek, ali pakovanje šatora traje malo duže. Smestio sam ga pod dva drveta masline, pa je malo umusavljen. Plus, podigao sam ga na vlažnoj zemlji, pa ga treba oprati koliko se može pre pakovanja.

 

IMG_20200808_063623.jpg.2c66eaf126575f7974ce77fa8563589a.jpg

Moja "kuća" pre polazak. U pozadini je ta letnja kuhinja u koju sam se sklonio pred oluju i odakle mi svetlo nije dalo da spavam

 

Cela operacija traje malo duže nego što sam planirao, tako da sam tek oko 8.45h na motoru. Imam jedno stajanje u planu u Valoni da kupim magnete i onda dalje pravac za Beograd preko Drača.

 

U Valoni sam odmah malo nervozan zbog gužve u saobraćaju i rešen da mi se više jebe da ih čekam da prođu i poštujem propise, tako da kao najgori lokalac parkiram motor na iscrtanom „ostrvu“ između dve trake i prelazim ulicu znajući gde me čekaju magneti. Ipak, ljudi moji, ja nisam sišao sa motora, ni nogu nisam prebacio, neko dete je dotrčalo da prosi ponavljajući „manđare, manđere“. To je ista ona ekipa od prvog dana, tako da ih u sebi teram u tri lepe, ignorišem malu i kupujem po šta sam došao bez dodatnog zadržavanja.

 

Možda se neko od vas neće složiti sa konstatacijom da ih „teram u tri lepe“, ali mislim stvarno je preterivanje. Nit te fino pitaju, nit sam parkirao motor, odmah se pojavila da prosi. Razumećete da sam već i na kraj živaca sa saobraćajem i kad se sve nakupi, bukvalno sam bio u fazonu da mi se samo skinu s živaca i da krenem nazad.

 

Naravno, mojoj globalnoj nervozi doprinosi to što nemam kišno odelo sa sobom, a zadnjih nekoliko dana je bilo kiše, čak i juče malo na plaži. Krećem nazad u subotu, jer je tad najveća šansa da imam suvo vreme, tako da zbog ove svoje nepromišljenosti u neku ruku „gubim“ dan puta. U svakom slučaju, ispostaviće se da je povratak u subotu dobra odluka, jer ću imati nedelju da sredim stan i dođem sebi pre nego što me talasi emailova preplave u ponedeljak. 

 

U Valoni kupujem šta mi treba i krećem dalje. Obilazim sve što se može obići, uključujući i ležeće policajce kojih ima koliko hoćete u ovom delu ulice, stajem samo da presvučem majicu i krećem za Drač. Za sada nema šta osim gasa i pravo.

 

Kroz Drač sam samo prošao. Arhitektonski izgleda isto kao i ostatak Albanije. Šarene zgrade na kojima se ispira boja fasada, a vlaga tu i tamo izbija kroz njih su na svakom koraku pored auto-puta.

 

Ja nastavljam pratim putokaze i, nakon izlaska iz grada, zaglavljujem se u gužvi. Mnogo kamiona, automobila, jedna traka i dosta saobraćaja iz suprotnog smera znače da mi nije jednostavno da pretičem kolonu, ali se ipak snalazim. Pratim putokaze koji su u globalu dosta dobro postavljeni širom Albanije, ali pratim i tablice kola koja dolaze ka meni. Srećan sam dokle god vidim RKS tablice, jer to znači da sam na pravom putu.

 

Ipak, najsrećniji sam kad sam izašao na auto-put. Dve trake znače da nema niko više da davi ispred mene. Dajem gas i pravim prvu pauzu na oko 50km od granice. Pumpa je velika, prostora u rezervoaru imam sad već toliko da mogu da potrošim ovo para što mi je ostalo i uz to da jedem. Mislim da sam za pola sata sve završio i nastavljam da furam dalje. Sad kreće deo autoputa gde nema pumpi, ali ima jako lepih, dugih i brzih krivina, tako da je dalja vožnja pravi užitak.

 

Malo pred granicu plaća se parking. Plaćam tih 200 ili 250 leka i guram motor kroz rampu koliko da se pomerim da ne pravim red, a da imam vremena da stavim rukavice i spakujem novčanik. Iza mene kroz rampu prolazi Golf 3 koji staje i vozač komentariše na Srpskom kako imam lep motor i kako on vozi Suzuki „gore u Švedsku“ i uz lepe želje odlazi dalje. Ja se zahvaljujem, ali mi ništa nije jasno. Albanac sa švedskim tablicama na dobrom Srpskom jeziku komentariše moj motor na severu Albanije… Ok… Nadalje on vozi ispred mene i dosta dobro pegla onog Golfića, dovoljno da dosta dugo ne mogu da ga prestignem. Ne pokušavam, ali primećujem da je solidno ispred mene i prolazim ga tek kad je dobrano usporio.

 

Stižem na prelaz Morina i stajem u red. Ima dosta RKS tablica oko mene, pa odlučujem da ne idem preko reda. Ionako sam 11. u redu, a prolaz ide brzo.

 

IMG_20200808_131340.jpg.647275c8c51176d7551e579ebd7d4183.jpg

Pogled na planinu i auto koji nije bio baš najsrećniji mojim fotkanjem

 

Gledam tako oko sebe, primećujem da i dalje bije onaj vetar i razmišljam koliko li je vojnicima hladno moralo biti na Paštriku i Košarama ’99. Gledam planine oko sebe i pada mi na pamet da možda baš i gledam u Paštrik u tom trenutku.

 

To je gola planina, a karaula Morine je tu u blizinu. Vadim telefon i slikam predeo i tu planinu za koju mislim da je ova. Međutim, vidim i da se momcima u zajebanom audiju pored mene baš i ne dopada što fotkam. Možda misle da fotkam njih, jer su tako pozicionirani, pa stvarno tako može da izgleda. Ipak, možda im se ne sviđa objekat mog fotografisanja. Znamo da lokalno stanovništvo nije baš rado da Srbima pokaže put do karaule Košare, pa zašto bi bilo išta drugačije kad je Paštrik u pitanju?

 

IMG_20200808_131345.jpg.ccf02e9f9ba2cdf2293612cbf2c52072.jpg

Mada liči, Paštrik nije - on je tamo malo dalje i ne vidi se odavde

 

Malo se momci pomere u redu, ali i dalje me gledaju iako sam iza njih. Ne plašim se, jer još nemam razloga da se plašim, ali nije mi baš potpuno svejedno. Vidim da prolaze graničnu kontrolu pre mene i parkiraju sa strane. Ja se mislim, ima da nagazim odavde kroz Kosovo samo da se što pre maknem od prelaza. Iza mene u redu je opet onaj Golf 3 i nakon moje kontrole dokumenata i ponovnog parkiranja, opet prolazi pored mene, spušta prozor i pozdravljamo se. Ja onako koliko sam mogao glasno kroz kacigu zezam se pitavši hoćemo li zajedno (da vozimo dalje) dok Golf odlazi. Siguran sam da momci iz onog auta parkiranog pored nisu to mogli da čuju, ali ja bar imam utisak da sam im stavio do znanja da nisam (u potpunosti) sam :D

 

Spuštam sunčani vizir, krećem i držim glavu napred, ali krajičkom oka gledam gde ona dvojica, sad van kola gledaju. Činjenica je da gledaju u mom pravcu, tako da odmah dižem brzinu na 170 km/h i manje od toga neću voziti kroz Kosovo, a kasnije će se ispostaviti, ni kroz Srbiju. Posle sat i 15 minuta sam na prelazu Merdare.

 

Ulazim u Srbiju i susrećem se sa realnošću naših puteva. Vidi se da našoj državi putna veza sa Kosovom nije na listi prioriteta. Uz brzu posetu apoteci u Prokuplju (ispao mi čep za uši sad kad sam izlazio sa Kosova), nastavljam do autoputa i Nisove pumpe kod Niša. Ovde sam rešio da napravim pauzu, natankujem se, pojedem nešto i onda nastavim put kući. Vetar je jak i obara mi tek otvorenu konzervu Guarane. Ovo je maltene proročka scena za sledeća dva i po sata vožnje.

 

Nadalje, sve do Beograda, vetar me šiba, bije, šamara, trese mi glavu u kacigi i vozim maltene naslonjene glave na tank-torbu kako bih se maksimalno zaštitio od udara njega. Dok držim brzinu kao i na Kosovu, vetar mi je kacigu toliko nabacio na lice da sam u jednom trenutku uspeo da je bukvalno poljubim u vožnji, čisto da vidim da li mogu :D ali dobro, vrlo fino ona pazi na mene, tako da poljubac nije nezaslužen :D

 

Na parkingu ispred kuće sam oko 18.40. S obzirom da sam krenuo, efektivno posle svih stajanja, oko 9.30h, jako sam zadovoljan prolaznim vremenom i činjenicom da sam stigao pre mraka. Parkiram motor i krećem sa raspakivanjem. Gledam one silne stvari koje sam poneo, a nisam ih obukao. Sve što sam od njih uspeo da uradim je da ih izgužvam. Za sledeći put, moram pametnije da se pakujem i da stvorim mesto za kišno odelo kako znam i umem.

 

Posle 2453km ukupno i 733km poslednjeg dana, odlazim na zasluženi jednodnevni odmor pre nego što krenem u nove radne pobede :)

 

 

IMG_20200808_184232.jpg.8098827b3e3140e4c892736f8f8b8f48.jpg

Šator je u beloj kesi koja se raspada još od prvog dana, ali nisam uspeo da nađem drugu. Jedan "gomisteri" je pitao zašto bi mi dao kesu i na moje objašnjenje samo rekao "ne" :D 

  • Sviđa mi se 14
  • Hvala 3
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 432 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: MT-09 Tracer

Odličan (5)!

Hvala ti na sjajnom i detaljnom putopisu!

I ja se polako organizujem da u narednih 7-10 dana krenem za Albaniju.

Koliko sam shvatio kroz Kosovo može da se prži dobrano, ali mi nije jasno da li si išao i našim auto-putem 170+ km/h.

Nisi valjda prekoračio prosečnu brzinu da ti stigne "čestitka" narednih dana?:/

Kakve su cene i kvalitet goriva na Kosovu?

  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 325 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000.

I kod nas sam pržio, ali sam na pumpi bio jedno pola sata, pa se nadam da neće stići čestitka :neznam:

 

Ne znam kakav je kvalitet goriva na Kosovu, ali vidim da ima Shell pumpi na sve strane. Svakako je jeftinije gorivo nego kod nas, a mislim jeftinije nego i u Albaniji. Ja se nažalost nisam točio na Kosovu.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 325 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000.

Što se tiče slika, mislim da sam većini slika koji imaju neku vrednost pronašao mesto. Imam nekoliko snimaka koje nisam još detaljno pogledao, pa možda od toga uspem da izmontiram neki video. Voleo bih da sklepam neki o vožnji do Sarande pored mora, ali videćemo. Možda za vikend nađem vremena da se igram sa njima.

 

Za kraj, imam utisak da fali neki kratki zaključak. Osim što vam se dopalo, ne znam kako je moje raspoloženje zvučalo kroz tekst, ali ne bih želeo da mislite da je moje iskustvo sa Albanijom bilo loše. Naprotiv, bila je ovo avantura sa dobrim i lošim stranama kao što ih ima svaka i u kojoj sam uživao i na koju sam ponosan. Ako izuzmemo ovaj forum, poznajem jako mali broj ljudi koji su bili u Albaniji. Zbog toga smatram svoje iskustvo vrednijim od npr. odlaska u CG, Grčku, Bugarsku...

 

Činjenica je da su neki negativni aspekti kod mene ostavili snažan utisak, kao što su saobraćaj i ta neka opšta nekultura, ili moj doživljaj opšte nekulture. Ipak, to ne znači da mi se zemlja nije dopala. Iako je saobraćaj takav kakav je, glavni magistralni putevi su jako dobri, tako da kad nije gužva stvarno jeste lepo za voziti motor. Priroda je lepa, more je fenomenalno i mislim da Albanski turizam ima jako veliki potencijal. Samo je bitno da ga oni na pravi način iskoriste. Kako su krenuli sa gradnjom, nisam siguran da su na pravom putu, ali ko sam ja da sudim…

 

Postavlja se pitanje da li bih otišao opet u Albaniju? I sam razmišljam o ovome već neko vreme. Mislim da je konačan odgovor da bih, ali sa nekoliko uslova:

  • Da idem sa nekim ili bar da odsednem u hostelu. Manjak ljudi koji pričaju engleski je evidentan, pa bi bilo lepo imati s nekim popričati svaki dan na miru, popiti piće, otići na plažu. Aktuelna situacija sa virusom svakako utiče na ove mogućnosti.
  • Išao bih u mesecu koji nije avgust. Kraj juna i početak jula, kao i, verujem, septembar su bolje opcije ako uzmemo u obzir da su tad temperature verovatno nešto niže, a možda i vlažnost. Sigurno je manja i gužva u priobalnom delu. Posle razgovora sa Drinijem, stekao sam utisak da većina Albanaca baš u avgustu ide na odmor.
  • Ako bih išao prevashodno na more, išao bih kao najgori penzioner – parking u jednom mestu sa top plažom i da ne palim kola do dana povratka za BG. Ako bih otišao motorom, teško da ga ne bih upalio za to vreme i provozao se okolo :D  

 

Za kraj, drago mi je da vam se putopis dopao. Nisam planirao da bude ovako opširan, ali isto to nisam planirao ni prošle godine, pa ni jedan od njih nije ispao štur. Videćemo kakav će biti sledeći :) 

  • Sviđa mi se 8
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 432 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: MT-09 Tracer

Nije ni opširan ni štur, već upravo "tamanica" što bi neko rekao. Kao što znaš ja sam bio tamo 2017. i jako me je zanimalo kako je neko drugi doživio tu zemlju. Stavovi su nam gotovo identični u svim segmentima. More predivno (kao uostalom grčko ili hrvatsko) plaže solidne, cene smeštaja odlične u odnosu na komšiluk (ja sam išao početkom septembra kao što inače koristim GO), gorivo skupo i ima muljaže, ljubaznost neočekivano dobra, vozači i disciplina u saobraćaju katastrofa, čistoća za popravni (ulice i okolina kontejnera). U smeštaju u Sarandi je meni bilo vrlo čisto i uredno i ne mogu da se požalim, ali ulice ipak mogu i trebaju bolje...

U svakom slučaju svako voli da odmor gleda kroz odnos uloženo/ dobijeno, a tu je albanska obala i ponuda na vrlo visokom mestu. Istina je da tu ima još puno prostora za napredak, ali će onda i cene biti srazmerno veće. Siguran sam da ćeš za koju godinu ponovo u Albaniju i verujem da ćeš zbog ovog iskustva i skinutih predrasuda imati potpuno drugi doživljaj tog putovanja.

Živi bili pa videli...:takoje:

P.S. I da, savetujem da se ide van udarne sezone jer su cene vrlo popularne, a nivo smeštaja i ponude je sasvim solidan...

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 2426 postova
  • Lokacija: CH-HR-BiH
  • Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue

4 tjedna Balkana i Albanija su bili moj plan za ovu jesen.
Al oš q...., sjebali nas s ovim mjerama.

Nadam se da će iduće godine biti izvodivo.

Puno hvala na iscrpnim informacijama.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 165 postova
  • Lokacija: Železnik
  • Motocikl: Kawasaki GPZ 500s

Tačno je da si upozorio da je putopis dugačak, al' što ne reče da je knjiga:) i to jako dobra. Pročitao sam je u cugu, uz 3 pivkana. 

Bravo, na putopisu, kao i na hrabrosti da se sam upustiš u takvu avanturu. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 143 postova
  • Lokacija: Čačak
  • Motocikl: BMW f650gs

Uh kako je dobro kad na poslu izguštaš uz jedan ovakav putopis! Moram priznati da vec sad planiram da ubedjujem ekipu da sledece godine pravimo turu Makedonija - Albanija - Crna Gora i na kraju skup u Trebinju. :)

Ove godine su nam se tri ture iskundacile, samo smo uspeli istocnu Srbiju da provozamo.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 16 postova
  • Lokacija: Srbija
  • Motocikl: R1200gs

Upravo sam se vratio iz Albanije, bio na 4 točka. Utisci su u najmanju ruku pozitivni. Nisam primetio ni jedan mrk pogled i ljudi su me par puta startovali da pitaju odakle smo i to. Kada čuju da smo iz Srbije odmah se baš zainteresuju i razgovor ide normalnim tokom. 

Treba samo shvatiti da ni oni ne dolaze u Srbiju kao ni što mi ne idemo kod njih. U zapadnu Evropu putuju preko Italije i Srbiju ne vide ni u tranzitu. 

Plaćao sam uglavnom evrima i kurs je oko 121 lek za evro. Najgore sto su mi računali je 120 za evro, i to kupovao sam nešto klincima u vrednosti od 10 evra, tako da sam zakinut celih 10tak din. 

Provizija na bankomatima ume da bude malo viša, tipa 7%. Ali to treba priveriti. 

I postoje pumpe na kojima ne primaju kartice, ili primaju visu a ne primaju master i taj fazon. 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.







×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja