Arakis 4988 Napisano Septembar 10, 2008 Svakom po zasluzi, 12230 postova Lokacija: NBGD - KN04ET Motocikl: Honde Transalp, plavi i narandžasti, oba za dečake Prijavi odgovor kao problematičan I hajvana i insana ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mixa 783 Napisano Septembar 10, 2008 Ne silazi, 5347 postova Lokacija: Trebinje Motocikl: Honda Varadero 1000 ABS Prijavi odgovor kao problematičan Sevap je nahraniti hajvana Bezbeli Ima svakakijeK adeta na ovome bijelom dunjaluku. Matija Kinze, Olja Kvinze. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Neške 30 Napisano Septembar 10, 2008 Drug član, 1898 postova Lokacija: Sumadija GM Motocikl: BMW F650 Prijavi odgovor kao problematičan Sad postaje jos uzbudljivije......... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Kazem ja, Matija ce da nas lagano, pa sve jace drogira ovim putopisom, pa cemo posle da kriziramo. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ugac 1150 Napisano Septembar 10, 2008 Drug član, 1366 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: Orion craus 49 Prijavi odgovor kao problematičan Shta svi: Bravo Matija! Bravo Matija! Kladim se da ovo pishe Olja. Ipak je ona profesor. ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 11, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan matijak... jel ti to pises novi post da nas obradujes? ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
matijak 265 Napisano Septembar 11, 2008 Svrati ponekad, 364 postova Lokacija: Vancouver Motocikl: CB125 K3 Prijavi odgovor kao problematičan VIII Muslimani svoju prvu molitvu mole tj. klanjaju, u svitanje. Sabah. I pored toga što smo ljudima zaključali džamiju, niko sam nije kucao, niti nas na bilo koji način uznemirio. Sabah se klanjao negde drugde. Putnik i gost su svetinja, a dobro se dobrim vraća. Družimo se sa pumpadžijama. Pijemo čaj. Nekoliko paunova, ponos svih zaposlenih, se šepuri praznim placem. Vreme je da se na put ide. Slikamo se, opraštamo, zahvaljujemo. Klanjamo se jedni drugima. Renoa 12 i njeovog vlasnika nema. Napuštamo Kurdistan. Do Sirije, 150 kilometara turskog kopna koje ulazi u Siriju, ali nije Sirija. Bila je nekad. Ataturk je Turcima ostavio, u amanet, i vrućeg kestenja. Zato, dve države ne žive u dobrosusedskim odnosima. Čak su više puta su bile na ivici rata. Mnoge zemlje oko Turske su stolećima nosile dobar deo tereta svog velikog i moćnog komšije. Nismo se čudili kada smo, čak u Jordanu, o Turskoj slušali loše stvari. Na listi najnepopularnijih nacija su odmah posle Egipćana. Još u Istanbulu smo to čuli. Na karti vidimo duplirane nazive naseljenih mesta. Turska i arapska imena na latinici. Kad pitamo za neko mesto, ljudi nas ispravljaju. Izgleda da uvek kažemo ono pogrešno. Mediteran je ovde razmazio planine. Masline, smokve... Vrućina. Put vodi ka Antakiji, najjužnijem gradu turskog kopna, a mi skrećemo za Rejhanli od koga, sudeći prema koloni kamiona koja stoji, do granice ima još samo par kilometara. Guramo motor pored automobila na turskoj granici. Ide glatko. Ničija zemlja. Na sirijskoj strani nema uobičajene kolone automobila. Samo velika zgrada koja je pre pedeset godina bila obojena u belo. Vozila su parkirana, kako je kome odgovaralo, ispred zgrade. Unutra nas dočekuje težak miris znoja i ukisle ljudske prljavštine. Oogromna šalter sala. Svi natpisi su na arapskom. Sa zidova se smeškaju portreti rahmetli predsednika Hafeza el Asada i sadašnjeg predsednika Bašar el Asada. Zatim sledi osmeh bezubog prodavca kafe iz termosa koji nam se unosi u lice. Pored kafe, on nam može završiti još puno toga... Negov, very good friend, radi ovde. Hvala lepi. Ljudi se guraju ispred šaltera. Na plafonu nekoliko velikih ventilatora, kao u starinskim mesarama. Salu po sredini deli ogroman pult. Iznad pulta su rešetke. Liči na banku iz kaubojskih filmova. Druga strana sale je zadužena za one koji žele izaći iz Sirije. Nikom ne ide glatko. Ni onima koji tu rade. Šalter opslužuje četrdesetak policajaca u kaki uniformama sa upadljivim oznakama. Ni jednom košulja nije zakopčana po propisu. Preskaču preko gomila plavih kartona koje su svuda po podu. Red ispred šaltera ne postoji, poenta je ubaciti svoj pasoš u ruku policajca. Policajac ne gleda dalje od svoga nosa. Ne zanima ga. Polazi mi za rukom da jednom uguram naše pasoše. Olovkom pokazuje na gomilu plavih kartona. Popunite plavi karton. Tražimo karton, popunjavamo poleđinu koja je na engleskom. Opet u gužvu, borba. Kako ste ušli u Siriju? Motorom. Gde su papiri carine i osiguranja? Na šalteru osiguranja dobijamo formular. Ni slova nekog poznatog alfabeta. Sve je na arapskom. Službenik se smeška. Očekuje vapaj za pomoć, pa da nas, u slast, otkači. Neko me prstom tapka po leđima. Mister? Debeli rumeni dvadesetogodišnjak, sa svetlom kosom i brčićima, u prljavoj Lacoste majici, mi gura lepljivu ruku. Dobar dan mister. Gledam u stepenice prljavštine, na vratu koji viri iz Lacoste. Trebate pomoć? Ja sam iz vladine agencije. Dođite u moju kancelariju. Miris kancelarije se nadovezuje na miris ovog momka koji očito u njoj provodi zimski san. Look mister ...i kreće ...dam vozi kroz beskonačne lavirinte sirijske birokratije. I da slušam, ne bih ništa razumeo. Prisećam se starog kafedžije koji nam je rekao da je sirijska granica košmar. Verovatno se u životu nikada nije udaljio od svoje kafane više od 50 km, ali zna šta nas čeka iza Rejhanlija. Kada je Bucko došao do dela u kome, Olja i ja, sedamo na motor i idemo svojim putem ga prekidam - Koliko će sve to da košta. Sto četrdeset dolara za osiguranje, privremenu dozvolu za uvoz motocikla i carinu, plus moj honorar. Koliki je tvoj honorar? Koliko date. Koliko da ti dam? Onoliko koliko vredi. Kolika je vredost? Onolika kolika je korist. Kolika je korist?... Dobro, je l' dosta deset dolara? Dvadeset? Trideset? Nađimo se na dvadeset pet dolara. Ok mister. Pratite me, sada idemo do osiguranja, nemojte da primete da sam sa vama. Ko da ne primeti? Onaj sa kafom. Opet mi guraju formular na arapskom. Bucko popunjava, ime, prezime, broj pasoša. Bazdi, Olja se odmiče. Dajte mi osamdeset četiri dolara i sedamdeset mister. Otkud mi... evo stotka. Službenik nas gleda, gleda novčanicu, gleda nas, novčanicu... napokon se baca na svoj deo popunjavanja. Lupa pečate, sve puca. Bucko klima glavom i odobrava – He is a very good man... Sledi još nekoliko very good mens. To traje ... tri sata. Kada smo došli do dela u kome Olja i ja sedamo na motor, vadim novčanik, da isplatim Bucka. Ne ovde, napolju. Sedamo na afriku, dajem mu dvadese pet dolara. Mister, zaboravili ste još deset dolara da mi date. Za šta? Za onu potvrdu... Guram mu cenera. Idi bre dođavola debeli. Thank you mister. Voljkom to Syria. Svi Arapi welcome izgovaraju – voljkom. Vozimo ka Alepu, drugom po veličini gradu Sirije. Put je goli asfalt, bez ikakvih oznaka. Vozi se u svim smerovima po svim trakama, bogami i izvan puta. Svakih pola minuta izbegavamo sudar što čeoni, što bočni, što otpozadi. Do Alepa, manje od pedeset kilometara. Pratimo putokaze koji su, srećom, dvojezični. Arapski i engleski.Vozimo kroz mala naselja, tačnije geta ...posle atomskog rata. Scene iz Biblije. Siromašni Kurdistan je za ovo Švajcarska. Sve se raspada. ... Stotine malih motora od 100-150cc, zuje oko nas. Svi hoće da nas preteknu. Mašu nam, dovikuju – voljkom! Odmahujemo. Ima i ručno pravljenih vozila, koja se nekako kotrljaju. Kada vide Oljin aparat, svi se nameštaju za fotografisanje. Žene podižu svoju decu da bi se bolje videla. Za razliku od lica koja smo videli na granici, lica ovih ljudi su dobra i blaga. Nismo znali da su Sirijci lepi ljudi, pravilnih crta. Očekivali smo mrke, podozrive ljude, sa kukastim nosevima ...nešto iz filmova... Inače, nas dvoje smo u potpunom šoku. Ne možemo da verujemo. Sve je drugačije od bilo čega što znamo. Tako šokirani, nismo primetili da se nalazimo među višespratnicama U Alepu smo. Stojimo u saobraćajnom kolapsu. Afrika se greje... U Alepu je saobraćaj košmar i za one rođene u Alepu. Pitamo ljude za Citadelu, krstaško utvrđenje u starom centru grada, tu je negde i hostel čiju adresu imam na nekom papiriću... Vozimo kuda nam pokazuju, ali nemamo utisak da napredujemo. Sve je isto. Zgrade, vozila, face... Na svakoj raskrsnici, saobraćajac, motociklista, pištaljkom i pendrekom usmerava saobraćaj. Već smo u očaju, kad, engleski – Trebate pomoć? Mladić na biciklu, naših godina. Da, yes, kuda za Citadelu, centar? Tražite neko posebno mesto, hotel? Da, hotel ...tu je negde. Stajemo, ja tražim papirić. Natucam – Zahert al Rabie. Spring flower. Znam gde je, idite za mnom. Odvešću vas. Pratimo biciklistu, jedva, široki smo i ne možemo da se provučemo kuda on može. U sred vulkanizerskog kvarta biciklista zaustavlja i pokazuje na neugledna vrata. Spring flower! Vuklanizeri nas puštaju da parkiramo ispred neke radionice. Bicklista nas uvodi u hostel, razgovara sa mladim recepcionarom koji govori brzinom uživaoca opijuma. Pitamo za čuveni ugostiteljski specijalitet koji se zove – spavanje na krovu. Roof sleeping. Čuli smo da se po arapskim zemljama, uz simboličnu nadoknadu, može spavati na krovu hotela uz upotrebu kupatila. Imaju, penjemo se svi zajedno na krov da vidimo kako to čudo izgleda. Tridesetak madraca, jedan do drugog, pod nekakvom tendicom. Preko madraca su nabacani veliki prašnjavi rančevi i vreće za spavanje. Backpackeri. Ok, nije loše, da vidimo toalet i kupatilo. Hvala, uzećemo sobu. Soba je čista, i ima zasebno kupatilo. Nije skupo, jedva deset evra. Shvatam da je Bucko bogataš. Pitamo biciklistu za ime. Kaže – Zovite me Džejkob. Jakob. Da li ti je to pravo ime? Nije, ja se zovem Abdelhamid Kandži. Hvala Džejkobe, puno si nam pomogao, hoćeš li da odemo negde na piće? Ne, mogu samo ja vas da vodim na piće, ali znam da ste umorni, da želite da se istuširate, sredite, odmorite. Zapisaću vam svoj broj mobilnog telefona pa ako želite, možete mi se javiti sa recepcije. Doći ću po vas, da vam malo pokažem Alepo. Vidimo se. Ustvari, hajde prvo da zbrinemo motor. Vodi me dva bloka dalje, gde ostavljam motor u podzemnoj privatnoj garaži. Da li znam sam da se vratim do hotela. Znam, vidimo se Džejkobe! Alajh manet. Olja i ja čekamo ispred recepcije da nam pospreme sobu. Ulaze dve devojke sa ruksacima. Tek su stigle. Umorne su. Ćaskamo malo, na engleskom. Platile su za spavanje na krovu, dve noći. Kako li su došle do ovog hotela? Taksijem ...pa da. Pitamo ih, odakle su. From Croatia. Ooo, pa što ne kažete! Pa gde ste bre devojke? Evo nas! Ivana i Jelena žive u Zadru, ali su iz Travnika. Pitam da li je istina da u Travniku, u kafani Plava voda, zaista služe porcije od dvadeset ćevapa? Smeju se, odakle mi to znamo, Beograđani. Dobro sam čuo, tolike su porcije, ali Plava voda je kafana za turiste. Najbolji ćevapi su u centru, kod starog Albanca... Njih dve putuju vozom i autobusom do granice sa Jordanom. Same putuju. Super im je i nemaju problema. Niko ih ne dira. Imaju Lonley Planet vodič, tu sve piše, adrese, telefoni, saveti. Ima i Jordan, a za Jordan sam se pripremio toliko opsežno da smo na put krenuli samo sa auto-kartom, koju nam je, kao i kartu Sirije, poklonio Loki iz Siska. Čovek nas u životu nije video... Čak nisam ni na papirić zapisao adrese dva-tri hotela koja su nam na putu, za ne daj bože.. Samo sam mislio na to šta ću od alata i rezervnih delova da ponesem. Ivana i Jelena nam pozajmljuju svoj vodič, da prepišemo koju adresu. Pošto još nisu videle toalet koji ih čeka u okviru roof sleepinga kažem im da mogu da koriste naše kupatilo kada god žele. Ok, hvala... nije im jasno. Mi se bacamo pod tuš, treći po redu od Beograda. Odeća. Poslednje što će od te odeće ostati je onaj katran od juče. Navlačimo druge stvari. Jedinstveni osjećaj. Tako sređeni, umesto da izletimo u srce Alepa – padamo u nesvest. Stiže nas umor ...čekao je prvu zgodnu priliku. Koma. Par sati kasnije, zovemo Džejkoba. Stiže za petnaest minuta. I on se upicanio, sportski, pantalone, tesna majica, lančić, sat, moderne naočari za sunce. Džejkob je visine jednog metra i još jedne zgažene pogačice, ali atletski građen. Kaže, bio je profesionalni biciklista. Broj jedan u Siriji. Kako je bikila jedina stvar sa kojom bih voleo da budem sahranjen, brzo pronalazimo zajednički jezik. Džejkob, da Olji ne bude dosadno, menja temu i pokazuje nam grad. Naučili smo da saat znači – sat. Arapska reč. U blizini trga na kom je veliki saat je i naša vulkanizerska četvrt i hotel ... ako se izgubimo.Ulazimo u Bazar, za koji sam još u Beogradu saznao da se smatra jedinim preostalim pravim bazarom na Istoku. Bazar je ustvari cela četvrt. Specifično je jedino to što su sokaci natkriveni, i što su sva prizemlja mali lokali i radnje. Bazar je stariji od hrišćanstva i islama zajedno. Alepo je jedan od najstarijih živih gradova na svetu. Damask je najstariji. Preko pet hiljada godina. U središtu Bazara je ogromna džamija iz vremena jedne od najuticajnijih kalifskih dinastija - Omajada. Džejkob se pomalo čudi što nas interesuje da vidimo džamiju. Omajada džamija u Alepu ima četiri ulaza, da bi trgovci, što lakše, mogli da obavljaju i svoje verske dužnosti. Često se desi da kada upitate za nešto, u Bazaru, vam odgovore - Gazda je u džamiji, vraća se za pet minuta. Izuvamo se i preskačemo mali metalni zidić, koji ulaz u džamiju odvaja od svetine i istovremeno sprečava prljanje unutrašnjosti džamije. Većina pravila islama, oko kojih se ljudi toliko uzbuđuju, svoj koren nosi u praktičnosti. Ko želi da se obrazuje u oblasti preventivne medicine treba prvo da pročita – Kuran. Verska pravila, na kojima insistira, su korisni, čak neophodni, saveti za opstanak u ekstremno surovoj sredini pustinje. Allah je diktirao Kuran proroku Muhamedu, čoveku iz pustinje. Ljudi su, po pravilu, od toga napravili cirkus i umesto da olakšaju sebi život, učinili su ga još težim. Jedan korak napred, dva unazad. Kao i u svakoj velikoj džamiji, prvo smo u prostranom dvorištu od uglačanog kamena. Pokrivamo se prema pravilima. Kamen je vreo. Džejkob skida svoje čarape i daje ih Olji. Džamija je prelepa i potpuno drugačija od Plave džamije u Istanbulu. Interesantno je što se u džamijama ljudi ponašaju mnogo opuštenije od onoga što zamišljamo. Pored onih što klanjaju, vidimo ljude koji sede, razgovaraju, čitaju, čak i spavaju. Upadamo u deo Bazara u kome se prodaju samo marame. Džejkob ni ovo nije mogao da predvidi. Satima ostajemo sa trgovcima koji nas rado upućuju u sve tajne u vezi marama. Materijali, šare, tkanje, finoća... Kako da prepoznamo pravu svilu... Alepo ima svoje autentične marame. Od čiste svile, tanke kao flis papir. Žene ih ručno boje i ogromnim kamenim pečatima udaraju raličite ornamente. Olja bira jednu za sebe i još deset za poklon, a ja, za utehu, dobijam prelep šal od pašmine, kombinacije svile i vune. Kasnije, u pustinji, mi je koristio više od sve opreme zajedno. Nisu Beduini za džabe umotani od glave do pete. Pitamo Džejkoba da li nosi maramu ponekad. Ja sam čovek iz grada, mi to ne nosimo. Pokazuju nam mahrame i šalove u vrednosti od više hiljada dolara. Ne sumnjamo da vrede toliko. Bazar je ogroman, a mi smo prošli tek deo sa maramama. Džejkob nas ubrzava, izlazimo na otvoreno . Ispred nas je, strmo, veštačko brdo, na čijem vrhu je Citadela. Tvrđava Krstaških ratnika. Kasnije je bila tvrđava arapskih ratnika. Oko Citadele je bio i kanal sa vodom. Na žalost, kasno je, ne možemo unutra. Ispod Citadele je i jedan od najstarijih hamama, turskih kupatila, u Alepu. Ni oni ne rade... Džejkob nas smešta u taksi i vodi na njegovo omiljeno mesto. Saobraćaj u Alepu je košmar čak i za taksiste Alepa. Ulazimo u suteren. Kafana umesto piva i vinjaka svojim gostima služi isključivo sveže ceđene sokove od svog zamislivog i nezamislivog voća. Džejkob je posle svakog treninga, sa društvom dolazio ovde na sok. Upoznaje nas sa gazdom. Gazda ima dve žene i jedanaestoro dece. Pokazuje nam slike. Olja mu je posebno simpatična... Smeštamo se za sto, malo podalje. Dolazi konobar - Šta gospoda izvoljevaju popiti? Džejkob i Olja naručuju frape od banane i još nečega. A ja sok od agruma. Limun, mandarina, narandža, grejp... Čekamo pola sata. Stižu tri krigle, svaka od po dve litre. Ništa lepše nisam u životu pio. Sada, imamo vremena da se upitamo ko smo i šta smo. Džejkob se posle karijere bicikliste, odselio na Krit. Po profesiji je mašinski inženjer i specijalista je za bunare vodovoda. Sve bunare na Kritu popravlja samo jedan čovek – Džejkob. Grci ga zezaju za vizu. Zato je morao kući. Na Kritu se zabavljao sa devojkom iz Kruševca. Sad ćemo da je zovemo, da je iznenadimo. Vadi mobilni telefon i priča sa nekim na engleskom. Nešto ne ide. Gura mi telefon u ruku i daje nekakve znake. Ovde Alenkina majka, Alenka nije kod kuće, izašla je sa društvom. Kako ste gospođo? Dobro, evo, gledam televiziju... E, baš lepo. Laku noć. Laku noć sine. Džejkobu je ovo prvi put da je kući od kada se odselio. Godinama nije dolazio. Žali se kako se ugojio. Mora da obilazi rodbinu. U čiju god kuću da uđe očekuje ga gozba u njegovu čast. Ako sve ne pojede, rodbina se uvredi. On je sportista, malo jede i ne uživa u tome. Olja i ja nismo sportisti i uživamo uživamo u tome. Hajde Džejkobe, kućo stara, vodi nas na neku dobru klopu. Ako ne pojedeš sve ima da ti se naljutimo, zato pazi šta radiš. Dobro, idemo na ćavurme... Ćavurme?... mmm... Do najboljih ćavurmi u Alepu ćemo prošetati, pošto Džejkob topi kalorije gde god može. Ulice Alepa noću su življe nego preko dana. Svi sređeni, šetaju. Vreva. Malo smo se odvikli od grada. Primećujemo da je većina žena i devojaka odeveno niti malo tradicionalno. Sirijke su prave lepotice. Jedino što je zakonom zabranjeno ženama u Siriji je - da puše na ulici. Ćavurme su isto što je u Turskoj doner kebab, a u Grčkoj giros. Isto, ali malo drugačije. Gledamo majstore kako brzo i spretno seku i rade sa mesom. Dobijamo svoje porcije uz koje se služi puno salate i soseva. Ni jedan od tih soseva nikada ranije nismo probali. Zaista je vrhunski. Džejkob kao najveću vrlinu ovog restorana ističe – čistoću. Na putu do hotela obilazimo Džejkobove drugare koji rade u prodavnici mobilnih telefona. Pomažu nam da nabavimo memorijsku karticu za naš fotoaparat. Dva-tri telefonska razgovora i za pet minuta u radnju utrčava dečak sa našom karticom. Dobijamo i popust. Prolazimo pored neobične moderne i monumentalne zgrade od mermera. Pitam Džejkoba - Šta se ovde nalazi? Džejkob me ućutkuje. Primećujem dva stražara sa automatima koji slušaju šta pričamo. Tajna policija. Rastajemo se, razmenjujemo telefone, adrese, emailove... Vidimo se u Beogradu. Ima da nađemo Alenku što ti je srce slomila. Ima da te priženimo u Kruševac. Kreni da praviš mesta u stomaku, za svadbu... traje tri dana. Opraštamo se kao stari i dobri drugari. Hotelski kreveti, čista posteljina... Taman smo zaspali, kad neko lupa na vrata. Ispred sobe stoje Ivana i Jelena. Ono je stašno. Možemo li... Naravno. Dobro se dobrim vraća. 3 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 11, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Ne znam vise sta da kazem. Ostavljas me bez reci. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
PICASOO MZ 424 Napisano Septembar 11, 2008 Drug član, 3121 postova Lokacija: Svilajnac Motocikl: '75 Honda cb 750F ss / '83 Jawa babetta typ. 207 Prijavi odgovor kao problematičan Kako domacin stoji, tacno se vidi koliko su ploce "hladne"!! Svaka Vam cast, 'ajmo dalje!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mrle 7452 Napisano Septembar 11, 2008 nekrunisani kralj moto cigana, 3125 postova Lokacija: Banovo brdo, Juzni Beograd... Motocikl: 4x4 Prijavi odgovor kao problematičan Ne znam vise sta da kazem. Ostavljas me bez reci. hpg, opet ti :-\ Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4596 Napisano Septembar 11, 2008 Ne silazi, 5486 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Samo citam i pitam se sta je iza, dalje!? Pa iz svakog ovakvog putopisa shvatam koliko savremeni svet ima predrasuda o ovim mestima. ??? Samo napred! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Koprian 405 Napisano Septembar 11, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Beverly 500ie Cruiser Prijavi odgovor kao problematičan javlja mi se... oko 12:00 danas... kifle sa sirom, tople naravno, pola litre kravice, cetvrtaste naravno... i uzivancija! hvala unapred Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Arakis 4988 Napisano Septembar 11, 2008 Svakom po zasluzi, 12230 postova Lokacija: NBGD - KN04ET Motocikl: Honde Transalp, plavi i narandžasti, oba za dečake Prijavi odgovor kao problematičan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Smith 11 Napisano Septembar 11, 2008 Svrati ponekad, 145 postova Lokacija: Negotin Prijavi odgovor kao problematičan Odlicno,svaka cast.Hocemo jos!!! :) Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Pauk 613 Napisano Septembar 11, 2008 Zainteresovan, 898 postova Lokacija: Paracin Motocikl: Honda forza 250 Prijavi odgovor kao problematičan Po meni je logicno da neka knjiga nastane iz svega ovoga.Dubok naklon za odabir destinacija,Olju,tebe Mateja,afriku,avanturisticki duh... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Neške 30 Napisano Septembar 11, 2008 Drug član, 1898 postova Lokacija: Sumadija GM Motocikl: BMW F650 Prijavi odgovor kao problematičan Ma nije ovo jos nista. Cekajte dok se spusti do Damaska, Homsa, Tartusa....... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
gringo 2 Napisano Septembar 11, 2008 Svrati ponekad, 132 postova Lokacija: Beograd>kod Bigz-a Prijavi odgovor kao problematičan Danas opet prolazim pored Skadarlije i vidim Afriku bez vizira... Osecao sam se k'o da sam video Toma Kruza Ipak je imala jednu od tri glavne uloge u "filmu" Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan matijak pise!!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Koprian 405 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Beverly 500ie Cruiser Prijavi odgovor kao problematičan Danas opet prolazim pored Skadarlije i vidim Afriku bez vizira... Osecao sam se k'o da sam video Toma Kruza Ipak je imala jednu od tri glavne uloge u "filmu" Tom Kruz nema vizir? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Tom Kruz nema vizir? Za nama ostaje parče pleksiglasa koje je nekada bilo vizir. Kaže da je loše što nemamo vizir pošto insekata ima puno, bićemo prljavi. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Koprian 405 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Beverly 500ie Cruiser Prijavi odgovor kao problematičan Tom Kruz nema vizir? Za nama ostaje parče pleksiglasa koje je nekada bilo vizir. Kaže da je loše što nemamo vizir pošto insekata ima puno, bićemo prljavi. ma znam , ali nisam mogao da ne prokomentarisem post mog prijatelja i kolege Gringa... ne nije doktor Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan ma znam i ja, samo sto nisam mogao da odolim da opet prelistam prvih par strana putopisa. ;D ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Koprian 405 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Beverly 500ie Cruiser Prijavi odgovor kao problematičan matijak pise!!! ali kako znas? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Ma bio je tu... ...necemo da previse vrsimo pritisak... ...posle da se baci u proizvodnju shitakii pecuraka, i sta cemo mi onda? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 12, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan matijak pise!!! E, sad tek pise. ;D ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.b79fc2e8c5c78087ddf9af18778a5a33.jpg)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
