Jump to content

Moto Zajednica

sdpunk

Bolje motorom do Sicilije nego peške do frižidera!

Recommended Posts

  • U prolazu, 29 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: Yamaha xv950 bolt

Bolje motorom do Sicilije nego peške do frižidera!

Južna Italija i Sicilija maj 2019

 

Godinama sam član foruma i koliko toliko ga redovno pratim, ali mi je ovo prvi post za sve ove godine. Sam sebe podsećam na ono dete iz vica, “Đe je ođe so?” .

Nisam imao primedbi. Jednostavno je tako.

Ovde sam toliko putopisa pročitao, toliko korisnih saveta i toliko ideja dobio. Red je da i sam dam mali doprinos.

 

Mesecima se odlučujem da napišem ovaj putopis. Jednostavno nisam stigao. Svakako ću ovim pisanjem sebi sačuvati uspomenu na jednu baš lepu avanturu. Red bi bio i da poštedim drugare mojih pijanih priča gde sam bio i šta sam radio, nego im lepo pošaljem link i sve mogu ovde da pročitaju.

 

Prilično sam neiskusan motorista. Ceo život vozim skutere i sve na fazon, daj samo da završim posao i uvek nekako premalo vremena. Toliko malo pređenih kilometara da kad sam prodavao svoj poslednji skuter niko mi nije verovao da je motor 6 godina star prešao samo 3500km. Tek poslednjih 7-8 godina sam kupio sebi “veliki motor” i počeo da pravim malo ozbiljnije kilometraže. Ja to doživljavam kao otkrivanje nekog novog sveta. Šta znam, valjda su stvari došle na svoje. A i sjajn razlog za kidnuti od kuće haha... U svakom slučaju poslednjih 7-8 godina ne silazim sa motora. Posao, kratka putovanja, pa malo duža putovanja, pa onda još malo duža putovanja...nekad sam, nekad sa drugrima , nekad sa ženom......

 

 

Čitam sve ove putopise i nekako mi deluje da svi ovi ljudi znaju šta rade. Ja moram da priznam, nisam imao pojma. Mučila me je gomila pitanja. Šta poneti od stvari, koliko veša, koji alat, koliko prelaziti dnevno, kako uklopiti dane kad prelazim velike kilometraže i dane kad obilazim znamenitosti, kako se hraniti, da li da izvadim neko zdravstveno osiguranje i još gomila pitanja. Tako da kapiram da ovo svakako nekome može da bude zanimljivo, čak i od nekog neiskusnog kao što sam ja. Pisaću i o gomili sporednih stvari koje sam usput rešavao jer bi i sam voleo to da pročitam a i cenim da nekome može biti korisno.

 

 

Ovo svakako nije bilo klasično putovanje motorom. Imao sam situaciju gde sam na par dana morao da menjam prevozno sredstvo. Ipak sam većinu kilometara prešao motorom a i ono što se dešavalo oko toga može nekome biti zanimljivo. Snalaženje u neplaniranim situacijama. Ali o tome u nastavku.

 

 

Planovi

 

Ideja za putovanje kao i većina sličnih planova dolazi zimi. Vince, motor u garaži, čitanje ovog i sličnih foruma, gledanja putopisa, maštanje o dalekim destinacijama i nasmejanim cicama.....

 

Pretprošle godine sam sa drugarom išao na dva putovanja. Jednom 4 dana Tranfargarašan i Transalpina i 5 dana Slovenija i malo Italije. Međutim oba putovanja su nekako bila, šta znam “lagana”. To je taman toliko dana da šta god da si zaboravio nije strašno, koliko god da se umoriš opet nije strašno a i nisam išao sam. U društvu je sve nekako i lakše i lepše.

 

Ovakvo putovanje planiram godinama ali sve nekako na kraju skratim. Ili nedostatak vremena ili para ili i jednog i drugog. Svakako, počeo sam da planiram oko nove godine. Nije baš da sam pisao deda mrazu ali tako nešto.

 

Konačno ću imati proleće bez nekih dodatnih obaveza, klinci su već dovoljno veliki da ih nekome ostavimo, nemamo radova na kući, na poslu je sve normalno.... i krećemo.

 

Odmah sam rešio da bude 10 dana ili više. Šta uklopiti to ćemo tek da vidimo. Sicilija i Južna Italija me odavno privlače i skroz mi se dopada ideja da to bude moje prvo veliko putovanje. A i nekako mi na karti izgleda baš kao kraj kojim bi voleo da se provozam.

 

Plan je bio, idem sa ženom, zovem Pecu i Kolju sa ženama. Taman super ekipa i za putovanje i za zezanje.

50263497_10157037995468966_3498709208616927232_n.jpg.3fe8be16ec5212c24c73836ecf76aab5.jpg

Period planiranja je izgledao otprilike ovako :cirka1:

 

Kako to biva, Kolja ne može da uklopi odmor a posle mesec dana planiranja odustaje i Peca. Jednostavno nismo mogli da uklopimo poslove. Mislim da je ovo generalno klasična priča svakakog ko planira neko putovanje. Nismo više deca, obaveza je previše i teško je uklopiti se.

 

Ja sam odvojio ovu godinu i rešio idem pa kud puklo da puklo. Idemo Jelena i ja. Taman biramo maj kad još nisu vrućine, klinci nemaju previše obaveza u školi a ni mi na poslu.

 

Ne lezi vraže. Kome ostaviti troje dece od kojih dvoje u pubertetu. Ni moji roditelji ni njena majka nisu tu ideju primili sa oduševljenjem. Posle većanja odustajemo od ove varijante.

 

Gledam lomim se, sve je nekako protiv mene. Ko zna kad ću ponovo ovako uklopiti karte.

 

Imam novi plan. Idem sam. Jelena dolazi u Palermo gde je čekam, vozimo se 4-5 dana po Siciliji, ona sve vraća avionom a ja lagano još par dana nazad. Super. Peca je odustao negde na pola ove priče sa avionom tako da ovo IDEM SAM baš odjekne.

 

Prvo jedva ubedim Jelenu. Onda kreću roditelji. Dal smo normalni, gde ću sam, zašto motorom....roditelji troje dece... moj drugar iz Kragujevca koji mi priča priču kako su njegovom drugaru hteli da ukradu šleper u južnoj Italiji sa sve detetom u kamionu... Šou.

 

Ne zanima me. Idem!

 

U međuvremenu se vidim sa kumom Đoletom iz Pančeva koji je više puta obišao te krajeve i ispostavi se da on ide sa dva drugara baš nekako tih dana. Ajde sa nama. Upoređujemo rute, planove i nekako mi se ništa ne uklapa u moju priču. Baš mi se ide sa njima. Iskusni su, svake godine obiđu pola Evrope ... A opet oni voze putne motore, dosta su brzi, prelaze velike kilometraže i nekako se ne uklapam ja tu. Ok, ostajem pri starom planu.

 

Stvari polako počinju da dobijaju svoj oblik.

 

Odmah kupujem avionske karte za Jelenu kako bi uštedeli na toj ranoj kupovini. Beograd – Palermo sa presedenjem u Rimu. U principu Rim - Palermo ima baš gomila letova dnevno tako da uklapamo neko presedanje sa jako malo čekanja. Po planu ja krećem 3 dana ranije, idem na trajekt iz Dubrovnika, pa ću polako kroz Južnu Italiju. Tako planiram i povratak 3 dana. Karte za trajekt ću uzeti 10-tak dana pred put jer Jadrolinija još nije odredila ni cene ni polaske. Po nekom mom proračunu trebalo bi da ide svaki dan. Bar – Bari u to vreme još ne saobraća a Drač mi nekako u tom trenutku nije opcija. Kum Đole mi savetuje Dubrovnik jer kaže da je uvek neka fina i kulturna ekipa i uvek se nađe dobrog društva. Što se kasnije ispostavilo kao tačno.

 

Na kraju trajekt ipak ide dan ranije a vraća se dan kasnije. Tako da sve ispada 11 dana. Super.

Sve je isplanirano krećem 15.05.vraćam se 26. 05.

 

 

Peh!!!

 

Već skoro 10 -15 godina imam problem sa diskushernijom. Skoro svake godine se ukočim i budem teško pokretan par dana. Polovinom aprila me stegne kao nikad do sad. Ukočim se tako da je trebalo 11 injekcija da me popusti. Dve nedelje provedem u krevetu. Posle toga sam morao još 10 dana na fizikalnu. Ubedljivo najgore do sad. I sve se to dešava mesec dana pred put za koji već znam da vozim sam. Oko mene panika. Jesi li normalan, šta ako te ukoči usput. Gde ćeš motor kako ćeš kod lekara....?

Sve u svemu otkočim se desetak dana pred put, kupim karte za trajekt i odlučim da ipak idem. Prekrstim se i šta mi bog da. Za sve vreme puta leđa me nisu ni zabolela. Bog čuva budale!

57426261_1001531560057535_4642985485222805504_o.thumb.jpg.fb5911de746e1b554725d3f1785c0342.jpg

 

 

Pripreme

 

Spremiti motor, kupiti karte za trajekt, spakovati stvari, napraviti okvirni spisak mesta koja želim da

obiđem i šta želim da vidim, uzeti zdravstveno osiguranje.......

 

Sve ovo ide glatko. Celu zimu sam planirao i maštao, tako da nema velike filozofije. Motor je nov, idem samo na redovan servis, nameštam moj neki sistem za vezivanje torbi i neke male bisage. Odlučio sam da ne kupujem GPS. Koristiću google maps, dobro se snalazim i bez toga a i obožavam to da radim.

 

E sad dolazi danak neiskustvu. Pakujem u veliku torbu 50l samo “osnovne” stvari. Uz to dodajem Jeleninu kacigu i moto pantalone (da je ne tegli avionom jer će nositi samo jedan ranac). Pored toga imao sam neke male bisage, kao neće mi trebati više i tank torbu. Velike bisage nisam ni probao da montiram jer mi “ne trebaju”. U “osnovne” stvari naivno stavljam 12 kompleta veša, majce, čarape, majce za vožnju, pidžamu, patike, papuče....Duks, rezervni duks, sredstva za higijenu.... set za krpljenje guma, mali kompresor, kišno odelo, rezervne rukavice.... i ko zna šta još. Naravno zaboravim moju domaću rakiju,

 

Gledam sve ovo na motoru, kako je moguće da ljudi idu na moto ture po mesec dva dana. Nigde nisam uspeo da pročitam kako da organizujem stvari, sa Jovanom Dašićem sam se par puta video i nikako da ga pitam koliko je stvari nosio i kako se organizovao kad je išao na onaj 44 dana put, a ne pitah ni kuma Đoleta. Povrh svega ja sam prilično opušteno pristupio svemu. Jednostavno sam se natovario kao mazga. Tek posle putovanja nađem neka video uputstva, pa vidim ljudi nose aktivni veš pa peru pa gomila nekih saveta. Jbg ja sam poneo sav svoj komfor na motor.

 

Možda sam malo dosadan ali meni je napravio veliki problem i voleo bi da sam naleteo negde na neki tekst o pakovanju motora za put. Ili da sam bio pametan da nekog pitam. Šta je tu je. Dobra strana svega je da mi ništa nije falilo mada mi je motor izgledao kao ciganska čerga. Realno sam izgledao baš šmekerski hahah... Usput sam sretao razne likove na raznim motorima ali svi su na putnim motorima sa koferima i svim stvarima po ps-u. Ja sam bio jedini koji putuje sa takvim motorom i tako natovaren. Bio sam atrakcija. A mislim da su mislili da sam neki od onih putnika koji obilaze ceo svet (kamo lepe sreće). Svakako svuda sam privlačio pažnju. Šta da kažem, to je dar haha... Vremenom su počeli da me nerviraju matori nemci sa savršeno spakovanim motorima i sa svim onim koferima i opremom. Zato što se ja nisam toga setio haha.

 

Naravno čim sam se vratio kupio sam kofere, vizir i ozbiljno doradio repnu torbu. Iskustvo je najbolja škola.

viber_image_2020-04-08_11-22-23.thumb.jpg.deaea91730d681343d0cc8bba38324e4.jpg

Posle je to izgledalo ovako:)

 

  • Sviđa mi se 14
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 29 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: Yamaha xv950 bolt

Hladno al standard – Polazak!!! (Prvi dan, sreda 15.05.)

Smederevo – Višegrad – Trebinje – Dubrovnik (Dubrovrnik – Bari)

 

Ustajem rano. Naspavan koliko je to moguće, obzirom na “dan pred ekskuriju” sindrom. Motor je natovren kao magare. Krećem. Auto putem do Kragujevca pa prvo stajanje u Čačku.

 

20190515_101814.thumb.jpg.17af4576f23a8bb94c4190ea94488498.jpg

 

Za danas najavljivali kišu. Nema kiše ali je oko 10 stepeni. Bio sam dobro obučen ali sam se ceo put smrzavao. Ne sećam se da mi je ikad bilo ovako hladno na motoru. Nemam pojma zašto. Vozio sam i po hladnijem vremenu ali mi nije bilo ovako hladno. Nastavljam prema Višegradu. Rešio sam da ovaj prvi dan samo stignem do Dubrovnika. Bez nekih velikih izleta. Ovo je ruta koju sam ili prolazio često ili ću prolaziti. Samo da stignem na vreme za trajekt. Trajekt polazi u 21h a u 19h počinju sa ukrcavanjem. Stajem na 5 minuta negde kod Kremna i obilaze me 4 motora Dubrovačkih tablica. Stižem ih na granici i tu se upoznajemo. Jedan od njih ima problema sa strujom motora. Izgleda da mu alternator ne puni. Može da vozi dok ne isprazni akumulator. Nešto čačkaju oko motora izgleda da će sve biti u redu. Ja nastavljam dalje.

 

Idem da malo obiđem Višegrad, slikam se na ćupriji i nastavljam dalje.

 

20190515_131455.thumb.jpg.6202e2f523715e2fb17dd33651304ffa.jpg

 

 

Na izlasku iz Foče me opet obilaze Dubrovčani. Usporavaju, “smederevac ajde na piće”. Stajemo u onaj restorančić Janković, na samoj raskrsnici gde se pravo ide za Sarajevo a levo Trebinje i Nikšić i sve dole prema moru. Dubrovčani su baš neka gotivna ekipa. Jedino sam po imenu zapamtio Tonija. Nekako je najglasniji a ima i neku familiju oko Smedereva pa sam najviše sa njim pričao. Kaže da poznaje dosta motorista po ex yu. Mislim da sam i čitao nešto po forumima da ga ljudi pominju. Ta ekipa drži kafić Rocks kod starog grada u Dubrovniku i obećavam im da svratim u povratku. Gotivni ljudi. Išli su preko Bosne na moto skup u Slavonski Brod, pa Mađarska i Balaton, pa kroz Srbiju. Spavali poslednju noć na Zlatiboru, pa kući. Na Zlatiboru im sneg preko noći pokrio motore. Pokazuju mi fotke. Dobro je, ne tripujem se za hladnoću. Nešto sam već počeo da paranoišem koliko mi je na momente bilo hladno. Voze brže od mene a meni odgovara moj tempo, tako da oni nastavljaju dalje a ja polako za njima. Kažu imaju još 150 km, osećaju se kao da su stigli kući. Dosta dana su već na putu. Među njima je jedna dama sa trejserom. Starija ekipa od mene dosta a puni elana. Baš lepa pauza.

 

Stižem na Tjentište. Ovde nisam bio od ekskurzije u osmom razredu. Kad god sam išao na ovu stranu idemo prema Nikšiću. Tako da planiram lepu pauzu, fotkanje i malo da se prošetam. Ne lezi vraže. Kako sam sišao sa motora, kreće kiša. Kreće polako i za 3 minuta prelazi u baš ozbiljnu kišu. Gledam oblake, nema šanse ovo skoro da prestane. Kišno odelo mi je pri ruci tako da se brzo oblačim. E sad. Poučen iskustvom sa Transfargarašana od prošle godine, gde sam bio mokar kao miš, i u sandalama i čarapama išao na večeru. Sad sam kompletirao opremu. Kišno odelo, navlake za obuću, rezervne vodootporne rukavice a čak sam poneo i navlake za ruke. To majstore!

20190515_154749.thumb.jpg.99a1a45f14e9d3be5609322062a74cc6.jpg

 

Kiša pljušti al me baš briga. Čak mi je konačno toplo. Smanjim brzinu i lagano nastavljam dalje. Put prazan, tek poneko vozilo. Nemam pojma zašto je tako malo vozila. Prelazim Čemerno i spuštam se na Gacko, ali ne ulazim u grad. Šteta jer mi se baš nešto sviđa Hercegovina. Maj je, sve je zeleno, puno je stoke po pašnjaima, sve mi je nekako idilično. Čak i po ovoj kiši. Nekako sam baš uživao u vožnji. Kiša staje negde između Gackog i Bileće. Ne skidam još kišno odelo, nije joj verovati. Na samom ulazu u Bileću, stižem koga nego Dubrovčane. Sebe sam podsetio na onu kornjaču iz priče o zecu i kornjači. Prikačim se njima taman da ne moram da gledam znakove. Gospođa vozi poslednja i sve vreme se družimo na semeforima. Super lik. Oni idu u Mosko na čuvenu jagnjetinu a ja nastavljam dalje. Inače sam na ovom putovanju tri puta slušao priču o toj jagnjetini iz Moskog.

Brzo stižem u Trebinje. Prelep grad. Žena ima dosta familije ovde al nikako da odvojimo vreme da dođemo na više dana. Obećavam sebi da ću u budućnosti jedno putovanje posvetiti samo Trebinju i Hercegovini.

 

Kapiram da imam super prolazno vreme i da je red da napravim malo ozbiljniju pauzu. Sendviče sam odavno pojeo pa reko da odem na neku brzu hranu. Malo se raspitam kod taksista i predlože mi roštilj Denis. Taman mi je usput. Tu pravim malo dužu pauzu. Taman prepakujem kišno odelo i javim se kući. Krivo mi je što sam na ovom delu puta pravo malo fotki. Kiša me omela. Inače ja nisam neki ljubitelj fotkanja i snimanja. To radim čisto radi reda, da pokažem gde sam prošao. Volim da hvatam trenutke čulima, da pamtim mirise i osećaje. Fotografisanje mi nekako prekida trenutak. Ali šta je tu je. Nekih fotki će biti. Kameru sam uzeo klincima i montirao držač par dana pred put. Držač se polomio već u Pompeji. Probao sam da ga nabudžim ali ne ide. Tako da sam prestao sa snimanjima. Samo fotke. Imam osećaj kao da sam jedva čekao da ne moram da snimam. Skinuo sam jedno moranje sa glave. Na granici nema nikog. Ulazim u priču sa hrvatskim carinikom koji je takođe motorista. Raspituje se oko bolta. Nije ih mnogo viđao.

 

U Dubrovnik stižem pre 17h. Odmah idem da čekiram karte. Dobra odluka obzirom da se 5 minuta posle mene stvara ogromna gužva. Ovako dobijam još minum 2 sata da malo obiđem Dubrovnik.

 

20190515_201037.thumb.jpg.beb08d8485e2bdce84ce46649730ced3.jpg

 

Ovde sam poslednji put bio pre 30 godina na ekskurziji. Supruga ovde ima sestru od tetke kojoj sam obećao da svratim, ionako se godinama viđamo samo na nekim sahranama u Nikšiću. Imam samo 2 sata da upoznam grad, tako da ipak odustajem od obilaska familije. Odlučio sam da grad prođem motorom. Nema šanse da ga ostavim negde ovako natovarenog a nemam ni puno vremena. Kafica na brzaka u parkiću i krećem.

 

20190515_195812.thumb.jpg.464621bb1678cb6808624ee7e2b1433a.jpg

20190515_195822.thumb.jpg.e26570ce84f3d8ff72703586b96d5330.jpg

 

Prokrstario sam grad uzduž i popreko. Odem posle do nekog marketa da se malo snabdem stvarima za brod i polako na ukrcavanje. Kad kažem stvarima, mislim na pivo i grickalice. Inače pijem mnogo vode i generalno sam čitao da je pametno na ovakvim putovanjima kad menjaš mnogo gradova piti flaširanu vodu, pa sam stalno imao po par velikih flaša vode i par malih. Da me je neko pretresao bilo bi smešno. Pun motor vode.

 

Stajem u red za motore a samnom jedno 20 nemaca. Dede i babe sa velikim BMW-ima na kojima je pozadi fotelja. Gomila kofera svi spakovani i utegnuti. Baš nemaju osećaj za avanturu haha...

 

20190515_202042.thumb.jpg.66d5d5ef90d5ac78fd44ce43ed9b276e.jpg20190515_202044.thumb.jpg.b9ccce3bd30aced1a9ead3cc5bf0717f.jpg

 

Oko ukrcavanja je sve super organizovano. Motori sa strane, njihovi ljudi ga uvežu, postave sunđere nema da mrdne.

 

20190515_205117.thumb.jpg.3685598928c96d9cae3a29d1d2f44fe7.jpg

 

Tu mi bio smešan neki lik crnac. Kad ga vidiš afrkanac, kad počne da priča čist dalmatinac. Simpa lik al smešan ko cirkus.

Smestim se u kabinu. I pravo na palubu. Bio sam sam u kabini sa krevetom. To se nešto malo doplaćuje ali po mom nekom preračunavaju doplata za kabinu mi izađe kao normalno spavanje preko bukinga na kopnu. Tako da nisam hteo da se zezam po sedištima jer i ovako imam problema sa spavanjem.

 

20190515_214404.thumb.jpg.fb8bafe0e9fa9308483bbbae2eb19556.jpg

 

Izađem na palubu malo da fotkam, popijem pivce i polako na spavanje. Super sam prošao prvi dan. Umor ne osećam jer me još drži adrenalin a imam osmeh na licu kao nacrtan.

 

20190515_214138.thumb.jpg.f38fc09de3ce3246b1a923b0eba2a7c3.jpg20190515_214627.thumb.jpg.e969e0c3ed2a90e6cc8f1e0e28c64690.jpg20190515_214636.thumb.jpg.0682a07f7719077d6aeb0620dc50a2c7.jpg

 

Inače priča o motoru.

Prošle godine kad mi se ukazala prilika da kupim novi motor a pre toga sam vozio Kawasaki vn 800. Kojim sam inače bio jao zadovoljan. I sad razmišljam. Dopadaju mi se kruzeri, cafe raceri i generalno taj modern classic fazon, ali ako planiram putovanja treba mi motor za putovanja. Na kraju se ipak odlučim za Yamaha xv 950 bolt. Na duža putovanja idem jednom godišnje a ovako u lokalu ću ga voziti stalno. Nisam se pokajao jer se pokazao fenomenalno i za jedno i za drugo. O tome ću na kraju.

 

Ovih dana nastavljam s pisanjem. Koliko mi vreme dozvoli.

 

  • Sviđa mi se 31
  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • BJB Maxi Scooter Club, 802 postova
  • Lokacija: Beograd, Mirijevo
  • Motocikl: Honda silver wing 400

Reko ja putopisi samo prste. Pratim

Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 437 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: Honda Foresight 250

Bravo Smederevac :-)

Nešto malo drugačije, svidja mi se, podseća me na mene!

Nemoj mnogo da rastegneš.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 4966 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: XT1200Z Super Tenere

Gde si bio do sada...ovo pisanije ti ide super! :takoje:

Siciliju konačno odvozih pretprošle godine, samo što je u mom slučaju ekipa bila brojnija, svi su uspeli da prevazidju probleme i krenu.

A što se tiče slikanja, i ja nešto poput tebe...ne želim da prekidam trenutke uživanja, a i ne mora sve da bude na slikama, bitno je da je u glavi.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 29 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: Yamaha xv950 bolt

Pa da nastavimo ;)

 

Kiša sunce i dva mora (Drugi dan, četvrtak 16.05.)

Bari – Napulj - Pompeja – Sorento – Amalfi obala – Salerno

 

Budim se odmoran i pun elana. Tableta za spavanje od sinoć je odradila svoje. Pričao sam sa jednim drugarom oko tog spavanja na trajektu. Kaže da se nekad previše ljulja, nekad čuju motori i da se često loše spava ko nije navikao. To sam rešio tabletom.

 

Ulazimo u luku Bari. Predivan prizor, stvarno lep grad. Međutim, navukli se neki oblaci i vreme baš nekako ni tamo ni ovamo. To sam već video na netu ali se sve nešto nadam da neće i danas.

 

20190516_081633.thumb.jpg.13dc9d80c4521d5bbd4fe9ef3435b8f5.jpg

 

Mada što se mene tiče mogu i sekire da padaju:jee1:

20190516_081640.thumb.jpg.7708fbab2583238bdf20afd40bc1d500.jpg

 

 

Zahvaljujući onoj tableti spavao sam do samog ulaska u luku. Tj. kad sam izašao na palubu ljudi se već uveliko spremaju da izlaze. Ja nit se spakovao niti spremio. Uzimam kafu na brzaka i trk u kabinu na brzinsko pakovanje. Naravno, ja sam se majstor raspakovao kao da sam kući. Izlazim među poslednjima. Jaoj kakav dobar osećaj kad sam ponovo seo na motor.

 

Čoveče u Italiji sam!

 

Prolazim pasošku, carinsku kontrolu brzinski i stajem sa strane da dotegnem i pregledam stvari. Inače i kod ukrcavanja i sad kod iskrcavanja sve je fenomenalno organizovano, i pasoška kontrola i carina, ma sve. Jako lep osećaj.

 

Dok se spremam da krenem prilazi mi neki Tajlanđanin stariji lik. Isto motorista. Zanimljivo mi je da ćaskam ali postajem nestrpljiv. Izvini druže drugi put.

 

Pomenuh da se odlično snalazim bez gps-a. Ove google mape su strava. Malo je proučiš, pogledaš na streetview par orijentira na bitnim skretanjima i nema šanse da se izgubiš. Prolazim kroz Bari i izlazim na autoput za Napulj. Bari mi se mnogo dopao i krivo mije što nisam drugačije isplanirao vreme da ga malo obiđem. Počinje i kiša pa je svakako pametnije da pođem.

 

 

Već posle 10 min na autoputu kiša postaje baš ozbiljna pa moram da obučem kišno odelo. Stajem ispod nekog mosta i eto ti policije. Jako kulturni, pitaju da li je sve u redu, ja im objasnim da jeste i da samo oblačim odelo. Požele mi srećan put i odoše. Strava. Ovo mi se dešavalo posle još nekoliko puta. Policiju skoro da nisam viđao ali kad god sam se zaustavio na autoputu, oni se odnekud pojave, samo pitaju da li je sve u redu.

 

Do Napulja nema mnogo, nekih 250 km autoputem ali kiša lije kao iz kabla i baš je hladno.

 

Stajem na neku pumpu da doručkujem. Pumpa strava, ima i restoran i sve živo ali džabe. Dok sam razmišlja gde ću da stanem kiša polako prestaje.

 

20190516_130902.thumb.jpg.986d27dde7470fa53c80d8f1a441f6ad.jpg

 

Svakako ću požuriti. Ne skidam kišno odelo i doručkujem za 5 min. Nastavjam dalje.

 

20190516_130911.thumb.jpg.c9b5e0b9423ede14f6e8f24947bdd5db.jpg

 

Kako sam seo na motor, kiša počinje ponovo. 

 

Imam osećaj da ide zamnom. Nikako da izađem iz oblaka.

 

Posle neka dva-tri sata vožnje, prolazim kroz neki tunel od nekoliko km i izlazim sa druge strane planine. Čoveče koji šok. Prelepo sunčano vreme, u daljini se vidi Napulj, vazduh topao i miriše na leto. Kao da sam preskočio jedno godišnje doba. Mislim da sam se osušio za 3 minuta. Sad mi je vrućina. Stajem na neku pumpu da se presvučem i sredim.

 

E to je bio šou.

 

Stajem malo dalje i krećem da se skidam. Kišno odelo, rukavice duks, navlake za obuću..... gomila stvari na motoru. Onda odjednom primetim u blizini u autu sedi čitava porodica i gledaju u mene kao da sam pao sa marsa. Na motoru gomila stvari. Kako sam ovo uspeo da spakujem. Bilo kako bilo, ovde sam završio sa kišom za ovo putovanje. Posle toga me ceo put prati samo lepo vreme i uživanje.

 

 

Gledam plan za danas i kapiram da sam se prebacio sa planovima. Nema šanse da stignem sve. Moram nešto da izbacim iz rasporeda. Odlučujem da preskočim Vezuv. Nakako mi najmanje interesantan u tom trenutku.

 

Idemo dalje.

 

Sad zanimljiva situacija. Nailazim na neku naplatnu rampu na obilaznici oko Napulja i promašim traku. Pored trake za plaćanje kešom, karticom, trake za enp, postoji i traka gde možeš da uzmeš karticu i platiš od kuće u roku od 15 dana. Nigde ništa ne piše na engleskom a italijanski nemam pojma. Reko da platim, kad dobih samo papirić. Pomerim se malo da pogledam kako i šta. I na papiriću piše, platiti na aparatu ili karticom preko neta. Regularno slikana registracija. Ajd do aparata. Tamo reč ne razumem. Pitam one koji rade. Ma njih nije briga, ne zanimam ih. Inače iznos 2,5 evra. Ništa, idem dalje.

 

Toliko sam se posle tripovao za tu putarinu da to nije normalno. Nikad je nisam ni platio, jer sam zaboravio kad sam se vratio kući.

 

Prolazim pored skretanja Vesuvio. Žalostiv pogled ali šta da radim, ne mogu sve da stignem. Idem do Pompeje.

 

Ceo obilazak Napulja i put do Pompeje prolazi jako brzo obzirom da je to bukvalno par desetina kilometara ali je u tom delu gužva kakvu ja nisam nikad video. Kad rezimiram celo putovanje, kapiram da gužve koje sam taj dan video oko Napulja nisam više sretao. Nebrojeno automobila, motora, skutera, dostavnih vozila, kamiona...i svi jure kao da im život od toga zavisi. Brzo sam se uklopio u okolinu ali nije uživanje.

 

Srećom brzo stižem do Pompeje. Ovo mi je bila jedna od destinacija koje sam baš jako želao da vidim. Čisto da prođem, pogledam, osetim atmosferu. Gledao sam film, posle toga malo čitao i fascinatna mi je ta priča o gradu koji je silom prirode tako brzo nestao. A bio je biser u to vreme jako napredne civilizacije. Već sam odlučio da ne idem do iskopina i muzeja jer kažu da realno treba ceo dan da se obiđe, pa sam rešio da to uradim neki drugi put sa familijom. Sad samo obilazak.

 

20190516_145346.thumb.jpg.f5d2bab4147962d0f5f93e89e03002c3.jpg

 

20190516_145348.thumb.jpg.5d5f79939113d9c3e9d978111bc03281.jpg

Gradić je pun turista. Na sve strane parkinzi, hoteli, restorani i sve vreme se prolazi pored ograde iza koje se nalazi arheološko nalazište. Iskopine se prilično dobro vide sa puta. Interesantno da je taj deo Pompeje lepo sređen, doteran sa kaldrmom i lepim fasadama a drugi deo gradića tj. ulaz podseća na neko pregrađe iz istočnoevropskih filmova. Prljavo, rupe po putu, radnje sa kojekakvom robom (farbare, poljoprivredne apoteke....) koja dolazi do kollovoza. Prilično ružno i neugledno.

 

Svakako malo prokrstarim gradom, napravim par fotki i idem dalje.

 

20190516_145350.thumb.jpg.f95957cd5c4c2afc2a66c17c64592185.jpg

 

20190516_145355.thumb.jpg.9998325b5e9d3a82987c879a90d85948.jpg

U Pompeji vidim još jednu svoju ogromnu početničku grešku. Ovaj moj fazon pakovanja torbi i stvari na motor potpuno nema smisla. Ne mogu nigde da ostavim motor. Može da se mazne šta god hoćeš. Dovoljno je da neko samo pruži ruku. Razumem ja da se i koferi mogu obiti i svaka brava, ali opet ostaviti motor sa koferima na prometnom mestu ipak je mnogo sigurnije nego ovako natovaren. Danak neiskustvu.

 

20190516_152250.thumb.jpg.d957b6e78b9261db24bc831d9ab119d4.jpg

 

Kako bilo, idem dalje prema Sorentu.

 

 

Put ide uz obalu koja je prelepa.

20190516_155805.thumb.jpg.ff7ea76875c27c4b62fe577178538cb1.jpg

 

Ovaj deo obale je stvarno prelep. More je fenomenalno, prolazi se kroz idilična mala mesta i sve vreme se vide predivne vile sa vrtovima. Očigledno je ovo mondenski deo obale. Može se zaključiti i po automobilima u dvorištima i jahtama i gliserima u marinama. A i logično je obzirom da je preko puta ostrvo Capri. Što se tiče vožnje, prilična gužva i uzak vijugavi put, ali mi to ne remeti uživanje jer je pogled stvarno fenomenalan.

 

Posle nekih sat vremena stižem u Sorento.

 

20190516_153806.thumb.jpg.2ac0292127aa979b3b0d71428bd32035.jpg

 

Ovo je danas bilo najlepših 30km puta, definitivno. Sorento je jednostavno predivan. Ne znam da li mi se više dopada more, obala ili predivni gradić. O Sorentu sam dosta čitao i mislim da sam za ovaj gradić prvi put čuo baš na ovom forumu. Opet idem u obilazak grada motorom. To mi je nekako najlepši način da vidim grad kad je ovako sve na brzinu. A imam osećaj da bi neka mesta na ovom putovanju mogao da upoznajem danima.

 

20190516_153754.thumb.jpg.20a12b769042be8b810b3028724b11f1.jpg

 

20190516_153824.thumb.jpg.d7bd4e53fa9a1a4ac240dd7a5716d83f.jpg

 

Nailazim na predivni vidikovac. Odlučio sam da ovde napravim pauzu. Ne ide mi se u gužvu i kafiće. Hoću samo da uživam u pogledu i mirisima. Već je vreme ručku a mislim da ni vodu nisam pio od one pumpe pre Napulja. Toliko me je sve zanelo. Ajde samo još malo da se vozim pa ću svratiti negde na klopu.

 

20190516_155801.thumb.jpg.0d647c3b186150908ae5c36100942f50.jpg

 

Ovu dužu pazu koristim da nađem smeštaj za večeras. Galedam kartu, odlučujem se za Salerno. Taman još da prođem Amalfi obalu. Brzo nalazim smeštaj. Varijanta preko bookinga danas za danas je odlična. Uvek je malo ispod cene a obzirom da sezona još nije počela, mogu se naći baš fini smeštaji.

 

 

O Amalfi obali sam dosta slušao, čitao i gledao. Sve to nije ni prineti onome što se vidi. Čuo sam i priče o čuvenim gužvama, ali reko nije sezona neće biti strašno. Kakva zabluda.

 

Google maps pokazuje čudne stvari. Ako se vratim preko Pompeje oko sat vremena. Ako nastavim Preko Amalfija duplo više. Svakako sam krenuo da vidim ove lepote.

 

Preko prevoja se stiže brzo i lep je put. Svi su lokalni putevi relativno dobro održavani. Kako sam izašao na drugu stranu puca vidik kao iz filmova. Mojoj sreći nema kraja.

 

20190516_164121.thumb.jpg.bb02b7ffb3f95f9602cefff883c5c113.jpg

 

Brzo se spuštam do magistrale koja vodi kroz sva ona predivna mesta.

 

Nije mi jasno odakle se pojavljuju sva ova vozila. Dok sam prelazio od Sorenta prema drugoj strani, jedva da sam par vozila video. Sad polako ulazim u gužvu koja uopšte nije naivna.

 

Ako zanemarimo gužvu, put je predivan. Put sve vreme ide nekako sredinom planine. Na svakih 500m su vidikovci i mali parkinzi. Čini mi se da obala uopšte nema plaže. Pravo sa stene se ide u more.

 

20190516_163213.thumb.jpg.4aa9ad7faa24830e0d25618bf71a5619.jpg

 

I ako gde ima plaže, one su jako male. Sva mesta su napravljena kao kućice za ptice. Put prolazi sredinom mesta a svako do svoje kuće dolazi stepenicama. Kuće su prelepe, šarene i sve izgleda bajkovito. Ljidi su ovde živeli u stara vremena a žive i sad. Njima je sve ovo normalno. Nije mi jasno kako sve to funkcioniše. Od obične kupovine do unošenja stvari. Valjda su tako navikli. Sve je prepuno turista. Najviše ima azijata naravno, ali i drugih. Puno je minibuseva a ima i ovih velikih. Put je uzak i na mnogo je krivina na kojima se vozila ne mogu mimoići nego se prolazi naizmenično. Kroz mesta put ide sredinom mesta i tu je još uži tj. dovoljan je samo za jedno vozilo. Pa su to rešili tako što na ulazu i izlazu iz mesta postoji semafor. Čeka se bogami po 15 -20 minuta.

 

20190516_164113.thumb.jpg.9bac029197b86ed9b83856df71676a1d.jpg

 

 

Ja sam naravno vozio po propisima. Stigao me je malo umor a valjda i uzbuđenje šta sam sve video i doživo u jednom danu. Stajem fotkam, Uživam u pogledu, Shvatam da ovim tempom nema šanse da stignem do mraka. Već mi je i gorivo pri kraju. Možda jedina mana bolta je mali rezervoar. 12 litara je baš malo. Troši oko 4 litra ali svakako već posle 200 pali lampicu pa mi ubacuje crva u glavu. Nema veze sipaću gorivo negde usput. Naravno za svih ovih 60tak kilometara nisam video pumpu.

 

20190516_180413.thumb.jpg.b8e837c7bff765c2b36fbbfe0a138043.jpg

Ja vozim po propisima  i obilazim baš kad je bezbedno, čekam na semaforima, a oko mene zuje skuteri i motori. Ej nisam lud idem i ja. Već na drugom semaforu kapiram foru. Prolazim na crveno i pandur mi daje znak da ubrzam. Motori se posebno gledaju tj. ne računaju da smetamo i tolerišu nam i preticanja i semafore. I ostali vozači poštuju motorcikliste, pomeree se kad te vide, propuste, nema nervoze. To je i realno. Samo pomislim šta bi bilo da smo svi u autima, bilo bi nas milion.

 

Ajde da se i ja malo prilagodim lokalcima. Dajem gas, obilazim gde god mogu i sa leve i desne ali čoveče ništa ne stižem da vidim i da uživam u prizorima. Ma baš me briga kad ću stići, ovde sam da uživam. Nije prijatno da gledam dok me tete sa cegerima na skuterima obilaze al šta da se radi.

 

20190516_180405.thumb.jpg.14587b98db06a7b303bed28db244dff2.jpg

 

20190516_180409.thumb.jpg.ab6225c7964e1147225f66f966df18c2.jpg

 

Uazim u Salerno pred sam mrak. Samo da nađem pumpu i idem u smeštaj. Pumpe nema kao za inat a smeštaj sam našao 6-7 km iznad grada.

 

20190516_203440.thumb.jpg.3e2829928b2a63d0f5fd6aa1cf6a0784.jpg

 

Mnogo mi se dopalo na fotkama. Lako nalazim.

 

20190516_203446.thumb.jpg.0fe07674d1228d37500e35cba3f8405d.jpg

 

Deda i baba drže pansion i ja sam im jedini gost. Malo popričamo i preporuče mi sjajan restoran pored crkve. Mislim da je to jedini restoran u selu. Tek sad kapiram koliko sam gladan i žedan. Celo popodne nisam pio vodu a nisam jeo od Barija. Koji mi se u ovom trenutku čini da sam ga obišao u prošlom životu.

 

20190516_203450.thumb.jpg.0d2e085787f376cb9d68ad7a83de14e6.jpg

 

 

Idem na večeru pa spavanje. Ne mogu da stignem da upijem sve lepote od umora.

 

Sad plaćam još jednu školu.Ne naručuj hranu gladan.

 

20190516_195322.thumb.jpg.9735401af20d1de325b99a854266354c.jpg

 

Restoran je prelep. Drži ga porodica lokalaca i vidim da je sve nakako porodično. U restoranu sedim sam, mislim da sam baš takvo vreme pogodio. E sad. Niko u restoranu ne zna reč engleskog.

 

20190516_195328.thumb.jpg.84814ca9d2b8ad7cccb1c6933574f433.jpg

 

Dolazi neki lik iz kuhinje sa kojim nekako mogu da se sporazumem. Sad sam ukapirao a posle čitao na nekim forumima. Što god ti ponude dodatno se naplaćuje, Uvek treba pitati. I kad se naručuje iz menija treba pitati da li to spada u tu cenu. Nemam pojma kako ovo nisam znao.

 

20190516_192919.thumb.jpg.acd9a3555af6e5fc1b942c14a8ea1ac8.jpg

 

Naravno oči mi gladne. Naručujem sve i svašta. Hoćete tu salatu sa mocarelom. Da. To znači dobićete i porciju mocarele i još nekih sireva, i tako dalje....

 

Svakako nije strašno, jer je sve preukusno a i račun nije bio baš ludački. Više mi je bilo krivo što nisam mogao da pojedem sve te lepote. Jedva sam im objasnio da mi spakuju. Taman sam imao hranu za sutra.

20190516_200020.thumb.jpg.9986746e618d48781d3cd6a5241d83f2.jpg

(Inače ne volim da slikam hranu, ali na ovom putovanju sam jeo po nekim restoranima totalno zabačenim, gde sam uvek dolazio po preporukama lokalaca. Hrana ima neverovatan ukus. Jednostavno sam imao osećaj kao da mi hranu sprema neka moja nepostojeća italijanska baba, koja je sve donela iz svoje bašte:lol2: Na kraju kapiram da je i hrana deo putovanja i deo upoznavanja neke nove obalasti i ljudi.)

 

20190516_192302.thumb.jpg.59159c821bd0a3ad9b18eb673df6e934.jpg

 

Pio sam neko prelepo lokalno pivo.

 

Sad pravo na spavanje, i za sutra imam velike planove.

 

Dobar osećaj, probudio sam se na Jadranskom moru ležem da spavam pored Tirenskog:)

20190516_153757.jpg

Promenio član sdpunk
  • Sviđa mi se 15
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 695 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: Suzuki GSX650F K9

Sjajno, skroz si me uvukao u priču! Imaju ove lonely wolf putešestvije neku posebnu draž... Naravno - lakše, zabavnije, bezbednije, praktičnije etc.  je putovati u (probranom) društvu ali kada si sam onda ti se otvara mogućnost da se, kao sunđer, potpuno utopiš u avanturu i upiješ utiske duboko u sebe. 

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 224 postova
  • Lokacija: Novi Beograd
  • Motocikl: BMW R 1200 GS LC ADV

Padaju mi razne putne ideje kada citam ovakve putopise i gledam ovako lepe prizore. Super ti ovo pises.

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 224 postova
  • Lokacija: Novi Beograd
  • Motocikl: BMW R 1200 GS LC ADV

Mozes li napisati posto je bio trajekt i koliko je kostala (ako se placalo bilo sta od ulaznica) neka od ulaznica za pompeju?

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 55 postova
  • Lokacija: Beograd

odličan putopis, detaljan, a bići detalniji kada odgovoriš na post iznad.

Sviđa mi se i motor, dobar izbor uz malu pomoć logike... inače, ne vidim avanturu o ovakvom putovanju sa GS-om..

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 2387 postova
  • Lokacija: Srbija, Kikinda - Padej - Novi Sad
  • Motocikl: Trenutno ponosno vozim T15SL
Pre sat vremena, Nebojša S je napisao:

Sviđa mi se i motor, dobar izbor uz malu pomoć logike... inače, ne vidim avanturu o ovakvom putovanju sa GS-om..

Avanutra ne zavisi od toga kojim prevoznim sredstvom putuješ, već koliko znaš da uživaš.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.







×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja