Jump to content

Moto Zajednica

kalas

Karibski Gusar na GS-u

Recommended Posts

  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye

PALA JE ODLUKA :jee1:

Jedva da  je proslo 60 dana od pada u hotelskom kupatilu, gde sam polomio desnu ruku i kuk.
Kad stize poruka: objavljuje se ruta od 2 dana i 1000km. Fale 3 nedelje.
Povod: godisnjica rodjenja tvorca slobodne Dominikanske Republike - Juan Pablo Duarte.
Mogao bih ga uporediti sa Karadjordjem.
Ali, nisu oni bitni. Bitno je da ce da se vozi :)

ruta completa.JPG

 

Neverovatnom brzinom, lista ucesnika raste.
U momentu, odlucujem. Idem!
Upisujem se kao broj 15.
Pitam se da li sam normalan, jer  se jos uvek krecem, pomocu staka i invalidskih kolica :dilema:
Da li cu izdrzati :zbunjen:
Sta ako se desi nesto i opet se polomim:zbunjen:
Da li uopste mogu da se popenjem na motor:zbunjen:
Milion pitanja, nijedan odgovor:zbunjen:

 

014EC113-A14C-4179-A14F-498C08145DE4.thumb.jpeg.30acff5db0be7308d319e593ecdb609d.jpeg

Oblacim se i odlazim do motora. Uz malo truda, penjem se :jee2: 

Palim ga. Drhtim od srece. Izlazim iz garaze i pravim krug po kraju.
Osecam svaku neravninu na putu. I to u rucnom zglobu, a i u butnoj kosti koju drzi metalna sipka od nekih 30cm, usrafljena u kuk.
Uspesno se vracam u garazu I zakljcujem da cu ipak moci za 3 nedelje.
Gledam telefon, vec doslo do 50 ucesnika.
Adrenalin radi.
Definitivna odluka pada :na_glavi:

 

ISCEKIVANJE :Bandolero:

Sledece tri nedelje provodim u iscekivanju. Ojacavajuci zglob kako bih mogao davati gas.
Desna “noga” me ne brine uopste. Svakako je ne koristim u voznji.
Zasto:zbunjen:
Zato sto je nemam ispod kolena. Imam protezu.
Ali njom ne mogu da kocim.
Nisam napomenuo, da sam pre 3 godine, imao nezgodu na motoru :bicikl:
Udarila me pijana gospodja od pozadi. Kucala poruku na telefon.
Nije me Videla :jok:
I otkine mi nogu. Posle amputacije, ostalo 10 cm ispod kolena.
Uz put, izgubim i desno oko :tuzno:
Ali nista od toga nije bitno.
Bitno je da sam se vratio.
Bitno je  da sam posle te velike nesrece napravio oko 10,000 km.
Bitno je da cu opet voziti :jee3:

motor_pas_covek.jpg

NULTI DAN :lol2:

 

Konacno stigao dan :)
Dan posle neprospavane noci od emocija.
Dan kad cu krenuti ka mestu, odakle zapocinjemo rutu.
Dan kad cu videti od cega sam napravljen.
Ponosno oblacim opremu.
Pantalone, cizme, jaknu, rukavice, kacigu. Pakujem stvari u top box.
Koje sam prethodno ubacio u kese. U slucaju kise. Nema nista gore, negó stici negde mokar, nemas suvo da obuces. Jer je sve mokro :popovanje:
Penjem se na motor i razmisljam :tras2:
Ako mi bude naprono :zbunjen:
Vraticu se.

014EC113-A14C-4179-A14F-498C08145DE4.thumb.jpeg.30acff5db0be7308d319e593ecdb609d.jpeg

Krenuo sam.
Imam oko 250km do odredista. Celo telo obasipa osecaj zadovoljstva. Ne skidam osmeh sa lica.
Izlazim iz grada. Dolazim do zanimljive deonice pune krivina.
Prosarano Off/On road. Uziveo se u voznju. Obaram motor :moto2:
Leva. Desna. Leva. Desna…
Ima li lepseg osecaja od pravilno odmerene krivine.
U jednom momentu, spustam se toliko u desnoj krivini da mi cizma kaci asfalt… i boom.
Pada mi noga tj.
Proteza i povlaci se nazad. Uhvati me jeza.
Podignem se na levu nogu i vratim desnu na svoje mesto.
Srecom, na tome se zavrsilo.

Stizem do odredista. Santo Domingo. Bas tamo gde je pre vise od 500 godina stigao i Kolumbo. Reservisem sobu u starom delu grada.

Zona Colonial. Na par ulica od kuce Kolumba.
Nalazim se sa prijateljem koji je stigao sa drugog kraja ostrva. Iz Punta Cane :dobrodosli2:
Veceramo zajedno, dok turisti zagledaju motore.
Slikaju se. Ali ne pipaju.
Sutra zajedno izlazimo sa presotalih 97 kolega.
Vecinu poznajem.

Zadovoljan odlazim na spavanje, jer sam uspeo da ubacim motor u podrum.

Bas ispod sobe. Gde cu spavati. Bolje receno, pokusati spavati. 
Umaram se od prevrtanja po krevetu.
Vec je 4 u jutro. Krecemo u 6h. Nema sna.
Uzimam nesto za spavanje, jer vec druga noc bez sna.
A ceka naporan dan.

 

IMG_0171.JPG

 

PRVI DAN :jee3:

 

Budim se pola sata kasnije od planiranog. U zurbi ídem ka salónu Motorrad  :BMW2:  Santo Domingo, odakle je bio izlazak.

 

IMG_0266.JPG
Par ulica pre negó sto cu stici, pocinju da se vide svetla i cuje brundanje motora.
Zurim da stignem, da nadjem prijatlelja od sinoc. Ja sam ga pozvao na voznju.
Prvi mu je put da izalzi na tako dugu rutu i sa toliko puno motora.
Ne pronalazim ga.

IMG_0268.JPG


Vozi GS800. Beo-crn, sa crvenim ramom. Ako nema takvih 15 u grupi nema ni jedan.
Zovem. Ne javlja se. U momento zakljuucujem da je on napred.
Krece paklena voznja i obilazenje svih :rat2:
Gledaju me u cudjenju.
A ja samo gas-gas.  Zanimljivo je da ovde policija, uglavnom ne dira motore.

 

stari brod.JPG


Nedavno su poceli da uvode radare. Kad naidje motor, oni ga spuste.
Neki se prave pametni, pa hoce da zaustave. Ali naravno. Ne stajes :nanana:
Posle pola sata ludacke voznje, primetim da vec odavno nisam presao nikog.
Vidim da sam obisao i prvog u koloni.
Stajem pored puta da sacekam.

701 i plaza.JPG

Razmisljam kako je sreca sto Adventure riders, ne idu u formaciji.
Svi voze svojim ritmom pa se formiraju grupice od 5,6,10 motora, same od sebe. 
Zadovoljan sto ne ispadoh kreten.
Zovem druga. Ne javlja se.
Pomisljam da se uspavao ili odustao :zdravo:
Nastavljam dalje.

 

Prvi stop.JPG
Pravimo prvu pauzu. Sipanje goriva. Kafa. Neko pivo, iako je 9h u jutro.
Ne pronalazimo nacin da uhvatimo sve kamerom, pa dajemo 2 dolara vozacu bagera koji se nasao na benzinskoj stanici. Podize dvoje sa kasikom i napravi se slika :lol2:

 

IMG_0329.JPG
Par minuta pre nego da krenemo, stize drugar. Inace Spanac. Carlos.
Ima 8 motora i kaze da mu fali jos jedan da bi bio kompletan.
Ima celu teoriju o idelanom broju motora.
No, bitno da se nadjosmo.

Nastavljamo rutu. Uzivanje na maksimum.
Odjednom izmedju svih tih: GS :BMW2: KTM :ktm: Vstrom :vstrom:  Africa Twin:africa: Husqvarna…
Pojavljuje se ludi Brat: Salvador. Biker Biker. (Inace predsednik MC Nativos. Prvi  MC klub u Dominikanskoj republici.

Svojevremeno dali odobrenje da se formiraju Hells Angels ovde).
Na svom trula visnja Harliju – Road King  Obilazi sve redom. Ispravlja krivine.
To sve ne bi bilo cudno, da od planirah 1000km, nema bar 300 off road.
Od tih 300, bar 100 zahtevan off road. Puno kamenja velikog.
Reke do kolena. Pesak. Prilicno zahtevno.
Setih se Njegosa I one cuvene: “ Boj ne bije ljuto oruzje, vec boj bije srce u junaka”.
Istina. Ziva istina.


IMG_0261.JPG
Iako ne zelim stati, zastajemo, da malo predahnemo i napravimo koju fotku.
Odabiram odakle  puca najbolji pogled da slikam motor.

IMG_0264.JPG

 

Vidim mnogo kamencica.
Ipak odlucim da ídem preko njih. Hocu lepu sliku.

Cudno se ponasa motor.
Jedva ostadoh na tockovima. I dalje ne kontam.

Stajem levom nogom, koja odlete gore negó na ledu.

 

motor i kakao.jpg
Sreca, vec sam bio spustio nozicu. Trce dva mestana prema meni.
Masu rukama i nogama da se ne pomeram :gaa:
 I dalje ne kapiram, sta se desava, ali vidim da je nesto cudno.
Onda shvatim da je to kakao. (zvanicno, Dominikana ima najbolji kako na svetu :sampion: Verovatno je zbog toga tako klizav),
koji su oni bacili po asfaltu da se susi.

Nisam do tad znao, ali sad znam da je to nesto najklizaviije, na sta sam naleteo u zivotu.
Zamisli, male klikere koji su oblozeni nekom masom, koja je sama po sebi klizavija od leda.
A jos to sve okruglo. Ne znam se jel se vise kliza ili kotrlja :aha:
Nekako vadimo motor nazad i ja zadovoljan sto sam ipak ostao na “nogama”.

Nastavljamo dalje voznju. Konacno stize Off road. Puno kamenja, ali nije problem 90-100 km/h.
Imam nove Mitas gume 50/50. Resavaju odlicno. Puca kamenje na sve strane. Obilazim redom.
 Mada Oni sa Husqvarna 701, KTM 690, 790 Adventure R… Odose braca samo oblak prasine vidim :rat2:
Od tolike prasine, ne vidim da ulazim na asfalt.

 

IMG_0297.JPG
I naravno, presek od jedno 10-15 centimetara. Nekako cimnem I dignem prednji tocak malo.
Naleti zadnji. Cujem puce nesto kao puska. Pa zatim struganje koje se gubi u daljni.
Pogledam nazad. Nema top box-a. Okrecem se i nazad po njega.
Nalecem na sve manijake, koji se primili pa krenuli da me jure. 
Prolecu svi, kao metak. Molim boga da me svi vide.

Priblizava mi se beli GS, sa kutijom na rezervoaru i mrsavi kolega sa belom kacigom.
Stajem. Covek Nemac :moto3:
Bas on isao iza mene, kad se to sve desilo. Drzao propisno rastojanje pa nije naleteo na kutiju.

Razmisljam, sto ti je Nemac druze. Sreca da nije bio neki Dominikanac ili drugi latino, jer bi naleteo na kutiju i ko zna sta bi se sve desilo.

Pita me odakle sam. Kazem iz Srbije. Nije krio udusevljenje.
Kaze: “Ja sam bio u Beogradu od ’95 do ’98, godine, zaduzen za Nemacku ambasadu”.
Zna po neku rec. Zapamtio jela, pica… Kafane. Po najvise, zapamtio lepe zene sa nasih prostora :Sloper:
Sad je ambasador ovde u Dominikani.

Nastaljamo. Naizmenicno ide, off road, pa nazovi asfalt. A na svakih kilometar, dva… Lezeci policajci.
Ovde stavljaju lezece ko - kako hoce. Nije regulisano.

 

IMG_0277.JPG
Nego jednostavno zamesas malter i napravis lezeci. Neki preteraju, pa naprave barikade.
Koje samo adventure motori olako prolaze.

IMG_0158.JPG
Svi ostali, muka.

Leva krivina ispred mene. Asflat, ali je kisa nanela neki sljunak tako da se asvalt ni ne vidi.

Na sred krivine, nekoliko motora. Stoje ljudi. Trag. Otisao neko pravo.

Gledam malo dalje. Crni GS800. Kad ono Zlatko. On je naseg porekla, ali odrastao po svetu pa je i zaboravio nas jezik.
Prvo sam mislio da se folira, medjutim, stvarno zaboravio.
Nateklo mu stopalo. Pao motor na njega.

IMG_0366.JPG

Skiuo cizmu pa ne moze da ja obuje. Kao i obicno, u grupi doktora, advokata, inzenjera, sudija… Svega.

Doktori bajkeri pogledali, kazu nije to nista. Mozda je malo pukla neka kost ali mozes nastaviti.
Evo ti ovaj lek nista neces da osetis.
Nastavlja dalje u carapi do nekog centra da mu snime nogu.

IMG_0148.JPG

Vec proslo podne. Stizemo u vojnu bazu. Blizu granice sa Haitijem. Jedna od najsiromasnijih drzava na svetu. Zvanicna vera im je vudu. Sutra cemo imati deo rute preko Haitija. Sto se moze videti na mapi, gde oznacena kompletna ruta.

U toj vojnoj bazi imamo obezbedjen rucak.

IMG_0118.JPG
Nisam napomenuo da imamo kompletnu pordrsku ministarstva odbrane. Nekoliko stotina vojnika na usluzi. Besplatno. Cast im je da mogu da pomognu i stavljaju svoja sredstva na raspolaganje.

IMG_0195.JPG

Ukljcujuci i helikopter.

Koji srecom nije bilo potrebe da se koristi, ali je uvek bio na 5 ili 10 minuta udaljenosti.

IMG_0163.JPG


U njihovim bazama smo imali Rucak i veceru u Subotu i rucak u Nedelju.

rucak dan prvi.JPG
 

Iako je Karibska zemlja bez reda i pravila. Oseca se cvrsta vojna ruka.
Sve je kao pod konac. Oni sto sluze hranu, imaju maske, kape, rukavice…

 

IMG_0122.JPG
 

Znam da je to u vecini mesta sasvim normalno, ali to je ovde nesto sto izaziva smeh.

 

IMG_0134.JPG

 

Posle kraceg predaha, idemo ka San Juan de la Maguana, manji gradic na juznom delu ostva.
Tu imamo veceru i spavamo.

Do tamo, postoje dve ruta.

Jedna Enduro, druga Dual.

 

IMG_0245.JPG

 

Asfalt i blazi off road. Izabiram ovu drugu. Sunce upeklo.

Stezem da sto pre stignem i popijem koje ladno pivo.
Pomaze adventure kaciga. Sunce ne bije direktno u lice.

Ali na brzini od 150-160 zna da cimne glavu.

 

IMG_0249.JPG


Dolazimo do nekog lezeceg od bukvalno pola metra. Ostar.

Pored stoje dva GS1200.

 

IMG_0136.JPG


Naleteli kazu sa oko 150-160km/h.
Istina, pravac od jedno 3 km. I na sred - lezeci.

Naravno neobelezen.
Popucale zice prednjeg tocka na oba motora.

Jedan skroz kleknnuo napred. Drugi se iskrenuo.

 

IMG_0159.JPG
 

Sreca nisu pali. Uspeli ostati uspravno.
Dolazi vojska, njih 5 dizu motore na kamionet.

Idemo dalje.

 

IMG_0260.JPG

 

Ulazimo u grad. Vec popdnevni sati.

Idem do hotela gde imam reservaciju.
Na parkingu ostavljam da operu motor, iako to izbegavam na ruti.

Ali ovaj put je bi toliko prljav da sa pogazio pravilo.

 

IMG_0322.JPG

 

Konacno stizem u sobu. Ceka me veliki izazov. Okupati se.  

Naravno bez proteze. Izazov. Tu nastaje ludilo.

Kupatilo u plocicama Koje se prvih par sekundi iskvase.
A pomerati se po mokrim plocicama na jednoj nozi.. tj. Skakutati…

Nije ni malo naivno.

 

IMG_0315.JPG
 

Poslednji puta kad sam ceo dan vozio motor i stigao u hotel da se okupam… Izklizao se i izlomio.
Sto sam vec ranije pominjao.

Srecom, sve prolazi u najboljem redu.

 

IMG_0367.JPG

 

Zurim na Lobby, gde sam se dogovorio sa Ambasadorom da cemo se naci i da castim pivo zboog top-boxa. Stizem prvi.

Cekam par minuta i krecemo u potragu. On zeli da proseta, meni se i ne seta sa protezom pa ídem motorom. Subotnje predvecerije izmamilo sve na ulice. Tresti muzika sa svih strana. Hocemo da sednemo i popijemo koje pivo.

Ali nismo za ambijent gde su lokalci koji su vec popili koju flasu ruma i posmrkali par grama belog.

IMG_0374.JPG 

 

Inace, ovde u kompletu: belo+rum+dama=20 dolara :Sloper: :cirka2::vutra:
Ko voli nek izvoli.

Nalazim kao neki fast food, ako se uopste moze tako nazvati. Preko puta glavnog parka. Uzimam pivo I saljem lokaciju. Ubrzo i on dolazi. A pivo hladno. Imaju dobro domace pivo. Presidente.
Tip Pilsner. Uvek je hladno, do granice zamrzavanja.

Nista ne leze bolje na ovu vrucinu.

 

IMG_0334.JPG
 

Dok sedimo, prilaze, nude sex, drogu, traze pice… Svasta nesto.
Ja vec posle 2-3 koji su prisli, postjam drzak i odbijam ih, malo i bezobrazno.
A diplomata… Isto odbija sve, ali na neki nacin, toliko fin, da sam samo sedeo i posmatrao.
Tu sam video sta znaci biti diplomata. To je neki drugi nivo.

Posle par piva i vecere (neka vrsta corbe u koju ide pilece, svinjsko i govedje meso. Zelene banane, krompir, i jos oko 3-4 vrsta plodova koji se vade iz zemlje, Uz beli pirinac i salata avokado), svako ide u svoju sobu. Neki nisu odoleli ulicnim ponudama, pa su poveli meleskinje, crnkinje, haicanke….
50 nijansi crne, bukvalano.
Do kasno u noc lupaju kreveti, cuje se galama, zveckaju stikle… :zvizduk:

 

IMG_0170.JPG

DRUGI DAN :zdravo:

 

Osvanula je Nedelja. U istom hotelu imamo opciju za dorucak. Moze se poruciti topli sendvic.

Napravljen od tost hleba, sunke i sira. I druga opcija je tipican dominikanski dorucak.

dominikanski dorucak.JPG

 

Dva przena jajeta, dva parceta przenog sira, 3 koluta przene salame i pire od zelenih banana.

Sve zajendo bar 2000 kalorija.

 

IMG_0185.JPG
 

Vec u 8h prisutvujemo u istoj bazi, gde smo vecerali, podizanju zastave.
Od tamo, krecemo u brda.

Brat sa harlijem se vraca nazad i jos nekoliko njih koji su imali obaveza.

 

IMG_0331.JPG
Jednom kolegi zena rekla: “danas cu imati sex, sa tobom ili bez tebe”.  Odleteo!

 

IMG_0205.JPG

Kako god, ostaje preko 70 motora, spremno za avanturu.

Jedan od ucesnika, vredan pomena je svakako Gospodin od 73 godine. Felipe Beltran :sampion:

IMG_0183.JPG
Spanac. Sa Palma de Mallorca. Zivi ovde vec 25 godina. Vozi motor pola veka.
Ucestvovao na Paris Dakar osamdesetih. Sin ga je nasledio i uspesno zavrsio isti relly 2008.

IMG_0295.JPG

Ima 5-6 motora. Za ovu rutu je odabrao GS310. Zanimljivo da mu je dijagnostikovan rak, jos pre 20 godina. Ali, drzi se stari. Sigurno gazi milioniti kilometar na dva tocka.

IMG_0308.JPG
Nije ga lako pratiti u krivinama.   

Prolazimo kroz manja pogranicna mesta. Sa leve strane nam je Haiti. Sa desne Dominikana.

IMG_0180.JPG
Kao vremeplov, bar 200 godina unazad. Iza nas Kairbsko more. Koje se vise ni ne vidi.

IMG_0209.JPG
A ispred, najveci vrh Kariba.
Pico Duarte. 3168 metara. Negde pise i 3064.

IMG_0162.JPG
Istinu niko ne zna. Svi su merili razlicito.
Dobio ime, upravo po tom gospodinu u cije ime i vozimo ovu rutu.

IMG_0176.JPG

Vec odavno nema asfalta. Nece ga ni biti jos dugo. Kap kise nije pala mesecima.

konji.jpg


Prasina toliko velika da ne znam uopste kako vozim.

IMG_0306.JPG

Sprzeni pejzazi.

 

magarci.jpg


Planine u daljini. Magarci. Konji.

 

crnac i kuca.jpg
Drvene kucice, pokrivene nekim limom. Na ko zna koliko desetina kilometara nema vode.


IMG_0206.JPG
Struja? ne verujem ni da znaju da postoji. Desetine jadne dece. Neki goli. Skoro svi bosi. Neuhranjeni.

 

IMG_0259.JPG
Na svaki par stotina metara po 10-15 ili 20 njih. Tu i tamo po neki stariji.
Kad naidjes, svi ponavljamu isto: “dame 5 peso” sto znaci, daj 5 pezosa.

IMG_0225.JPG
Na kraju se sazalim i stanem. Izvadim 100 pezosa. Oni svi nagrnu na mene.
Morao sam da podginem glas, da bi stali.

IMG_0304.JPG

Opet nailazi diplomata. Staje.
Vadi novcanik deli im sitnis. Oni srecni. Odmah sve belezi kamerom.
Ne gubi strpljenje ni u jednom momentu.

IMG_0258.JPG

 

Nastavjljamo dalje. Opet uzivam u voznji :jee3: Sve je super :rat3: Odjednom udara neki kamen u metal. U momento shvatim da mi je odleteo neki kamen ispod prednjeg tocka tamo gde je nekad bila cevanica  Opet mi spade proteza u nazad. S tim sto sam ovaj put morao da se zaustavim. Skinem sve i ponovo stavim. Jedan od retkih momenta, kad pomislim: Bas dobro sto imam protezu.

 

moj motor.jpg

Stizemo Tatjanu. Bajkerka plavusa. Vozi GS700. Beo sa crvenim ramom.
Steze ga. Obilazim je popreko u preglednoj krivini :moto2: Nastavlja za mnom I nalece na kamen.

IMG_0157.JPG
Busi joj se prednja guma. Prezicnije receno, krivi felna. Krece da ispusta. Od tad pustam ostale da prodju i vozim ispred nje pazeci da ne ostane. Divim se kako uopste uspeva da vozi, sa tako praznom gumom.

IMG_0357.JPG

Posle nekih sat vremena dolazimo do manjeg naselja, gde uz pomoc drveta i cekica ispravljaju felnu i duvaju je ponovo. I dalje nastavljam ispred nje.  

IMG_0294.JPG

Obilazimo GS1250, sa raspadnutom prednjom gumom. Ide polako. Jos 2 motora ga prate. Znam ih sve. Pokazuju da nastavimo. Vec dolazimo na asflat.

Proslo podne. Mnogo malih mesta i raskrsnica. Na svakoj vojska signalizira put. Proslo je podne.

IMG_0211.JPG
Stizemo i do poslednje base, gde imamo rucak. Nedeljni rucak. Svinjsko pecenje bolje nego sto sam bilo gde jeo u Dominikanskoj Republici. Tu se pojavlje i Zlatko.

IMG_0350.JPG
Sa nogom u gipsu, ali ne odustaje. Negde je bio na snimanju.
Zakljucili da je slomljena jedna kost u stopalu.
Ali ce ici do kraja.

IMG_0305.JPGZavrsavam rucak, i sam krecem nazad kuci. Idem ka seveu, a ostali ka jugu.
Imam jos preko 200km.

IMG_0309.JPG

Vec je sve asfalt. Na pocetku lepe krivine. Zanimljivo je.
Posle dosadni pravci. Ne stajem, samo stezem.

IMG_0310.JPG
Povremeno obidjem manje grupice onih koji su ranije krenuli sa rucka. Povremeno zastoji.

IMG_0311.JPG
Predizborne kampanje. Svadbe. Sahrane. Mirisi.
Neoprezni vozaci. Na sve strane piju.

IMG_0313.JPG

Ovde je sasvim normalno da se vozi i pije. Pivo, rum, viski… Sta god. Ako policija nekim slucajem i zaustavi, postojanje alkohonog pica se ignorise.

IMG_0312.JPG

Oni hrabriji, traze da im das malo da i oni popiju. Nije neobicno videti ljude na manjim motorima i da u levoj ruci drze litarsko pivo u sve staklenoj flasi.

paraiso i ja.jpg

Stizem kuci!
Mrtav umoran, ali zadvoljan.
Supruga i deca puni srece da sam stigao kuci ziv i zdrav.
Ponosam na sebe jer sam sve izdrzao. Skidam opremu i u glavi, planiram sledecu rutu.

 

 

 

IMG_0135.JPG

IMG_0184.JPG

IMG_0296.JPG

IMG_0314.JPG

IMG_0351.JPG

IMG_0382.JPG

IMG_0383.JPG

IMG_0386.JPG

ruta completa.JPG

sprzeni pejzazi.jpg

  • Sviđa mi se 25
  • Hvala 14
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • REWadventure.com, 7029 postova
  • Motocikl: KTM 690 enduro, BMW R1200GS, Beta RR390

Zbog ovakvih kao ti, volim što pripadam ovom bratstvu! 

 

Veliki naklon tvom duhu, a bogami i telu koje ga izdržava. ;)

  • Sviđa mi se 2
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 3845 postova
  • Lokacija: Rotterdam, the Netherlands
  • Motocikl: Triumph Daytona 955i SE

Dobra plavuša! :)

Svaka čast na snazi. Imam kolegu koji vozi fjr sa protezom umesto leve ruke. Sve se može kad se hoće.


Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk Pro

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye
Pre 1 sat, Bigor je napisao:

Svaka cast legendo:care:

Ta Dominikanska Republika nesto ko raj za bajkere:moto3:

Hvala druze. Klima je idealna. Samo je problem sto je ostrvo pa nestane puteva :) mora se vozi neki adventure sto i nije neka mana. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 487 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Stršljen
1 hour ago, kalas said:

Ali nista od toga nije bitno.
Bitno je da sam se vratio.
Bitno je  da sam posle te velike nesrece napravio oko 10,000 km.
Bitno ja da cu opet voziti :jee3:

Fantastična priča !

Hvala ti što si me podsetio na ono što sam nekako usput izgubila , na to zašto volim vožnju na dva točka i šta mi motori u životu znače. A mnogima od nas život znače :).

Čini mi se da nema jačeg pokretača i intenzivnijeg osećaja od onoga kada pobediš sebe i ponovo se vratiš u sedlo.

 

Svaka čast na ogromnoj upornosti i snazi da kada padneš ma koliko težak udarac pretrpiš , ustaneš i ideš napred sa istim ili još većim žarom i leptirićima u stomaku.

Moje veliko poštovanje!

 

Želim ti mnogo lepih i bezbednih kilometara a znam da će ti oni doneti veliku radost i sreću.

Jer bitno je da si se vratio i da opet voziš :takoje:

 

 

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye
Pre sat vremena, severian je napisao:

Zbog ovakvih kao ti, volim što pripadam ovom bratstvu! 

 

Veliki naklon tvom duhu, a bogami i telu koje ga izdržava. ;)

Hvala drugar. Zbog pripadnosti bajkerskom bratstvu sam i uspeo da se izborim. Kad je trebalo krvi, braca stajala u redovima da daju. Kad je trebalo novca, organizovali skupljanje po celoj latino Americi. 

 

Takodje kad vise nije bilo pomoci ovde, tezak oblik sepse i pustili kuci da umrem... braca bajkeri u Srbiji docekali i sve sredili da sa aerodroma idem pravo na Banjicu. 

 

A sto se tice izdrzavanja: ubedjen sam u onu: Sto te ne ubije - ojaca te. 

  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Misbehave Responsibly, 1334 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: FZ6S

Hvala ti za ovaj medikament-putopis. Ne leči Koronu, ali blaži mentalne posledice izolacijskih mera u kojima se nalazimo.  :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye
Pre sat vremena, Savan je napisao:

Dobra plavuša! :)

Svaka čast na snazi. Imam kolegu koji vozi fjr sa protezom umesto leve ruke. Sve se može kad se hoće.


Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk Pro

To ja nasa Tatiana. Pravi ortak. Evo slika :) vozi gs700, HD y H701. 

imam isto drugara iz Argentine sto nema levu ruku. Imao nesrecu u autu. Sad vozi afriku automatik. 

C143D979-3CBC-440D-887F-407AD71723B6.jpeg

  • Sviđa mi se 3
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye
pre 35 minuta, makikt je napisao:

Fantastična priča !

Hvala ti što si me podsetio na ono što sam nekako usput izgubila , na to zašto volim vožnju na dva točka i šta mi motori u životu znače. A mnogima od nas život znače :).

Čini mi se da nema jačeg pokretača i intenzivnijeg osećaja od onoga kada pobediš sebe i ponovo se vratiš u sedlo.

 

Svaka čast na ogromnoj upornosti i snazi da kada padneš ma koliko težak udarac pretrpiš , ustaneš i ideš napred sa istim ili još većim žarom i leptirićima u stomaku.

Moje veliko poštovanje!

 

Želim ti mnogo lepih i bezbednih kilometara a znam da će ti oni doneti veliku radost i sreću.

Jer bitno je da si se vratio i da opet voziš :takoje:

 

 

Hvala puno na lepim recima. 

Veoma mi je drago sto sam uspeo preneti deo osecaja putem teksta i slika. 

Neverovanta je ta strast prema motorima koja nas povezuje. 

 

U najtezim momentima je upravo ta ljubav prema motorima davala snagu i volju da se borim. Do 34. Puta sam brojao ulaske u operacionu salu. Posle sam prestao da brojim. 

 

Jedini strah koji sam imao je da ostanem previse invalid da ne mogu vise na motor. Istina, sad sam oko 70%, ali se osecam super. Napravim po 500km u danu. Vise mi ne treba. 

 

Upornost iznad svega! 

 

Veliki pozdrav 

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye
Pre 2 sati, СајберГастарбајтер je napisao:

Auuuu kakvo ludilo od voznje. Citajuci tekst, kao da je bajkerski Battle Royale, reli na LSD-u....na kraju ostane samo jedan koji uspeva da stigne do kraja.. ti majstore... :care:

Svaka cast.

Hvala kolega.  

Veliko mi je zadovoljstvo, sto sam uspeo preneti delic atmosfere sa ove fenomenalne rute. 

Veliki pozdrav

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 27 postova
  • Lokacija: Dominikanska Republika
  • Motocikl: R1200GS Rallye
Pre sat vremena, drs je napisao:

Hvala ti za ovaj medikament-putopis. Ne leči Koronu, ali blaži mentalne posledice izolacijskih mera u kojima se nalazimo.  :)

Hvala tebi. Mozda ne leci Koronu, ali sigurno dize imunitet :) 

Priznajem da sam pomislio na to da ce neka bajkerska prica sa nepoznate teritorije, dobro doci u ovim teskim danima.

 

  • Sviđa mi se 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 4929 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: XT1200Z Super Tenere

Ovaj putopis je mnogo vise od putopis. Štivo koje daje nadu i hrabri!

Drugar sa kojim sam napravio mnogo kilometara i mnogo hleba pojeo sa njim zajedno ima nepokretnu levu ruku i kraću levu nogu, a i dalje vozi i radi više nego mnogi zdravi. Otac mi nema desnu nogu, ali iznad kolena...iz ličnog iskustva sam video koliko je volje potrebno da se nastavi dalje. U tom smislu ti čestitam na svemu! Svaka čast!

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 4 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: GSR 600

Hvala druze sto si ovu avanturu podelio sa nama. Osećao sam se kao da sam i ja bio deo nje. Procitao sam u jednom dahu.
Zelim ti jos mnogo bezbednih km.

Sent from my RNE-L21 using Tapatalk

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 997 postova
  • Lokacija: Planine i vukojebine
  • Motocikl: Suzuki litra
On 20.3.2020. at 22:54, kalas je napisao:

belo+rum+dama=20

Auuuu brate... Prodajem kuću, razvodim se, prodajem motor i dolazim na Karibe da živim. Kupujem husqvarnu 701 i samo prangijanje po ceo dan a uveče ta kombinacija za 20 dolara.. :)

Inače respekt za tebe, da i dalje voziš motor posle takve nesreće. Ovo je jedna od najzanimljivijih priča koje sam pročitao na putopisima. :sampion:

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.







×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja