Jump to content

Moto Zajednica

makikt

Qingqi i CRF - Prvi put po rumunskim planinama

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 464 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Stršljen

Kako se moto sezona polako približava kraju a suvih i toplih dana će biti sve manje nastojimo da iskoristimo na najbolji mogući način ovaj dragoceni dar jeseni, tople dane i lepo vreme i napravimo još po neku vožnju sa liste želja :).

Dani su kraći  a raspon temperature od najniže jutarnje do najviše dnevne dostiže i do 18 stepeni ali uz dobar plan i rešenost može da se izveze lep krug po Rumuniji od nekih 370 km za dva dana. Biće da je ovde ipak odlučujuća bila volja obzirom da se plan izjalovio još pre nego je počeo da se realizuje :)

A plan je bio sledeći ...

Dogovorimo se Radomir i ja, pošto smo pomno prateći vremensku prognozu zaključili da će vikend ( sad već pre dve nedelje :) ) biti suv i topao, da u petak popodne krenemo našim dvotočkašima do Bele Crkve, tamo prespavamo i ujutru nastavimo za Rumuniju vozeći po proverenom treku koji su prošle godine vozili Alp i Peđa ( lord oblivion ).

Ovu rutu je Alp već opisao u temi Rumunija van asfalta a ja ću ovde ispričati naš doživljaj vožnje a i zgode i nezgode koje su je pratile :)

Dakle, u četvrtak smo se pakovali, pa prepakivali, kupovali sitnice koje  mogu da zatrebaju, razrađivali plan šta da obučemo, šta da ponesemo a šta je viška, gde ćemo da spavamo ako se nešto iskomplikuje pa nas noć uhvati u šumi i sl...

Pa je tako Radomir poneo šator i vreće za spavanje za svaki sličaj i sve je to uspeo da spakuje u torbu nešto malo veću od moje.

Kojom magijom nemam pojma :neznam:

A baš sam mislila da sam ovaj put bila izuzetno racionalna u pakovanju i tako pobila čuvenu teoriju da žene ne umeju da se pakuju :). Ipak idemo na off road, ne možemo opteretiti motore više nego što je neophodno. Samo je pitanje šta je neophodno :wacko:

Na kraju u četvrtak veče, motorče je bilo spakovano i spremno da ujutru krenem prvo na posao a onda popodne za Belu Crkvu.

U petak ujutru u punoj opremi upalim ja motor i krenem kad ono nešto počne da tandrče i da se lomi u prednjem delu a neće ni da vuče. Auh , pomislim gotov je - crkao Zelenko! Ja očajna i zbog motora a i zbog propale vožnje, sve mislim prestaće, možda je nešto privremeno. Ali vraga, motor kako krenem kao da melje kamenje ( što nije bilo daleko od istine :) ) , cima, preskače, ma užas. Jedva se nekako vratih do kuće, parkiram ga, brže bolje se presvučem i trk na posao.

Radomiru javim da nam je vožnja propala i to ne samo ova nego i sve moje buduće jer u glavi već vidim Zelenka na izdisaju.:gaa:

Zovem Peđu i molim ga da dođe popodne da pogleda motor i da dijagnozu, jer naravno potajno se nadam da ja nemam pojma, da nisam dobro čula, da motor u stvari radi i da je neki bezazlen kvar.

I naravno pogađate, tako je i bilo :)

Zelenko je živ i zdrav ! Kakvo olakšanje . Ništa mu ne fali osim prednjeg lančanika koji je gotovo bio bez zubaca pa je lanac šlajfovao i lupao .Osim toga ispod poklopca, kada je Peđa otvorio pronašao je kamen veličine loptice za stoni tenis ( suvenir sa poslednje vožnje po Ljuboviji i okolini ) i pola kese zemlje.

Lančanik smo privremeno zamenili starim rezervnim sa nešto većim brojem zubaca što je uticalo na prenos i otežalo vožnju uzbrdo ali nedovoljno da odustanem od plana i vožnje po Rumuniji.

 

Prvi dan ( subota 12.10.2019 )

 

Plan je doduše morao da se koriguje, odnosno došlo je u pitanje hoćemo li imati dovoljno vremena da izvezemo ceo trek obzirom da smo sada morali da pođemo , ja iz Beograda a Radomir iz Novog Sada u subotu ujutru i istog dana da vozimo prvu polovinu off roada a to je nekih 180 km.

Kako su jutra već dosta hladna nismo mnogo rano krenuli od kuće, Radomir oko 8h a ja nešto kasnije. Ja sam prva stigla u Belu Crkvu, negde oko 10,45 a odmah za mnom i Radomir. Sunce je već toplije grejalo pa je sve bilo mnogo lakše, a možda je to samo od adrenalina zbog predstojeće vožnje.

 

P_20191012_111138_1_p.thumb.jpg.0c9428404ed4f7f0fc3c7e5748db5680.jpg

 

P_20191012_111224_1_BF_p.thumb.jpg.b51664a59b2c7b16f7ac213cf7cec35f.jpg

 

P_20191012_111702_1_p.thumb.jpg.b949b2cf62a5ca95b0e5c5cdefa30fca.jpg

 

Već je bilo skoro podne a nismo još ni ušli u Rumuniju . Ali raspoloženje je bilo na nivou i već smo bili rešeni da se svojski potrudimo da izvezemo celu rutu planiranu za prvi dan i do mraka stignemo u Oršovu pa smo u to ime pre napuštanja Bele Crkve rezervisali smeštaj u jednom finom pansionu na obali Dunava u Oršovi.

Pre prelaska granice još jednom finalne pripreme za vožnju, natankovali smo gorivo, razmenili nešto novca, doručkovali u pekari, učitali trekove, pustili snimanje rute , jakne još nismo poskidali, po asfaltu se vozi brže pa je hladno  i konačno krenuli :).

Rumunija ! Draga i tako poznata iz jednog drugog ugla . Puno puta sam vozila njenim asfaltnim putevima i,gledala ta lepa brda, doline i planine i želela da prođem kroz njih, preko njih, da uđem u njeno srce, osetim i doživim lepotu njene prirode u potpunosti.

A to može jedino ako se zađe duboko u prirodu, u šume, na proplanke, duž obala reka, tamo gde ničega drugog nema osim tebe i nje. 

Po ulasku u Rumuniju skrećemo odmah desno preko Nere i sporednim putićima vozimo pored Dunava sve do Moldova Veche gde se odvajamo od reke i krećemo ka unutrašnjosti u brda. Posle mesta Garnic počinje pravi off. Sve su to široki makadamski, zemljani i šumski putevi, lakše ili srednje težine sa par izuzetaka. Vijugaju preko brda pa dolonom uz reke, kroz netaknutu prirodu daleko od naselja, ljudi i kuća.

 

Nera

 

P_20191012_124435_1_BF_p.thumb.jpg.3e7d24bf81b2f988c793cdcce25a5902.jpg

 

Pa Dunav ...

 

P_20191012_130203_1_p.thumb.jpg.719317cf5299c39826b99dd2b0df4d35.jpg

 

A onda u brda ...

 

P_20191012_155546_1_p.thumb.jpg.be9f5e3e2f28fc39f7ed2d00b2c47347.jpg

 

image-0-02-04-fc40c481c9fd5d5dfb88f9597a532c399225d5e2e053d9194a958ed77da2e009-V.thumb.jpg.fb22b0e088c415434d3abe697e6e282e.jpg

 

Tamo gde sunce slabije dopire šumski putevi su mokri i blatnjavi sa puno bara. Kroz svaku sam prošla pa su mi do uveče čizme i čarape bile mokre kao da sam plivala u njima :)

 

P_20191012_154451_1_BF_p.thumb.jpg.ebdfddee046ef543b34b32a5b67834ba.jpg

 

P_20191012_162048_1_BF_p.thumb.jpg.65121ca0a2bcde5d0f9d2bf5b6ecccad.jpg

 

P_20191012_162033_p.thumb.jpg.df955ccd89d6f054a11ad52825bfb909.jpg

 

P_20191012_161344_1_p.thumb.jpg.782bc2a1699dccbacc718300d3bb05c5.jpg

 

image-0-02-05-f4190a04e55d45508f965987e8c761be3286ac71af0d94afa431da2e35b9a148-V.thumb.jpg.9a5a628fe147b139a61e4f9f1d763f48.jpg

 

Kod mesta Lubcova ponovo izbijamo na Dunavsku magistralu. Lepi plavi Dunav okupan jesenjim suncem uvek moćan i dostojanstven prosto vuče da zastaneš pored njega.

 

image-0-02-04-3698f0feee2e8a495d5b3f4c95278616358d7b280bacf878956258178440cdc7-V.thumb.jpg.8dd8ab12d020b83be7c3103e01b94f32.jpg

 

P_20191012_162601_1_p.thumb.jpg.612696d6e18ce948652fe68883f978f7.jpg

 

Do Brezasce vozimo magistralom a onda ponovo u brda .

Prvo šumskim putem koji prati tok istoimene rečice a onda raznovrsnim putevima ponegde čak i sa malo većim nagibom  i krupnim kamenom gde se moj Zelenko malo i pomučio da izađe sa ovim produženim prenosom. Ali dobar je, nije me izneverio. Svuda je izvukao. Radomir je sa lakoćom sve uspone savladao , naročito jer je pred put skratio prenos pa je njegov crf veselo štrikao uzbrdo. Posle penjanja uzbrdo moramo i da se spustimo nizbrdo.

 

P_20191012_163040_1_p.thumb.jpg.5bc90aa323b97aff04221ebb2434c55d.jpg

 

P_20191012_170213_1_p.thumb.jpg.8747d3eb203dca1977bb86292f776b8d.jpg

 

Kolotrag na putu - krivac za moju pogolemu masnicu na nozi :)

P_20191012_170234_1_p.thumb.jpg.46e891258bc4420480c9450085d9042c.jpg

 

P_20191012_170754_p.thumb.jpg.16e6977ed589fee244960b405b3afcb0.jpg

 

Putem koji prati korito reke Mraconie spuštamo se ponovo ka Dunavu tačno kod stene u kojoj je uklesana glava Decebala, poslednjeg kralja Dačana.

Mrak je već padao kada smo izvezli poslednje metre makadamskog puta i izašli na asfalt.

Bio je to dugačak dan. Ostalo je još dvadesetak kilometara asfalta do našeg prenoćišta.

 

image-0-02-04-e0d1f3ed16281b8cf7576580a4c56ab0263cf5c24435a7f94275b3ca22d20514-V.thumb.jpg.a0033743c86e1f0faa253e91141e45aa.jpg

 

image-0-02-04-fec34cdd2ec1ad388d40b3ee58598c9c4a89e691b45223f808c40b74d1eb16bd-V.thumb.jpg.b6ee88535ebf1cc26ee1500d37256391.jpg

 

Umorni ali zadovoljni zbog uspešnog dana, odlazimo na zasluženi počinak . A i naši verni konjići koji su nas bez problema doveli do današnjeg cilja.

Više nema dileme, izvesno ćemo izvoziti ceo trek. Ni moja bolna masnica na nozi od proklizavanja na kolotragu neće biti smetnja za sutrašnji nastavak putovanja, ovaj put dublje i višlje u planine.

Najveća nadmorska visina u prvom danu je bila oko 850 m a pređenih kilometara od ulaska u Rumuniju oko 180. Kada se na to doda još mojih 100 km od kuće i Radomirovih 200 , bogami dosta smo se mi navozali od jutros :)

 

Drugi dan ( nedelja - 13.10.2019 )

 

Pansion u kome smo odseli nalazi se odmah pored Dunava. Ima lepe ,nove apartmane a što je najvažnije radilo je grejanje tako da je to posle dugog i napornog dana i mojih mokrih nogu došlo kao poručeno.

 

image-0-02-04-4e3da9a75c12890f65caf572ba9e6f0da0c0172969374c861649b4bba8c56a74-V.thumb.jpg.c21612f331382d8f563e35b2a0b1aa17.jpg

Jutarnja kafa pored Dunava

image-0-02-04-5d4e69d6e19b30d76cfffbac09cc5aa5bef8d7dde1a7ba46df556dafa0db7370-V.thumb.jpg.0e7acf1572f781771150e2687da6a4af.jpg

 

Dobro smo se naspavali  a onda odmorni, dopunjenih baterija krenuli smo u osvajanje dugog dela naše rumunske rute.

Iz Oršove smo se malo vratili nazad do mesta Eselnite odakle skrećemo na makadamski put .Neko vreme vozimo uz reku a onda se penjemo ka planinama. Ove prve planine ka čijem vrhu se penjemo su Almaš planine i to je ujedno i najviša tačka do koje ćemo se tog dana popeti, na nekih 1100 m a sam vrh  Svinecea Mare je visok 1225 m.

Predeli kroz koje prolazimo očaravaju svojom lepotom. Možda zato što sam bila odmornija i manje pod pritiskom jer off vozimo odmah od početka dana, danas sam baš uživala u vožnji. Teren je bio nešto zahtevniji nego prethodnog dana ali to nije predstavljalo problem. Zadovoljstvo je bilo potpuno.

Nebo čisto plavo, probijalo se tu i tamo kroz visoke krošnje drveća i ta igra svetlosti i boja pravila je veličanstven prizor.

 

P_20191012_155618_p.thumb.jpg.7fbcf13a5532361fdfa9f16a54fcd461.jpg

 

Nisam mogla da odolim svim tim predivnim pejsažima koji su me okruživali pa sam malo, malo zastajkivala da slikam. Radomir nije bio baš previše srećan zbog toga, strahujući sa razlogom hoćemo li završiti off po danu i stići kući u neko pristojno vreme.

Ali lepota prirode opija, čini da zaboraviš sve i poželiš da što duže traje trenutak.

Ovaj deo današnje rute do vrha možda mi je i najlepši. Popevši se prolazimo pored nekog rudnika uglja gde smo jedva utekli čoporu pasa čuvara.

 

image-0-02-05-911b2721cf4ae4afba7167531cf22709a6d2cb2e2bcacbbe64309faba1cbc5a9-V.thumb.jpg.dab8c6908be9db0c2d794f50b9218b91.jpg

 

P_20191013_104510_1_p.thumb.jpg.f7ace43fdbc54ebc3f568fcb0a5ca5d7.jpg

 

 

P_20191013_131912_1_BF_p.thumb.jpg.31a535ecf2ee88b86c844e8176af5f65.jpg

 

P_20191013_133233_1_p.thumb.jpg.d35f7c549ecb13f9feed69d2a37b9bdf.jpg

 

P_20191013_133316_1_BF_p.thumb.jpg.9491c7ff0d5bd909accec44f49e0865e.jpg

 

P_20191013_134737_1_p.thumb.jpg.9e8b6ce134122356d257657afffe1842.jpg

 

image-0-02-05-e26d494173b4d01895bfe13f804ce4bf417505aa8d73b8988b9b690484b9223f-V.thumb.jpg.4f7e113bcd921a314e861cc2ea614aa6.jpg

 

Dalje šumskim putem, pa preko proplanka dolazimo do jednog strmog, malo nezgodnijeg potoka niz koga se trebalo spustiti. Oprezno i polako i to smo uspešno savladali pa smo u podnožju napravili pauzu za doručak.

 

image-0-02-05-d3ab902f532428a265bc5ecb1c46edb3a63c6a6a9d35ca919ed882404c4cae30-V.thumb.jpg.df60bd792f7b09ab34fb67387110cc10.jpg

 

image-0-02-05-8138d20becab1cea3f3112739129c367c9250871abdf29d37b75fb10d7ee37d5-V.thumb.jpg.c40b1360943c118bf9a4d71fd329d9f4.jpg

 

 

Sledeće zanimljivo mesto na današnjoj ruti je Eftimie Murgu, interesantno zbog kompleksa vodenica koje su u funkciji a par njih su otvorene su za posetioce.

Mi nažalost nismo mogli da se zadržavamo ali to je svakako nešto što bi trebalo posebno obići a dostupno je asfaltom.

 

P_20191013_140304_1_p.thumb.jpg.29232d9f991c94de3134c81a255f86d5.jpg

 

image-0-02-05-fa66900c3fc537452b62cef8a29760c2a985cf59925c059da0a395e62549b0e2-V.thumb.jpg.24fb7c0672fb53576b1c30b0eb0870e6.jpg

 

Ruta nas dalje vodi obroncima zapadnih rumunskih Karpata. Putevi se smenjuju od finog makadama, preko krupnog kamena a ponegde i zemljanih putića kroz šumu. Malo se spušatmo, malo se penjemo i tako redom. A pogled fantastičan.  Zlatni proplanci, prošarani drvećem sa žutim i svetlo baron listovima stvaraju sliku kao iz bajke.

Ni Radomir nije ostao imun pa i on ponekad izvadi telefon da zabeleži ovu lepotu.

 

P_20191013_154424_p.thumb.jpg.06257e0a9c5e9b726e5601715b2e29ab.jpg

 

P_20191013_164523_1_p.thumb.jpg.0930a5a8bea80c8054b9ef8ccc7b82e9.jpg

 

P_20191013_164533_1_BF_p.thumb.jpg.ae2ed200bd3400fe6a67275bf58ac02b.jpg

 

P_20191013_165021_p.thumb.jpg.208ef1b12c2eea198c1727ca91e5b783.jpg

 

P_20191013_165031_p.thumb.jpg.95a1a5d78784b52845f9939f6676d596.jpg

 

P_20191013_155105_1_BF_p.thumb.jpg.d719f5f20d9c414b5623f38767262394.jpg

 

P_20191013_155404_p.thumb.jpg.c7bf6ab8a0a7d2144d291eee289a7d50.jpg

 

U nekom trenutku vozeći kroz  šumu nailazimo na šumarsku kuću i dva čoveka ispred.

Radomir je prošao pored njih a meni su mahnuli da stanem. Ja stanem ali ništa ne razumem šta mi čovek priča. Priča nešto na rumunskom i maše rukama ka šumi. Kad je shvatio da smo stranci odmahnuo je rukom da nastavim. Ne znam šta je hteo, moguće da smo bili u nekom nacionalnom parku u kome nije dozvoljena vožnja a čovek kad je video da ga ne razumem odustao je i pustio da nastavimo.

U tom delu je put ponovo išao pored neke rečice, ne znam tačno koje, ali pretpostavljam da je pritoka Nere.

 

I tako malo, po malo ,gore, dole, gore, dole stigosmo do Nacionalnog parka Nere.

A onda na gotovo ravno makadamskom putu bez ikakvog vidljivog razloga u trenutku dok sam vozila stijeći sklopio mi se prednji točak i brzinom svetlosti sam se našla na zemlji. Moj pad je propratio takav tresak da ga je Radomir čuo sa poprilične udaljenosti.

Pri padu sam udarila u zemlju laktom leve ruke i šeširom kacige. Imala sam protektor na ruci ali bez obzira udarac je đavolski zaboleo. Radomir se vratio, podigao motor kome je pukla prednja maska i ručica kvačila.

Da bi me ohrabrio malo se šalio sa mnom. Tvrdio je da sam sigurno zaspala kad sam pala tako na ravnom  putu :) .

Kako sam pala, pojma nemam.  Verovatno je koncentracija malo oplala i mala nepažnja je dovela do pada, ili sam nesvesno jače stisnula ručnu kočnicu  a možda sam i naletela na neki kamen ...

Bilo kako bilo, trebalo je nekako osposobiti kvačilo da mogu da vozim najmanje još 150 km do kuće. Sreća mislili smo na ovakve nepredviđene okolnosti pa smo poneli lepljivu traku i njom zalepili rućicu. Poslužila je ravno do kuće :).

A ruka, pa ruka je bolela ali nisam skidala protector da pogledam kako je. Nastavili smo dalje i tek posle Saška Montane kada smo izašli na asfalt stali smo da se obučemo jer je već dan izmicao i postalo je hladnije.

Tada sam videla da mi je protector pri padu odrao i raskrvavio lakat. Lakat nije povređen, protector ga je dobro zaštitio, samo je malo odran i dosta ugruvan. 

Skinula sam protektore da me ne stežu misleći da dalje nema više offa i da je asfalt sve do kuće.

Ali nije bilo tako. Neposredno posle Saške Montane ruta ponovo skreće na zemljani put.

Već je pao mrak a put je valovit sa mnogo kolotraga. Radomir je predlažio da izađemo na asfalt zbog moje ruke. Međutim do granice nije bilo još mnogo .

Odlučili smo da idemo trekom i završimo ga do kraja sad kad je ostalo još samo deset, petnest kilometara.

I završili smo ga. Ponovo ispraćeni čoporom pasa koji su se pojavili odnekud iz mraka izbili smo sa tog zemljanog puta pravo na granicu.

 

Sjajan vikend i lepa vožnja. Ni lakat koji boli nije mogao da pokvari zadovoljstvo.

U Beloj Crkvi pravimo dužu pauzu da večeramo i  malo predahnemo a onda pravac kući.

Još sam imala toliko snage da Zelenka operem pre nego sam ga smestila u garažu a ja prepuna utisaka , zadovoljna zbog uspešno izvezene rute i ostvarene želje da ove sezone vozim po rumunskim planinama i sama  sam otišla na počinak.

Lakat već prolazi, a Zelenko će dobiti novu ručicu kvačila, lančanik i lanac da uhvatimo još malo ove suve, tople jeseni i napravimo još po neku lepu vožnju :)

 

P_20191013_165103_1_BF_p.thumb.jpg.bcf4d217538e1c0b28a2dd9a96717c04.jpg

 

Ruta

 

965484711_Rumunijacelamapa.thumb.jpg.aef2253e17810b5be17e5816f75ddf47.jpg

 

 

 

  • Sviđa mi se 4
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Ne silazi, 6088 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: XT600E 3TB ADV '90

Odlično !
Ode Zelenko po Jevropi :D

Inače, odvozali ste i deo zvaničnog TET Romania

TET-Romania-FB-01.jpg
WWW.TRANSEUROTRAIL.ORG

Romania - 2096km - 5-15 days - TET - The Trans Euro Trail - Europe's Dirt Road Adventure - Download the full GPX route for free today

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.

×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja