Jump to content

Moto Zajednica

"Pofočkanje" 2019 - Slovenija - Grčka _ (Putopis)

Recommended Posts

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Pred početak ovog putopisa još jednom objašnjenje iz paralelne teme šta to uopšte znači "pofočkati se".

 

E pa počnimo …

 

Ideja je bila da na put krenemo u trojki. Sandi, njegov kolega s posla (nismo upoznati) i ja. Naravno, kao i prošle godine bio sam odlučan da 16. maja krećem, pa šta bilo. Iskreno, u nijednom momentu nisam posumnjao u Sandija, da bi mogao da stisne rep međ' noge. Sandi je lik, u kojeg sam siguran kao u pištolj. Čovek od reči. Putem putopisa upoznaćete nas bolje. Nekoliko dana pred polazak Sandi stiže sa vešću da se kolega s posla predomislio jer je mislio da je skok do Grčke ono tipa dva tri dana. Aha. Ništa. Idemo nas dvojica sami. Šta smo rekli, rekli smo.

 

Kao što pomenuh jednom pre, ne vozimo motore sa foteljicama i setom kofera pa su tu potrebne malo drugačije pripreme. Napunio sam torbe nekim dekama i glupostima da bi na dvorištu testirao kako će stvar izgledati na motoru, kad se napakujem za put. Ništa pozitivno na prvi pogled. Moje pauk mreže i elastike nisu ni blizu sigurne za takav poduhvat pa sad ti traži backup. Koga prvo zvati nego iskusnog »starog lava« @nemo pitanjem da li slučajno u svom magazinu ima neke gurtne, vezice, … Drug Pavle nije bio kući (gde će biti nego na moru) pa mi je organizovao preturavanje po njegovoj garaži uz pomoć poštovane gospođe. Našao prave gurtne, kablove, điđemiđe i trk kući na ponovno testiranje. Zatežem torbu na motor kao neprijatelja. Nema mrdanja. Jeste da je u njoj ćebe ali to je to. Stvar pretestirana.

IMG-5275.jpg 

 

IMG-5276.jpg

 

IMG-5307.jpg

 

Veče pred put uzimam torbu, izbacim ćebe i ubacujem »minimalno« potrebno za put. Pomažem si sa listom od lani. Nešto još dodatno eliminišem, nešto dodajem. Iskustvo je pripomoglo pametnijem pakovanju iako za sledeću avanturu imam još fore za napredak. Drugi deo oko priprema bile su gume. Sandi je sve to lepo rešio u pravo vreme a ja se nešto nećkao u principu imaju one još fore ali ko zna šta će biti posle »jadranke« i tamo usred Albanije. Ništa. Odlučim ja da preobujem Dukca ali me sada kao i uvek steže vreme. Na poslu i kući da rešim otvorene stvari zahteva svoje vreme, kojeg nemam za menjanje guma. Zamolim Sandijevog sina da sa Dukcem skoči do servisa, ja dogovorim cenu i tako je i bilo. Dukac na novo obuven a ja sada u glavi miran. Neprocenjivo.

Deo priprema bilo je naravno i planiranje rute. Uz pomoć vas kolega ovde sa foruma i uz pomoć čitanja putopisa i nekih drugih kanala. Plan je bio do Grčke kompletno uz more dok smo si dozvolili opcije, da se deo puta vraćamo po unutrašnjosti. Jer je Sandi posle povratka planirao na svadbu u Bosnu, trebao mu je bar jedan free day posle puta, zato smo rutu zastavili kao dosta dinamičnu. Šta je bilo interesantno, da smo rutu samo jednom zajedno uz kafu pregledali i posle toga praktički nikakvih komplikovanih sastanka, detalja, …. Jedini dogovor je bio »četvrtak, 16.5. pred 8 kod mene na kafi«. I tako je i bilo.

 

IMG-5309.jpg

 

 

 

 

 

  • Sviđa mi se 12
  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Četvrtak, 16.5. pred 8 ujutro džezva već vri. U Sandijev tajming ne sumnjam. Stežem torbe, ovaj put kao prijatelja, kojeg dugo nisam video i veselim se avanturi. Popijemo kafu, definišemo stajanje na pumpi posle 8 kilometara i gas. Još prva fotka pred kretanje i piči Mile. Destinacija za prvi dan nam je topao poziv na ručak i prijatno druženje na jedrilici kod Murtera gde nas dočekuje Pavle - Nemo.

 

IMG-5328.jpg

 

 

Stajemo na pumpi, puno natovareni i mislim si kako ja leti jutrom gledam natovarene motoriste pred avanturu i čekam kad će i moj momenat. Evo ga. Da vam kažem, fenomenalno. Ufff. Krećemo, Sandi ispred. Nekih 300 metara posle pumpe neki lik blica ali je Sandi već potegao dalje. Malo smanjujem gas i imam zašto. Ono komunalno govno sa radarom u Fiat Pandi stalo uz put i maltretira narod. Sandi ga nije video ali izgleda da je prošlo OK jer se još do danas nije požalio oko »čestitke«. Prvi deo, do Postojne idemo na autoput i silazimo na regionalku preko Pivke i Ilirske Bistrice do granice. Sve ide lepo. Ulazimo u Hrvatsku i stajemo na pumpi ispred Rijeke gde sa brigom gledamo na aplikaciju za stanje na cestama. Zbog bure za motore, prikolice, … zatvoren je deo između Novog Vinodolskog i Senja te Karlobaga i Sv. Marije. Ama ništa optimitično. Šta sad? Zovem Pavla koje su nam alternative? Predlaže Pavle jedine opcije ali nam ne mirišu. U tom momentu kroz parking na pumpi prolazi službeno belo vozilo sa plavim lampama. Zaustavljamo ovaj put mi njih. Staju  oni, pitamo mi njih kako sad proći po magistrali. Kažu oni da su iz zatvora. Al vidim u uniformama pa se sastave kockice. Predlažu isto kao Pavle. Hvala drugari. Smislit ćemo nešto.

 

IMG-5329.jpg

 

IMG-5330.jpg

 

IMG-5331.jpg

 

IMG-5334.png

 

IMG-5335.png

 

Zajašemo svako svoga doru i po staroj prema Novom Vinodolskom. Moram reći da nije duvalo nego u ovom slučaju jako puhalo i to konkretno. Duva tek tamo nekih par stotina kilometara niže. Po obilaznici oko Rijeke malo nas razbaciva po autoputu pa smanjismo brzinu na neku stotku. Neugodno, priznajem. Stižemo u Novi Vinodolski i stajemo u marinu na kafu. Malo za energiju malo za plan kako dalje. Gledamo aplikaciju i promena nema. Tamo još jedna ekipa Slovenaca sa senior stažem i isto kontaju šta i kako sada. Lako njima, oni će podeliti kaznu, a mi? Odluka pada da probamo do Senja pa onda ako bude trebalo dižemo se gore prema autoputu. I tako i beše. 

 

IMG-5336.png

 

IMG-5337.jpg

 

IMG-5338.jpg

 

IMG-5339.jpg

 

 

  • Sviđa mi se 9
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

U Senju stajemo, pitam neke Austriance s motorima kakvo je stanje i da li ima policije. Kažu da je prolazno i da su im plavi anđeli samo mahnuli u pozdrav. To Miki to! Idemo dalje. Na momente bura još malo lizne ali je u poslednjim uzdisajima. Letimo prema jugu, stajemo na »čik pauzu« na odmaralištu posle Karlobaga. Sandi čik (cigaretu), ja naravno po kobaji. Zdravije je, šta ću. Roknem fotku, dve i prepoznajem stil »markiranja« po odmaralištu i čekam da sretnem Pavla da mi potrvrdi moju sumnju.

 

Moja "čik pauza"

IMG-5343.jpg

 

Markirao Nemo:

IMG-5346.jpg

 

IMG-5341.jpg

 

IMG-5348.jpg

 

IMG-5349.jpg

 

IMG-5350.jpg

 

 

Kao mnogo puta rečeno i provereno, taj deo od Senja do Karlobaga je jedan najspektakularnijih. I zbog druma i zbog pejsaža. Uživasmo do bola. Stali jedno par puta još na čik pauze i prođosmo kroz Zadar. Iskreno, taj deo kroz Zadar i dole niže je malo naporniji i dobro ga je izbegavati. Ali mi smo naravno prošli kroz sve te semafore i naselja i tek sada počeli da zapažamo nove hrvatske automate za popravak nacionalnog budžeta to jest stacionarne radare po banderama. Vidosmo jedno dva tri svega skupa. Kasnije na karti pogledao sam i video da njih ima o ho ho više.

  • Sviđa mi se 6
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

U vrućini, negde pre tri poslepodne stižemo u marinu gde nas dočekuje kapetan Pavle. Ledena travarica i hladno pivo. Sandi nije baš neki kandidat za taj izbor pića pa se ipak odluči za kolu. Svako zna za sebe najbolje. Kao u Sandija i u Pavla imam veliko poverenje i znam da nema straha da bi izneverio oko ručka. Rano ujutro je »ulovio« divlje orade, spremio ih u rerni sa prilogom od blitve i krompirom (u koji se ja karakterom ne uklapam) i dokazao da se njegova gospođa dobro udala.

 

IMG-5352.jpg

 

 

IMG-5353.jpg

 

IMG-5356.jpg

 

IMG-5357.jpg

 

IMG-5358.jpg

 

IMG-5359.jpg

 

IMG-5360.jpg

 

IMG-5362.jpg

 

IMG-5363.jpg

 

Družimo se, upoznavamo, pijemo, … ali meni ne da mira destinacija udaljena nekih 9 kilometara. Kao ono kada vuka zove divljina tako mene zove Marin i ono mlado, zlato zapečeno jagnje. Isprovociram ja ustanak sa barke. Bio je već pao mrak ali to se ne propušta. Sandiju daleko od toga da bi bio gladan. Pavlu ne smeta a meni ono baš treba. Ništa. Ustajemo, zajašemo vranje konje i do Marina. Često, kad u nekom restoranu nešto dobro pojedem, sledeći put dolazim sa nekim »strahom« da će da me iznevere jer ja teško opraštam zajeb oko hrane. Šta reći. I ovaj put su odradili posao za 10 i potpisujem pod to, da peku premium jagnjetinu. Naravno i ovaj put nije moglo bez kralja pa sam zamolio gospođu konobaricu da posluži još prasence. Uff, evo, opet sam gladan. Pojeli večeru i onako puni vraćamo se na barku gde se podružimo još uz »VIP u živo« Pavlov putopis o plovidbi sa barkom iz Bresta (FR) do Dalmacije. Poželimo si laku noć i svako u svoju kabinu. Bar za sebe znam, da sam u svojoj bio sam.

 

IMG-5366.jpg

 

IMG-5368.jpg

 

IMG-5369.jpg

 

 

  • Sviđa mi se 12
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Budi se novo jutro. Kao u bajci. Odradimo jutarnje toalete, smažemo friški doručak i krećemo dalje. Pozdravljamo se od kapetana i destinacija za novi dan nam je Budva. Uz rastanak Pavlu obećavam da ću mu gurtne vratiti sa potpisom neke ruskinje iz Grčke. Posle Pavlovog komentara da radara stvarno ima na desetine tek sad počinjemo da ih viđamo. Ne sve naravno ali ima ih. Uglavnom pičimo mi dalje prema jugu, probijamo se nekako kroz vruć i zagužvan Split i neko vreme se vozimo po ne baš za motore spektakularnoj deonici posle Splita. Uz jednu kaficu proveravamo i stanje oko sanacije puta zbog klizišta. Na sreću majstori su cestu popravili u rekordnom vremenu i saobraćaj je tekao bez problema i obilazaka. Stajemo na izvoru ledene vode u Zaostrogu gde je Sandi već domaći. Lepo se osvežismo i kroz dolinu Neretve u momačkom ritmu pičimo do Neuma gde stajemo na ručak.

 

IMG-5370.jpg

 

IMG-5371.jpg

 

IMG_5372.jpg

 

IMG_5374.jpg

 

IMG_5375.jpg

 

IMG_5376.jpg

 

IMG_5377.jpg

 

IMG_5378.jpg

 

Da se pita Sandija, njemu za danas hrane dosta. Ako se pitam ja, znate vi svi kakav je odgovor. Gazda prepoznaje Dukca od prošle godine ili dobro odglumi. Naručim ja manju porciju ćevapa od 10 komada a Sandi nešto pomene peticu. Uskačem ja interventno i nudim se da mu krijem leđa ako slučajno ne odradi desetku. E pa tako je i bilo. Pojeo Sandi jedno 4 komada i frišku krastavac salatu, koja bi njemu bila posve taman a ja ono malo ćevapa što je bilo na raspolaganju.

 

IMG_5379.jpg

 

IMG_5380.jpg

 

IMG_5385.jpg

 

IMG-5382.jpg

 

 

 

  • Sviđa mi se 10
  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Do Dubrovnika sunce već dobro prži. Stajemo na vidikovcu ispred mosta. Sandi mi se čini dobro umoran. Stvar je u promeni ritma i navike. Naime oko ritma hrane dosta smo različiti i dok ja ne mogu da vozim gladan on nikako ne može da vozi sit. Vidimo da tu nema zajebancije i da svak za sebe najbolje zna kako i šta i šta je najbitnije, poštujemo potrebe jedan drugog. Malko već umorni vraćamo kacige na pregrejane glave i nastavljamo prema Crnoj Gori.

 

IMG_5389.jpg

 

IMG_5391.jpg

 

IMG_5387.jpg

 

Prolazimo granicu i evo ga deja vu. Stanje na cesti katastrofalno. Neki radovi na putu gde na 40 plus stepeni čekamo zeleno. Posle dobrih 5 minuta Sandi kreće dalje jer ne može više da izdrži. Ja čekam u principu "sad će". Ništa. A ma ništa. Pazi to kad posle 10 minuta u nekom naselju još uvek iz suprotne strane stižu kola. Niđe veze. Odustajem i ja i krećem kontra pravila. Jednostavno ne mogu više da izdržim. Sandi me čeka negde u ladovini. Vozila na putevima verovatno registrovana i preko tehničkog prešla preko veze. Niko ne ferta nikoga 5%. Preticanja nemoguća. Na Boki penjemo se na trajekt i skidamo kacige te dolazimo malo k sebi. Kratko a slatko. Do Budve ima još nešto ali brojimo sitno.

 

IMG_5392.jpg

 

IMG_5394.jpg

 

IMG_5395.jpg

 

IMG_5399.jpg

 

 

Nailazimo na saobraćajku ali hvala Bogu nije bilo ono najgore. Sve stoji, mi nekako prolazimo. Tu se pokazuju one prednosti vožnje bez bočnih kofera.

 

IMG_5403.jpg

 

IMG_5402.jpg

 

Stižemo u Budvu, sedamo na isto mesto kao prošle godine, naručimo piće i počnemo da tražimo smeštaj. Ja bi nešto naručio za jelo ali ajde, izdržat ću još koji sat, možda se i Sandiju nešto prijede kad se ohladi.

 

IMG_5405.jpg

 

IMG_5407.jpg

 

IMG_5409.jpg

 

 

  • Sviđa mi se 11
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Ta avantura je interesantna i iz nekog drugog vidika. Kao što rekoh, sa Sandijem smo dosta različiti u nekim pogledima. Znamo se mi već godinama ali nismo se ono nešto družili na veliko, nego većinom  po rođendanima i sličnim prilikama. Pred put naravno razmišljao sam i oko toga, kakva će nam biti kompatibilnost, gledajući na dejstvo da su nam ukusi i gledanja na neke stvari dosta različiti a moglo bi biti i izazova oko prilagođavanja situacijama, koje su nam izvan zone komfora. Da li ćemo imati napetih situacija? Nisam o tome razmišljao iz straha nego jednostavno to je prirodno i često dešavanje a jedan drugom smo u takvim situacijama nepoznati. Na primer oko hrane već ste videli kakvi su nam prioriteti.

 

U toj situaciji u Budvi na novo se upoznavam i sa razlikom oko prioriteta u vezi smeštaja. Dok je meni u prvom redu bitno da je smeštaj čist i udoban, možda sa nekom kadicom, klimom i pogledom na nešto lepo, da su tu peškiri i slično, Sandi je stara škola koja je prošla onu originalnu vojsku. Samo da mu je iznad glave neki krov i da nije skupo. Da ne shvatite pogrešno, nit je da ja tražim luksuz i skroz daleko od toga da Sandiju nije važno da li je čisto i udobno ali kad smo na bookingu gledali smeštaje, filteri su nam bili posve različiti. Jednostavno druge potrebe i prioriteti. Komedija obojici. Smejemo se i upoznavamo i pravimo kompromis negde u sredini i na kraju oboje smo zadovoljni sa predlogom za smeštaj. To je i cilj. Nađemo nešto, odvezemo se tamo pre bukiranja. Vidim kraj kuće još jednu tablu za apartmane. Odlazim do vrata sam dok Sandi u večernoj hladovini čuva vrance. Dogovorim se ja sa gospođom za smeštaj i cenu za jednu noć i sav ponosan se vraćam do kolege sa informacijom, da sam nam izborio još nižu cenu od očekivane. Nisam ni znao da može za te pare negde uopšte da se prespava. Sandi sretan kao dete i ja zbog njega ;) 

 

 

  • Sviđa mi se 6
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Smestimo se takvi crknuti. Sandi vešto po slovenački gospođu pita da li može da se dobije kafa i gospođa ne odbija. Da. I taj momenat mi je komičan jer Sandi sa svima priča slovenački. Da li bili u Bosni, Hrvatskoj, … a najjači mi je bio je u Albaniji i Grčkoj :D . Ne znam kojim algoritmom ali sa onim na kraju »yes yes« sve se on dogovori. Ja pucam od smeha i kao nešto dodajem ako je potrebno neko prevođenje. Komedija.

 

Uglavnom, posle kafice, skockani u šorcovima i poliveni sa parfemima kao dva manekena prošetamo u centar. Gledajući betonsku građevinsku perverziju u Budvi popijemo piće i pričamo o temama o kojim nikad pre nismo pričali. Znate kako je na slavama i rođendanima. Tamo se su debate većinom oko toga šta stiže posle supe i koji vegeterianac će sedeti kraj tebe da pojede kupus iz sarme.

 

IMG_5412.jpg

 

IMG_5413.jpg

 

IMG_5414.jpg

 

IMG_5422.jpg

 

Razgovaramo sa puno poverenja, kao da nam to nije ništa novo. Dok smo se vraćali u apartman stajemo u minimarket gde ja zastajem u sektoru alkoholnih pića dok Sandi čaprka po bananama. Ne pitajte ništa. Naravno po slovenački Sandi još dobaci koju na blagajni i lagano po dužoj ruti prošetamo do smeštaja. Popijem ono jedno, dva i ajmo na spavanje. Ah da, jučer kad smo parkirali kod Pavla, skinuo sam sve gurtne sa motora pa ujutro skoro diplomirao da bi skontao kako sam ih već ono bio vezao pred put. Ovaj put samo sam ih popustio i nisam ih skidao uopšte. Tako je bilo sledeće jutro vezanje torbe mnogo jednostavnije. Skoro majstorski.

 

IMG_5423.jpg

 

IMG_5424.jpg

 

IMG_5427.jpg

 

IMG_5410.jpg

 

 

 

  • Sviđa mi se 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Jer su na autokartama ocene udaljenosti među krajevima nešto skroz drugčije nego u realnosti, nekako smo si zadali cilj da treći dan stižemo u Albaniji do Vlore-a. Počevši preko Bara gde smo stali na jutarnju kafu (gde nisu imali šlaga ali je zato Sandi dobio spektakularan kafućino) dolazimo do deonice gde nas radnik na drumu pušta da prođemo dok one sa automobilima vraća.

 

IMG_5428.jpg

 

IMG_5429.jpg

 

 

Vozimo se po nekim zaprašenim drumovima i stižemo do potpune zabrane vožnje. Šta sada? Nećemo valjda da se vraćamo pa onda Bog zna kuda? Asfaltiraju novi deo lepe deonice ali prolaz nije moguć jer su mašine za asfalt razapete od ruba do ruba. Prošetam se do onog najdebljeg na najvećoj mašini i pitam kakve su nam opcije. Najpre ne izgleda optimistično ali mi zemo ipak da nešto nade i kaže sačekajte malo, rešićemo nešto. Popuši Sandi jedno »pešest« cigara, ja kobaje za svoju pauzu nemam. Čekam suv. Gledajući kako završavaju deo puta i angažuju valjak izgleda da ćemo ipak moći proći dok se jedno dva tri pacienta koja su dovde došla sa kolima vraćaju. Majstor nakaže da možemo proći i čak naredi radnicima sa lopatama da nabacaju malo materiala na rub novog asfalta da možemo da se popnemo motorima. Svaka čast majstori! Hvala vam. Osećaj vožnje kao prvi na friškom asfaltu i sa 97% sigurnošću da policije nema je neopisiv. Samo zamislite. Perverzija. Iskoristimo privilegij koji se retko dešava.

 

IMG_5430.jpg

 

 

IMG_5432.jpg

 

IMG_5434.jpg

 

IMG_5435.jpg

 

IMG_5436.jpg

 

IMG_5437.jpg

 

IMG_5440.jpg

 

IMG_5441.jpg

 

 

 

 

 

 

 

  • Sviđa mi se 7
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Na grani sa Albanijom nema gužve. Čak nam nakaže da prođemo sa leve strane gde je prolaz za širinu trotoara, znači sa pešake. Proverava mi čika dokumente i to traje. U momentu kad završi proveru ispada kompletna struja na graničnom prelazu i gasi mu se kompjuter. Opsuje on nešto po Albanski, pogleda me i vraća mi dokument. Pomaknem se tri metra dalje, još uvek u hladovinu ali ipak u punoj opremi i mislim si kako će sada reći slovencu nek samo prođe. Malo morgen. Čekasmo, načekasmo se i još uvek ništa. Nit mi je da skidam opremu nit mi je da živim. Očito se vraća struja i posle nekih 15 minuta ovako skuvani palimo dalje.

 

IMG_5444.jpg

 

IMG_5443.jpg

 

Magistralku po Albaniji malo sam opisao već prošle godine pa eto samo malo osveženje. U principu se kola pomiču u desno i puštaju motoriste ali je potrebno biti ekstra pažljiv na one što se uključuju na glavni put. Jer oni ne šmirglaju pet posto ko i kojom brzinom prilazi. Već ćeš ti nekako stati. Tu nema zajebancije. Inače ritam nam je i dalje momački brz i može se. Tim ritmom umorni i crknuti stižemo u Vlore. Kao da si ušao u Floridu. Nisam bio ali se sećam Miami Vicea. Palme, hoteli, duge plaže, kafići, … Stajemo u jedan i prvo pitamo da li možemo da platimo eurima. Naravno možemo. Skidamo opremu, naručimo sokiće limuniće i kontamo kako dalje. Dodatno naručujemo još ice caffee i gazda donosi nešto malko drugačije. Neko kafi nalik pićence sa ledom i celim zrnima kafe. Časti kuća. Popričamo sa gazdom malo još o nekim opcijama gde i kako dalje, dok dobronamerno zove nekog lika i obaveštava ga o našem mogućem dolazku u Sarande gde da nas dočeka sa city tourom i slično. Uz hladno osveženje sa Sandijem donosimo odluku da danas još stisnemo do Sarande i tako nam ostaje jutarnji dolazak u Grčku da bar malo iskoristimo sledeći dan. I tako i beše.

 

IMG_5446.jpg

 

IMG_5448.jpg

 

IMG_5449.jpg

 

IMG_5451.jpg

 

IMG_5452.jpg

 

IMG_5454.jpg

 

IMG_5455.jpg

 

 

  • Sviđa mi se 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Sa novom energijom vozimo kroz nacionalni park prema Sarandi. Put se diže visoko iznad mora za prelepim vidikovcem. Put nije Bog zna šta. Potrebna je konstantna pažnja i koncentracija jer iza krivina sačekuju te rupetine, ovce, jarani sa mercedesima iz osamdeset i neke, kerovi i opet rupetine. Policije nije bilo. Na momente može se i nešto bržim ritmom, koje sam iskoristio dok je u poslednjim kilometrima Sandiju već pomalo popuštala snaga. Svaka njemu čast. Naime njegova cebeerka je još konkretno dalje od touringa nego moj supersportski Dukac. Bar jedno 10 centimetara mu je niži korman što se naravno reflektuje na kičmi i dnevnoj kondiciji. Godine s tim nemaju šta jer Sandi ima dosta više kondicije od mene dok je skoro pa dekadu stariji od mene. Ali njemu taj motor i ta pozicija odgovaraju, dok neko ne bi smogao ni dva sata vožnje. Kako ko reče koka.

Skroz iznad Sarande stajemo na čik pauzu i stvar je ozbiljna. Sandi je dobro načet, koncentracija mu je opasno popustila i potreban mu je konkretan odmor od motora, bar za taj dan. Uz pauzicu do nas staje mlađi lik sa kolima. Uz njega sedi mater. Pita nas jel sve OK, da li nam je potrebna kakva pomoć i slično. Daje mi vizit kartu svoje picerije i poziva nas da se kasnije javimo tamo. Zahvaljujemo, opraštamo se od njega i spuštamo se u Sarande.

 

IMG_5456.jpg

 

IMG_5459.jpg

 

IMG_5460.jpg

 

IMG_5471.jpg

 

IMG_5474.jpg

 

IMG_5478.jpg

 

IMG_5480.jpg

 

 

  • Sviđa mi se 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja