Carska bara - zelena oaza

[makikt 3042 Napisano Maj 20, 2019]

Ispričaću vam sada gde sam vozila ovog vikenda, šta sam novo otkrila, doživela a i ponešto naučila. 

Između kišnih dana kojih ovog proleća ima čini mi se i previše, prava je radost kada osvane suv i sunčan dan pa još subota.

I to posebna subota. Ova je bila potpuno moja , da radim šta želim, vozim kuda želim, bez žurbe , lagano, da uživam.

Još uvek učim, istražujem i pažljivo širim krug svojih enduro vožnji u ovom za mene još uvek novom svetu. 

Ali svaki put kad zajašem svog Zelenka i na njemu odjezdim na neku livadu, u neku šumu ili obalom reke, svaki put je novi doživljaj, nova avantura a na kraju dana se vratim  bogatija za novo iskustvo.

Za sada još uvek utvrđujem gradivo na putevima i terenima koje mi je neko od drugara pokazao i koje sam bar jednim delom sa nekim u društvu već prošla i na neki način upoznala, tako da okvirno znam šta mogu da očekujem kada tu vozim sama. Bez obzira što je ambijent sada sasvim drugačiji, obojen zelenim bojama , obrastao već visokom travom prošaranom raznobojnim cvećem uvek dodam neki novi , meni sasvim nepoznat deo puta kako bi vožnja bila što zanimljivija.

Pa tako i ovaj put.

Pošto sam prošle subote vozila Savskim nasipom do Obedske bare za ovu subotu sam izabrala vožnju Tamiškim nasipom do blizu Čente, onda jednim kraćim delom asfaltom do Carske bare a povratak Dunavskim nasipom nazad do Pančevačkog mosta pa kući. Ceo krug nešto oko 220 km.

Tamiškim i Dunavskim nasipom sam vozila zimus sa Peđom ali kako je to bila jedna od mojih prvih vožnji nisam uopšte bila sigurna hoću li sada umeti da pronađem ulaz na nasip.

Ali jesam, tačno tamo odakle smo nas dvoje zimus krenuli i tačno tamo gde smo na kraju izašli 

Mada sam sada vozila sama pa je doživlja svega potpuno drugačiji o ovom delu puta neću pisati previše.

Ono što je novo i meni posebno zanimljivo je Carska bara, vožnja dolmom pored Begeja skoro do samog ušća u Tisu, predivna priroda , mir i tišina koju nema šta da naruši jer tu ljudi praktično ni nema.

 

Cela ruta je izgledala ovako:

 

 

Polazak, Tamiški nasip ovog lepog majskog jutra. Tragovi kiša vide se a i osećaju na svakom koraku.

 

 

Železnički most u Pančevu.

 

 

Tu prestaje civilizacija, na dalje je samo voda, trava, drveće , ptice ja i poneko stado ovaca 

 

 

 

 

Blata ima...

 

Ali i trave, pa je pravo uživanje voziti po njoj, bar ovde gde je kratka, zelena i lepa. Uopšte ne razmišljam da li je klizava. Sreća pa nisam isprobala 

 

 

Doručak na klupici kod Sefkerina

 

 

Zelenko u travi do vrha točkova 

 

A ja do kolena 

 

Trava je čupava i mekana kao tepih

 

 

Još jedan pogled na Tamiš, uskoro ga napuštam

 

 

Zelenko u cveću , sviđa mu se, a i meni 

 

Sa Tamiškog nasipa izlazim na asfaltni put i nastavljam ka Carskoj bari. To je nekih 30 km vožnje asfaltom, putem dosta opterećenim automobilima i autobusima što nije baš mnogo prijatno , ali mi se ne damo .  Vozimo svojim tempom ( Zelenko i ja ), kome se ne sviđa može da obiđe a nekoga i mi obiđemo i ubrzo stižemo do skretanja za Carsku baru.

Nisam ranije bila ovde. Odnosno jesam jednom kratko ,u prolazu. Gledala sam romantičan zalazak sunca i pila kafu with my darling Sem ili Džon, kako već to beše...Žurili smo tada, a i bilo je kasno za obilazak pa je to ostalo za neki drugi put. Ali kako to obično bude, "forever love" se ugasila sa zalaskom sunca, pa drugog puta nije ni bilo. Ali ja sam nepopravljivi romantik u duši, šta ću. Ostala mi Carska bara i taj zalazak sunca u lepoj uspomeni i stalno me vuče da joj se vratim, da dublje zavirim u nju, osetim i dodirnem lepotu i tajnu koju krije.

Pa eto, danas je bio taj dan. Moj dan! Samo umesto Džona Zelenko je tu. Nas dvoje ćemo otkriti skrivene puteve koji vode u raj. Dobro, danas će za mene to biti raj, zelena oaza mira, tišine i mirisa prirode, izvor beskrajne sreće i zadovoljstva kojim me je ispunio.

Prvo sam  malo prošetala stazom zdravlja kroz rezervat a Zelenko je strpljivo čekao parkiran u hladovini ispod krošnje drveta.

Ako niste bili ovde evo pogledajte kako je lepo

 

 

Može se i čamcem obići prirodni rezervat , cena ulaznice je 450 dinara ali sam ja ovaj put izabrala da prošetam 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Đačka ekskurzija

 

Na ulazu na tabli piše da obilazak ovom stazom traje oko sat vremena. Međutim bilo je već jako vruće a ja u čizmama i opremi pa nisam obišla ceo krug.

Vratila sam se do motora pa sam se odvezla do rampe koju sam videla u dolasku da proverim mogu li tu nekako proći.

 

 

 

 

 

 

Ispostavilo se da kapija može da se otvori. Ja to ne bih ni uočila da jedan stariji čovek, pecaroš nije sa unutrašnje strane otvorio vrata da izađe sa Tomosom.

Prišla sam mu i pitala ga mogu li i ja tu da uđem i gde vodi taj put. Rekao mi je da je to nova dolma, ide uz reku Begej do brane a ako se njom nastavi dalje stiže se do Titela.  Mene je odmah oduševila sama ideja da ću moći da uđem motorom i vozim obodom rezervata pa nisam primetila ništa neobično u onome što je čovek rekao. 

Ušla sam motorom kroz kapiju i krenula dolmom ( nasipom) pored Begeja.

 

 

 

 

 

 

Posle jedno 5 km sa leve strane je brana

 

Produžavam dolmom dalje ali nailazim na prepreku. Rampa i metalna ograda levo i desno do vode i drvena ograda ispod rampe čvrsto vezana konopcima da ne može tako lako da se preseče a da se odveže nikako. Razočarano obilazim oko rampe, zagledam sa svih strana rešena da nađem neku slabu tačku na ogradi koja bi mi omogućila ipak da prođem. Makaze ni nož nemam kod sebe. Čak i da imam i da uspem da oslobodim ogradu sa prednje strane pitanje je da li bih po visini mogla da prođem motorom ispod rampe. A onda pronalazim rešenje ! Bočna desna kapija  je vezana samo jednim kanapom i ako uspem da ga odvežem i pomerim je vrlo verovatno da mogu tu da prođem 

 

 

Mučim se malo sa odvezivanjem jer je čvor dosta jako zategnut ali uspevam da ga odvežem a uspevam i da pomerim ogradu .

 

 

 

I eto me sa druge strane. Joj moje radosti, idemo dalje 

 

Dok sam petljala oko ograde nisam ni obratila pažnju na zvuke koji su dolazili iz neposredne blizine sa moje desne strane. Čulo se pucanje iz puške. Auh, lovci. Moraću što pre da vratim ogradu i udaljim se odatle da me neko zalutalo zrno slučajno ne stigne pa posle da osvanem u novinama kao nesrećni slučaj. Već vidim naslov : Zalutalo zrno u lovu slučajno usmrtilo žensku osobu dok je vozila motor po nasipu na dan njenog rođendana  

Mada čudno mi malo da se tu lovi, jako je blizu zaštićenog rezervata prirode ali jasno se čuje pucanje, nema dileme.

Vraćam kapiju na mesto i nastavljam dalje.

Tu odmah malo napred postoji račvanje, može pravo nasipom a može i desno u pravcu odakle je dolazilo pucanje.

A tu su i neke kuće ali nema ljudi.

Ja nastavljam pravo. Priroda postaje sve sirovija. Trava je visoka a gube se i tragovi da je tuda iko skoro prolazio.

 

 

 

Još jedna rampa za pravo ali može levo i ja skrećem levo. Sad znam, da sam produžila pravo vozila bih neko vreme nasipom pored Tise ali se i on jednog trenutka završava. Ja skrećem levo ali tek tu trava postaje visoka a onda nailazim na koprive. Motor bukvalno tone u njih. Ali ne vraćam se. Hoću dalje, da vidim ima li negde prolaza. Ubrzo počinje šuma, sve gušća i neprohodnija. 

 

 

 

 

A onda pravo isperd mene drvo , ne mogu dalje. Testeru nemam a čak i da mogu da ga pomerim pitanje je šta me čeka dalje.

Ostavljam motor i idem peške da izvidim kakva je situacija napred. A onda čujem glasove sa reke i zvuk motornog čamca.

Nekako se probijem kroz granje do vode i vidim dva čamca uz obalu i pecaroše u njima. Onako iz šume sam im se obratila sa pitanjem ima li dalje puta . Ljudi su bili najblaže rečeno iznenađeni mojim iznenadnim pojavljivanjem iz šume. Potpuno zbunjeno su me pitali odakle ja tu. Objasnila sma im da se vozim od Carske bare dolmom i da mi je onaj čovek rekao da mogu tuda da stignem do Titela. Tek tada mi je sinulo pre nego sam dobila odgovor da se ja zapravo nalazim sa druge strane reke i da u Titel mogu doći jedino ako preplivam Tisu . Ja sam se nalazila na samom špicu, odnosno ušću Begeja i Tise  Odatle sam mogla jedino istim putem nazad ili da me čamcem prebace preko što su oni predlagali . Zahvalila sam se na ponudi ali sam ipak odbila ne želeći da potopim brodić i potonem zajedno sa motorom. Nazad sam se vratila istim putem, opet kroz istu onu ogradu koju sam uredno vratila nazad i zavezala. Pucanje se i dalje čulo. 

 

 

 

U povratku pred samu Carsku baru sam srela jedan bračni par koji je šetao dolmom. Od njih sam čula da se nova dolma nastavlja na staru i pravi krug od nekih 21 km oko Carske bare. Međutim put preko stare dolme je jako loš i zapušten, odavno se ne održava i veoma je diskutabilno koliko je prohodan i za enduro motore. A nekada je to bio lep krug po kome se moglo i biciklom proći. Šteta što je bilo već kasno pa nisam mogla da proverim kakav je put  a sem toga to je baš ono mesto gde je bilo račvanje i odakle se pucalo pa nije baš bilo pametno da to danas proveravam.

Crvena linija je nova dolma kojom sam se vozila a narandžasta je stara dolma za koju treba proveriti kakva je prohodnost.

 

 

Već je bilo kasno i trebalo je požuriti nazad pošto sam planirala da se vratim Dunavskim nasipom od Čente a da ipak stignem pre mraka. A i gorivo mi je ponestajalo pa je trebalo dosuti na prvoj pumpi.

Da li zbog umora ili je podloga ovde bila klizavija točak mi je dva puta proklizao na blatu u roku od pola sata i oba puta sam pala. Sam pad nije bio problematičan ali ono što jeste je podizanje motora. Još uvek ne mogu motor da podignem bez da se dobro pomučim čak i sa gotovo horizontalne podloge. Ali kad moram onda ga podignem, nema druge. Ili ću uspeti ili ću ostati tu do ...ko zna kad. Jer čep na rezervoaru mi ne dihtuje kako treba i svaki put kad motor padne gorivo ističe. Ako ga ne uspravim u dogledno vreme može da se desi da ostanem bez goriva  a to definitivno ne želim 

I tako sam danas naučila silom prilika uz dosta muke i više pokušaja da podignem motor i to čak dva puta 

 

Pitam se kakvih bića ima u ovoj tamo šumi 

 

 

 

Stigla sam pre zalaska sunca da siđem sa nasipa a pre kiše da dođem do kuće 

Kakav sjajan dan, prepun divnih utisaka koje ni padanje na kraju nije moglo da pokvari.

 

 

[Pevac 269 Napisano Maj 21, 2019]

Lepota za uzivanje,svaka cast 

[saxi 496 Napisano Maj 21, 2019]

Carski proveden divan dan, izlet u nepoznato je uvek izazov, koji uz malo sreće realnost pretvara u bajku, svaka čast na uloženom trudu, putopisu I slikama

Poslato preko kurca

[Vozac 120 Napisano Maj 21, 2019]

Bas lepo. Bravo.

[bmikicic 89 Napisano Maj 21, 2019]

Svaka čast na hrabrosti i sve pohvale na opisu puta na kakav želim ponekad da se uputim.

Samo bih dodao da nije pametno u divljinu sam, upravo zbog padova, jer može doći do situacije da ne može da se ustane ispod motora. Što se meni desilo jednom na nasipu na levoj obali dunava, kada sam pentrajući se na nasip bočno, završio sa nogom ispod motora, noga je nečim bila dobro zagrebana, blago rasečena i uspeo sam dalje nekako.

Još jednom sve pohvale 

[lord_oblivion 1361 Napisano Jun 5, 2019]

Sviđa mi se što si krenula sama da istražuješ. Time povećavaš želju i razvijaš tehniku. Učiš sve ono što ti pričamo, na svoj način.

Mogli bi jedan vikend da ispitamo narandžastu sekciju, samo da se dobro prosuši kad stanu kiše.
Kad smo kod toga, imam nove terene po Bukulji da istrasiramo, polazna tačka moj plac