Jump to content

Moto Zajednica

Moskva iz mog ugla

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 147 postova
  • Lokacija: Modriča Republika Srpska
  • Motocikl: BMW R1150GS

Odlično, samo teraj dalje.

P.S.

Drago mi je da koristiš adekvatn naziv za lude sa druge strane Drine, za razliku od većine.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki GSX750F

Peti dan puta/Moskva III

 

Dan utakmice :Navijac:

 

Danas je dan utakmice i jasno je samo jedno…Ništa drugo danas više nije bitno…Danas će da se druži, pije i navija…Dovoljno razloga da se što pre krene.

 

Kratko podmazivanje

20180627_100057.thumb.jpg.80c088d392b3c195dab96172f7bb73b3.jpg

 

Krećemo ka centru…Dolazimo na Crveni trg…Dosta žutih dresova koje nose Brazilci i brojni turisti iz Azije…A onda se na strateški bitnim mestima nalaze isključivo naša obeležja, potpomognuti građanima Moskve koji nam daju bezrezervnu podršku i simpatije…Možda nismo najbrojniji ali smo dominantni.

 

20180627_132940.thumb.jpg.edce7eaaf0e7573ab1a10f6ab4282325.jpg

 

20180627_134849.thumb.jpg.9830d41ca033e1fc9cc7f9d8e7cf3242.jpg

 

IMG-00b7a263265a24a600d231e3be300be9-V.jpg.02a054564e579f774d85c8ea35eb9bf7.jpg

 

IMG-2aeed56e7ed1d96471202dfc4a88d38d-V.jpg.78842ab7f9cee602e71f203fee83add1.jpg

 

Moj imenjak poznatiji kao Arsa…Malo izbleajsmo..Super lik

IMG-7f71dacf19df53819c52cef018c60600-V.jpg.d7135c335bb8ed28e252728a52ac6cb3.jpg

 

Pije se pivo ide pesma…Na kraju se skupilo nas oko dvesta pravih navijača…Naravno naši su našli neki market u koji je zavučen u nekom prolazu na 300 metara od dešavanja…Živimo u doba informacionih tehnologija pa je i ova informacija zlata vredna…Dosta piva po ceni od oko 1e…

Da li može da se iznese frižider? Њет…Spakuj onda sve u kese…

Vraćamo se žurka se nastavlja…Pretimo Brazilcima u prolazu kako im je večeras kraj i kako idu kući...Dobijali smo i jače…Kada se pomeša navijačka strast i alkohol nada umire poslednja…Naravno kao i često pucamo iz prazne puške…Ta puška je trenutno u rukama Mladena Krstajića i nekih istaknutih sinova Beogradskih splavova…Dovoljno za katastrofu…

 

Inače svih ovih dana je bila pozitivna atmosfera, a danas pogotovo uz dobru organizaciju od strane domaćina…Nikakvih incidenata nije bilo i ako je bilo hiljade navijača iz celog sveta…Još jedan dokaz da navijanje nisu samo obračuni krimi grupa, već jedno lepo druženje i zezanje.

 

Nakon nekih 4-5 sati Sunce je već počelo da nas ubija, a i piva je polako nestajalo…

20180627_150145.thumb.jpg.9a17adee31916cba4c1589bf3e546d2b.jpg

 

Idemo u neki lokal malo da se okrepimo, naravno van centra grada…Krećemo nas četvorica i za nama još petnaestak ljudi…I dalje se navija i kreće upoznavanje u hodu.

20180627_191238.thumb.jpg.6dd3a8e451a7388e29e4505c57b2bf25.jpg

 

E sada možda i najlepša priča na ovom putovanju, simbol poštovanja Rusa prema našem narodu.

 

U oči mi upada jedan lik koji vidim da je sam i slabo barata sa navijačkim pesmama, ali nas u stopu prati…Prilazim mu, a on u duksu Ruske reprezentacije i opasan nekom meni čudnom zastavom…Kaže zove se Aleksej i dolazi iz Novosibirska (eto odgovora za zastavu)…Došao je sam i nema ni kartu…Nije sin nekog tajkuna već radi u kulturnom centru i kaže da je par meseci štedeo za ovo…Napravio je put od 7.000km!!!  Sam!!!  Bez mogućnosti da uđe na stadion!!! Odrekao se ko zna čega, samo da bi bio sa Srbima i da bi nam dao podršku!!! :care:Kaže da su njegova porodica i devojka jako ponosni što je došao…Vala brate i  mi smo…On je bio samo jedan predstavnik, dve familije koje su negde daleko svim srcem bile uz nas…I sigurno je bilo još ovakvih primera…Naravno sledi logična rečenica barem za nas Balkance – „naš si gost“…Prihvatismo ga kao najrođenijeg, častismo klopom i pivima…

Aleksej - Novosibirsk

20180627_170655(0).thumb.jpg.6bdcff91b0e92e5897b0a849b0b82627.jpg

 

Izlazimo blizu stadiona i nalazimo neki restoran…Ekipa se polako osula…Ostali mi, još dva naša sugrađana, dva brata iz Crne Gore i Aleksej…Restoran je u varijanti samoposluženja…Znači sam uzimaš od odabranih jela količinu i kombinaciju…Uzeh neko mesište i pomfrit…Cena 3,5 evra…I ostali šta su jeli bilo je uglavnom u rasponu između 3 i 5 evra…Imaju i točeno pivo…Odlično…Nećemo da žurimo odavde…Obrnusmo par tura…Ispred restorana prodavnica mobilnih telefona i dve promoterke…Jedna u našem, a druga u Brazilskom dresu…Prilazimo malo da im razbijemo monotoniju i ponudimo piće…Piće nisu smele da uzimaju, ali društvo nisu odbile…Izlazi i još jedna radnica da popuni ekipu…Fino se izezasmo tu, a kada je tako i brzo ide vreme…

20180627_183738.thumb.jpg.fa5501b5f11f11dc32bdddaaf83ab594.jpg

 

Moramo dalje stadion nas čeka.

 

Pesma ide i dalje, silazimo u metro i pojavljujemo se na poznatom novinskom portalu…Eto prilike, da na prvom snimku pored nas upoznate i naše nove drugare i osetite barem delić atmosfere...Naslov naravno pompezan

 

1535923_mavijaci_ff.jpg
WWW.KURIR.RS

Srpski i brazilski navijači uveliko su u putu za stadion Spartaka Otkritije arenu, gde se njihove reprezentacije večeras sastaju...

 

Dolazimo polako do stadiona i tu se naše druženje nažalost završava…Nemaju svi karte…Problem je što pored karata mora da se ima i Fun ID(kao navijački pasoš, sa slikom i osnovni podacima, služio i kao viza za one kojima treba)...Dakle mogućnost da ih prošvercujemo ili na neku foru uvedemo ravna 0…Ostavljamo našeg saputnika i pozdravljamo se sa Aleksejem i braćom iz CG…Ostali smo u kontaktu pa se nadam da se vidimo opet u Beogradu, Baru, Novosibirsku ili gde nam se putevi spoje.

 

20180627_192943(0).thumb.jpg.5d3b778878810604d4abc1ef090ed3a6.jpg

 

Ulazimo na stadion, a tamo i neke poznate face

IMG-86a575bbc6e962333bb7dfd972ea63bd-V.thumb.jpg.1d7f311aa7171f86251f7dacca046f63.jpg

 

20180627_194302.thumb.jpg.8fa0473775ed626717a16780b41ff743.jpg

 

20180627_201625.thumb.jpg.e169ec61f03a4d4842142cb43a4d320b.jpg

 

Utapamo se među 7-8.000 naših ljudi…I ako je ovo reprezentacija i nema organizovanog navijanja već pesme spontano kreću, odlično je to izgledalo…Bili smo u manjini ali svakako glasniji od Brazilaca i Kineza zajedno.

 

20180627_204834.thumb.jpg.04f718e365e80dc63cff0cc2389143b4.jpg

 

IMG-7bd2dcf4e0b201cf39821a5fb8d7d683-V.thumb.jpg.6b713b2e044761c03d7286c693315430.jpg

 

20180627_205349.thumb.jpg.90058bbecd1f06a355787ef97cf5400b.jpg

 

Na terenu su stvari vrlo brzo krenule po zlu…Nema nazad…Brod tone…Ali na tribini nema stajanja…Sada se pokazuju prkos i dostojanstvo…Sve dalje staje u jednu pesmu.

Pevaj Srbijo, zemljo junaka,

Pevaj Srbijo, zemljo bitaka,

Pevaj Srbijo, silnije jače,

Pevaj Srbijo, kad ti se plače.

 

20180627_225241.thumb.jpg.866f565522f93bbc5a03f09be4bb358d.jpg

 

Utučeni i umorni idemo ka metrou…Čeka nas dijagonala preko Moskve…Skoro sat vremena provedosmo ispod zemlje i konačno izlazimo u naš kraj…Današnji dan je bio najlepši i najnaporniji…Za nepunih 15 minuta smo u krevetima…Svi osim drugara koji je ostao u kuhinji…On i pored svega ima razloga za slavlje…Otvara jubilarno dvadeseto pivo za danas…Sa pravom je poneo epitet igrača utakmice.

 

 

  • Sviđa mi se 6
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki GSX750F

Šesti i sedmi dan puta

 

Od Moskve do Kosova i Metohije

 

Verovatno se pitate otkud sada Kosovo…Pa ima ovde malo i moto priče u nastavku kao šlag na totri.

Sve što je lepo ima i kraj pa i ovo naše putovanje...Putnička sudbina je takva da uvek zafali još koji dan…Bili smo kratko da bi sve videli i da bi u dovoljnoj meri upoznali grad, ali dovoljno dugo da bi ga zavoleli i da bi se opet vratili.

 

Moskvo hvala ti!!!!!!

 

Ustajemo poslednjeg dana…Pakovanje i pozdravljanje sa domaćinom…Vraćamo tablice i odlazimo po potrepštine za put…Interesantno market u kome smo se snabdevali je Billa…Poznati trgovinski lanac iz Germanske Evrope…Još jedna dokaz da tamo gde ima interesa, politika nije u prvom planu..

 

Krećemo nešto pre 11h po njihovom vremenu (kod nas je -1 sat tada bio)…Izlazimo iz našeg bloka i srećom blizu smo kružnog puta koji će nas sa jugozapadne strane izvesti iz grada…Rešavamo da idemo na Belorusiju na rizik u nadi da nam neće praviti probleme na izlasku…Na kružnom putu standardno ogromna gužva….U početku se ide jako sporo, ali srećom nema onog klasičnog kreni stani…Prvih desetak kilometara brzina između 30 i 50km/h…Posle se gužva malo razređuje pa možemo malo i da ubrzamo.

 

20180628_110132.thumb.jpg.c141cd64db38ca2c4cfcfaec0b780578.jpg

 

20180628_110257.thumb.jpg.28a77a7af15d7b6e4b66f7af15aa137a.jpg

 

20180628_110701.thumb.jpg.37d5bec132f6c8d30ccc7c93e894505d.jpg

 

20180628_110721.thumb.jpg.00b40fd4ea671e5248d9db8a9f4661c9.jpg

 

20180628_111122.thumb.jpg.b1163959ae0c2f431c5b2e35bd472daa.jpg

 

20180628_112100.thumb.jpg.a9a0f81e4a5289327c3aea4fa18baebf.jpg

 

20180628_113528.thumb.jpg.93a3251bb29b023170e5a74ea4c68a8c.jpg

 

20180628_113552.thumb.jpg.7394ad443370cee183cb12f6de684ffb.jpg

 

20180628_113601.thumb.jpg.50101a1de1dab1f01ba64b92bfca4b4f.jpg

 

Posle nekih 25km kroz Moskvu isključujemo se sa kružnog puta i hvatamo veznu deonicu od nekih 7-8km i izlazimo na autoput…Ne vodi se tako, ali može da prođe barem što se nas tiče… Ima dosta skretanja, po neki i semafor, ali ima dve trake, plus zaustavna koja nije asfaltirana, ali ima neku funkciju za potrebe stajanja… Navikli smo u Srbiji da sve što ima dve trake bude autoput, pa neka bude i ovde tako.

 

Hvatamo pravac ka Smolensku…Opet uglavnom pravo kroz ravnicu i šume…U svakoj šumi se nalazi po neki spomenik kao svedok velikih borbi i stradanja u II svetskom ratu…Nema mnogo naseljenih mesta pored puta…Asfalt starije proizvodnje sa po nekim zakrpama, ali generalno u korektnom stanju…Nema nekih iznenađenja i može fino da se vozi…Mi smo odabrali nekih 130km/h na tempomatu…Približavamo se Smolensku posle nekih par sati vožnje i produžavamo ka Belorusiji.

 

20180628_114718.thumb.jpg.1c4e238d0bcf6c9154e50c7bed02769b.jpg

 

20180628_114725.thumb.jpg.3b39c777b1b467a6332a8a650f5d00a1.jpg

 

20180628_123158.thumb.jpg.c2a91b54225cee72c0049d7a07c6ac96.jpg

 

20180628_123200.thumb.jpg.c902b80446a8f407a943463a31955dc7.jpg

 

20180628_123215.thumb.jpg.c1300bcdea1e6f0f99e8d1799b08659b.jpg

 

Put do Belorusije uglavnom ovakav...Pomnožite ove slike sa 500km

20180628_125958.thumb.jpg.3e1a3621c3f38d6abcaffee651a1cd3a.jpg

 

20180628_130014.thumb.jpg.88bc384249869ef21a3f6b9323f55ea5.jpg

 

20180628_132336.thumb.jpg.42917b021990e93292239f0487836758.jpg

 

20180628_152054.thumb.jpg.b8a695ded9dbc4cbefcbe6a89245016b.jpg

 

Izlazak iz Rusije

20180628_161228.thumb.jpg.1d858b351d8ac2a460bfc5eab76135b5.jpg

 

Inače naplate putarina nema…Besplatna vožnja…Hvala braćo…

 

Približavamo se granici i pojavljuju se trafike i pumpe na kojima su istaknuta obaveštenja o plaćanju putarine u Belorusiji…Dolazimo do granice i izlazimo iz Rusije…Hvala na svemu i vidimo se opet nadam se motorom.

 

Granice nema pa nema ni zaustavljanja…Dobro za građane ove dve zemlje, ali ne i za nas strance jer smo zbog toga u nemogućnosti da idemo ovuda…Koristimo blagodeti svetskog prvenstva i idemo ovom malo kraćom i prilično komfornijom turom u odnosu na dolazak…

 

Prolazimo imaginarnu granicu i odmah nas zaustavljaju uniformisana lica nalik našoj komunalnoj policiji…Kažu nemate plaćenu putarinu…Nemamo majstore tek smo ušli u državu…Ok kaže imate na sledećoj pumpi pa uzmite…Posle dosta jezičkih barijera i pregovaranja na pumpi shvatamo da je u pitanju tag za elektronsku naplatu putarine, koja će se ispostaviti biti i najskuplja na ovom putovanju… Odmah vam naplate tag 25evra sa pravom povraćaja na izlasku i putarinu u iznosu od 20evra…Lepimo tag i posle izgubljenih pola sata nastavljamo put…Kroz Belorusiju je sve klasičan autoput…Nema mnogo novog asfalta ali nema ni rupa…Vozimo ka Minsku…

 

Put kroz Belorusiju...Uglavnom ovakav

20180628_170614.thumb.jpg.71696e1271660a3e0c5166e80db8c06f.jpg

 

20180628_183921.thumb.jpg.c74e286b50753f0019487feed60bab7e.jpg

 

20180628_193005.thumb.jpg.5020b3cf8b805e29a4d1f76fe3e159ad.jpg

 

20180628_195739.thumb.jpg.410ec0dcb42dafbe42020b0500804e29.jpg

 

Spominjao sam divljač na putu kada smo dolazili.. I sada je srećemo u vidu Beloruske antilope koja čeka da bude napadnuta…Prijateljica noći u sred ničega radi dnevnu smenu…Dovoljan je bio jedan pogled pri brzini od 130 na sat da se shvati da je to mis  Univerzuma za 2015 godinu…Kakva lepota i građa…Ne kao one naše spržene babe…Ćero, sestro ima toliko načina da se čestito zaradi i pristojno živi…Sa tom lepotom sva vrata su ti otvorena, a ti je skrnaviš…Čudo je šta poroci i luda glava urade….Njen izbor za zaradu, ali ne i naš za trošak…Idemo dalje.

 

Prilazimo Minsku i javlja se dilema…Imali smo veliku želju da svratimo na kratko barem da ga pozdravimo…Međutim za tu akciju nam treba par sati…Već je blizu 18h…Za večeras smo rezervisali noćenje u Lublinu (Poljska)…Imamo još skoro 500km plus granica na kojoj je pravilo da nema pravila…Sa velikom tugom konstatujemo da je to nemoguća misija ovog puta…Idemo dalje treba nešto ostaviti i za sledeća putovanja.

 

20180628_212848.thumb.jpg.677b0239c81054bfddcd1d2655af385c.jpg

 

20180628_205222.thumb.jpg.809dff05b0a4836de689ad49593d0849.jpg

 

Grabimo ka Brestu i sa prvim znacima mraka stižemo do njega…Valja vratiti onaj tag i povratiti novac…E to je akcija slična onoj Asterix i 12 zadataka…Stajemo na pumpu da natočimo poslednji put jeftino gorivo (cena par dinara veća nego u Rusiji)…Za tag nemaju pojma.. Druga, treća pumpa isto…Na petoj dobijamo konačno informaciju…Kada smo dolazili mogli smo na 20 mesta da ga uzmemo…Sve lepo obeleženo tik pored puta…Kada se vraća može samo na jednoj pumpi u Brestu koju nije lako naći.

 

Dakle sve napravljeno da se pare prežale…Ipak ne i kod nas…Pronalazimo posle nekog vremena pumpu i šalter gde će nam ne voljno vratiti novac…25 evra za tag i par evra kusura od putarine…Nakon tih peripetija i dosta izgubljenog vremena nešto posle 22h stižemo na granicu…Prazna granica ali i rampa spuštena…Strelica nas usmerava na desno…Idemo uskom ulicom i u kontra smeru vidimo kolonu kojoj nema kraja…Dolazimo do kraja nekako i parkiramo se.

 

20180628_230020.thumb.jpg.5ead851191d7d6e70ba304b3ce76d0a6.jpg

 

Pitamo lika ispred nas jel je ovo granica i izlaz? Jeste.

Svi čekaju ovaj red u dve kolone? Kaže da

Pa koliko se čeka? Kaže 5 sati u najboljem slučaju i to samo za izlaz.

Pa šta sada da radimo u pm.

 

Kaže ima drugi prelaz 30km niže i tu je manja gužva…Pa majstore što ti veneš i svi ljudi ovde, ako je tako…Kaže idem i ja tamo pa možemo zajedno…Prihvatismo malo skeptično ponudu…U svakom slučaju nećemo izgubiti mnogo mesta i ako se vratimo ovde opet.

 

Ulazimo u Brest again… Sreća već je kasno pa nema gužve…Vozimo uz granicu sa Poljskom, nekim lokalnim putem i posle pola sata stižemo na granicu…Moderna velika…Rade 4 šaltera u svakom po par vozila uglavnom lokalci…Bravo majstore i hvala puno…Dajemo mu i jednu čokoladu uz znak zahvalnosti.

 

Posle neki 45 min dođosmo na red…Predajemo registar sa koje kakvim papirima…Provera ide brzo…Slikaju nas na izlasku…Prvi put to doživeh…Valjda za uspomenu…Nema zajebancije…Sve OK…Nisu nas ni cimali što zvanično nismo ni smeli da budemo tu (nismo svi imali navijačke legitimacije-Fun ID)…Za nekih 15 min sve gotovo…A možda i nije?

Beloruska granica

20180629_005307.thumb.jpg.6e6b8435bc151ee6e8c5d26aabff4cec.jpg

 

Krećemo ka Poljskoj blagi prevoj i kolona...Na početku kolone rampa…Puštaju po par vozila na 20min…Srećemo i kombi sa ekipom iz Zrenjanina…Desetak vozila iza nas…Počela kiša, stiže ponoć a mi i dalje gledamo u rampu i molimo se da je prođemo…Posle nekih sat vremena prođosmo i mi…Dolazimo do Poljske grane i spuštaju rampu tačno iza nas…U svakoj koloni po nekih 25 vozila…Ona za građane EU ide brzo ove ostale stoje.

 

U cvetu spoljnopolitičkih sukoba Rusije i EU mi najebasmo ni krivi ni dužni kao i sav običan narod…Gospodo Evropljani mi nismo vaši…Nismo ni njihovi…Zadnjih 20 godina nismo ni naši…Puštajte nas.

 

Poljska ili EU granica

20180629_023745.thumb.jpg.11dccb642058c38ccb75c9fb54675bb2.jpg

 

20180629_005240.thumb.jpg.0ae2f50eb7b57ffa26771731366e8fcb.jpg

 

Stojimo u beznađu a vreme curi…Biće jutarnja kafa negde kod šaltera…Sreća u nesreći se uvek  javi… Jedini šalter koji je bio zatvoren otvaraju, ali samo uz FUN ID, znači za nas…JEEEJJJJ…Prolazi kombi sa braćom iz Zrenjanina mi zarobljeni u kolonama bez mogućnosti bilo kakvog manevra…Uz pomoć ljubazne Poljske pandurke nekako presecamo kolone posle 20min i dolazimo na prazan šalter...Pasoši, lagani pretres kola…Uzeše nam i deo hrane, ali nije bitno samo da izađemo iz zone sumraka…Inače naplašeni cenama u Moskvi poneli smo hrane da preživimo kraći nuklearni rat…Nismo pojeli ni deo jer smo uglavnom bili napolju i tamo se hranili…Nešto smo ostavili našem domaćinu u Moskvi…Ostalo je i da se Poljski carinici nahrane…Posle 4 sata akcije i strepnje i uz dosta sreće negde oko 2:30 ulazimo u Poljsku.

 

E sada sve pada u vodu…Do hotela nećemo stići pre 4h, a nema svrhe da idemo tamo da bi dremnuli 3-4 sata…Sa druge strane imamo još 1.150km do kuće…Jednoglasno usvajamo predlog da vozimo pravo za BG…Umorni smo, ali vozićemo na smenu…Ako baš bude frka opcija je dremka u kolima…Dakle dvojica pozadi spavaju…Napred jedan vozač i navigator vode računa o vožnji…

 

Vozimo uz granicu sa Belorusijom…Magistrala opet guste šume…I pogađate opet životinje…U manjem broju nego kada smo dolazili, ali struktura ista…Majku mu učili su nas da i životinje spavaju, ali očigledno i tu ima ludaka ili je neka šumska žurka u toku…Fale samo dvojica glavnih baja Meda i Zeka da slika bude potpuna…Dakle idemo lagano uz nategnuta sva čula u slučaju nekih iznenadnih susreta.. Srećom posle nekih 50-60km ulazimo u urbaniji deo…

 

Imali smo sreće da najsporiji deo puta prođemo po noći i u rano jutro i time smo izbegli gužvu koja bi nas značajno usporila…Ovako fino guramo…Jedno selo, drugo selo….Mrkli mrak svi spavaju…Odjednom bljesak…Došli su marsovci…Sada će da nas uvuku u svoj leteći tanjir i odvedu u nepoznatom pravcu.

 

Gledamo gore nema nikoga…Gledamo iza kamera…Državni paparaci rade i kada svi spavaju…Inače i u odlasku smo fasovali dve slike u Litvaniji i Letoniji…I ako smo dobro peglali na otvorenom u naseljenim mestima smo spuštali brzinu blizu ograničenja…Mnogo ima kamera i nekada se podvuče i greška…To su bila minimalna prekoračenja od nekih 20km/h, ali dovoljno da potroše malo blica…

 

Idemo dalje…Ko ih jebe…Neka oni voze 40km/h u 4h…Pa toliko vozi svaki prosečan biciklista, rekreativac…Put je uglavnom po ravnici i bez nekih oštrih i sporih krivina…Sve dok nismo ušli opet u okolinu Tatri…Tamo je već jutro bilo u punom sjaju…Lepi pejzaži, lep put, lepe krivine…Ulazimo u Slovačku prolazimo Prešov i opet malo autoputa ka Košicama…Kratka deonica, nekih 40km…Prolazimo Košice i idemo ka Mađarskoj…Negde pre granice stajemo na pumpu, na doručak…Već je skoro 10 sati valja malo odmoriti i doručkovati…Pregurasmo noć sada je već sve lakše.

Slovačka

20180629_084452.thumb.jpg.a48c742edf82d0a74b76e31506238e73.jpg

 

Kratak pitstop

IMG-8849566345ad500209eff38689b66a9a-V.thumb.jpg.c3026b24d43570a61bebee239fef0836.jpg

 

Malo kafe i Red bulla dovoljno da se fino okrepimo…Nastavljamo…Još nekih 650km do Beograda, a nekih 80km do autoputa…Na ovako dalekom putu to mu dođe kao da si ušao u svoj kraj…Magistrala, ali se fino ide…Nalik našoj Ibarskoj…Posle izlazimo na autoput, 140 tempomat i cepaj…Napravismo pauzu posle Budimpešte, taman nam je dotle trajalo jeftino gorivo iz Rusije i Belorusije…Idemo dalje ka granici.

 

Došao red i na mene

20180629_111219.thumb.jpg.21cf7c364e76960ca926ac8cdf6363d2.jpg

 

Petak je popodne, sezona odmora, velika seoba Turaka iz Evrope je u toku uželeli se rodne grude, recept za katastrofu na granici…Još jednu ne bi preživeli…Odlazimo taktički na Bački vinograd…Inače odlična alternativa, jedini problem je što rade do 19h (ko planira ovuda bitna informacija)…Kroz njive i ravnicu dolazimo do prelaza…Mi prvi…

 

Pita nas pandur odakle momci? Iz Rusije…

Fudbal? Da…

Pa i nismo se baš proslavili? Majstore nemoj i ti da nas jebeš… Gledali smo isto što i ti samo uživo i malo dalje…Za sve ostalo se obrati FSS…

 

Njemu dosadno, nama se žuri…Lupi nam pečate i uz osmeh požele srećan put…Hvala mu na ljubaznosti na koju bi mogli da se ugledaju i Rusi i Poljaci.

 

Ulazimo u Srbiju…Uvek lep osećaj… Drugar koji često ide ovuda nas vodi do neke čuvene pekare u selu pored autoputa…Ne sećam se imena ni mesta, ni pekare…Da li je baš čuvena ne znam, ali da je burek odličan jeste…Konačno i domaća hrana…A onda i domaće pivo da se zalije povratak…Nastavljamo dalje i oko 16h ulazimo u Beogradski kolaps.

 

Posle nekih 30 sati vožnje u cugu i pređenih 2.300 km od Moskve stižemo kući…Izgubili smo ukupno 5h na granici i na vraćanju i kupovini tag-a u Belorusiji…Ostalo samo vožnja uz par pauza od po 15-20minuta maksimalno...Oko 1650km autoputeva i 650km magistrale.

 

Sve ukupno pređosmo nešto manje od 5.000km

 

Za ostatak ekipe kraj putovanja za mene kratka pauza :)

 

  • Sviđa mi se 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki GSX750F

Osmi i deveti dan putovanja

 

Bajk rok misija - nastavak hedonizma i mazohizma

 

Stižem kući srećan i polupan od umora…Žena mi se prvo obradovala (ne bi priznala, ali je oči odaju) a kada me je bolje videla onda se i uplašila…Ćerkica mi se nije obradovala…Mala je još da laže i da zna da sakrije emocije…Nije me bilo neko vreme i trebaće da se malo slegne...Maruška omekšava stvari…Vadim još poklončića i rezimiram u kratkim crtama kako je bilo…Posle nekog vremena svi su srećni…Koliko god žene da vrše pritisak i dižu tenziju uvek na kraju stvari legnu na svoje mesto….E sada u trenucima porodične idile treba da joj saopštim da ujutru idem na Kosovo…Naravno to sam znao i ranije, ali nisam imao srca da joj kažem…Jedva je i Moskvu svarila…Dramaturgija nastaje…Vadim telefon i izlazim na forum:

 

Ja: Jao ljubavi pa ovi moji idu sutra na Kosovo?

Žena: Pa?

Ja: Pa znaš da oni ne znaju put ako ja ne krenem? Pa znaš li ti da ih neće pustiti na punktu ako je ne budem tu? Pa znaš li ti da neće biti svirke ako ne odem dole? Samo pucam da ne dođe do daha.

Žena: Pa?

Ja: Pa znaš da idem svake godine tamo? Znaš ti koliko to meni a i njima znači? Znam da sam upravo stigao iz Moskve ali jbg…Tako se namestilo.

Žena: Svejedno i ovako će kiša!

Ja: Pa nije ni prvi ni poslednji put da me uhvati. Ne volim je, ali nisam od šećera.

Žena: Nećeš valjda da ideš?

Ja: Hoću. E tu sam je izuo iz cipela..

Žena: Poslednja nada - Znaš da u nedelju šminkam mušteriju u 14h?

Ja: Znam biću tu do 13h.

Žena: Da stigneš do tada? Ma da (ljutito)? Ti si budala, radi šta hoćeš.

 

Odlično taj odgovor mi je trebao…Za one koji ne znaju i koji nisu u braku, to znači prećutno odobravanje.

 

Daleko od toga da bi mogla da mi ovo zabrani, ali lakše mi je da krenem na put bez tenzije…I ona je svesna toga…Nisam neki klasičan Balkanac koji ne radi ništa po kući, ne zna da presvuče dete i lupi šamar ženi kada je jelo hladno…Ali nisam ni papuča da zanemarim sva zadovoljstva zarad mira u kući.

 

Zovem brata Sadana i potvrđujem mu da se vidimo na starom mestu…Kaže znam da si rekao, ali nisam te očekivao…Nije ni žena ;)

 

Posle sat vremena kako uvek biva stvari se popravljaju…Stiže i prvi osmeh…Posle dva sata večera…Posle večere poljubac…Posle poljupca krevet…Posle već znate vi matori perverznjaci…Za decu koja čitaju radio sam domaći zadatak.

 

Budim se ujutru, a teško mi da napravim prvi korak…Umor me već polako opterećuje, ali nema predaje…Polako pakujem stvari i podižem sistem…Palim motor i krećem... Što kaže jedna pesma:

Sivo nebo nad Beogradom,

Ništa dobro ne obećava,

Pustim ulicama kružimo,

Sami ja i Suzana(u originalnoj verziji košava)…

 

Grad prazan, a prazan i parking ispred skupštine…Dolazim na zborno mesto…Oko tridesetak ljudi i dvadeset i kusur motora.

 

Moja lepša polovina druga na slici

20180630_101044.thumb.jpg.d882142883a93369696b8d8938fe9e3f.jpg

 

Odavno je prestao da bude popularan odlazak dole, čak i među nama bajkerima, ali sam očekivao malo više ljudi…Kako god svako bira svoj put, mi smo izabrali ovaj…Nećemo da plačemo čeka nas lepa vožnja i druženje.

 

Krećemo posle 10h i idemo autoputem prema Kragujevcu…Držimo tempo nekih 130km/h…Dosadna deonica i pevam ispod kacige da ne zaspim (sada sam prvi put imao stvarno frku od toga)…Skrećemo kod Batočine i malo je bolje za vožnju…Kod Krsta nas čeka i pridružuje se ekipa od tridesetak motora i par automobila iz MC Srbi…Preko Gružanskog jezera i Mrčajevaca stižemo u Kraljevo…Tamo nas čeka još petnaestak kolega i moj brat :cirka1:

 

Pravimo pauzu i u manjim grupama idemo ka Dolini jorgovana…Po meni jedna od lepših deonica za vožnju kod nas…I ako smo na pauzi videli da situacija nije najbolja sa oblacima i da dolaze mokri automobili iz suprotnog pravca, moramo nastaviti put…U početku nekako zaobilazimo kišu a onda ulazimo u potop…Vozimo jedno dobrih 10km do prve pumpe i zaklona…Sreća oprema je izdržala pa nismo za sada u problemu…Pljusak staje posle 10 min i čekamo još nekih 10 min da krenemo…Put mokar ali nema kiše…Onda pre Ušča opet potop srećom brzo nađosmo pumpu…Još jedna pauza, ali i tu se brzo krenulo…Posle toga kiše nije bilo na sreću.

 

Stižemo u Rašku i polako kreće okupljanje ispred starog punkta…Sedamo u kafanu…Atmosfera i druženje na nivou…Oko 16h krećemo ka punktu i prolazimo uz proveru ličnih karti i saobraćajnih.

 

20180630_164240.thumb.jpg.68ce89e8b97396f5da68c0056568d729.jpg

 

20180630_170442.thumb.jpg.9c2eb6b98ec9b22589e48fd6a9725d34.jpg

 

Brat Sadan

20180630_170455.thumb.jpg.e35f56036e4766392bdabb64e09e28a5.jpg

 

20180630_170955.thumb.jpg.c4bf468b9db680debc77af1e68960067.jpg

 

20180630_171004.thumb.jpg.cc4f421aa3b10a187b988dcafb77caae.jpg

 

Posle punkta grupa od još jedno dvadesetak motora sa kolegama sa Kosova i onih koji su ranije došli…Sada već u trocifrenom broju u koloni idemo ka cilju…

 

To je najlepša deonica koja na motoru može da se odveze i doživi…To potpisujem…Nisu Alpi, Jadran, Karpati, ali ispred svake kuće porodice i mala deca koja nam mašu i pozdravljaju nas…E tu me uvek obuzme neki čudan i lep osećaj…E to nema cenu…Taj dečiji osmeh i radost mi briše sav umor…Rešava sve probleme…Ko je bio zna o čemu pričam, a ko nije neka ispravi to obavezno…To nije moto skup…To je praznik dole i ima veoma jaku poruku.

 

Pravimo defile i prolazimo  Zvečan i stižemo u Mitrovicu…Narod nas uveliko čeka… Stajemo ispred mosta koji je barem po meni simbol našeg stradanja i patnje.

 

20180630_180051.thumb.jpg.c53b23a11ec19458f6f198af87c89e37.jpg

 

20180630_180053.thumb.jpg.2ff33ee4984c153d2420fc27ecac87ff.jpg

 

Sremski front

20180630_180825.thumb.jpg.bca10bd4fb91a1adc2e758672e004849.jpg

 

20180630_180833.thumb.jpg.4613df3b9dbd31f95de591eeb3bd89f9.jpg

 

20180630_181207.thumb.jpg.fcd9e970c5cbf14c0ef40666dd7b2127.jpg

 

20180630_181252.thumb.jpg.5bd8b1d32c218bc11a9b63d73f68d4fd.jpg

 

20180630_181358.thumb.jpg.23dcb967688b895a57eda68af13dfc14.jpg

 

Polako se završava vožnja i odlazimo po kafićima u centru na zasluženo osveženje.

 

Odlazim do hotela da ostavim stvari i da se presvučem…Nastavljamo na meni omiljeni pasulj koji nam domaćini spreme svake godine…Da li je zbog umora od vožnje, ambijenta, majstora, začina, ali svakako najlepši pasulj koji sam imao prilike da jedem…Svake godine je tako…I svake godine se potrudim da pojedem dve porcije…Ne zato što je besplatan, nego zato što je fenomenalan.

 

20180630_191637.thumb.jpg.7b7ea6fea5e1ee63baa50e8a71b90c38.jpg

 

Posle klope opet na piće…Polako i podne odmiče…Pozdravljam se sa bratom jer njega čeka povratak nazad.

 

Ja odlazim da se vidim sa još nekim dragim ljudima…Počinje i svirka idemo i tamo malo na bleju…Kada je provod počeo polako da se zahuktava morao sam da se taktički povučem, teška srca… Dao sam reč i sutra moram da krenem ranom zorom, a to nije lako barem u mom slučaju…Nešto pre ponoći  odlazim u krevet.

 

Centralna pozicija sobe i loša izolacija su uticali da imam utisak kao da sam legao pored staze…Turiranje, pucanje, buka i harlabuka… Jbg izgleda da me godine stižu…Ranije mi to nije smetalo.

 

Svestan činjenice da ne smem da se uspavam uspevam da odspavam tek nešto kratko i kao na iglama…Ono đubre od telefona zvoni u 5h…Jebi ga…Pakovanje i na motor…Jutro lepo, ali prilično hladno…Sećam se da je bilo 15 stepeni…Pravim kao i svake godine pred povratak krug po Mitrovici…Neke kolege se tek vračaju iz provoda, a ja se od sna odavno rastao.

 

Na kraju ovog putešestvija dve mnogo jake fotke sa ozbiljnom porukom...Ko razume, shvatiće.

20180630_191402.thumb.jpg.3f35eb3ba37370a3a726cf20b8d01469.jpg

 

20180630_195526.thumb.jpg.84817ab5b554f60e9d42cc708bff4bd3.jpg

 

Negde oko 6h izlazim iz Mitrovice…I Sunce se polako rasanjuje…I ako trenutno nije, biće lepo za vožnju…Prolazim praznim putem i lepim predelima nekim svojim osrednjim tempom…Prolazim Rašku i vreme već idealno…Prolazim skretanje za Kopaonik, Jerinin grad, Kraljevo, Donji Milanovac, Rudnik, Mladenovac, autoput…Napravih par kratkih pauza tamo gde su stomak i rezervoar diktirali.

 

Nešto posle 12h ili sat vremena pre obećanog stižem na porodično dežurstvo. Zena gleda i neveruje da sam stigao. Ne verujem ni ja da je sve tako brzo prošlo i da je putovanje koje je mesecima planirano upravo završeno.

 

Hvala svima koji potrošiše vreme i pročitaše putopis :care:

 

U nastavku sledi još kratak osvrt na putovanje

 

  • Sviđa mi se 16
  • Hvala 5
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 587 postova
  • Lokacija: Mataruska Banja
  • Motocikl: MZ ETZ150, Kawasaki Kle 500

Zovem brata Sadana i potvrđujem mu da se vidimo na starom mestu…Kaže znam da si rekao, ali nisam te očekivao…Nije ni žena ;)

 

E vala te nisam ocekivao,posle tolikog puta nazad iz Rusije mislio sam da ce umor ipak da te spreci;)

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki GSX750F
17 hours ago, SADAN said:

vala te nisam ocekivao,posle tolikog puta nazad iz Rusije mislio sam da ce umor ipak da te spreci;)

Buraz znaš da tebe i mene samo neka viša sila može da odvoji od ove vožnje . Tako je bilo i tako će i biti :moto2:

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki GSX750F
16 hours ago, Arakis said:

Bravo majstori! Detaljno, interesantno i nadasve patriotski!

Hvala čika Rajko

 

On ‎12‎/‎5‎/‎2018 at 5:20 PM, GuMi5 said:

Odlično pisanje... svaka čast!

 

On ‎12‎/‎5‎/‎2018 at 8:11 PM, tocak... said:

Svaka cast, odlicno:takoje:

 

16 hours ago, AcaFacaKG said:

Svaka cast, procitano u jednom dahu!

Hvala kolege

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki GSX750F

 

Informacije i osvrt na putovanje

Ili skripta što bi studenti rekli

 

Planiranje rute: Svodi se na dva pravca…Ili Litvanija ili Ukrajina, u zavisnosti od krajnjeg odredišta …Put preko Belorusije, odnosno ovim pravcem kojim smo se vraćali nije moguć…Šteta jer je najbrži i najkomforniji za vožnju…Mi smo birali glavne putne pravce…I tu se obilazi dosta mesta i gradova, lepa je priroda i ima šta da se vidi…Ko hoće neke lokalne puteve verovatno će dobiti još više na sadržajima, ali mora da planira i koje noćenje više u samom putu.

 

Troškovi puta: Na samo putovanje odnosno na gorivo i putarine dali smo nešto manje od 350 evra ili nekih 85 evra po osobi…Da bi imali lakši uvid ili kalkulaciju auto nam je trošio oko 6,5 litara u proseku…Noćenje u Litvaniji 15 evra i 4 noćenja u Moskvi 37 evra po osobi ukupno…Na ostalo (bez poklona i karata za utakmicu) dali  smo još nekih 150 evra…Znači sve ukupno potrošeno oko 300 evra po osobi za celo putovanje…Naplašeni cenama (bez razloga) ponesmo dosta hrane iz Beograda pa smo i to koristili kada smo bili u stanu… Par puta smo seli u kafić i dva puta u restoran u toku putovanja…Ostalo sve sa nogu što se kaže (pumpe, radnje, trafike, pekare, fast-food…)

 

Cene bezolovnog goriva: Mađarska, Slovačka, Poljska slično kao kod nas…Litvanija i Letonija oko 1,10…Rusija 0,55 evra…Belorusija 0,60 evra.

 

Putarine i vinjete: Kod nas smo dali oko 10 evra u oba pravca…U Mađarskoj cena vinjete 11evra (važila nam je i u povratku)…Belorusija tag sa komplikovanom procedurom vraćanja…Morate imati spremno za to 45 evra, od toga vam vrate nekih 25 evra, na izlasku…Naravno ako ste uporni i nađete pumpu gde se to vraća…Sve ostale puteve i države prođosmo bez bilo kakve naplate.

 

Granice: Lutrija kao i svuda, a u ovim krajevima je to još izraženije…Ruska granica veoma kruta, spora i troma…Treba popuniti nekoliko formulara i za uzvrat dobijate pečat, migracioni list i privremeni uvoz vozila koji moraju da se čuvaju i da se vrate na izlasku…Prilikom popunjavanja svako slovo, svaki broj mora biti isti kao u pasošu ili saobraćajnoj, bez obzira koliko je sulud…Izlazak iz Belorusije i ulazak u Poljsku ili EU isto kritičan…Procedura jednostavna, ali se radi maksimalno usporeno iz političkih razloga…Na kraju dođe mu na isto…Ako planirate na ovu stranu računajte po 4-5 sati na svakoj granici i to uz određenu dozu sreće.

 

Policija i kamere: Policiju smo videli na 3 mesta za celo putovanje…Zato kamera ima svuda i u skoro svakom naseljenom mestu…Naročito u zemljama EU…U tolikoj meri da je vožnja do Moskve i nazad bez i jedne fotke sigurno nemoguća.

 

Oprez: U gustim šumskim područjima, a naročito na severu Poljske, realno je istrčavanje razne divljači…Znate koliko može da bude opasno, pa oprez na maksimumu, naročito na motoru i naročito noću.

 

Smeštaj: Ogroman je grad i ima mesta za svakog…Cene variraju od 5 pa do 2.500 evra za noćenje…Sigurnije je, a verujem i jeftinije da se smeštaj rezerviše pred sam put…Preporuka je da smeštaj vezujete isključivo za metro, ne za lokaciju…Metro savršeno funkcioniše…Da li bili na 5 ili 15 km od centra nije nikakva razlika…Za 10 minuta duže vožnje možete da uštedite na smeštaju i po 3 ili 4 puta…Što se tiče putovanja, noćenje čete naći bilo gde i po prilično povoljnoj ceni.

 

Internet: Nema ga svuda na pumpama, čak ni na teritoriji EU…U Rusiji pogotovo…U samom gradu većina smeštaja ga nudi…U užem i širem centru Moskve postoji otvorena WiFi gradska mreža koja može besplatno da se koristi…Naravno nema uvek dobar protok i signal, ali OK za one osnovne potrebe.

 

Kao što rekoh na početku Moskva nije ni tako blizu, a ni tako daleko…Što se troškova tiče mnogo bliže nego što se misli…Za te pare i toliki broj dana, ako krenete ka Zapadu nećete stići dalje od Austrije ili Severo-Istoka Italije…Moskva je grad muzej, grad heroj, grad ljudi koji nas veoma poštuju…Moskva je najveći grad u Evropi…Sve ovo je dovoljna pozivnica kada se planiraju vožnje da se krene na ovu stranu.

 

Trudio sam se da budem objektivan jer nisam Rusofil, nisam ni Evropejac, već Srbin…Ostale poštujem u manjoj ili većoj meri…Posle ovog puta poštovanje prema Ruskom narodu (ne i politici) se sa pravom podiglo na sam vrh.

 

Bajk rok misija: Uvek lepa vožnja, druženje i provod…Ali ono što je najbitnije uvek jaka poruka koju smo slali i uvek mnogo emocija koje smo odozdo dobijali za uzvrat i za povratak…Slike mogu da dočaraju lepotu, ali ne i ono što ljudi nose u sebi…Nekada i ne tako davno ovo je bila najmasovnija vožnja na našoj moto sceni…Znalo je dole da bude i preko 1.500 motora…Nažalost mnogi su skrenuli sa tog puta…Ti ljudi dole su isti i čekaju nas sa istim žarom, poštovanjem i problemima…Ali mi više nismo isti…I poruka koju šaljemo više nije ista…Čak je i skroz suprotna…Njima ne treba naša milostinja, već naša podrška i prisustvo…Barem na taj simboličan da ne kažem sveti datum…Zato ko planira neku vožnju ili neki skup sledeće godine, neka barem razmisli o ovome…Neće se pokajati sigurno.

 

 

Zahvalnost: Pre svega mojim drugarima i saputnicima…Družimo se od ranije, imamo slična interesovanja, poglede i razmišljanja…Često idemo i na neke kraće vožnje, jer i oni vole dva točka i voze maxi skutere…Nekada daljina, umor i alkohol uslove da se i đavo pojavi…Mi ni jedne sekunde ovih 7 dana nismo imali bilo kakvu raspravu, sukob, neprijatnost, sujetu…Bili smo 4 tela 1 glava…Samo šala, smeh, zezanje...

 

Mojoj porodici na razumevanju i pored strepnje koju svakako imaju.

 

Našim sunarodnicima, braći iz Republike Srpske, braći iz Crne Gore i svima onima koji su bili u Rusiji sa istim ciljem i delili istu sudbinu.

 

Kolegama sa foruma koji su i ove godine išle na Kosovo.

 

Svima onima koji nas lepo prihvatiše i u Moskvi i na Jugu Srbije.

 

Svima vama koji ste pročitali i proputovali sa nama.

 

Živi bili i da nam ova zima što brze prođe  :BJBDedaMraz:

  • Sviđa mi se 9
  • Hvala 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se ulogujte da biste postavili komentar

Morate biti član zajednice da biste mogli ostaviti svoj komentar.

Pridružite se!

Napravite svoj nalog u našoj zajednici. Vrlo je lako!

Registrujte novi nalog

Ulogujte se

Imate nalog? Ulogujte se ovde.

Ulogujte se odmah

  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.



×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja