Srebrnom gondolom preko Venecije po srebro u Auronzo

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Cincari kazu da su tvoje pare samo one koje si na sebe potrosio. Moj stav je da su tvoje pare ne potrosene na sebe, nego na svoja putovanja.

Retko pisem putopise na moto forumu. Lenj sam, kazu skrt na recima. Mozda i nisam, nego bojazan da ne uspem preneti utiske koji su me oplemenili , kao i emocije koje je svako putovanje probudilo. A bilo ih je, i putovanja i emocija. Motorom naravno. Ciljevi ovog putovanja, ciji termin je bio poznat odavno, bili su vise nego emotivni pa sam resio da ih pretocim u putopis. Navijanje za mladjeg sina na Prvestvu Evrope u kajaku, supruzi davno obecana poseta Veneciji i sebi obecana voznja po Dolomitima. U startu obecava .

 

Danima krijuci jedno od drugog, Ljilja moja saputnica (zivotna) na dva tocka i ja, gledamo prognozu za nasu rutu . Krijuci, zato sto svuda najavljuju kisu i lose vreme, a ne zelimo da kvarimo onom drugom putnu euforiju.I to je deo tih osecanja koja su obelezila celo putovanje, uzivati sa partnerom, pruzti onome koga volis najvise sto mozes. Zato smo preko 25 godina zajedno. Verovatno.

Sreda 27. jun je dan polaska. Naravno, oni koji izmisljaju vremenske prognoze i zato retko pogode, ovaj put su izbaksuzirali. Sivo kisno jutro, mi slabo spavali u iscekivanju polaska. Vece ranije suocen sa kisnom prognozom sve vreme putovanja, predlazem zeni ono najgore. A nee...ne da odustanemo nego da idemo kolima. Pogledala me sa cudom u ocima i odlucno rekla ono sto sam prizeljkivao da cujem :"Ne dolazi u obzir, idemo motorom." Mrzim da krecem na put po kisi, nije problem da me kisa napadne vec posle pola sata-sat, ali oblacenje kisnog odela u startu kvari raspolozenje. Ovaj put se smejemo i pomazemo jedno drugom da se upakujemo u kisna odela. Isterujem sinoc napakovan FJR iz garaze, masemo defektnom keru i praceni zapanjenim pogledima komsija krecemo po kisi i 17 stepeni na put od pet - sest dana. Plan za prvi dan je auto putem do Zagreba, odvajanje preko Gorskog kotara do Opatije, pa preko Trsta do Venecije. 740 kilometara u danu, znamo sta nas ceka . Najbitnije nam je da stane kisa jer po prognozi samo u Veneciji nece padati.

 

 

 

Naplatna rampa pri izlasku na auto put i naravno sazaljiv pogled coveka u kucici i pitanje - zar bas mora motorom. Kroz smeh ga tesimo da nije strasno. Dizem pleksi u najvisi polozaj, cuje se FJR-ovo glasno ubacivanje u prvu i siva gondola pocinje da plovi ka Veneciji po jakom pljusku i natopljenom putu. "...a dvoje mladih greje srca zar.." pevusim staru sremacku.

Granica, ulazak u HR, sipanje goriva , naplatne rampe i eto nas pred Zagrebom. Temperatura skoro 20 stepeni, oblaci se razilaze. Sreca prati hrabre.

Odvajamo se ka prelepom Gorskom kotaru, put vec suv. Da li je moguce da su vracevi omasili prognozu. Pokazalo se da jesu,od tog momenta pa do povratka kise nije bilo. Hvala Bogu. Posle jos jedne naplatne rampe stajemo da skinemo kisna odela. Kakvo olaksanje. Smejemo se kao deca , od srece. Za to vreme sunce granulo, desetine motora prolaze, stranci u kampericama , prava morska atmosfera. Obecava.

Siva gondola kroz Kotar prati duge, brze krivine i pocinje ono sto volim - struganje bocnih strana guma, da malo popravimo ono sto su ravnicarski drumovi zapostavili. Par gasova , naplatna rampa i tabla "Autodrom Grobnik". Samo smo se pogledali (25 godina) i motor sam skrece na stazu. Zadnji put smo je posetili 2011. cak su nas pustili da odvozamo par krugova besplatno - naravno. Geyak.

 

 

 

 

 

 

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

I ovaj put slikanje na kapiji, ulazimo u boksove. Ne cujem FJR da li radi, kosnica puna sportskih motora, ljudi u koznim kombinezonima i vriska motora u najvisim obrtajima na stazi, kako im i prilici a ne "impotentno zavrtanje gasa po skupovima". Da citiram M.Lopina.

Puklo sunce, skidanje opreme, slikanje, snimanje, meni osmeh od uha do uha, cak i Ljilja uziva u mom uzivanju. Jbte svi na Grobniku uzivamo, treba ga prepisivati kao terapiju svim ljubiteljima dva tocka.

Kad sam pomislio da jace ne moze prilazi nasmejan covek ispruzene ruke. Iz Sapca je , srecan sto vidi zemljake. Kao i svaki put, na svakom putovanju motorom desava se ona fantasticna carolija. Upoznajes kolegu po ljubavi i krece prica kao da se godinama znamo. Nebitno ko sta vozi, godiste, ko je odakle i slicne trivijalnosti. On i sin voze samo stazu vec 4-5 godina, svakog meseca 4-5 dana. Prica traje dok se crni oblak nije pojavio niotkuda. Pocinje da rominja kisica. E neces vala, dosta je kise,idemo u toplije krajeve.

Pozdravljamo se sa zemljacima i krecemo u Opatiju. Mnoge delove Istre smo ranije obisli ali Opatija je ostala neistrazena. Strmim ulicama se spustamo do rive izmedju kolona automobila, parkiramo gde je zabranjeno, zbog slikanja. Mi smo motormom i sede kose, nama niko nista ne zamera. Seda glava omogucava mnoge stvari koje kao mladji nisi mogao. Verovatno smo ozbiljniji u tudjim ocima nego sto jesmo, ili nismo. Setamo, uzivamo prepoznavajuci delove festivalskog grada jedne velike zemlje iz XX veka.

Presli smo stotine kilometara, stotine predstoje do danasnjeg cilja. Poseta Trstu i evociranje uspomena na odlaske po farmerke i gledanje motora - ovaj put otpada. Neko je rekao da valja ne videti sve, da ostane nesto i za sledeci put. Tako ce i biti. Pola gasa i eto nas na granici sa Slovenijom.

Hrvatska je cista i sredjena, primorje narocito, ali cistoca i elegancija kojom Dezela odise je prica za sebe . Vozimo polako, komentarisemo da ne shvatamo ni ovaj put sta to konkretno Sloveniju cini tako harmonicnom. Dok smo to elaborirali vec ulazimo u Italiju.

BUONGIORNO ITALIA !!

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Italija. Postoji li igde na ovoj nasoj lopti osoba koja ne zeli da je poseti, makar jednom u zivotu.Kolevka svega lepog, brzog i ekstravagantnog. Posle Slovenije svaki put deluje blago zapusteno, ali to je krivica Slovenije. Put ka Veneciji se radi, radovi na sve strane, pa je autostrada oivicena betoskim blokovima sa obe strane. A svi kamioni ovog sveta kao da su krenuli put Venecije sa nama. Desnom trakom kamioni, desetine kilometara duga kolona, levo od nas skoro metar visoka betonska ograda.

 Posle 50 kilometara uletimo oboje u neku paniku, stalno prolazimo na pola metra od ogromnih kamionskih tockova a levo beton. Ne ponovilo se. Srecom na pola puta do Venecije radovi prestaju i tri trake su pred nama.

Poleti siva ptico, blizi se odmor, 740 kilometara je iza nas. Kao i svaki matorac tesko prihvatam promene, tako da navigaciju koristim samo kad dodjemo do odredista i trazimo smestaj. Slusalica u uho ispod kacige, kad bez naocara navigaciju ne vidim.

Smestaj lako nalazimo, rezervisana 2 nocenja , mesec dana ranije preko Bookinga - kojem se i ovim putem zahvaljujem. Cekiranje, raspakivanje i smestanje uigrano brzo. Decenije treninga su u pitanju.

Posle tusiranja i klope kafenisemo i zezamo se zadovoljni , mada znamo da od spavanja nema nista - sutra Venecija !! 

[bmwgs 53 Napisano Jul 4, 2018]

Svaka cast bitna je dobra volja...cekamo nastavak

[hard_rock 7446 Napisano Jul 4, 2018]

Super

[Astral 6234 Napisano Jul 4, 2018]

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Svice drugo jutro naseg putovanja.

Sunce sija punom snagom, motor pred bungalovom, odmorni doruckujemo u restoranu u okviru kampa i spremamo se za Veneciju. Malo o smestaju. Idealan za mlade i mlade duhom. U bungalovu levo od nas par nasih godina iz Spanije na novom Guzzi-ju, desno od nas troje Madjara na bicklovima , malo mladji od nas.

Kamp nudi bungalove, kuce za vise osoba i namestene satore za dve ili 5-6 osoba sa sve drvenim vratima. Naravno tu je i more motohoumova sa svim mogucim tablicama. Povoljno, cisto, mirno,restoran, kafic, prodavnica, parking za motore sa video nadzorom i najbitnije - na 5 km od centra Venecije. Ispred kampa svakih 20 minuta krece bus koji nas za 6 eura vozi do centra, klimatizovan naravno. U 1 po ponoci se zadnji vraca, opet ispred ulaza. Idealno, posto u Veneciji parkiras cak i motor van grada, a za kola naplacuju sat 3-4 eura.

Foto oprema, ranac, lagana garderoba i ukrcavamo se sa gomilom turista sa svih strana sveta - bukvalno.Dok nas bus prevozi razmisljam o prvom cilju nase ture, Veneciji. Ljilja je profesor svetske knjizevnosti i maternjeg jezika.Tako se to danas zove. Zato smo u nase moto ture ubacivali i njoj neverovatno bitne lokacije, vezane za omiljene pisce sa nasih prostora.

Kad se setim ushicenja, citata i stihova izrecenih na Cetinju,u Njegusima u Njegosevoj rodnoj kuci, suza na mostu u Visegradu i dubokog naklona pred Ducicevim spomenikom, znao sam da je moram odvesti i do Venecije. Ne Venecije kao Venecije nego do crkve Santa Maria della Salute, zdanja pred kojim je smrtno zaljubljeni Laza Kostic opcinjen njenom nesvakidasnjom lepotom napisao najlepse stihove nase knjizevnosti. Naravno posvecene svojoj muzi, Lenki Dundjerski.

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Prilazimo Veneciji neuglednim bulevarima, sa obe strane puta stovarista, auto placevi, magacini, prilicno zaraslo i zapusteno. Komentarisemo da gledajuci ovo nije nemoguce da u Veneciji smrdi kako pricaju.

Bus staje najblize moguce renesansnom gradu i puca pogled na suncem obasjan grad, obavijen mirisom mora. Smrada nema, Bogu hvala. Neko je rekao kad ne znas gde ces, samo prati reku ljudi.

Tako smo i ucinili. Reka ljudi, ali bukvalno, svih jezika i boja koze, danonocno tece ulicama. Nemoguce je sve pogledati u danu pred nama ali se svojski trudimo. Grad je fascinantan, kao da je zbog svoje lepote tog dana bio cvoriste puteva ljudi iz svih krajeva sveta, od Amerike , Indije, Kolumbije ,cele Evrope i nas dvoje iz Srema.Proveli smo punih 8 sati u obilasku, sa dva sata odmaranja i kafenisanja. Skoro neverovatnih 20 km smo prepesacili, umor od srece nismo osetili.

Kao da smo tempirali, nepun minut pre podneva izbijamo na trg Svetog Marka. Slika koju smo iscekivali je pred nama, cuveni trg, more ljudi i bas tog trenutka zvona sa svih strana oznacavaju podne. Nas dvoje skamenjeni, stojimo bez reci, stisnutih palceva. Bojan ovog trenutka vesla prvu kvalifikacionu trku na evropskom prvenstvu.

Gledamo se bez reci, cekamo da prodje tih dugih stotinak sekundi, koliko trka traje. Proslo. Ali rezultat ne znamo, Venecija postala nebitna. Par trenutaka kasnije stize poruka : Prvi sam i direktno u A finale.

Skacemo i vristimo od srece na trgu Sv.Marka, sad nam je jos drazi i lepsi.

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Nemoguce je recima i fotografijama opisati grad i atmosferu u njemu.

 Treba ga posetiti i doziveti.

Pred kraj izbijamo pre crkvu Santa Maria della Salute. Ljilja drhti od srece, mene fascinira zdanje ali i bujica njenih emocija. Koji stih izdvojiti iz Lazine ljubavne pesme, nego Ljilji omiljen :

 

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu života,

ta zlatna voććka što sad tek zre?

Oh, slatka voćko tantalska roda,

što nisi meni sazrela pre?

Oprosti moje grešne zalute,

Santa Maria della Salute.

 

Jedna od svari koje zalim u zivotu je i ta sto pesmu celu ne znam napamet.

Pri povratku smo cak i uz kartu lutali, skoro sat vremena, do prevoza. Vozi nas neme do smestaja, previse osecanja za tako malo sati. Osvezavanje, vecera, kafa. Bice opet tesko zaspati. I bilo je.

Sutra krecemo u Auronzo na Prvenstvo Evrope da vidimo sina , navijamo za njega i ostale nase reprezentativce.

Ma jebes spavanje.

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Sunce nas budi kroz prozor naseg bungalova. Sunce !!

Pakovanje, odjavljivanje na recepciji, zezanje sa motoristom iz Norveske na novom Ducati Scrambleru i izlazimo iz predgradja Venecije. Kacimo se na autoput da tih dvestotinjak kilometara preletimo u trenu. Motor leti, oko nas predeli kao sa slika italijanskih majstora,u daljini reke , jezera, zivopisna mesta, mocne planine.

U daljini !! WTF !!??

Autoput kako mu ime kaze je smisljen za automobile, za motore je nuzno zlo. Mi ne zurimo bas toliko, ovde smo sad i ko zna kad opet. Desni migavac, prvo iskljucenje i silazimo sa fucking autoputa.

Sad smo deo te idile, prolazimo tik uz jezera, kroz zivopisna planinska sela, kroz drvorede kao iz bajke. Planine secemo mocnim FJR-om, ne oseca ni uzbrdicu ni sav teret koji nosi, zna on zasto nam je drag. I ne trazi puno , samo sipaj gorivo i uzivaj. Ljubav.

Da smo kojim slucajem krenuli kolima, sad bih stao i jechao ili vristao od bola. Ali nismo.

Kolone motora u oba pravca, sa nekima se vozamo, sa nekima se trkamo, neke propustamo pokusavajuci da uslikamo sve lepote. Nemoguce je. Dolomiti su jedna od desetak destinacija koju svako treba da odvoza. Nasa prica u Dolomitima tek pocinje.

 

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Ali prvo da vidimo sina.

Smesteni su u Auronzu, gde se i takmicenje odrzava. Prelepo alpsko selo pored nestvarno plavog jezera, okruzeno planinskim masivima , na nekih 900 metara nadmorske visine. Raj na zemlji.

Parkiramo motor na ulazu u deo za takmicenje, ne pustaju nas unutra. Ne pomaze ni seda glava, ni suze u ocima, neumoljivi su karabinjeri. Zato smo im uvalili svu opremu koju smo skinuli na cuvanje, do uvece. Cak su je sklonili na suvo kad je kisa pripretila.

Bravo ragazzi !

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

U masi sportista, trenera nas dvoje u crnoj opremi kao gavranovi, jos ja sa cigarom. Imam utisak da je samo nas 10-tak pusilo tih dana od sve te sile ljudi. Ko im je kriv.

Nalazimo Bokija, on zadovoljan, mi jos zadovoljniji ako je tako. A jeste. Za sad jedno finale Prvenstva Evrope, ko se makar malo bavio sportom zna kakav uspeh je plasman u takvo finale. Veliki kao kuca. Ali on puca vise, kao i uvek. Mi smo uz njega, kao i uvek.

Popodne Dolomiti pocinju da pokazuju svoje zube, vetar pojacava, ali ni blizu kako ce duvati u nedelju, finalnog dana. Tempratura vode je 4-5 stepeni, tesko veslati svima koji na takvoj vodi nisu veslali. Ipak se plasira i u finale na 200 metara, jednosed. WOW !!

On odlazi na rucak i odmaranje, nama odmora nema. Palim navigaciju da nas vodi u Vigo di Cadore, tamo smo bukirali , jer zbog takmicenja i vikenda u Auronzu i blizoj okolini mesta nema.

Mislim nema za polurazumne pare. Ima za 150 i vise eura za noc, znaci - nema.  

[Ninja66 2585 Napisano Jul 4, 2018]

Vigo di Cadore je 8 kilometara udaljeno selo, naravno uz brdo.

Posto smo motorom i taj deo odlazenja i dolazenja svaki dan je cist uzitak.Navigacija nas dovodi do hotela Albergo Paradiso, i opet nas prati sreca. Dobijamo lepu sobu sa kupatilom, terasom i pogledom koji leci. Cak i dorucak.

Nasi poznanici tu srecu nisu imali, cak im se ni  dorucak nije svideo.

Sve vreme boravka u sobi tih dana nisam mogao da odvojim pogled od mocne planine ispred nas.Cak smo i kafu pili gledajuci je. I iz kreveta sam je gledao, nemoguce je se nagledati kad svaki oblak, svaki polozaj sunca daje potpuno novu sliku.

A dan traje do 9, nema kraja lepoti. 

Nastavak sledi...   :)

[djolji 1265 Napisano Jul 5, 2018]

Nema većeg zadovoljstva od uspeha deteta, a to još bojiš srebrnom "četkicom". Super vam je

[Ninja66 2585 Napisano Jul 5, 2018]

Jutro cetvrtog dana je svanulo suncano. Cvrkut stotina ptica nas je budio i uspavljivao svaki dan.

Dorucak je od 7 do 8:30, kako sam razumeo gazdu, koji ne zna reci drugog jezika sem italijanskog. Zbog toga se ne potresa ni malo. Desetine slika sa datumima, fotkane po celom svetu,okacene po hodnicima, verujem da su sa njegovih putovanja. Kako je obisao zemljinu kuglu bez drugog jezika,nikad necu ukapirati.

Hotelcic je uvek popunjen, tridesetak gostiju je vec u 7:00 na dorucku. Svi su ocigledno setaci i planinari, kompletne porodice. Opusteni, nasmejani, bukvalno svako sretanje ne moze da prodje bez melodicnog buongiorno i buona sera, zavisi od doba dana. Cak nam se i lokalci obavezno javljaju, par starijih se namrgodilo sto se prvi nismo javili.

Obozavam mala mestasca i tu atmosferu. Kao u mom Perastu, gde gazdarica Mira zaustavi Gorana Bregovica i pred svima ga nauci pristojnosti.

Dok ostali po zavrsetku dorucka stavljaju ranceve na ledja i krecu u celodnevnu akciju, mi opustenije obuceni stavljamo kacige, sedamo u sivu gondolu i nacinjemo Dolomite. Trke koje danas pratimo su posle tri i do tada valja obici Tre Cime i Cortinu d Ampezzo. Iako smo na 1000 metara nadmorske i idemo preko 1900 metara krecemo u farmerkama, toliko je toplo.

Tre Cime di Lavaredo sam zapamtio gledajuci Discovery i History kanal, po cuvenoj bitki alpskih jedinica u 1. svetskom ratu koja je godinama na tom brdu trajala. U suludom ratu , suluda bitka. Zeleo sam da vidim to mesto i eto danas cu voziti Dolomite i njega videti.

Cortinu d`Ampezzo ne treba posebno najavljivati, skijaska ikona, Monte Karlo u planini.

Pre puta sam strahovao da cu morati ekstremno paziti na kolicinu goriva, ali toliko turista i hiljade motorista su dovele do toga da su pumpe vrlo ceste. Doduste samousluzivanje na vecini.

Jedno upozorenje !! Ne gurati vecu novcanicu od iznosa koji ces sipati !! Sva obavestenja su na italijanskom, pa smo izgubili pola sata uzaludno cekajuci kusur. Angazovanjem dobrih lokalaca, kusur mi je vracen a oni ce to resiti u ponedeljak sa vlasnikom.

GRAZIE MILLE !!

[PaPaja 1123 Napisano Jul 5, 2018]

Sve je odlicno

[Arakis 5004 Napisano Jul 5, 2018]

Bravooo, interesantno i duhovito

[Velimlje2 706 Napisano Jul 5, 2018]

Kad sam procitao naslov , nista mi nije bilo jasno ...

 

sad vec shvatam , super ti ide , samo tako nastavi 

 

za sina sta reci , svaka cast , vasa dika ...

[Ninja66 2585 Napisano Jul 5, 2018]

Kolege hvala vam.

Posebno na cestitkama za sina.

Moram pisati dalje, zena me tera. 

[Arakis 5004 Napisano Jul 5, 2018]

I treba da si ponosan na prestolonaslednika

[GuMi5 3108 Napisano Jul 5, 2018]

Nestade pluseva... hajde tipkaj... 

[Toreador 504 Napisano Jul 5, 2018]

Odlicna tura,a razlog za putovanje jos bolji.

Venecija uvek odusevi.