Kad ja to isplaniram - Tasos

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Putopis je pokrenut u temi Šta vas je danas iznerviralo:

Iznervirala me supruga!

Ona će meni:"Sve ostavljaš za zadnji trenutak"!

- Na vreme uplatio letovanje na Tasosu, od 07.06.2018;

- Na vreme rezervisao noćenje u Banskom i dva u Istanbulu,

- Na vreme (pre šest dana) odvezao motor kod majstora na zamenu svih ulja, gume i kompletne provere pred put;

- Majstor na vreme sve zamenio i proverio (sve u fulu), ostalo samo danas da uradi led u koferu;

- Lacconac na vreme ubacio nove karte u navigaciju,

- Ja danas, na vreme, uzeo zeleni karton (zbog plana da posle Grčke odemo i do Turske), uplatio putno osiguranje, sve na vreme,

- Sve stvari, na vreme, spakovane u kofere, sve po, na vreme, napravljenom spisku,

- Na vreme dogovorio sa našim drugarom Nešom Pandom i njegovom suprugom upoznavanje i viđenje u Sofiji.

 

I onda, u nevreme, pre par sati, saznajem da je prilikom montaže led sijalica, majstor primetio da je negde struja u prekidu, da pozicija nije radila i da sada struja malo luduje. Na vreme je primetio.

Još nismo pošli, iako smo se spakovali.

 

Doduše, ne znamo ni kada ćemo, ni čime poći, ako danas ne otkloni kvar.

 

Zeleni karton je na Zelenkovo "ime", supruga neće Fazerom, ostaje nam auto, za koji moram da uzmem novi zeleni karton i međunarodno ovlašćenje od sina, na koga se vodi auto. Inače Bugari (sutra) i Turci (za desetak dana) će mi skinuti oko 100 evropskih, ukoliko se ne pojavimo kada i gde smo trebali biti u najavljeno vreme.

A i nije mi gušt kolima. Na more idem, samo zbog vožnje motorom, inače ga ne volim. 

 

Sve (skoro) urađeno na vreme, a ona me ovde nervira, jer, navodno, jedino što je trebalo da uradim na vreme (motor) nisam uradio.

A kad razmislim bolje, u pravu je, što me posebno nervira.

 

A nastavljen iste večeri novim postom:

 

 Dopisivao sam se sa Ćaletom na viberu, i zove me majstor (koga sam zvao par puta danas), nakon što ga je posetio moj sin, posle čega se on ne javlja na telefon i pita me što ne dolazim?! Odgovorio sam mu pitanjem iz kog pištolja želi da ga ubijem?! Kaže mi da je isključio zvono na telefonu, da bi na miru radio, a da je bio "samo" jedan mali prekid u džeku i jedan ispod rezervoara i da je to odavno rešio.

Kad ga nisam upalio, onako, preko telefona!

Ali je mnogo dobar lik i fenomenalan majstor, pa ne mogu mnogo dugo na njega da se ljutim, iako mi je prouzrokovao predinfarktno stanje.

Najbitnije je da ujutru krećemo!!!

A i da ne brinem kad noćas zaspim, šta će mi supruga uraditi.

Verovatno je Ćale u pravu, da ovaj post ide u "Šta vas je danas obradovalo"!

 

Vremenska prognoza obećava sunčano vreme, sa malom verovatnoćom padavina i obzirom da je motor spreman, dogovor je da rano ujutru 06.06. krećemo za Bansko, da se na kratko vidimo sa Nešom i njegovom suprugom, u Banskom malo uživamo u prirodi, pa narednog dana za Potos. Tako je planirano, a ja kad nešto isplaniram...

Svakodnevno se veoma rano budim, bez alarma, ali je tako, ako nešto nemam planirano, ukoliko imam - uspavaću se sigurno.

Što se i desilo.

A nema ni mleka.

Vidim da moram da objasnim ovo sa mlekom. Kafu ne volim, pijem samo jednu dnevno, onu jutarnju i to samo da bih mogao da zapalim cigaretu, jer dok ne srknem kafu, nema paljenja cigarete, a duša ište nikotin. I najbitnija stvar u ovoj priči je da ne mogu da pijem vruću kafu, a nemam strpljenja da čekam da se ohlad. Tu nastupa mleko, koga uvek imamo u frižideru...osim danas.odlazak do prodavnice i kašnjenje sa polaskom.

Malo opisujem i nevažne stvari, dosadno mi je, 5 ujutru je po Grčkom, ja se rano probudio, kao što sam i objasnio.

 

Klinci nas ispraćaju, mi radosni zbog početka putovanja), a ja dodatno radostan jer sam osigurao kuću za ovo vreme dok smo na putu.  Pita me službenica od čega osiguravam, - od dece 

Krenuli smo starim putem za Jagodinu, preko Gornje Sabante, put vijugav, poznat, većim delom odličan i tako do Paraćina, gde nabenzinskoj pumpi pravimo prvu pauzu za sokić, okruženi dečjom ekskurzijom, čiji zvuci ruše zidove Jerihona.    

 Nastavljamo ka Nišu, gde po tradiciji svraćamo u "Biftek", na fenomenalnu furmansku, punjenu pljesku u skrami, od, čini mi se 400 ili 450 gr, po smešnoj ceni.

Takođe, volimo da te pljeske pojedemo u Niškoj Banji, odmarajući se na nekoj od brojnih klupa u parku.

Obratite pažnju na kutiju cigareta, na klupi.

Obzirom da su sve klupe na početku parka bile zauzete, a nisam hteo da se previše udaljujem od opreme i motora, supruga je sela do dvojice prijatnih, finih penzionera, prave gospode, a ja sam stajao pored nje. Nakon što sam napravio par fotki, telefon sam spustio pored cigareta i otpočeo sa uništavanjem pljeske. A posle pljeske, najlepše leži cigareta, pa kutiju stavljam u džep, odlazim da kupim flašice sa vodom, zahvaljujem se kulturnoj i finoj gospodi na mestu ustupljenom mojoj supruzi i palimo prema Pirotu. 

Onako dok se vozimo, razmišljam da li sam poneo kabal da prebacim slike sa telefona na lap top Slike...telefon...Kočim naglo, stajem sa strane i okrećem motor, supruga me uplašeno pita o čemu se radi i ja joj samo kratko kažem - telefon. I to službeni, gde su mi svi važni brojevi, važne poruke. Da je privatni, ne bih se ni okrenuo, samo bih nastavio dalje.

Kako sam vozio, možete da pretpostavite. Lagano sam prošao nekog mališana sa brojem 93, a čak sam prestigao i jednog fantastičnog čiku sa brojem 46. 

Stižemo do klupe, ja skačem sa motora kao Markez, nema telefona, a nema ni onih matorih kriminalaca, prljavih pede...na, koji su među sobom pričali da nigde ne žure, da će kasnije na kafu. Ne žurite nigde matori ološu, a žuri vam se kad nađete tuđi telefon. 

 

 

 

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

U panici gledam klupu, oko nje, obližnju korpu za otpatke sam sebi psujem sve redno što sam uopšte i nosio službeni telefon, razmišljam šta mi je sve u njemuo i tek onda me hvata panika. Likovi koji su do našeg dolaska seli na klupu me čudno posmatraju, vide da nešto nije u redu i ja im objašnjavam da sam tu, na klupi, zaboravio telefon. Objašnjavaju mi da su pre par minuta došli, da nisu videli nikakav telefon.  Odlazim do motora, iz kofera vadim ženin telefon, da pozovem da mi bar "sprže" karticu i onda odlučujem da ipak najpre pokušam da pozovem svoj broj. 

Ukucavam svoj broj, zovem - zvoni, ali se niko ne javlja. Likovi me pitaju da li zvoni, ja im potvrđujem i komentarišem da se niko ne javlja. U jednom trenutku mi supruga kaže da se negde čuje muzika Teške boje od Majki (tako mi zvoni telefon). Sumnjičavo prilazim polako likovima na klupi, sada i ja čujem, Odmičem se od njih, isti intezitet zvuka, što me zbunjuje. Zovem opet, čuje se negde muzika. Supruga mi kaže da ja "zvonim". Prepipavam sve džepove od jakne, gde uvek držin telefon - nema ga. Posle više samopretresanja, u očajanju prepipavam i zadnji džep pantalona i nalazim telefon.

U trenutku, posle radosti što sam ga pronašao, osetio sam takav stid što sam (u sebi) iznapušavao i one matorce i ove likove na klupi...

Ali idemo dalje. Greh na moju dušu.

Već smo dosta okasnili, približavamo se granici, našu prelazimo brzo, ali na bugarskoj granici mala gužvica, u dve kolone. Uključujem se u levu i planiram da diskretno zaobiđem kolonu, sa leve strane i zamolim nekog na početku kolone da me propusti, jer sunce već uveliko peče i obliveni smo znojem.

To sam ja planirao, ali se Marfi ponovo, u velikom stilu, uključio u moje planove. Sa leve strane kolone, gde bih trebalo da prođem, ogromno brdo neke zemlje i šuta. Levo ne mogu, desna kolona previše blizu levoj, sa koferima mi nema prolaska. A kolona se sporo pomera. Jakne su već raskopčane,  ispod kacige curi znoj i Bugarin iz desne kolone, videvši našu muku, govori nam da prođemo napred i kada sam mu objasnio da ne mogu od onog šuta, obraća se sunarodnicima iz moje kolone, koji sklanjaju svoja vozila, da bi me propustili. Na početku kolone ista slika, propustaju nas i policajac nam brzo pregleda pasoše i videvši moju sliku u pasošu, i ne želeći da moju facu vidi i u živo, brzo nas propušta. 

Stajemo na Šelovu pumpu,odmah posle granice, jer sam već vozio na isparenjima i tankamo pun rezervoar, po ceni od 2,23 leva, neko skuplje 95 gorivo, računam,čim je skuplje i bolje je. 

 

Malo popričam sa jednim bugarskim vozačem kamiona, koji mi se žali da mu ne radi klima i pita me kako mi izdržavamo po ovoj vrućini. Objašnjavam da jeste, ali da je vožnja motora ogromno zadovoljstvo, koje se ne može opisati, a on sumnjičavo vrti glavom. 

Iako je vremenska prognoza obećavala lepo vreme, vidimo da se u pravcu gde smo namerili skupljaju oblaci i počinje da seva. Pošto smo već dobrano okasnili, odlučujemo da se sa Nešom vidimo po povratku iz Turske, ukoliko mu to obaveze budu dozvoljavale i krećemo dalje. 

Na par kilometara od granice, navigacija me upozorava na radar, smanjujem brzinu i nakon gašenja upozorenja ubrzavam, da bih nakon par stotina metara primetio policijski auto. Naglo usporavam, jer sam vozio dosta preko ograničenja i primećujem par stotina metara od prve patrole, drugi policijski auto.Kapiram da prvi snimaju a drugi zaustavljaju.

U očajanju, siguran da će me zaustaviti, ablendujem im i javljam se rukom, oni otpozdravljaju i mi prolazimo. Da li ne snimaju motore, ili je moja taktika uspela (u šta sumnjam), ali prođosmo. 

Sad već uveliko seva, prve kapi padaju i ja ubrzavam, kako bi pronašao, u slučaju jače kiše, neki zaklon. Nakon prolaska obilaznice oko Sofije i uključenja na fantastičan auto-put, posle kraće vožnje, primećujem veliki broj kamiona u zaustavnoj traci i čudim se kako smeju tako da parkiraju. Ogroman broj vozila u neprekinutoj koloni. Nakon par kilometara vožnje, zastoj na putu, policija usmerava putnička vozila na izlaz sa auto puta i nakon izlaza je raskrsnica, na kojoj ja ne znam gde da skrenem. Policajac na motoru vidi da se kolebam i prilazi mi, a u tom trenutku staje  plavi Pežo 206, u kome su dvojica Bugara i vozač me pita gde sam krenuo. Objašnjavam mu da idem za Bansko i poziva me da ga pratim i skreće levo. U tom trenutku i policajac stiže do mene, objašnjava mi da moram do Pernika i na prvom semaforu da skrenem levo. Zahvaljujem mu se i pokušavam da stignem Pežo, jer mi je to sigurnija varijanta.

Već naveliko seva, počinje potop, a ja prvi put vozim novu zadnju gumu Metzeler roadtec i nisam siguran kako se ponaša po mokrom putu, koji nije mokar, već natopljen vodom sa potocima. Na početku sam oprezniji, jer ima mnogo lakat krivina, a Bugarin u Pežou ga baš gazi. Nakon kraćeg vremena i isprobavanja kočenja, oduševljen ponašanjem gume po kiši, sustižem ga, praćen osećajem bola u predelu desnog bubrega, koji supruga pokušava da dislocira, odmerenim udarcima, kako mi je kasnije rekla, manijačkom vožnjom po kiši.

Prolazimo neka mesta, gde sigurno ne bih znao da skrenem, zbog mnoštva raskrsnica i otežane percepcije, jer se vizir zamaglio, a kiša se sliva niz njega. Morao sam malo da ga otvorim, kako bih išta video. Ulazimo u Pernik, suvozač iz Pežoa izlazi i nekud odlazi, a vozač mi prilazi, onako po kiši i kaže mi da je i on bajker, da se sprema za skup u Pirotu i da voli bajkere i Srbe i objašnjava mi da ga pratim, da će me on izvesti iz Pernika, jer se sam sigurno neću snaći. Objašnjavam mu da imam Boccine nove karte na navigaciji , tačnije da imam navigaciju, ali je on uporan u svojoj nameri, pa krećem za njim. A traje potop. Ogromna količina vode se sliva niz nas, na ulicama reka. stojimo na jednom semaforu, gužve nenormalne, kao u Beogradu u špicu i u tom trenutku iz jednih kola izlazi devojka u mini haljini, sa izvajanim telom. Čudo jedno, potpuno nestvarna slika, kao da je upitanju snimanje neke reklame. Onako u haljinici, po pljusku, lagano izlazi iz kola i lagano odlazi do jedne od zgrada, praćena pogledima svih iz obližnjih automobila. Za ovu scenu je vredelo pokisnuti.  

Nekih 300 metara smo išli oko sat vremena. Osećam da mi se motor pregreva, jer je vazdušara, pa ga gasim i guram. U jednom trenutku kola prestaju da se pomeraju oko 10 minuta. Niko ne zna o čemu se radi, u daljini vidim nadvožnjak. Iz suprotnog pravca, na svakih par minuta prođe po jedan auto. Nešto mi je tu čudno. Prolazi bajker iz suprotnog pravca i pokazuje mi da se vratim, da ne mogu dalje. Gde da se vratim? U blizini pumpa i tržni centar, sklonio bih se tamo od kiše, ali mi glupo jer se ovaj bugarski bajker izlomi da mi pomogne, uvalio je sebe u onakvu gužvu, gubi vreme zbog mene... Ne ide. Staje i jedna devojka iz suprotnog pravca i kaže mi da ne mogu da prođem, da se vratim. Prilazim bugarinu koji malo otvara prozor, da ga ne bi kiša udavila u kolima i prenosim mu šta sam saznao, a oni mi kaže da ne zna o čemu se radi i da ćemo pokušati da prođemo. Nakon 10 minuta pomeramo se za narednih 50 metara iimamo šta da  vidimo. Nema fotografija, jer mi je to poslednje bilo na pameti.

 

[mile fazer 4462 Napisano Jun 8, 2018]

pa krenuli ste i krenulo te, baš.

 

nbaci ce se telefunkn, imam osjecaj.

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

pre 1 minut, mile fazer je napisao:

pa krenuli ste i krenulo te, baš.

 

nbaci ce se telefunkn, imam osjecaj.

Baš me krenulo, videćeš 

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Put je sa četiri trake, po dve oba pravca, razdvojene ostrvom. Trenutno smo na nizbrdici, na čijem podnožju, normalno počinje uzbrdica, a nakon 50 metara uključenje za auto-put. E, taj prelaz od nizbrdice ka uzbrdici, u dužini od oko 100 metara je Božjom voljom pretvoren u omanje jezero, u kome bi i Noje potonuo sa svojom barkom. Desnom trakom je nemoguće proći, jer je, zbog pada puta,   voda previše duboka i za amfibiju. Obe kolone se na početku tog jezera slivaju u levu traku, u kojoj smo mi i onda jedno vozilo za drugim se lagano kreće. Ali Marfi je ponovo tu. Na prelasku nizbrdice u uzbrdicu, gde je voda najdublja, jedan noviji mercedes je onemogućen u daljem kretanju. Ugasio! 

Dok se polako približavamo početku jezera, gledam vozila na auto-putu, vidim da me samo malo deli od cilja, pa gledam u ono jezero...

Razmišljam, ako krenem odmah za bajkerom u Pežou, noge će mi stalno biti u dubokoj vodi, jer se kolona kreće par metara, pa stane. Odlučujem da sačekam dok pređu taj potopljeni deo, pa da pokušam da prođem kroz vodu, ako u tome ne uspem, odguraću nekako motor kroz vodu.

Ono što me je posebno oduševilo je što niko od vozača iza mene nije ni zatrubio, nije pokazivao nervozu što sigurno pet minuta ne krećem, valjda su shvatili šta mi je namera. U tom trenutku iz suprotnog pravca prolazi policijsko vozilo, gledaju u nas i smeju se, valjda misle, gde li smo krenuli sa tom Yamahom, kad tu ni GS ne može da prođe. On ne može. Ali Yamaha može.

Polako krećem prvom, dok voda dolazi do fuzastera, podižem noge koliko mogu, ali je voda dublja nego što sam mislio, pravi se talas od branika i puni mi čizme vodom. Već sam mislio da neću uspeti u nameri da prođem i da ću deliti sudbinu onog jadnika u Mercedesu, koji sada može da mu služi umesto akvarijuma, ali Zelenko nezaustavljivo napreduje, obilazimo Mercedes i uključujemo se na auto-put, gde se zahvaljujemo drugaru iz Bugarske i žao mi je što nismo bili u prilici da se bolje upoznamo. Dubok naklon i veliko hvala.     

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Nakon 10, 15 kilometara, kiša prestaje, stidljivo se pojavljuje i sunce i mi se sušimo, onako u vožnji. Malo je prohladno, ali u daljini vidim ono što sada najmawe želim, modre oblake i munje. Naša sreća je kratko trajala, ponovo počinje kiša i mi stajemo na jednu od pumpi da se malo zaklonimo od kiše i da sačekamo da prođe oblak. 

 

U tom trenutku primećujem plavi Porše (vidi se na drugoj slici plavo-crni krov) u koji ulaze dve fenomenalne cure u vrućim pantalonicama, ali nisam uspeo da fotografišem, jer mi lik koji je bio sa njima baš ne izgleda kao neko ko bi to odobrio. Posle smo videli još dosta skupih, išaranih automobila, verovatno su oni bogataši koji prave bahanalije u trci, kojoj se sada ne mogu setiti imena.

Obzirom da se u pravcu našeg kretawa na nebu ne događaju stvari onako kako bih to voleo, a kiša jenjava, odlučujemo da nastavimo dalje i naravno, ponovo počinje pljusak, koji nas je ponovo lepo natopio. Odlučujemo da svratimo u Srpski restoran, da se malo prosušimo i ugrejemo telećom čorbom. Lep restoran, osoblje izuzetno, cene, onako ...

 

   

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Kiša prestaje i mi krećemo za Bansko. Predeli fenomenalni, ali nisam fotografisao, jer sam video šta nam se sprema, što se uskoro obistinilo. Na pet kilometara od smeštaja, ponovo smo pokisli!

Boccina navigacija nas nepogrešivo vodi do Vile Vera, gde sam, na vreme i krajnje pažljivo izabrao smeštaj.

Dočekuje nas simpatična bakica, parkiram motor na travi u dvorištu i pada mi napamet Ćale i njegovo parkiranje motora u garaži kod mog komšije. Zemlja je mekana, ćopava uranja i bakica mi donosi parče daske, koju postavljam pod ćopavu.

Smeštaj je čist, uredan, soba sa pogledom na

 

U daljini, na drugoj slici se vidi planina.Ja kad odaberem, odaberem. Od ogromnog broja vila, sa fenomenalnim pogledom, ja odaberem pogled na komšiluk, a da se ni jedna planina ne vidi. Talenat! 

E, sada, što bi rekao Lane Gutović, slušaj priču:

Komšija ima  velikog psa, koji je rano ostao siroče i mnogo je vezan za gazdu, sa kim provodi skoro čitav dan. Kad padne noć i komšija ode da spava, pas ga nestrpljivo doziva, a pošto, normalno, ne zna da priča, on ga doziva onako, kako to psi rade. Laje i cvili... Celu noć!

A i to nije sve. Taj isti komšija je nabavio prekrasnog petla, lepši je od svakog pauna ili slične 'tice.

Ali i tu ima jedan problem. Komšija je tog petla nabavio u Aziji, pa je on baždaren na njihovo vreme, počinje da peva (kukuriče) u toku noći, a prestaje kad svane. Čudo jedno.

Inače, bakica je spremila fantastičan doručak, Bugarski sto, sa obiljem raznorazne hrane u velikim količinama. Jako prijatna žena.

Nakon doručka, krećemo za Grčku, kroz fenomenalne predele, sa puno izvora, krivine su odlične za peglanje, problem je samo što je priroda toliko fascinantna, da je g reh voziti brzu i ne uživati u njoj. 

 

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

[shoyyka 8520 Napisano Jun 8, 2018]

Super ti je ovo,druže...piči samo...

...još zamišljam onu izvajanu što je po kiši izašla...

[bdada 12904 Napisano Jun 8, 2018]

pre 16 minuta, shoyyka je napisao:

Super ti je ovo,druže...piči samo...

...još zamišljam onu izvajanu što je po kiši izašla...

... pa sad,jos uvek je nepoznanica kada je bureg iskocio iz lezista ... 

[PaPaja 1122 Napisano Jun 8, 2018]

Idemo...

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

pre 12 minuta, shoyyka je napisao:

Super ti je ovo,druže...piči samo...

...još zamišljam onu izvajanu što je po kiši izašla...

Brate, kada je moja supruga, kasnije, prokomentarisala da odavno nije videla zgodniju žensku osobu. Šta da ti kažem?  Bog na njoj nije štedeo talenat i osećaj za lepo. 

 

Da se vratimo putopisu.

Kao što ste videli fotografije, put od Banskog do Grčke granice je prelep, sa dosta blagih krivina, uspona i nizbrdica, priroda očaravajuća. Ne znam koliko to fotografije mogu da dočaraju, ali sam ja (koji ne voli da staje i fotografiše) na svakih nekoliko kilometara morao da stanem i fotografijom pokušam da zabeležim onu lepotu.

Jedino što mi je smetalo je, a to sam ubrzo nakon sipanja benzina primetio, što Zelenko nije reagovao na dodavanje gasa, onako kako sam ja to navikao. Ponašao mi se više onako, anemično, kao npr da vozim BMW Šalim se, naravno, što se tiče BMW-a, ali sam primetio da nema snage. Pred granični prelaz sam sipao obični 95 i motor se preporodio. Da li je onaj prvi, "moderniji" benzin namenjen za novije motore, ili je moj matorac navikao i voli stare, proverene stvari, ali je primetno bolje vukao. 

Dolazimo na bugarski prelaz, vidim tri automobila i kombi ispred mene, malo mi je bilo glupo da se ubacujem ispred, računam brzo će.

Ali, đavola. Na granici radi bugarski Hektor Poaro. Bez pet minuta po autu, uz trkeljisanje unutrašnjosti ne ide.

Dolazimo i mi na red, očekivano zahteva da skinemo kacige, primećuje da smo u Bugarskoj proveli noć i raspituje se gde smo spavali. Kada sam mu rekao da smo noćili u Banskom, sledeće pitanje je bilo da li smo noćili da se odmorimo od vožnje, ili smo želeli da razgledamo okolinu. Odgovorio sam mu da smo najviše noćili zbog lepe prirode i početak njegove rečenice me je u trenutku  iznervirao. Citiram: "Vi Srbi zaista ništa ne znate", na šta sam se u trenu narogušio, spreman da mu adekvatno odgovorim, ali sam nastavkom njegove rečenice shvatio da je dobronameran i da mi je rekao isto što i Neša Panda, prilikom naše prepiske dok smo supruga i ja bili zaklonjeni od kiše na pumpi, na auto-putu. U nastavku mi je Pooaro rekao da je Bansko samo gomila ružnih hotela, a da posle Banskog (što sam video u prolazu) ima daleko lepših i jeftinijih mesta, i izvora mineralne vode. Pošto nas je detaljno skenirao i komentarisao da nismo prvi put u Bugarskoj, dozvolio je da nastavimo put grčke granice, gde nije bilo nikog, jer dok Poaro pregleda jedno vozilo, Grci puste da pređe omanji konvoj. 

Konačno u Grčkoj.

  

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

pre 29 minuta, bdada je napisao:

... pa sad,jos uvek je nepoznanica kada je bureg iskocio iz lezista ... 

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Kada se iz Banskog preko prelaza, koliko se sećam Georgi Dimitrov, uđe u Grčku, nigde nema putarine, magistrala je, za Grčke uslove veoma solidna, osim oko 5-10 km puta, gde mi je bilo žao guma. Posle tog lošijeg dela, sledi auto-put, bez naplate putarine.

Kad smo kod putarine, mala digresija. Prošle godine smo išli novim auto -putem pored Pirota i nije bilo putarine. Istim putem smo i sada išli i primetio sam da na njemu nema nešto saobraćaja i da se saobraćaj odvija starim putem, što mi je bilo čudno. Objašnjenje je ubrzo sledilo u vidu 90 dinara putarine, za put koji još nije završen. Mašala. Lakše mi je bilo kada smo prošli kroz novi tunel. koji je zaista dobro urađen i osvetljen i kada smo videli da je urađena obilaznica oko Dimitrovgrada.

Vozimo se auto-putem pored Kavale i ja, opčinjen prizorom, stajem da fotografišem i opet kreće dislokacija bubrega, uz pitanje da li sam normalan da tu stajem?

Pobeđen argumentima nastavljam, ali samo par kilometara, rešen da istrpim bol i fotografišem zaliv u Kavali, koji je zaista fenomenalan, što se vidi na pređašnjim fotografijama.

Stižemo u Keramoti, tu me je nešto Bocca zafrknuo, jer se navigacija ne slaže sa putokazima, pa sam par minuta izgubio ubacujući novi zadatak za  navigaciju. Stižemo na mesto ukrcaja, dva trajekta stoje, ja normalno idem ka bližem, a momci ispred trajekta mi pokazuju ka drugom, gde vidim da mi mašu i pokazuju da požurim. Ponovo spustaju rampu i ja se u zadnjem trenutku ukrcavam. Marfi je izgleda ostao na obali 

Na trajektu kupujemo karte, nas dvoje i motor 13 evra. 

Ovo na poslednjoj slici je neka čobanica  stalno je uletala u kadar 

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Iskrcavamo se i krećemo ka Potosu, ali navigacija me ponovo upućuje na drugu stranu. Pošto je opšte poznato da sam ja prepun tehničkog znanja i ništa u vezi elektrike, elektronike i sličnih stvari mi  nije strano, nejasno mi je šta se dešava.

Ponovo gledam navigaciju, kreten zadao krajnje odredište Tasos, umesto Potos. Uvežbano i rutinski  zadajem novu destinaciju i vozimo prekrasnim predelima, uz obilje malih, skrivenih plaža. Zaista fenomenalna vožnja.

E, sada mora opet malo objašnjenje. Kada sam birao smeštaj, tražio sam smeštaj na obodu mesta, jer ne volem gužvu i izabrao sam vilu sa bazenom, na oko 100 metara od Potosa, što, naravno, nisam rekao supruzi, jer ona voli malo urbanije. Čekao sam pravi trenutak. A više nisam imao kada. Kucnuo je čas. 

Nakon (pravih) 100 metara od poslednjih kuća u Ppotosu, stajemo ispred taverne (za koju sam znao da je do puta, a odmah iza nje i naš smeštaj) i praveći se nevešt, predložio ženi da se okrepimo, nešto popijemo i pojedemo, pa da se raspitamo gde nam je smeštaj, pošto je moguće da smo pogrešili. 

Pošto sam znao da smo stigli, opuštam se uz dva piva (u flaši 3,5 evra, točeno domaće-fenomenalno 3evra) i naručujemo grčku verziju fantastičnog mešanog mesa (15 evra).

Praveći se i dalje nevešt, raspitujem se kod izuzetno prijatnog konobara gde se nalazi naš smeštaj, a on mi, pomalo zbunjen, pokazuje na zgradu iza taverne. 

U prvom trenutku, supruga baš i nije to dobro podnela (tužila me kod dece, koji se, znajući me i nisu mnogo iznenadili), ali već danas, kada smo se prošetali do Potosa i kada je videla da nam je sve blizu, a da je mesto mirno i posebno da je plaža na 80 metara od smeštaja, a  centar grada na 100 metara plažom, prihvatila je sa odobravanjem moj izbor. 

Mada, kad bolje razmislim, trebalo je da nađem još dalji smeštaj, jer sada hoće da idemo pešice, neće motorom. A ja baš i nisam ljubitelj nepotrebnih fizičkih aktivnosti. 

 

 

Ukusna pica, 32cm je 9,80 evra, a u drugom lokalu, kasno smo videli, xxl pica na akciji 9 evra.

 

Za sada toliko, danas sam se malo izvukao, proveli smo samo sat vremena na plaži (mora malo aklimatizacije, jel te), nastavak sledi. 

[The Krle 29 Napisano Jun 8, 2018]

Šumadinac, meni kad putovanje krene bez Marfija ja znam da nešto ne valja.

Ovako malere istrošiš u startu i teraš.

 

Na povratku, ako nešto zatreba na potezu od bugarske granice do Niša, radnim danima sam u pokretu na tom potezu (064/6670216 Srđan). 

Zovi makar da ti objasnim kako da izbegneš autoput do Niša ili da vodim na osveženje.

P.S.  Bugarke znaju da iznenade .

[Astral 6234 Napisano Jun 8, 2018]

Sta je sa onim iznad postavljenim slikama asfalta iz BG, cudno izgleda?! Jel odgonetnuto ili samo kao zanimljivost? 

Zelim vam lep provod na moru i motoru 

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Pre 1 sat, The Krle je napisao:

Šumadinac, meni kad putovanje krene bez Marfija ja znam da nešto ne valja.

Ovako malere istrošiš u startu i teraš.

 

Na povratku, ako nešto zatreba na potezu od bugarske granice do Niša, radnim danima sam u pokretu na tom potezu (064/6670216 Srđan). 

Zovi makar da ti objasnim kako da izbegneš autoput do Niša ili da vodim na osveženje.

P.S.  Bugarke znaju da iznenade .

I ja se nadam.

Mada, malopre izlazim iz vode i jedini ja na onolikoj plaži upadnem u rupu u pesku (vodi). Nije nešto duboka, 20 cm, ali me štrecnulo jer se nisam nadao. 

Izgleda da se Marfi, kao slepi putnik ukrcao na trajekt. 

Nije mi uopšte problem 90 dinara putarine, samo me iznenadila drskost da nešto naplaćuju, a da nisu završili.

Hvala naponudi, ukoliko se budemo vraćali u neko normalno vreme, javljam se.   

Pre sat vremena, Astral je napisao:

Sta je sa onim iznad postavljenim slikama asfalta iz BG, cudno izgleda?! Jel odgonetnuto ili samo kao zanimljivost? 

Zelim vam lep provod na moru i motoru 

Gde si dezerteru?

Ne znam, od Banskog do Grčke granice je takav asfalt, čini mi se da je namerno tako urađen. U vožnji nema problema, gume odlično drže. Kao da su neki kamenčići ubačeni u asfalt.

[The Krle 29 Napisano Jun 8, 2018]

Nisam druze ni mislio da je para problem nego smaranje po autoputu. Magistrala koja ide paralelno je mnogo interesantnija i bez saobracaja, moze da se odvozi s merakom za slicno vreme kao i autoputem.
Samo teraj i piši a Marfi isprobava pa digne ruke kad naidje na budalu (u najboljem smislu te reci).

Sent from my SM-G388F using Tapatalk

[aca-pn 6093 Napisano Jun 8, 2018]

Tasos je moje omiljeno mesto za letovanje,  verujem da si zadovljan izborom

[Bruno 68 2576 Napisano Jun 8, 2018]

Nemoj da zaboravis da napravis krug po Tassosu. Inace tu blizu Potosa prelepa plaza Psili Amos

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Iskreno, tek mi je prvi dan, još faktički ništa nisam ni video. Sutra idemo u manastir Arhanđela Mihaila i na Mermernu plažu. Nakon toga smo planirali Teologos ... Za sada mi je dovoljna i ona vožnja pored mora do Potosa. Zadovoljni i skvo i ja!

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

pre 2 minuta, Bruno 68 je napisao:

Nemoj da zaboravis da napravis krug po Tassosu. Inace tu blizu Potosa prelepa plaza Psili Amos

Severno ili južno od Potosa? Pozdrav Bruno i pozdravi sinove 

[Bruno 68 2576 Napisano Jun 8, 2018]

Juzno 1-2 km

[ŠekiKG 4330 Napisano Jun 8, 2018]

Hvala na predlogu, obićićemo je sigurno!