Jump to content

Moto Zajednica

Ćaletova SFRJ Moto AvanTura - 2018

Recommended Posts

  • Samo nek je neki cirkus, 611 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: Ducati SuperSport S @ducatislovenia (Twitter)

Sinoć se kraj naših motora smestilo još nekih pešest austrijanaca sa Harlićima i dva BMW-a.  Ujutro, čekajući doručak nešto small talk-a sa njima. Jedan od njih dobacuje provokaciju, dok smo s Pavlom mazali lanac na Ducatiju, nakrećući ga prema sebi. Lik naravno u šali dobacuje kako na Ducatiju uvek nešto treba da se šarafi, radi, … Zadržavajući se, da šale ne shvatim preozbiljno, udarim korak prema restoranskom delu na doručak. Doručak bogat i ekstra. Najinteresantnije mi je bio što to nije vic, nego doručak stvarno počinje od pola devet ujutro. Ma crnogorci su verni sami sebi i svaka im čast za to :D .

 

Posle super doručka krećemo dalje u avanturu po Crnog Gori. Penjemo se iznad Budve na predivne vidikovce, gde naravno pade par lepih fotografija. U zaleđu obale temperatura se snizi za jedno dva, tri stepena i mnogo je prijatnije za vožnju. Pavle skreće prema Reki Crnojevića, gde se sam verovatno nikad nebi slučajno snašao i ne sumnjam, da čovek zna šta radi. Silazimo do destinacije. Extra. Ima tu i historije pa potražite malo sami, da sad mnogo ne lupam o tome. Zna google bolje.

 

Uz pićence Pavle javlja svom moto kolegi, da je u okolini i da nažalost nije bio u prilici da mu se javi pre. Taj argument nije bio dovoljan i u roku od sat vremena stiže maksimalno prijatan čovek, sa svoje tri dame,  to jest suprugom i dve male princeze. Slavko, moto ljubitelj i distributer nekoliko moto marki u Crnoj Gori, kao rečeno, maksimalni pozitivac i užitak ga je slušati, kad objašnjava svoje moto avanture. Drago mi je što smo se upoznali i verujem da to nije bilo zadnji put. Uz priču pade mala provokacija, da mi se pridruži na putu prema Ohridu, jer Pavle već kreće dalje svojim poslom. Falilo je Bogami malo, da Slavko ne seda na svoj motor i krene, ali ipak bi to logistički uz druge obaveze teško odradio pa ostaje na dogovoru »drugi put«. U tim trenucima opet mi se potvrđuje, kako se sve to moralo desiti i kako su zvezde pripomogle tome, da vidim mesta i upoznam ljude, koje inače nebi. Toplo mi pri srcu i srećan sam.

 

Pozdravljamo se od divnih ljudi i posle par kilometara stajemo na, kako kažu Slavko i Pavle, najlepši vidikovac u Crnoj Gori. Fotografije mogu nešto malo da dočaraju, al u živo to je sasvim spektakularno. Hvala drugovi za taj momenat. Pamtim. Žežemo dalje do Podgorice, ručamo i dogovorimo se, da zajedno pređemo u Albaniju na Skadru, odakle nastavljamo svak svojim putem.

 

Ja i Prijatelj Pavle pozdravimo se, on levo, ja desno.

 

 

...

 

 

 

 

IMG_6398.jpg

IMG_6401.jpg

IMG_6405.jpg

IMG_6409.jpg

IMG_6413.jpg

IMG_6414.jpg

IMG_6430.jpg

IMG_6434.jpg

IMG_1319.JPG

IMG_1333.JPG

IMG_1339.JPG

IMG_1351.JPG

  • Sviđa mi se 10

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Samo nek je neki cirkus, 611 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: Ducati SuperSport S @ducatislovenia (Twitter)

Nisam baš upućen u saobraćajnu kulturu u Albaniji, al brzo vidim, da je potreban stoposto fokus u svakom momentu jer npr. pune linije ne znače ama baš ništa. Upadam u nekoliko neprijatnih situacija i ne opuštam se. Stajem na benzinsku pumpu. Sipaju mi gorivo, zamolim još za hladnu vodu. Jedan od dvojice priča italijanski pa se sporazumemo. Plaćam u eurima. Računa nema. Znajući koliko u proseku košta tank goriva, brzo shvaćam, da je ona voda koštala možda malo više. Verovatno provizija. Probam da rasčistim kurs, prikazuje mi neku tablicu, al se ne upuštam koliko košta voda, pa si mislim, aj. I to je deo lokalne kulture i avanture.

 

Put od pumpe prema Tirani slično problematičan. Tirana – HAOS. Ovde ozbiljno prebacujem u »Survival Mode« i samo želim izaći živ. Jedino pravilo u saobraćaju jeste »jači pobeđuje«. Motor se miče kolima. Kola se miču kombiju. Kombi se miče kamionu. Kamion se ne miče nikome. Bukvalno idu kolima, kombićima, … na tebe, jer znaju da si na motoru slabiji i zna se ko će da nastrada. U jedno prva dva momenta još si nešto mislim kao u fazonu »ja imam prednost« al sam brzo shvatio da ovde vladaju neka druga pravila.

 

Izlazim iz grada i dolazim na neki zaobilazak, jer se pravi novi autoput. Pada neka sitna kišica pa nije baš prijatno. Uz put stajali su prodavači voća. Najviše mi ostale u sećanju trešnje, pletene u neku prekrasnu pletenicu, kakvu nikad nisam video. Show program. Žao mi što nisam uslikao. Jeo ih nebi, jer stoje kraj druma, gde sva voda prska direktno po voću.

Kad sam sišao na autoput, čini mi se, da sam negde na autoputu video ovce. Ovce. Na autoputu. Da. Ok, nisam navikao pa izvinite na drami. Cilj mi je, da čim pre stignem do Ohrida.

 

Usput stajem još jednom za kratak odmor  jer ipak i Albanija je zaslužila bar jednu fotografiju. Ništa spektakularno. Stao sam uz zapuštenu prugu, gde sam napravio nekih par fotki motora. Rečica ispod pruge bila je puna smeća. Po pruzi šetaju deda i dva unuka. Simpatično mi pomašu iz daleka i uzvratim im pozdrav. Kad sam se smestio nazad na motor, zastali su da čuju paljenje. Nisam ih razočarao J. Još smo si jednom izmenjali aero pozdrave i krenuo sam dalje.

 

Gazim prema granici i stižem do vidikovca iznad Ohridskog jezera na Albanskoj strani. Tu pravim prvu grešku i umesto levo na vrh brda, ja se spuštam dole i desno uz jezero. Koji mi je bio, ne znam. Možda mi se u tom trenu učinila tabla Pogradec više slavenska nego romanska pa sam je više vezao na Makedoniju nego Albaniju. Jebaiga, već malo umoran i neskoncentrisan. Znam ja da je Ohrid gore severno al napravili su Albanci neki novi asfalt i tome nikako nisam mogao odoleti. Gazim ga dobro, al silazi mrak. Stižem u taj Pogradec, skontam da sam mnogo zajebao i vraćam se nazad. Brzo. Mrak je, zahlađuje al biće. Stižem do grane, nešto malo gužvice. Malo se uguram, ne baš previše al ipak se načekam duže nego bih u tom trenutku želeo. Pređem u Makedoniju i u Strugi zovem druga Dameta, koji me čeka sa smeštajem u Ohridu.

 

...

 

 

 

IMG_1356.JPG

IMG_1366.JPG

IMG_1367.JPG

IMG_1370.JPG

IMG_1371.JPG

  • Sviđa mi se 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 392 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Trotinet

Znas sta, ona slika gde su Harley i GS-ovi, sve je to lepo, ali Ducati nekako lebdi. :lol:

 

Ovce na autoputu?! Zamisli prodjes sa 250 kroz ovcu na autoputu. 

 

Super, sjajno. Lepa prica, sjajna ruta za voznju. :takoje:

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 470 postova
  • Lokacija: Banjaluka
  • Motocikl: Yamaha Tracer 700 - Traveler

Neki dan sam prosao kroz Albaniju i Tiranu prema Ohridu. Imam potpuno drugacije iskustvo u saobracaju. Svi su nam se sklanjali i pustali da prodjemo. Nas je bilo cetvorica na cetiri motora pa smo mozda bili bolje uocljivi. To me bas iznenadilo.

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Samo nek je neki cirkus, 611 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: Ducati SuperSport S @ducatislovenia (Twitter)

U Strugi stajem na sred puta pred nekim kafićem da pitam za put i u tom momentu drama. Stojim nad motorom i sklizne mi nekako leva noga. Ceo motor mi pada na levo. U slow motion-u situacija izgleda nekako tako: Nekih 15cm pred potencialni pad motora na drum, mislim si koliko me koštao motor, koliki bi to bio blam, koliko mi to sad ne treba, … Iz petnih žila i Bog zna odakle ja nalazim snagu i desnom rukom potežem 200 kila motora gore i vraćam ga bez rane i ogrebotine. Do tad nisam znao da u meni ima Konana.

 

Sitna kišica mi stvara i problem na viziru kacige, jer su i insekti napravili svoje a i koncentracija ide rapidno prema nuli. Stižem u Ohrid, gde me na putu čeka Dame. Skroz kul čovek. Ljudina. Drži autopraonu i apartmane. Svakako mogu da dam preporuku pa ako budete trebali rešenje oko smeštaja, podeliću sa vama kontakt. Vozeći za Dametom stižemo do zgrade. Motor puštam ispred zgrade, zbog čega nisam najmirniji, al me Dame potešio sa statističkim podacima, a iskreno, zbog umora i gladi nekako stavljam taj riziko u treći plan.

 

Smestim se, izlazimo u italijanski restoran i podružimo se uz dobru večeru i hladno piće. Upoznavam gazdu restorana koji je više nego zagriženi bajker i do sada najveći ljubitelj Harleya, što sam ih imao priliku upoznati. Popričamo malo oko motora, izmenimo brojeve i opet mi na um padnu one zvezde. Sve to ima nekog smisla. Opet ljudi, mesta, situacije, koje su bile neplanirane a mnogo pozitivne. Ja i Dame spucamo još po koju rundu i vidim da je vreme za odmor.

 

Jutro divno, toplo, sunčano. Uz kafu Dame mi ponovi preporuku Pavla i Slavka, da obiđem Sv. Naum. Naravno, to i uradim. Po relativno interesantnom krivuđavom putu stižem do destinacije. Puštam motor sa svom opremom na parkingu i nadam se poštenju ljudi. Ulazim u dvorište, kupujem magnetić za frižider, penjem se do manastira uz pevanje paunova. Kupim sveće, ulazim u crkvu, gde se smestila grupa Grka sa vodičem. Ne mogu da pratim šta objašnjava. Ulazim u deo crkvice, gde je sahranjen Sv. Naum. Dame mi je rekao, da treba da nasloniš uho na grob i onda se čuje srce. Ja sam čuo samo kako mi stomak melje od gladi i odlučio da se počastim sa dobrim roštiljem. Upalim sveće, napravim još jedan krug oko crkve i sednem u prekrasan ambient uz vodu.

 

Konobar mi donosi menu i ja bi naručio sve. Ipak naručim samo neku salatu (više zbog dekoracije) i punjenu pleskavicu. Oduševila me. Dobra u 3pm a velika kao manja pica. To majstori!  Za sreću ubacim još novčić u vodu i krenem prema motoru. Na motoru sve netaknuto. Prema Sv. Naumu već su naveliko krenule kolone turista u autobusima i sa kolima, što znači da sam izabrao pravo vreme za jutarnji ogled. Vraćam se u Ohrid, gde se srećem sa Dametom. Zajedno odemo u autopraonu, gde Duče dobije svoj brzi tretman i mazanje lanca. Pozdravimo se i krećem dalje. Plan je Srbija, preko Skopja.

 

...

 

 

IMG_1373.JPG

IMG_1379.JPG

IMG_1381.JPG

IMG_1383.JPG

IMG_1386.JPG

IMG_1394.JPG

IMG_1397.JPG

IMG_1399.JPG

IMG_1402.JPG

IMG_1403.JPG

IMG_1406.JPG

IMG_1407.JPG

IMG_1410.JPG

IMG_1419.JPG

IMG_1422.JPG

IMG_1429.JPG

  • Sviđa mi se 8
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Samo nek je neki cirkus, 611 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: Ducati SuperSport S @ducatislovenia (Twitter)

Krećem iz Ohrida i vreme izgleda relativno OK. Posle slabih sat vremena na nebu je sve crnje i najednom opali kiša. Naravno, kišnjaka nisam obukao jer je izgledalo da će proći al a_a. Jok. Udarila je moćno. Nazad da se vraćam, nisam nigde video nikakvo mesto za zaklon. Mislim si, evo na idućem. Smanjivam brzinu, Duče već isklizava, jer mu gume više nisu u najboljoj formi a kamoli za takvu kišu. Relativno brzo sa leve strane vidim KTM-a i kolegu motoristu koji se krije ispod zapuštenog drvenog kioska. Skrećem, stajem, pozdravljam i pridružujem se. Taj drveni kiosk je bio samo fora, jer iako si stao uza zid, voda je punom silom tekla po tebi. Čekamo da prođe. Lik je iz Češke, krenuo sa svojim KTM-om po brdima. Na repu motora mu je spakovana samo plastična flaša vode. Kaže da je uživao po brdima Albanije, …

 

Da oblačim kišnjak nema smisla, jer oblačiti se ispod kiše je glupo. Smanjuje se kiša nekako na level 2 i krene Čeh, za koji minut krećem i ja. Prvi put do sada stavljam Dučeta na »urban« mode. Kao »rain« mode, smanjuje mu moć na 75 konja i civilizuje ga maksimalno sa svim asistencijama. Pa da, bilo je nešto mekše a verovatno i u glavi nešto mirnije. Jako brzo počinje pravi naliv. Nigde mesta za skretanje. Sustižem Čeha, nebo se otvorilo i sa leve strane vidim neki kao lokal sa velikom terasom. Skrećem, stajem i trk ispod terase.

 

Bio je neki lokal koji su baš spremali pred otvaranje. Žene su brisale prozore, vani na terasi su čekali novi stolovi za unos u lokal. Upitam dali mogu da se smestim za koji minut. Klimnu da može. Skidam ranac, mokru jaknu, rukavice, … Presvučem majicu i iz lokala izlazi gospodin u zrelijim godinama. Pita me odakle sam, kud idem i ostalo. Objasnim mu svoju SFRJ turu i iznenađen je nad dejstvom da putujem sam. Posle nekoliko trenutaka prijatni gospodin mi nosi espresso i upoznajemo se. Agim je ponudio da mogu ostati pod terasom koliko god treba jer su vlasnici njegovi prijatelji i nema kinakvih problema. Izlaze i druga dva lika, negde mojih godina, možda malo stariji i jedan mladić od nekih 16. Interesuje ga motor, dali imam Instagram, facebook i ostalo, da me poprati i da se konektujemo. Pitam ga dali vozi motor. Kaže da mu ne da tata da vozi motor i u istom cugu pita me dali mogu da ga odvezem jedan krug. Vani pada grad :D Objasnim mu da to neće moći i da počne sa malim motorićima i tata će se vremenom omekšati.

 

Kiša prestaje, pozdravim se i zahvalim za uslugu i kafu i krenem dalje. Ovaj put sa kišnjakom. Dosta brzo vreme se popravlja i izlazim iz »urban« mode-a. Sve je opet prijatnije i teram prema Skopju. Šta me najviše iznenadilo jest mnogo previše naplatnih stanica za autoput prema Skopju. Samo što platiš, malce ga stisneš evo nove. I nove. I nove. Pa dokle više. Ulazim u Skopje i prolazim gradom, da vidim sve one preambiciozne kipove i skulpture o kojim svi pričaju. Gorivo mi ide prema nuli i prolazim pumpe u stilu »na idućoj ću«. Po gradu piče klinci na napucacnim kawasakijima, bez kaciga, po dvoje na motoru, više manje po zadnjem točku. Ništa lično niti baš bitno al većinom braća romi.

 

U jednom momentu nije mi više do kruženja po gradu jer range goriva spada na 3, pa na 2, pa na 0 kilometara i ništa više nije smešno. Lika na semaforu u kolima pitam gde je pumpa. Kaže kilometar pravo i u istom momentu navrće rukom, da malo naturiram Dučeta da čuje i njegovo dete na prednjem sedištu. Nije mi nešto da baš turiram sa praznim rezervarom al malko mu ga dam. Posle dobra 2 kilometra pumpa. Punim i miran sam. Skidam kišnjak i nije mi da se vraćam u grad nego ga pičim prema idućoj destinaciji, to jest Vranje ili Leskovac.

 

Dolazim na granicu i haos. Puno ko šibica. Izguram se nekako na treće, četvrto mesto i prođem bez nekih problema. Kao interesantan mi se učinio carinik. Za momenat bio sam siguran da je to onaj »srbenda« sa čačkalicom iz viceva i fori i ovde sa foruma. Nije mu bilo do zajebancije pa nisam baš nešto mnogo buljio u njega. Pičim dalje na autoput. S desne strane sve crno, pada kiša, ništa optimistično. Na prvoj pumpi, koja je zapuštena, stajem, navlačim kišnjak i već sam malko umoran. Leskovac otpada. Vranje je bliže.

 

Ulazim u Vranje, neznam gde bi da se smestim al naći ćemo nešto. Na raskrsnici pred mene iskače policajac i zaustavlja me. Bez razloga, bez prekršaja; verovatno samo kontrola. Uz njega zgodna plavuša u plavom, zaustavlja nekog drugog. Mlad policajac upita me otkud i kud. Objasnim na kratko i spomenem da sam mokar ko miš i da tražim neko mesto za spavanje. Predlaže mi mesto, gde može da se smesti i motor. Kaže da je i on motorista. Službeno i privatno i začuđen je kako na toliki put na »sportaku«. Kaže: »Alal ti vera«. Objasnim mu ergonomiju supersporta, izmenimo još nekoliko reči i krenem prema smeštaju.

 

Tamo neko slavlje. Kasnije skontam da je zabava za prvi rođendan. Koliko će biti odmora uz živu muziku, ne znam al si mislim, nedelja je pa neće dugo. Presvlačim se, stavljam stvari na balkon da se bar malo preluftaju. Kiša je prestala. Posle tuša zovem taxi i odem u grad na neku klopu. Taksista predlaže mesto.

 

Sedam za stol, gledam menu i ja bih opet sve. Oči gladne naruče mnogo previše i kasnije dodam još nešto. Konobar čeka kad će doći i ostala 2 gladna al to mi je nebitno. Pojedem sve sem hladnog pomfrita. Cene su niske. Tako sit odlučim da prošetam kroz grad, da vidim gde sam i šta ima. Bogami ništa spektakularno. Nisam mnogo ni očekivao al ipak nisam osetio ništa specialno u smislu historije, kulture, arhitekture, dešavanja, … Ništa zato. Priuštim si još dve kugle sladoleda, uzimam taksi i na spavanje. Žurka je prestala brzo tako da sam spavao korektno. Ujutro doručak i put pod noge. Uz otvaranje garaže još nešto turiranja i moto gp priča sa receptorom i ajmo dalje. Čim svi vide crveni motor, svi bi nešto da turiram. Ništa jasno :) 

 

Iduća destinacija mi je nešto posebno

 

...

 

 

IMG_1430.JPG

IMG_1432.JPG

IMG_1433.JPG

IMG_1437.JPG

IMG_1439.JPG

IMG_1441.JPG

IMG_1447.JPG

IMG_1450.JPG

IMG_1452.JPG

IMG_1454.JPG

IMG_1455.JPG

IMG_1456.JPG

  • Sviđa mi se 8
  • Hvala 1
  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • abc, 684 postova
  • Lokacija: Pula
  • Motocikl: Beverly 250 Adventure

Bili prošle godine. Vožnja po Tirani, jebe lud zbunjenog. Ovaj lik vozi u suprotnom smjeru u traci za autobuse.

965d28ee488836374c94057003db1af2.jpg&key=b058d6a8aa05997b18063cba4e25b5bd8491c8bf5f535674c980ec05f9458929

 

Promet kada stane, onda stane.

 

46958d2f997b559b72a6b5d4d2b25226.jpg&key=412407b65995711e4ed2240d29d624dcf1a296abe1cee12aa6bf3518420faa95

 

Ćale, teraj dalje.

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Samo nek je neki cirkus, 611 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: Ducati SuperSport S @ducatislovenia (Twitter)

... Baš posebno.

 

Kao gosta pozvao me, sad veliki Prijatelj, naš kolega sa foruma @Šumadinac. Bili smo u kontaktu preko foruma i nešto preko vibera al videli se dosad nismo. Pozitivne energije su se stvorile već mnogo pre sretanje i u velikom isčekivanju idem prema Kragujevcu, gde se za par sati srećem sa Šumadincem. Javim mu da neću po autoputu nego po lokalnim putevima, tako da vremena ima dosta. Prolazim kroz Niš, Aleksinac, Sokobanju i tamo skrećem kontra mozga i dižem se prema nekom brdu.

 

Ulazim u oblak magle gde se vidi maksimalno 10-15 metara. Ništa. Temperatura pada sa nekih 21 na 14 i nije mi do ničega. Probavam da si u glavi poštelujem situaciju kao ono avantura i to, al teško ide. Oblak traje i traje a nigde izlazka iz brda. Stižem u Boljevac, pitam kurira za put prema Kragujevcu i krećem na magistralni prema Paraćinu. Tu se dešava interesantna a i opasna situacija. Na dosta brzom delu izdaleka vidim neku životinju na sred puta. Ne znam dali je pas ili šta drugo. Smanjujem, prilazim i vidim jadno tele od jelena, kako preplašeno nemože ni da trzne i da pređe preko druma. Smrzlo na mestu. Ko preparirano. Uz njega nešto zaturiram ne bi li se preplašio i pobegao. Ništa. Jadan ne reaguje ni na Dučeta. Stajem na bližnje odmorište gde odmara mladić sa zelenim sportakom bez tablica (nije bio onaj iz Skopja J )Okrećem se prema teletu i vidim ga kako se polako miče. Valjda će uspeti. Izmenimo po reč sa mladićem i gazim dalje prema Jagodini.

 

S benzinske pumpe zovem Šumadinca koji mi predlaže najbolji put prema Kragujevcu. Počne neka kišica, Duče proklizava, ja sve više u isčekivanju druženja. U Kragujevcu naravno potrošim dosta previše vremena da nađem adresu al to je sad nebitno. Stižem pred destinaciju gde me dočekuje mlađi Šumadinčev sin. Izlazi i Šumadinac, upoznajem i drugog, starijeg potomca. Rukovanje, upoznavanje i parkiranje. Po predhodnom dogovoru među komšijama, motor odmah stavljamo kod komšije pod nadstrešnicu, da ne bi bilo neke kiše, grada (kojeg najavljuju) i sličnih vremenskih neprilika i nepogoda. Raspoloženi mladi komšija mi asistira pri parkiranju i ulazim kod dragih novih Prijatelja. »Formalno« upoznavanje preleti za momenat i u trenu opušteno počne pravo iskreno druženje. Kao pravi domaćin Šumadinac vadi fenomenalnu rakiju i mezu. Teme su nam raznolike. Razgovaramo kao da se znamo već godinama i poverenje je maksimalno. Bez neke glume i skrivanja i ostalih gluposti, delimo lične priče, stavove, poglede na svet, …

 

Direktno sa meze preskače se na roštilj. Šta reći. Mmmmm. Sve to naravno popraćeno uz rakijicu i Zaječarsko. Vreme leti a mi bez sekunde premora i tišine razgovaramo i uživamo u druženju. Momci su otišli svojim poslom. Kući dolazi i cenjena gospođa. Teško je opisati rečima toplinu i pozitivu koju Ona odaje. Kao da smo rod. Osećam se domaće i skroz opušteno. Na rub astala miče se roštilj i na u centar pažnje stiže specialitet kog je spremio Šumadinac. Spremio je extra jelo sastavljeno iz dva batka i punjeno sirom, nekom dobrom vratinom ili šunkom te tajnim sastojcima. Na prvi pogled batkovi izgledaju kao da su od pterodaktila. Mnogo velikog :)  Neznam kud stavljam sve al uz zaječarca ide glatko.

 

Ah da, u međuvremenu drama. Na vrata dolazi komšija i javlja da se Duče nešto nakrenuo. Mislim si, aj možda se malo omekšala zemlja pa se italijan malo opustio. Izlazim kad imam šta da vidim. Posle jake kiše i grada sva voda sa dvorišta stekla je pod garažu i omekšala zemlju do te mere, da se cela ćopava ukopala u zemlju i naravno Duče je pao na komšina kola. Muka mi je. Probavam da ga (motor, ne komšu) podignem al ne ide. Pokušavamo sa komšom al jok. Dolazi Šumadinac i uspevamo nekako. Motor je blatan i na repu vidim ogrebotinu. Nije jedina. I komšina kola su dobila nešto crvene premium šminke. Još mi je muka al ne dam da mi to iskvari fenomenalno veče i druženje i mislim si kako ću brigu preneti na sutra.

 

Družimo se do 3 u noć i polako bi bilo vreme da se krene odmoru.

 

 

...

 

 

IMG_1464.JPG

IMG_1471.JPG

IMG_1472.JPG

  • Sviđa mi se 6
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 1505 postova
  • Lokacija: Kragujevac
  • Motocikl: Yamaha xj 900S Diversion, FZ6 S, Honda CBF 1000.

Lako je biti dobar domaćin fenomenalnom momku kakav je Ćale.

 

Privilegija je poznavati te i biti ti prijatelj. :zdravo:

  • Sviđa mi se 4
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 3483 postova
  • Lokacija: Rotterdam, the Netherlands
  • Motocikl: Triumph Daytona 955i SE
Dvoje su se tako smuvali! 

Ljubav na usta ulazi


Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk Pro
  • Sviđa mi se 1
  • Haha 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se ulogujte da biste postavili komentar

Morate biti član zajednice da biste mogli ostaviti svoj komentar.

Pridružite se!

Napravite svoj nalog u našoj zajednici. Vrlo je lako!

Registrujte novi nalog

Ulogujte se

Imate nalog? Ulogujte se ovde.

Ulogujte se odmah

  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.



×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja