valerossi 0 Napisano Februar 12, 2018 U prolazu, 1 post Prijavi odgovor kao problematičan nevezano za ovu temu, evo jedne slike motora koju nemas , okolina Mugella 2015te cini mi se Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 12, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 45 minutes ago, valerossi said: nevezano za ovu temu, evo jedne slike motora koju nemas , okolina Mugella 2015te cini mi se Ha Sjajno!!! To je bilo inače 2016 godine, i planiram i taj putopis da napisem. Jedini slobodan smeštaj u to vreme, a 50km od staze. Vama svaka čast, ja kada sam se probudio u 06, vi ste već otišli 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djolji 1265 Napisano Februar 13, 2018 Drug član, 1064 postova Lokacija: Beograd- Cerak Motocikl: Tracer MT09 Prijavi odgovor kao problematičan Lepi predeli na slikama. Na Bohinjskom jezeru si mogao da se provozaš žičarom do skijališta Vogel. Ti ozbiljno najavio proširenje porodice pa je GS u oglasima još od jesenas . Kavi su ti utisci sa jaknom Clover pogotovo na kiši jer ima kišnu membranu ( imam istu ali nisam još vozio po kiši, pa eto pitam)? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 13, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 2 hours ago, djolji said: Lepi predeli na slikama. Na Bohinjskom jezeru si mogao da se provozaš žičarom do skijališta Vogel. Ti ozbiljno najavio proširenje porodice pa je GS u oglasima još od jesenas . Kavi su ti utisci sa jaknom Clover pogotovo na kiši jer ima kišnu membranu ( imam istu ali nisam još vozio po kiši, pa eto pitam)? Žičaru na Bohinjskom jezeru sam ostavio za neki drugi put. Bila je opcija i otišao sam do nje, ali je tek otišla, a sledeća je za sat vremena pa mi se nije čekalo. GS je u oglasima jer planiram da predjem na RT LC, da probam malo i to. Ako bude trebalo zbog porodice potpuno ću da se odreknem motora, na neko vreme. Ne zauvek. Jaknu nikada nisam probao po kiši sa tom membranom. Pošto sam dosta kisnuo na ovom putu, uvek sam navlačio kišno odelo preko koje je radilo posao. Ta kišna membrana je pomogla kada je kišno odelo na putu do Nemčke po velikom pljusku popustilo. Membrana je sprečila da budem ceo mokar. Samo se spoljni sloj natopio. Generalno jakna je dobra mada nije bas bas vrhunska, ali za tu cenu zadovoljavajuća. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djolji 1265 Napisano Februar 13, 2018 Drug član, 1064 postova Lokacija: Beograd- Cerak Motocikl: Tracer MT09 Prijavi odgovor kao problematičan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
The Krle 29 Napisano Februar 13, 2018 Svrati ponekad, 100 postova Lokacija: Pirot Motocikl: Honda Africa Twin RD04 Prijavi odgovor kao problematičan On 10.2.2018. at 11:15 PM, lord_oblivion said: Liči kao da se tu popeo stazicom iza motora To sam ija prvo pomislio. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 13, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Austrija Jutro, novi dan, 22. Jul, opet oko 6 ujutru. Opet me sestričina Nika budi. Šta zna dete da se meni spava, ona bi da se igra i da doručkujemo zajedno. Nema veze ne smeta mi. Ustajanje, umivanje, doručak, kafa. Još uvek sam pod utiskom od jučerašnje vožnje i relizacije da mi je ceo dan malo bio da odvezem ono što sam ujutru planirao, a opet jako rano sam krenuo. Dosta sam odmarao i dosta stvari video pa nije ni čudno što je dan proleteo. S obzirom da sam u toku jučerašnjeg dana obišao deo Slovenije koji nisam ranije video i da sam prilično zadovoljan time, odlučujem da danas put nastavim dalje. Da krenem lagano prema Austiji i nekoj od sledećih destinacija za koju u tom trenutku još nisam znao gde je. Samo sam znao da će biti u Austiji. Razlog za to je bila i vremenska prognoza koju sam pomno pratio. Naime, u Narednim danima, na celom području Austrije, Slovenije, Švajcarske, Italije su najavljivali velike i obilne kiše, pa sam ja na na osnovu toga hteo da pre tih kiša što više zađem u Austriju. Ostatak Slovenije ću nastaviti u povratku, ili čak možda i drugi put. Gledajući google maps za doručkom odlučujem da želim da vidim Grosglockner prelaz i da ću se u tom pravcu kretati. Prognoza najavljuje kisu tek u nedelju 23. Jula uveče tako da mi to odgovara da ga u toku sutrašnjeg dana obiđem. OK, imam plan za danas i sutra. Odlazim na booking.com i tamo brzo nalazim smeštaj koji se nalazi sa južne strane prelaza u mestu Rangersdorf, nedaleko od samog početka uspona na prelaz. Super. Izgleda dovoljno pristojno, biker friendly je i cena nije velika. Rezervišem i nastavljam sa doručkom. Krećem sa pakovanjem i sve lakše ulazim u štos. Iako sam se isto pakovao i na ranija putovanja potrebno je par dana skidanja i stavljanja kofera da se čovek uigra na početku svakog putovanja u ceo taj proces. Onda sve to ne bude zamarajuće i naporno. Na navigaciji ukucavam destinaciju, ali ruta kojom ću da stignem do nje će tek biti izabrana. Otprilike znam u kom smeru treba da se krećem, ali kojim putem to ću još videti. Opet nigde ne žurim i ništa nije zacrtano u kamenu. Spreman, spakovan, pozdravljam se sa svima i krećem dalje. Videću ih ponovo u povratku. Krećem iz Ljubljane i uključujem se na autoput koji vodi prema Kranjskoj gori i aerodromu. S obzirom da postaje toplije, želim da se što pre izvučem iz grada i dapobegnem od gužve. Na auto-putu standardna količina saobraćaja i može normalno da se vozi. Brzo napredujem i nedugo zatim dolazim do isključenja za aerodrom. Tu se isključujem desno i nastavljam magistralnim putem. Prolazim kroz mesta Senčur, Visoko, Zgornje Jezersko i dalje prema prvom prelazu za danas i mestu Bad Vellach. Sjajan put i sjajni uslovi za vožnju me čine baš srećnim. Činjenica da opet zalazim u planinske krajeve i da se krajolik menja deluje na mene pozitivno. Dobra mužika u slušalicama, pun rezervoar i krivine, sunce koje sija. Šta čovek više da poželi. Austrija u daljini. Savršeni uslovi. Nakon seta krivina dolazim do znaka koji mi pokazuje da se desno nalazi Planšarsko jezero. Odlučujem da svratim, ako išta bar na kafu. Na samom jezeru dosta ljudi i dosta kola i motora. Predpostavljam da je jako popularno. Sedam u kafanu do jezera i naručujem kafu. Lep je dan, i treba uživati. Motori samo dolaze i odlaze. Verovatno je i za njih dobra usputna stanica za odmor na putu do Austrije i Klagenfurta. Nažalost sa ovog jezera nemam slika, a ne znam ni zašto. Valjda sam mnogo uživao pa se nisam ni setio da opalim koju fotku Svakako je za preporuku svratiti bar malo se odmoriti. Slika jezera (nije moja) Vreme je za nastavak dalje. Sedam na motor i vraćam se na glavni put i nastavljam dalje prema severu i Austriji. Odmah nakon jezera kreće set kratkih, ali dobrih serpentina što sa Slovenačke što sa Austrijske stane. Sjajno za vožnju motora. Nedugo zatim sam na granici. Još jedan cilj ispunjen. Prvi put u Austriji motorom Prelaz Jezerski vrh. U nastavku vožnje mali Stelvio sa Austrijske strane. Asfalt je dobar pa nema bojazni da će prednja guma pustiti, ali ne treba ni preterivati. Serpentine Put me dalje vodi prema mestu Eisenkappel Vellach, tu odlučujem, gledajući puteve na navigaciji, da skrenem levo i da idem manjim putem koji više zalazi u planine, vodeći se logikom da je možda zanimljiviji, nego da idem pravo magistralom. Ionako još nisam aktivirao navigaciju da me vodi pravo ka destinaciji, pa mi je svejedno gde idem. Kada mi dosadi istraživanje, odem na Where To... Favourites... Destinacija... Vozi i slušaj šta ti teta kaže. Vozeći tim putem, koji nekim delom prati kanjon neke male rečice, dolazim do jednog odmorišta sa malom nastrešnicom i drvenim klupicama sa kojih puca pogled na dolinu iza. Odmorište se zove Schaidasattel Parkplatz. Iako sam skoro bio na pauzi na jezeru ranije, odlučujem i ovde da stanem, ako nista bar neku sliku da napravim. Vidim da ima dosta parkiranih automobila i ljudi koji idu na pešačke ture u okolnim brdima, verovatno je popularno. Pogled sa klupice Malo me nerviraju oni oblaci u daljini... Ok dosta sam pravio pauza. Sledeća će da bude za ručak i to je najverovatnije u Vilahu. Sledece mesto kroz koje prolazim se zove Terkl i tu skrećem levo prateći lokalni put prema mestu Ferlach. Ispred mene je lagano išao neki Mercedes kabriolet iz recimo 50-tih, 60-tih koji se vidi da se vozi samo povremeno po takvim danima. Gospodin uživa za volanom i nigde ne žuri. Dolaskom u mesto Ferlach postajem svestan da nemam vinjetu za Austriju, i da shodno tome bi trebalo da izbegavam auto-puteve, mada generalno zašto bih i išao tamo. Nema veze uzeću kada naletim negde na pumpu. Brzo i nailazim na pumpu, ali nemaju vinjetu. Negde će se već pojaviti. Idem dalje, putem broj 85 prema Vilahu gledajući da negde slučajno ne izađem na auto-put. Morao sam samo da predjem preko mosta koji ide preko Ferlacher rezervoara i da se vratim na put sa južne strane reke Drave. To je bio mali detour samo radi fotografije. Tu je bio i neki zamak u blizini koji se video sa mosta, ali nisam hteo da pravim novu pauzu. Most Dolaskom u mesto Vilah, odlazim prvo na mesto gde i svaki srbin koji vozi motor ide kada se nađe u nekom mestu koje ima Louis radnju. Pravo u Louis. Prošetao se, video, ogroman izbor, ali kao za baksuz ništa mi ne treba. Imam sve od opreme. Ehh da sam znao koliko će kiša da pada kupio bih još tu goretex rukavice, ali nisam znao. Sve na karaju naučiš na teži ili lakši način. Izlaskom iz radnje praznih ruku, nažalost, dolazim do saznanja da sam gladan i da bih mogao da jedem. Nije mi trebalo mnogo jer kako sam podigao glavu odmah preko puta Louis radnje se nalazi bajkerski pub restoran koji je bio prilično pun. Tamo gde ima ljudi verovatno je i dobra klopa. Idem tamo pa šta god da bude. Restoran se zove Racer's. Preparkiravam se ispred restorana, ulazim unutra i naručujem meni i kafu. Ne mogu da se setim šta sam jeo, mislim da je bio neki burger i da je bio prilično dobar. Unutra je bilo lepo i klimatizovano pa mi se nije izlazilo na spoljasnjih 35 stepeni koliko je bilo u tom trenutku. U razgovoru sa konobaricom dolazim do saznanja da vinjetu mogu da uzmem na BP pumpi odmah niz put kako se uputim ka gradu. Sjajno i to je rešeno. Plaćam račun i krećem nazad ka motoru. Bogami nije mi se baš kretalo, a tako bih stukao jedno 2 piva za merak. Deo enterijera Racers restorana Obavezna Louis radnja Sledeće stajanje je bilo na pomenutu BP pumpu radi regulisanja vinjete. Gorivo se uopste ne sećam kada sam sipao i gde. Tamo gde se setim tu ću da pomenem Uglavnom domet od skoro 600km na BMW-u me i ne tera da toliko razmišljam o tome. Napuštam Vilah (jako lep grad, nadam se da ću ga drugom prilikom bolje upoznati) i krećem se lokalnim putevima ka severo-zapadu izbegavajući auto-put iako sada imam vinjetu. Nema tu zabave. Na auto-put ides samo ako želiš negde da stignes brzo, ili da pređeš velku kilometražu. Put kojim sam išao nije bio preterano zanimljiv, a još uvek sam trebao da odaberem put kojim ću doći do smeštaja. Odlučujem se za severnu stranu putem koji vodi uz jezero Millstatter. Gledam na navigaciji i vidim krivudavi put koji se odvaja desno u šumu. Idem tuda. Oh koliko sam dobru odluku napravio. To je deonica između mesta Sonnwiesen do Dobriach. Jezero Millstatter Nakon te deonice se priključujem glavnijem putu koji prolazi sa severne strane jezera. Neverovatni prizori. Zalazak sunca samo upotpunjuje celu sliku. Na tom delu puta srećem i neku grupu bajkera na harlijima, neko vreme ih pratim, ali kada mi zadnji pokazuje da ih preteknem, krećem lagano i brzo ih ostavljam u retrovizoru. Voze polako i uživaju. Nakon vožnje po obodu jezera, dolazim do autoputa na koji sma nažalost morao da se uključim jer sam samo tako mogao nastaviti put prema hotelu rezervisanom za večeras. Na moju sreću deonica je bila kratka i brzo se isključujem na magistralni put 106. Po navigaciji vidim da nemam još puno do smeštaja i da ću brzo stići. Sjajno. Vozim lagano dok pada mrak i ubrzo sam u hotelu. Hotel se zove Stadlwirt i nalazi se u mestu Rangersdorf. Cekiranje i raspremanje. Raspitujem se za večeru i dobijam informaciju da restoran radi do 22, a tada je bilo negde malo posle 20h. Super, imam vremena. Odlazim do prodavnice nedaleko kako bih kupio vodu i neke slatkiše što za kasnije što za sutra, zajedno sa nekim pivom i sve to nosim u sobu. Večera je bila sjajna. Supa od pečuraka u kombinaciji sa nekom piletinom u sosu, i sa dva piva da sve to zalijem mi je baš prijala. To pivo sam prvi put probao i baš sam se oduševio. Nakon svega toga jedino što mi je ostalo je da prikačim svu elektorniku da se puni, da isprebacujem šta treba i u krevet premoran na spavanje. Sutra ako sve bude po planu Grossglockner Jezero Millstatter Prenoćište za danas Pogled iz sobe. Zaboravih da dodam i rutu za drugi dan. Oko 250km Nastaviće se 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
pitans 390 Napisano Februar 13, 2018 Ih što volem testo s makom.., 583 postova Lokacija: Sremska Kamenica Motocikl: Suzuki V-Strom 650cc Prijavi odgovor kao problematičan Super putopis, pratim u nadi da ću posetiti nešto od ovih lepota... nekad... Sent from my iPhone using Tapatalk 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 14, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 22 hours ago, pitans said: Super putopis, pratim u nadi da ću posetiti nešto od ovih lepota... nekad... Sent from my iPhone using Tapatalk Hvala nisu ove lepote tako nedostizne. Ako se lepo organizuje. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Lepi Dzov 229 Napisano Februar 15, 2018 Svrati ponekad, 154 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Transalp XL 650 Prijavi odgovor kao problematičan Upravo citam sve ovo u Bohinjskoj bistrici i planiram kako se vrcem na prolece. Skije ce menjam sa dva tockova i bacam se u istrazivanje. Stvarno ima dosta da se vidi... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2576 Napisano Februar 16, 2018 Drug član, 2070 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Taj momenat to uzivanje Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 16, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 21 hours ago, Lepi Dzov said: Upravo citam sve ovo u Bohinjskoj bistrici i planiram kako se vrcem na prolece. Skije ce menjam sa dva tockova i bacam se u istrazivanje. Stvarno ima dosta da se vidi... Cela ta regija je prelepa i moze dosta i da se provoza i da se vidi. Izvinjavam se svima koji prate putopis, danas ni juce nisam stigao nista da napise. Nadam se da ce biti sutra. Hvala na strpljenju Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Creative biker 1448 Napisano Februar 16, 2018 Zainteresovan, 880 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R 1200 GS ADV LC Prijavi odgovor kao problematičan Ne zabusavaj Jeftice! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
feelgod 212 Napisano Februar 20, 2018 Svrati ponekad, 121 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan A kada ce nastavak :), tresemo se !! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 21, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 10 hours ago, feelgod said: A kada ce nastavak :), tresemo se !! Pisem upravo, bice danas. Izvinjavam se Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 21, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Grossglockner 1.deo Jutro u Alpima... Kakav fantastičan osećaj. Budim se nešto oko 7.30. Krevet je bio udoban, ali perijani jastuci su bili premekani za moj ukus. Nisam baš dobro spavao i u par navrata me je budila kiša i grmljavina koja je sinoš bila. Kada sam odlazio da spavam, bilo je vedro nebo. Prevrtljivo vreme u planinama. Ustajem i spremam se i silazim na doručak Izlazim na terasu i gledam nebo. Poneki oblak tu i tamo sa povremenim zracima sunca. Hladno je i zato se vraćam unutra. Mislio sam da ću doručkovati napolju. Doručak mi je bio uključen u cenu sobe, ali je izbor bio standardan. Hleb, zemičke, kroasani, nekoliko vrsta mesa, džemovi, margarin. Ništa posebno. Dobijam kafu i sveže spremljenu kajganu. Ne žalim se uopšte. Jeo sam i bolje i gore, bitno je da ne budem gladan. Dok sedim i jedem razmišljam o planu i ruti za danas. Prognoza kaže da će tek kasno uveče biti kiše. Odlučujem da u tom hotelu produžim još jednu noć boravak jer sam u glavi smislio, gledajući google maps, okvirnu rutu ,a koja je uključivala i sutrašnji dan i sutrašnju vožnju. Zbog toga uzimam smeštaj za još jednu noć. Odem kod recepcionara i kaže da nema problema. Nisu puni. Cena sobe ista kao i za prethodnu noć. Gledam kroz ulazna vrata hotela i vidim da je put mokar. Nadam se da će se prosušiti. Inicijalni plan za obilazak Grossglockner prelaza je bio da krenem prema Lienzu, pa onda putem severno preko Felbertauern tunela do mesta Mittersill. Nakon toga preko Kitzbuhela i Lofera do Berchtesgadena u Nemačkoj. Plan je bio obići Orlovsko Gnezdo (Das Kehlsteinhaus). Povratak iz Berchtesgadena bi bio opet do mesta Lofer, ali ovaj put južno prema Zell am See i onda napadanje Grossglockner prelaza sa severne strane, prelazak i onda ka smeštaju. Ruta negde oko 350km. Ništa strašno što ne može da se izvede za jedan dan. To bi bio inicijalni plan. Razlog zašto sam tako isplanirao je bio taj da sam odlučio da sutradan krenem prema Nemačkoj ka mestu Landshut u blizini Minhena kod prijatelja koji me tamo čekaju. Oni su mi potvrdili da zato što ne rade početkom nedelje najbolje tada da dođem kako bi mogli svi zajedno da se družimo. Pošto bih sutradan u ponedeljak krenuo ka Nemačkoj opet bih išao preko Grossglockner prelaza samo sada sa druge strane, a kao što svi znate svaki put ima dva naličija. i da se potpuno drugačije stvari vide kada se ide u jednom ili u drugom smeru. Neke reljefe i prirodu kojoj si bio okrenut leđima i nisi video sada vidip jer voziš u drugom smeru. Silazim do motora da snesem i spakujem stvari koje će mi trebati samo za taj dan. S obzirom da se vraćam na isto mesto, bočni koferi ostaju u sobi, a nosim samo top case u koji pakujem vodu, par čokoladica, fotoaparat i kišno odelo. Bilo je tu još par nebitnih sitnica. Motor je bio parkiran pored još 3 motora sa zadnje strane ispod hotela skriven od pogleda, a pod nastrešnicom pa je bio zaštićen i od kiše. Tu srećem i u razgovoru se upoznajem sa porodicim iz Nemačke gde svi voze motore. Otac i majka na Trijumfu Exploreru 1200 (novi model), stariji sin na Exploreru 1200 (stariji model), a najmlađi sin na KTM Duke 690. Tako svi zajedno putuju i idu na vikend vožnje. Svi sa komunikacijama. Sjajna porodica. U razgovoru sa njima, dolazimo i do toga gde će danas ići. Dobijam odgovor da idu na grossglockner. Pitam ih dalje da li je bolje da se ide sada ili kasnije, jer neka moja prognoza kaže da će se razvedriti popodne i da će vreme biti generalno lepše nego što je bilo u tom trenutku. Oni odgovaraju da je najbolje da krenem sada pravo na Gross, jer će posle biti jake kiše i uopšte neće moći da se vozi. Odlučim da ih poslušam jer u planinama gde se uslovi često i brzo menjaju, ne treba baš verovati prognozi. Tu moj inicijalni, plan koji sam gore opisao, pada u vodu. Ok nije problem, pravim novi plan. Idem preko Gross-a do Berchtesgadena i onda nazad isto preko Grossa u drugom smeru do smeštaja. Tako bar i da me popodne uhvati kiša, uživaću pre podne. Jebo me taj Berchtesgaden i Orlovsko gnezdo i gde sam zapeo da idem tamo. Ta moja želja da se vozikam i vozikam će mi se posle obiti o glavu, ali doći ćemo već do toga. To je problem kada voziš udoba motor pa onda kažeš sebi: "ma šta je to 100km od Zell ma See do Berchtesgadena, da skoknem časkom kada sam već tu". Idiot sam, ali sam imao neki nobvi plan. Soba je plaćena pa plaćena za još jednu noć nema potrebe otkazivati je. Palim motor i krećem. Put me vodi zapadno prema mestu Winklern gde se na raskrsnici skreće desno i gde putokaz vodi ka Grossglockneru. Oblaci su se razbežali, sunce sija, put je suv. Sjajno se osećam. Ima izgleda da ovo bude jako dobar dan. Skrećem desno i nastavljam dalje. Na tom putu sa leve strane se u jednom trenutku i prolazi pored Jungfernsprung vodopada za koji predpostavljam da vredi stati i pogledati malo i uživati, ali ja nisam hteo da stajem jer sam želeo da se što pre popnem na prelaz. To je ono što me je najviše zanimalo. Videću vodopad u povratku kada se budem spuštao sa prelaza. Vidim oblake u daljini, na vrhovima i oni me malo nerviraju, ali šta je tu je. Kišno odelo sam poneo. Jungfernsprung (slika sa neta) Put vodi dalje na sever i kreće lagano penjanje ka naplatnoj rampi koja označava i početak te deonice puta koji vodi preko prelaza. Negde je suvo, a u nekim delovima vlažno pa vozim pažljivo. Gume Metzeler Tourance Next drže odlično i za svaku pohvalu su. Temperatura je negde oko 18 stepeni i padaće kako bude rasla nadmorska visina. Ovde se već može videti veća koncentracija motora koji su kao i ja krenuli na prelaz pa dosta veliki deo do glečera vozimo zajedno. Kao što sam se i šalio, tako kada slučajno se na putu priključim nekoj grupi motora, ispada kao da vozim sa njima, pa onda kada nekog sretnemo u suprotnom smeru niko neće reći, jao vidi ga jadničak putuje sam Dolazak na naplatnu rampu. Cena je 25e za motore, 35e za kola. važi ceo dan. Super neću morati da plaćam u povratku. Za tu cenu karte se dobija neki info pamflet, par stikera, ulaz u muzej na glečeru, poseta rudarskim tunelima, silazak do samog glečera. Svakako nisu bačene pare. Super su to uradili. Plaćaš generalno vožnju, ali imaš nešto i da obiđeš i vidiš za tu cenu. Kreće penjanje na gore na savršenom putu koji se i prosušio, pa može lepo i da se vozi. Pogledi su još lepši, pa čovek ne zna šta bi radio. Dolazi se do kružnog toka gde se levo ide na glečer, a desno put vodi prema samom prelazu i severnoj strani. Opisivati kvalitet puta nema potrebe jer je savršen. Krivina za krivinom sa neverovatnim krajolikom gde ne znaš da li bi pre uživao u pogledu ili terao malo brže kako bi se malo i zabavio. Odlučujem se za ovo prvo i teram nekim slabijim tempom kako bih mogao da uživam u svemu tome, jer ko zna kada ću ponovo doći. Put prosto vuče i tera te da odvrneš taj gas i da padneš u nagib. Posle dosta krivina i nekoliko serpentina dolazi se do samog vrha i do velikog parkinga samo za motore koji se nalazi odmah ispred zgrada prodavnica , muzeja i svega ostalog što je tu. Motora već ima dosta, i samo pristižu. Neki se pakuju i odlaze. Male grupe, velike grupe, sami putnici. Tablica ima raznih, a kao i palete motora. Svih brendova i svih tipova. Parkiram se na slobodnom mestu i krećem sa raspremanjem. Kaciga ostaje na motoru vezana, skidam komunikaciju, pakuj u kofer sve, izvadi fotoaparat... Temperatura je oko nekih 10 stepeni. Bogami zahladnelo. Okuplja se društvo Besplatan parking za motore na samom kraju puta. Obilazak glečera i pravljenja milion slika. Sa platforme na kojoj se nalazi parking se lepo vidi ono što je ostalo od nekada moćnog glečera. Jedno pola sata sam samo stajao u upijao. Kada sam bio zadovoljan da sam dovoljno video, krenuo sam u obilazak mesta. Ako imate vremena treba obići i muzej automobila i motorcikala koji je posvećen trkama koje su se nekada odvijale na planinskom prelazu. Na interaktivnim ekranima u muzeju može da se vidi da je cela ta dolina neka bila prekrivena ledom i koliko se led smanjio samo u poslednjih 50 godina. Čovek postane malo svesniji kako zagađenje i efekat staklene bašte utiče na prirodu. Tu postoji i izložba planinskih kuća na kojoj se vidi kako su ljudi nekada živeli na tako nepristupačnim delovima planina, kao i životinjske vrste koje se mogu tu naći. Po izlasku iz muzeja krećem u obilazak rudarskih tunela koji vode kroz planinu do samog glečera. Toliko su dugački da sam u jednom trenutku zbog obuće odustao i vratio se nazad. U letnjim trkačkim čizmama se stvarno ne može mnogo šetati. Odlična zaštita i odlična ventilacija, ali nikako nisu za pešačenje duže od 200m. Po povratku na platformu se tu zadržavam još malo kako bih sve to zapamtio. Postoji i još jedan vidikovac iznad toga, ali do njega se ide peške, a meni se više nije pešačilo. Sve u svemu, ne plaća se samo cena 25e za put, već može tu svašta da se vidi i obiđe pa mi i nije bilo žao što sam platio. Odlučujem da mi je dosta i vraćam se motoru kako bih se spakovao i krenuo dalje. Ono što je ostalno od nekada moćnog glečera koji je prekrivao celu ovu dolinu i bio preko 200m dubok. Moja malenkost Muzej Silazak sa glečera je potpuno nova priča. S obzirom da sam bio okrenut leđima kada sam se penjao, sada sve to što sam propustio gledam silazeći nazad ka kružnom toku. Zato i kažem da svaki put ima dva naličija. Na nebu ima oblačnosti, ali za sada ništa ne pada. Nadam se da će tako i ostati. Opet predeli, opet krivine opet savršen asfalt, ali bolje da samo pokažem slike. Na kružnom toku nastavjam pravo putem koji vodi prema prelazu. Temperatura pada na hladnih 8 stepeni. Kolovoz je ponegde vlažan, i ima dosta oblačnosti. Ne smeta, uvek može biti i gore. Prateći put i uživajući u predelima dolazim do samog vrha. Tu se ne zadržavam puno jer niti sam gladan niti mi se ide u wc. Pravim poneku sliku i to je to. Dosta vozila i dosta motora parkiranih. Neko se šeta, neko priča sa svojim prijateljima, neko jednostavno kao i ja samo posmatra. Od tog mesta odvaja se mali put od kaldrme koji odlučujem da pratim, a koji vodi ka vidikovcu iznad svega toga. Gore na vrhu ima i parking za kola i motore. Penjanje na taj vidikovac je malo zajebano ali ništa strašno. Vidikovac se zove Edelweissspitze. Gore na vrhu ima i restoran ko želi da malo odmori i prezalogaji nešto. Pogled odatle po slikama koje sam video je fantastičan i stvarno se vredi popeti ako je sunčan dan. Kada sam se ja popeo gore ušao sam u gust oblak i ništa se nije videlo. Šteta. Drugi put ću možda imati više sreće. S obzirom da je magla, i da sam na glečeru imao veliku pauzu ne zadržavam se već krećem spust opet do glavnog puta. Put je fantastičan i vozim lagano. Motori pretiču, prolaze u suprotnom smeru, pozdravljam, neki odpozdrave neki ne. Na par proširenja stajem da slikam gde mi se učini da je lepo i da može da ispadne lepa slika, ali generalno napredujem ka severu. Na nekom od mesta na kojima sam stao da slikam se upoznajem i sa mladim parom iz Češke koji isto putuju motorom, kao i sa nemcem Stefanom sa koijim se pratim još od naplatne rampe. Rekoh krajnje je vreme da se upoznamo. Vozi čovek xjr1300 i isto putuje sam. Ispalilo ga društvo, a on nije hteo da odustane. Pozdravljamo se i on nastvlja, a ja ostajem još malo da uživam. Prolaze motori stalno. Ima svakakvih, ali stvarno najviše BMW-a. Vetar duva i pravi buku koja se meša sa bukom koja dolazi od motora koji prolaze. Sve to meni prija. U daljini neko cepa nekog eRa i cela planina odjekuje. Voleo bih da je sunčanije, ali opet ne mogu ni da se žalim. Bar ne pada kiša. Vreme me je poslužilo za sada i drago mi je što sam poslušao onu porodicu u smeštaju. Idem dalje pratim put i ubrzo sam na severnoj strani gde prolazim naplatnu rampu i napuštam planinski put koji vodi preko Grossglockner prelaza. Još jedna stavar čekirana na spisku. Jedna od većih želja ispunjena. Još ću ja razmišljati o tome šta sam upravo prošao. Čoveče kako mi je drago što vozim motor. Nastaviće se 1 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Stefan Lone Wolf 320 Napisano Februar 22, 2018 Svrati ponekad, 237 postova Lokacija: Beograd,Knjazevac Motocikl: Yamaha MT09 Tracer 2017 Prijavi odgovor kao problematičan trenutno najjclanak uz jutarnju kaficu Sent from my SM-G930F using Tapatalk 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Funky 149 Napisano Februar 22, 2018 Svrati ponekad, 328 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Hondaaaa :) Prijavi odgovor kao problematičan Ako ti nije tesko, izbaci rutu sa google maps, koju si vozao drugi dan Sve ostalo je Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 22, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 1 hour ago, Funky said: Ako ti nije tesko, izbaci rutu sa google maps, koju si vozao drugi dan Sve ostalo je Danas ću verovatno završiti 3 dan pošto sam stao na pola. Biće na kraju tog posta i ruta. Mislim da sam izbacio za prethodna dva dana na kraju ima screenshot. Jedino ako mislis da navedem bas detajno mesta, to mi nije teško da napišem. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 22, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan 2 hours ago, Stefan Lone Wolf said: trenutno najjclanak uz jutarnju kaficu Sent from my SM-G930F using Tapatalk Izvinjavam se što ne izbacujem brže, ali nisam stizao poslednjih dana. Drugi deo bi trebalo da bude do večeras. Hvala 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Funky 149 Napisano Februar 22, 2018 Svrati ponekad, 328 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Hondaaaa :) Prijavi odgovor kao problematičan Ma kao sto si i prosla dva puta izbacio samo screenshot rute, ne mora nista detaljno... Pici dalje kad stignes Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Februar 25, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Grossglockner 2.deo Großglockner Hochalpenstraße Nakon prolaska rampe sa severne strane, zvanično sam i napustio tu deonicu planinskog prelaza. Osećaj je i dobar i loš. Dobar zato što si se upravo provozao neverovatnim putem kojim nikada do sada nisam, a loš jer se udaljavam dalje ka severu, a najradije bih okrenuo motor i odmah obrnuo još jedan krug prema jugu. Posle rempe malo ka severu se nalazi i pumpa na koji odlučujem da stanem da sipam gorivo. Imao sam negde oko pola rezervoara iliti 280km domet po bord kompjuteru. Rekoh ajde da sipam. U tom sipanju goriva skapiram da sam sada vec dobro ogladneo, a setim se da sam malo ranije sa leve strane prošao restoran koji uopšte nije izgledao loše. Ok vraćam se tamo. Mnogo mi je prijalo to što je sunce ponovo počelo da sija kao i činjenica da se temperatura vratila na nekih 28 stepeni. Restoran se zove Gasthof Bärenwirt i po onome što sam video izgleda da je prilično omiljeno svratište za motore koji idu od i ka Grossu. Hrana je takodje bila odlična i za svaku preporuku. Supa od pečuraka (VRH) i burger. Kafa i kisela voda. Cene su normalne kao i svuda u Austriji. Bitno mi je da sam namirio svoje potrebe za hranom. Slika sa neta Put nastavljam ka severu i prema jezeru Zeller See gde ga prolazim sa istočne strane. Gledao sam da izbegavam veće puteve gde god sam mogao. Jezero je prelepo i bilo je dosta ljudi. Dosta porodica sa kamperima koji su došli na odmor. Dosta ljudi koji se i kupaju, Dodje i meni tako kada ih vidim da uživaju da se malo opustim. Možda sam i trebao. Kako bi lepo bilo imati kuću tu na jezeru. Vozim dalje i prolazim kroz mesta Saalfelden i Lofer gde onda idem desno prema Nemačkoj i Berchtesgadenu. Magistralni put koji vodi ka Nemačkoj je u odličnom stanju. Ograničenje je 100kmh i može lepo da se vozi. Kamera za brzinu ima samo po naseljenim mestima gde mora da se uspori na 50kmh, ali su i obeležene lepo pa mogu da se uoče na vreme. Vozim kroz divne predele gde put dozvoljava malo veću brzinu. Nedugo zatim stižem i na granicu. Nema nikakvih građevina već samo tabla gde piše Deutschland. Novi cilj. Prvi put motorm u Neačkoj. Za sada mi se sviđa sve ovo prvi put što ispunim. Jedino što mi se trenutno ne sviđa su sve crnji i crnji oblaci koji se skupljaju. Poslednje zrake sunca koje sam video su bili dok sam pravio pauzu za ručak. Već počinjem da razmišljam o kiši, a to me nervira. Podaleko sam od smeštaja da bih ceo povratni put vozio po kiši. Neće biti zabavno. Dobrim tempom brzo stižem do grada. S obzirom da sam zapamtio da je polazna tačka za Orlovsko gnezdo van grada više ka istoku upoređujem sa google maps i navigcijom i pronalazim pravi put. Dolazim do mesta gde sam ja mislio da je Orlovsko gnezdo. Kada ono međutim. To je samo ogroman parking sa autobusima. Prvo sam mislio da nije to to i nastavio još malo da lutam tuda pokušavajući da nađem neki znak neki putokaz koji će me uputiti na pravu lokaciju. Navigacija mi svo vreme govori da sam na pravom mestu. Rekoh nije to to. Čak i par puta vidim znake "Eagles Nest" koji upućuju tu na parking. Rekoh ma bre to je u planinama ne može da bude tu. Odlučim ja da stanem na taj parking i da se malo raspitam. Odem do mesta gde se prodaju karte i od gospođice tamo saznam da je potrebno da se tu parkiram i onda posebni autobusi voze do određene tačke u planinama, a ona deo mora da se popne pešaka. Na moje pitanje koliko je to pešaka, dobijam odgovor: pola sata! Nema šanse. Ne u ovim trkačkim čizmama koje nisu stvorene za duge pešačke ture. Dok se vozi motor sjajne. Ventilacija super, udobnost, ali kada dođe do pešačenja bolje da to bude od motora do ulaza u kafanu 5 metara pored. To je to. Hvala lepo, popeću se gore jednom prilikom kada budem u regiji kolima ili namenski obučem patike za tu priliku pa neće biti problem. Kao i kod slapova Savica, lepo poneo patike i nije bilo frke. Dok stojim tu, razmišljam šta da radim, vreme i ne pokazuje neke znake poboljšanja ili bar delimičnog razvedravanja. Odlučim da bar dok sam tu da odem da vidim grad i tu se malo prošetam po centru popijem kafu, pa da krenem lagano nazad. Treba proći gross i sa druge strane. Sedam na motor i vozim dok ne pronalazim ono što je meni ličilo na stari centar Berchtesgadena. Parkiram se na simpatičnom mestu predviđenom za parkiranje motora i krećem u šetnju. Lep gradić za posetiti. Seo u neki kafić da popijem espreso dok zveram u okolne kuće koje su nekada pripadale krem de la kremu Nacištičke partije u koje su dolazili na odmore. Koliko je velikih odluka donešeno u tom mestu. Mogu reći da me je malo uhvatila jeza. Znaju oni isto dobro ko je tu sve živeo, ali ne smeju ništa da pričaju. Završavam espreso, plaćam i krećem ka motoru. Usput slikam par fotki. Mašina čeka spremno da me odvede nazad do večere i smeštaja. Radujem se večeri i dobrom pivu. Ulazak u Berchtesgaden Parking za motore Povratak nazad je bio bez većih uzbuđenja sve do ponovnog ulaska u Austriju gde su se oni oblaci konačno izjasnili. Ceo dan se mrače i oblače, crni i sivi. hoće li padati ili ne. E pa hoće i to baš hoće. Prvo kreće lagana kiša, gde ja koristim to vreme da stanem sa strane pored puta na proširenju da obučem kišno odelo. Bmw prebacujem u rain mod i teraj. Nema problema. Asfalt je odličan, gume dobre, moće skoro normalno da se vozi. Osim što te nervira kiša koja pada. Kako se približavam nazad Zell am See, kiša se pojačava kao i vetar. Ok može i dalje da se vozi. Nakon možda 10-tak minuta kreće provala oblaka sa jakom grmljavinom i jakim vetrom. Baš me briga i ako kišno odelo pusti i ako se pokvasim, brinu me gromovi koji udaraju tačno na putanji kroz koju ja moram da prođem. Odlučujem da stanem na proširenje pred tunel koji vodi ispod grada Zell am Seea i da tu malo sačekam da prođe oluja. Oluja je došla nekako sa zapada i nastavlja prema jugo istoku. Ogromne količine vode se slivaju u tunel, za trenutak pomišljam i da ga ne poplavi, pa da mi motor ostane unutra. Puca svuda oko mene. Malo sam sakriven od vetra, ali vidim u daljini šta radi drveću. Ništa čekam tu. Imam neke snikers čokoladice pa cepam njih dok kiša ne stane. Gledam navigaciju i google maps i gledam šta da radim. Autoput je dosta daleko i dosta okolo tako da to otpada. Ostaje mi Gross i zapadno od njega Felbertauerntunnel. Nakon jedno 30 minuta čekanja primećujem da se intezitet kiše smanjio, pa verujući da je oluja prišla, odlučujem da nastavim. Vozim kroz tunel i po izlasku zatičem ratnu zonu. Za trenutak sam pomislio da sam jedno 6 meseci čekao ispred tunela i da je u međuvremenu došla zima. Svuda je bilo belo. Prvo sam mislio sneg, ali kada sam video bio je to grad, veličine većih klikera. Na putu voda i granje, na nekim delovima bukvalno voda dolazi do cilindara, na drveću ni jedan list nije ostao. Reke teku putevima noseći granje. Probijamo se lagano kroz to. U koloni zajedno sa drugim kolima. Verovatno me gledaju kao idiota jer po takvom vremenu vozim. Gledajući navigaciju vidim da je nevreme nastavilo pravo preko Grosglockner prelazai da će uskoro i tamo da udari ako već nije. Razmisljam kako li je gore ako te uhvati tako nešto kada si tako malo više. Nisam baš hteo da razmišljam. Bio sam srećan što sam napravio pravu odluku i sačekao pred tunelom jer da sam odmah nastavio uleto bih pravo u taj grad, a to verujem da bi bolelo. Pošto je Grosglockner otpao, odlazim desno ka mestu Mittersill i tunelu koji vodi kroz planinu. Bar ću ići kroz planinu, a ne preko pa ću biti zaštićen od kiše i gromova. Žao mi je što neću obiši Grosglockner od severa ka jugu kao što sam i prvobitno planirao. Na putu do Mittersilla se čak i razvedrava, pa mi sada sunce blješti pravo u oči još dodatno odbijajući se od mokrog puta tako da bukvalno ne vidim gde idem. Od mesta Mittersill idem ka jugu i Felbertauern tunelu. Put je širok i lep, ali dosadan u poređenju šta bi me čekalo na Grosglockneru. Odelo ne skidam iako je u tom trenutku već bio suvo. Izgledalo je kao da kiša nije ni padala. Plaćam prolaz kroz tunel (10eur) i izlazim na drugoj strani. Tu nakon tunela skidam kišno odelo jer je već sada krenulo da mi smeta i da se znojim iznutra. Postajalo je previše vruće. Sa druge strane tunela me je čekalo skoro vedro nebo. Kao da se ništa nije dogodilo. Možda ih je i nevreme promašilo. Laganim tempom vozim ka mestu Lienz i dalje prema smeštaju. Još jednom sam obukao kišno odelo, ali ne zbog kiše već zbog vode koju su kola podizala i bacala na mene kupajući me tako. Pa sam odlučo da se bar od toga zaštitim. U smeštaj stižem predveče, taman na večeru. Parkiram motor na istom mestu kao i sinoć samo što sada nema porodice na Trijumfima, već dva starija RT-a. Došli novi gosti. Odlazak u sobu i raspremanje i stavljanje stvari da se suše za sutra. Čizme sušim fenom, a jaknu i pantalone na grejaču u kupatilu. Dok sam došao sa večere već su bili polu suvi. Dobra večera zalivena sa dva hladna točena piva da sve to zaokruži. Bio sam umoran, ali i srećan i pored sve te kiše. Jedina žalost je bila što nisam prošao gros ponovo, ali dobro valjda će opet biti nekih prilika. Mrtav umoran odlazim u sobu da namestim sve snimke i slike sa gopro-a da se prebacuju na eksterni dok se ja javljam svima i saljem im slike sa danasnjeg dana. Nešto malo pre ponoći se komiram. Spavao sam kao beba. Od Mittersilla prema tunelu. Sunčani periodi nakon tunela. Ruta 3.dan oko 360km Nastaviće se 2 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
pismiga 20 Napisano Februar 26, 2018 Svrati ponekad, 114 postova Lokacija: Negotin Motocikl: BMW R1200 GS Prijavi odgovor kao problematičan Fenomenalan putopis,ne zuri nigde opisi nam sve u detalje. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tedybear 559 Napisano Februar 26, 2018 Svrati ponekad, 238 postova Lokacija: Bled, SLO Motocikl: Stelvio. Još u proizvodnji. Prijavi odgovor kao problematičan Ne vjeruj Njemcima svaku reč, a pogotovo što se tiče Orlovskog gnezda. Do vrha ides busom. Iz busa pravo u cca 100 metara dugacak tunel, onda u lift i...voila. Osobno mislim, da je bio "kurc šlus" u komunikaciji..... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Don_Jefta 197 Napisano Mart 4, 2018 Svrati ponekad, 283 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Landshut Sinoć kada sam zaspao, posle lepe večere i nekoliko piva, bilo je delimično vedro. Mogli su da se vide i Mesec i zvezde. To me je radovalo misleći da ću se sutra probuditi još jednom sunčanom danu. Vremenske prognoze nisu obećavale, ali kao da je to i tačno. Odbacujem te podatke kao ne prihvatljive. Ujutru budi me zvuk koji svi mi motoristi mrzimo da čujemo ujutru kada smo za taj dan planirali neku vožnju. Zvuk koji pravi kiša kada udara u metalan sims prozora. Odvratan zvuk. Već pri prvom otvaranju očiju shvatam kakvi su uslovi napolju. I ako se ne varam po zvuku rekao bih da pada baš jaka kiša. Nekako ustajem iz kreveta i dovlačim se do prozora samo da bih potvrdio već ono što je bila istina. Pada kiša, i to baš jaka kiša. Moje raspoloženje u tom trenutku je bilo kao i to vreme. Sumorno. Šta da se radi, još je rano, tek je oko 08h. Idem na doručak pa ću lakše razmišljati o svemu kada ne budem mislio na glad. Kafa će mi takođe pomoći. Spuštam se u restoran i prolazim pored glavnog ulaza. Opet gledam napolje, sada izlazeći na ulicu. Ko zna možda je i drugačije vreme na prozoru moje sobe i na ulazu hotela. Nikada se ne zna. Nažalost isto pada kiša. Nakon jakog doručka gde je bilo svega od omleta sa šunkom i sirom, preko kroasana, pa do hleba sa nutelom, ostajem još malo za stolom ispijajući ne tako dobru kafu i razmišljajući šta mi je danas činiti. Za danas je plan bio otići kod prijatelja u Landshut u Nemačkoj. Mesto koje je na oko 40km od Minhena. S obzirom da sam tamo svakako planirao da odem u dogovoru sa njima je pala odluka da dođem danas u ponedeljak, jer su oni narednih par dana slobodni i moći će da budu tu. Meni je svejedno bilo. Da li danas, da li za desetak dana, svejedno. Hteo sam malo da obiđem tu Bavariju, a s obzirom da ću biti gost kod njih napravio sam svoj raspored tako da najbolje odgovara njima i njihovim obavezama. Od mog hotela gde sam trenutno do Landshuta ima oko 320 km manje više u zavisnosti od rute kojom krenem. Završavam doručak i odlazim do sobe gde krećem sa pakovanjem. Stvari koje su sinoć bile mokre su se u međuvremenu prosušile. Sve što nije potrebno ide u kofere. Već naviknut na pakovanje i raspakivanje brzo se spremam. Iako ne moram da izađem iz sobe lagano spuštam kofere do parkinga ispod hotela gde je motor čekao ispod nastrešnice. Sve pakujem i ukucavam adresu u navigaciju. Motor spreman, stvari spakovane, kiša i dalje pada. S obzirom da me niko ne tera odlučujem da ostanem još tu ne bi li bar malo prestala kiša da pada. Check out iz sobe i spuštam se u restoran gde zauzimam dobru poziciju pored štekera kako bih punio telefon dok budem gledao filmove ili citao forume. Sedim potpuno obučen u moto opremu spreman kao zapeta puška čekam na najmanji znak da kiša prestaje da bih mogao da krenem. Ne žurim pa mi se baš i ne polazi po najvećem pljusku. Nakon jedno 2 sata sedenja i gubljenja vremena primećujem da je kiša skoro potpuno stala. Tamni oblaci su otišli na sever prema Grosglockneru. Palim motor i polazim. S obzirom da se kiša pomerila na sever ka grosu ponovo odlazim na Felbertauern tunel. Iako mi je žao zbog toga zdrav razum pobeđuje i nekako tešim sebe da je tako bolje. Ne bih da rizikujem one krivine i serpentine i da na to još dodajem i jaku kišu. Ovo je vise razumnija opcija pa je se i držim. Put je ok i poznat od jučerašnjeg dana kada sam išao u drugom smeru. Za sada je suvo, ali na žalost neće tako i ostati. Na trenutke, ali jako kratke trenutke se čak i sunce pojavi. Malo pre Felbertauern tunela kreće lagana kiša. Odlučujem da stanem sa strane na proširenje kako bih obukao kišno odelo. Kiša je još uvek lagana. Prebacujem tank torbu nazad u kofer kako se ne bi pokvasila. Ostavljam samo pare u malom pretincu iznad rezervoara za plaćanje tunela i ostalih sitnica. Proveravam sve još jednom da li je dobro zatvoreno i zakjlučano. Kišno odelo dobro namešteno. Mogu nastaviti. Malo dalje niz put, lagana kiša se pretvara u pljusak koji će trajati narednih 300km. Jaka kiša me je pratila sve do Minhena. Po ovakvom vremenu me je mrzelo i da istražujem okolinu i predele gde ću proći već sam po prvi put na ovom putu vozio samo da negde stignem. U početku mi nije toliko smetalo, ali nakon nekog vremena baš me je nerviralo. Jaka kiša, plus ono što kamioni i kola bacaju, pa vas dodatno okupaju. Nisam znao više ni da li mi kišno odelo drži ili je negde pustilo. Ruke su mi mokre jer naravno nisam imao kišne rukavice. Setim se da stanem na pumpu usput i da uzmem one rukavice kese koje se koriste za sipanje goriva. Njih prvo pa preko moje mokre rukavice. Koliko toliko je bilo bolje. Vožnja je bila mučna i naporna. Neprestano udaranje kiše i vetra, kao i koncentracija na vožnju i put i uslove su učinile da već posle 2 sata budem premoren i da mi je dosta vožnje za taj dan. Samo sam želeo da sam negde gde je suvo i po mogućstvu da ima neki spa da se opustim. Mesta kroz koja samo prolazim su opet Mittersill, pa onda Kitzbuhel i prema Kiefersfelden gde ulazim u Nemačku. S obzirom da sam poludeo od toliko kiše odlučio sam da se kod Rosenheima uključim na autoput i da autoputem dodjem do Landshuta. Sa ove deonice puta mislim da imam najmanje slika baš zbog ove kiše. Nigde nisam stajao, nigde nisam pauze pravio. Samo sam vozio. Na ulasku u Nemčku me čeka kolona i veća gužva gde se milimo malo po malo. Kiša i dalje pada ali sam srećan jer me vozila više ne prskaju. Gužva se stvara jer je Nemačka policija napravila punkt kroz koji kontrolišu vozila. S obzirom da nema granica ovo im je jedan vid kontrole. Motore ne diraju i prolazim bez problema. Malo posle toga stajem na pumpu sa desne strane da sipam gorvo, a i da se malo odmorim. Vozim već neko vreme i potrebna mi je pauza za hranu, kafu i za wc. Premoren se parkiram i silazim sa motora. Već po tom silasku shvatam da je kišno odelo odavno pustilo i da mi je jakna na nekim delovima mokra. Na rukavima, i sa prednje i zadnje strane kako se voda slivala niz kacigu i padala direktno za vrat. Nije strašno. Pantalone su i dalje dobre. Nigde nisu mokre. Ulazim u kafić restoran tu na pumpi gde me ljudi gledaju kao da sam sa marsa pao, jer verovatno nisam normalan što vozim po ovoj kiši. Odbacujem njihova mišljenja i sedam za slobodan sto. Skidajući sve sa sebe utvrđujem kolika je šteta i kapiram da nije strašno. S obzirom da mi je malo i hladno postalo, odlučujem da kada nastavim put obučem i kišnu unutrašnju postavu jakne koja mi do tog trenutka nije trebala uopšte. Javljam se prijateljima da sam ušao u Nemačku i da ću uskoro biti kod njih. Uzimam nešto na brzinu da prezalogajm i da popijem kafu. S obzirom da nigde usput nisam stajao i da sam samo vozio tempo mi je bio dobar i u Nemačku sam ušao oko 15-16 časova. Malo odmoren i sa malo popravljenim raspoloženjem nastavljam dalje. Imam dve opcije puta, jedna je na autoput prema Minhenu pa onda autoputem prema Landshutu ili da od Rosenheima nastavim pravo lokalnim putevima preko Haag in Oberbayerna do svoje destinacije. S obzirom da mi je bilo muka od kiše i tolike koncentracije odlučujem da izađem na autoput. Bar ću moći malo rasterećenije da vozim. Oblačim dodatnu kišnu postavu i ona čini da mi bude toliko lepo da sam na ternutak zaboravio na kišu. Na pumpi srećem i bračni par koji putuje na novom RT-u. Tu naravno započinjemo razgovor, gde ja oduševljeno gledam u RT-a jer bi mi to bio možda i sledeći motor, a gde on gleda u GSa i žali što nije još malo viši jer bi definitivno vozio njega. Sve u svemu prijatan razgovor. Našli se ludaci da putuju motorom po ovoj kiši. Odpozdravljam i krećem dalje. Nakon 20 min izlazim na autoput. Stvarno odličan put sa 3 do nekada 5 traka. Baš lepo može da se vozi. Sviđa mi se kako napredujem. Kiša konačno lagano prestaje, i asfalt počinje da se suši. Nekoliko kilometara kasnije pojavljuje se i sunce, a zbog toga sada krećem da se znojim zbog kišnog odela. S obzirom da ima tamnih oblaka dalje odlučujem da ga ostavim na sebi, ako ponovo uletim u kišu. Na moju sreću kiše više nije bilo za taj dan. Ogromne gužve na autoputevima u sred turističke sezone me dočekuju na autoputu pa na neke trenutke i milimo u koloni. S obzirom na kulturu nemaca u vožnji, oni s elepo svi sklanjaju i ostavljaju ogroman prostor između najbrže i srednje trake. To rado koristim i laganim tempom od nekih 20-30 km/h se provlačim. Posle od prijatelja Florijana saznajem da se to ne sme i da je u Nemačkoj zabranjeno provljačenje između kola. S obzirom da sam imao led svetla i da sam bio u flo bojama verovatno su mislili da sam policajac, pa ti niko nije pravio problem. Moja odbrana je bila, osim što nisam znao (što me ne opravdava) je da bih da nisam to radio kod njih stigao negde oko ponoći u najboljem slučaju. Na Nemačkim autoputevima nema naplate putarine pa ne moram da stajem nigde. U nekom ternutku prolazim pored Allianz arene i govorim sebi da moram da je posetim u narednim danima. Na putu prema Landshutu prolazim i pored nekoliko BMW fabrika. Na toj deonici puta nema ograničenja pa može da se vozi koliko hoćeš. Ja držim 120... Ubrzo po suvom putu bez kiše, ali znojav od kišnog odela stižem u Landshut i na svoju destinaciju kod svojih prijatelja koji me čekaju zabrinuti jer mi je mnogo trebalo od trenutka kada sam se javio dok nisam došao kod njih. Nisu računali da je gužva zbog turističe sezone. Doduše drago im je što me konačno vide. Raspakivanjei nakon toga prelazak na odličnu večeru koju su spremili. Sve se zaliveno hladnim pivom. Posle toga opuštanje uz nargilu i prepričavanje šta se sve dogodilo danas i kako mi je bilo na putu do sada. Uhh kako je sve to prijalo. Prijalo mi je da budem na suvom malo, opuštajući se. Ubrzo smo i svi otišli na spavanje jer su oni ustali rano pa su bili umorni. Nisam se bunio, i ja sam jedva čekao da legnem. Motor je bio parkiran ispred zgrade zavezan za stub pa sam mogao mirno da spavam. Neće on nigde. Te noći sam baš lako zaspao... Ruta za danas. Oko 320km. Nastaviće se 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
