Jump to content

Moto Zajednica

Do Cera u novembru

Recommended Posts

  • ≫ ⚄ ♕ ♣ ≪ ________ ‡‡ мистерија ‡‡, 2243 postova
  • Lokacija:
  • Motocikl: ★★ GS 1250/2.5 - 2005- ★★

            cer_3.jpg

 

      Ostrvo je, okolo voda, plava i široka. Jedan most spaja sa kopnom ali je uzan da  primi reku ljudi koja navire u dvorac na ostrvu. I čamce su angažovali da prevoze, velike skele. Zato što je u najvećoj dvorani koncert Iron Maidena. Brus Dikinson već vežba glas a ja na desetak metara od njega ispijam dobro vino iz visokih čaša. I Brus poče onu:

„Here they stand brothers them all
All the sons divided they'd fall
Here await the birth of the son
The seventh, the heavenly, the chosen one.“

                  I ja nekako skontah da pominje mene, da sam ja taj čozen van. Klimnem glavom ka Brusu a on samo brzo trepnu sa oba oka, kao znamo se, dobri smo, nas dvojica kontamo ovu pesmu. Stiv ulete sa gitarčinom a Dejv razvali bubnjeve.  U to se i probudim, pogledam kroz prozor i vidim plavo nebo. Juče u ovo vreme bila magluština, to je to, idem. Da napravim galamu, da razbudim, da jedemo, da pijemo kafu, neka obična priča i da saopštim – Odoh ja na Cer. Napravim galamu, razbudim, jedemo, sručim kafu, upitam nešto i onda kažem – Odoh ja na Cer. Car. Čozen van tako radi.

         Otključavam garažu i gledam plavo nebo. Plavo je. Unutra on. MZ 251. Rođeni. A setim se da me on sinoć i prelomio. Ja mu rekao da ćemo ići sutra ali ako ne bude magle, a sramota me što sam tako rekao. Još negde krajem septembra skitali smo po Drini i onom krupnom šljunku, ma sve to OK, a otpadne mi sirena, bila na nekom limu one zlatno-zelene boje. Pukne lim na pola. I tako ostalo od tad. I sinoć uđem u garažu, a pokasno, prošlo deset. Pipnem sirenu sa police, podignem neki poklopac kutije i –hop parče jakog gvožđa sa dve rupe na oba kraja i još ima loz koji tačno ide na sirenu, privrni, vrati, utakni kleme – svirnu ko grom. Eto, znak, idem sutra na Cer. Koji car.

           A kad si Auslender, onda ti sve kod one kuće a ne ove kuće, nema oprema, jakna, rukavice, nema. Ostalo kod one kuće. Imam vijetnamku, ispod neku radnu bluzu, rukavice bez prstiju za vožnju bicikla, farmerice i neke stare patike. Sreća pa imam dobru kacigu, jer me koleginice sa posla obradovale sa još jednom. Pa se podelio. Sav podeljen na dvoje i tamo i vamo.

              Lagano niz ulicu, pusti gorivo, potegni saug, kontakt i bruuuum. Sastavi emzejčina. Ma sav mi je dobar! Dole do centra, svirnem Vladi – pređi vamo evo ti stranih para daj dinara za to. I oće Vlado to mu posao. A pomislim kako sirena dobro radi i dobro je što je imam. Vozim ka pumpi a vetar pojača, hladan, onaj do koske. Aj reko, izbija vedar dan, otopliće, nema magle. Mahnem pumpadžiji, ponesi bočicu dvotaktola za pet litara i taman toliko naspi i goriva. I bi tako. Dam mu onih dinara. Mućkam gorivo u mestu, ocenim da je dovoljno i sastavim na kurblu. Pa da. Nova bobina, svećica, karburator puška, akumulator nov 9Ah. Malo kroz grad pa na obilazni put. Tu sastavim petom a motor samo prede. Lagano vratim saug. Levu ruku u džep. Ladno brate. Pa posle par kilometara stavim desnu. Dobri moj MZ ima kruz kontrol. Ne vraća se gas kad pustim ručicu. Dobri moj MZ. Malo mrda felna, to ću sledeće godine srediti.

           Sve ću reći kako je bilo. Tako kako je bilo. Nema niko se ljuti. Prešla babetina sa škodom preko granice bosanske pa će u Loznicu. I vidi me da idem i jok! Skrenu ona, kao veća, kao auto a ja motor. Valjda je moje da stanem. I malo prikočih i pokazah srednji prst i pomislih valjda će je neki kamion sprčiti. Aj dalje. Neću da mi kvari filing. Hladno jest ali ja sretan idem na Cer. Ima motokros. Namestim i tačno vreme na digitalnom satu, da znam kad stižem i koliko ima još. Treba paliti oborena svetla, sad svi tako, a meni žao, dva meseca me čekao pa upalim samo poziciju, dosta od mene, setim se i da mi je lična karta ostala u autu. Nemam ni prvu pomoć. Ma samo opušteno.

              Eto Lipnički Šor, desni žmigavac radi, nabavio novi automat za fensi led žmigavce, da, da. Evo sad kroz sela. Nema puno saobraćaja. Ovde traktor, tamo ker. Onde yugo, sveta pun, ja ga gledam i moj drug. MZ. Nižem sela a put dobar, krivine krojene po meri.

I prođem kroz Lešnicu. A tamo neka kućerina i tu bila kafana... preeeee..., pa dvajs godina. Ma i više! E tad, mi se tek dovatili motora pa čak dovde stigli! Dugo nam ovo bila najdalja tačka, isto neki MZ, ali lošiji, pali na gurku, bez svetala.... Druga vremena bila, mlađi, sve moglo. I sad idem još dalje. Lep put širok, vijuga makina ko da je nekad i sam bio ovde i ko da zna gde ide.

 

  • Podržavam 14

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • ≫ ⚄ ♕ ♣ ≪ ________ ‡‡ мистерија ‡‡, 2243 postova
  • Lokacija:
  • Motocikl: ★★ GS 1250/2.5 - 2005- ★★

      Radostan sam. Jesam. Jesi radostan? Jesam, baš sam radostan.

Naiđe koji kilometar lošijeg puta. Krpljen, džombast, poneka rupa, uzdužne pukotine. I kako nekad biva kad si na straži u vojsci, pa noć, pa dosadno a ti sam pa onda uzmeš da porediš Milicu i Sanju. Ili Snežanu i Draganu. Pa koja tvrđi sis, koja bolju guzu. Koja brže, koja rađe. I sve tako. Iz dosade duge i samotinje. Tako idem preko lošeg puta i setim se Suzukija. Te duplo veći, te dva cilindra, mlađi ravno 16 godina. Ali na njemu sedište cent debljine. To ti je sad tako. A na MZ dobrih 10 cenata superudobnog sunđera. I prija mi što je tako. I nekako mi se ne „uvija“ preko uzdužnih džombi. Poskakuje, ali se ne plaši. Tačno znam koliko ne voli Suzuki ovakav put, koliko je nervozan. A kulira MZ. Nije što je moj, nego je baš kul. I ručke mi baš stoje na pravom mestu, dovoljno široke i visoke. Sedim -like a boss.  Ne onako napred malo kao onaj. Nije onoliko brz ali ja sam dovoljno kul i pri ovoj brzini, šeset do osamdes.

                Ide traktor ispred – da ga obiđem. Taman krenem a u daljini Alfa ko moja nekad. Ima vremena ali ja zavrnem gas do daske. Da ne secam nikog. Obiđem traktor, sve uredno, ali zakašlja se MZ. Krk, trt, puf, puf izgubi par dvotaktnih otkucaja. Pomislih – stade, u nedođiji ko će sad čačkati. Imam samo svećicu i ključ. A kroz glavu prolazi: bobina, svećica, platinsko dugme, karburator pa čak i lanac!? Međutim oporavi se, nastavi da prede kao da ništa nije bilo. Znam šta mu je, izvuko previše goriva iz lončeta nekako, a pre će biti da me podseti da je MZ. Tako je sa mzejcem, uvek na oprezu.

                Jezdim dalje, količine dobrog puta ispred mene. Ide blago naviše, mislim – evo me idem ka Ceru. Moj MZ i ja. Jesen kasna. Novembar, tek izmaklo 10 sati. Tu je sunce alo sporo razbija noćnu stud. Grize me hladnoća. Volim ja sunce ali više kako ga je manje. Kako septembar odlazi, oktobar... Ono leti..., pa previše, ne znaš ni kad je izašlo i oće li ikad zaći. Čak i noću prži neka jara. A ovo novembarsko dragoceno, što dublje u zimu mene više vuče na vožnju. Da pobedim prirodu, da pobedim sebe. U jednom raskrsnica, izlazim na neki put sa prvenstvom. Koči, nepregledno, bogami sam brzo išao, vidim po tragu iza sebe. Doobro, aj sad opet, prva, druga, treća... Tekeriš. Širok put, dobar. Nešto kao visoravan, kao Tibet, šta znam, ko da sam nekad bio. Ali tako. Onaj spomenik, Prvi svetski rat, istorija, oću svratim, neću svratim, računam da stignem na početak trke a i neke skele nabacili, renoviraju. Projezdim dakle kroz seoce sa nekih šeset. Tamo dalje piše desno Šabac a levo Cer. Stanem, tražim po smrzlom mozgu mapu, kako beše, gore na planinu ili je to negde na putu za Šabac? Ma okrenem u planinu, pa ako i nije neće mi biti žao. Jedno od mojih dvostrukih života je da sam planinski čovek i samo na nekoj planinčugi živim. Sam, možda kakav pas. A ima i o psima, biće. Razvučem uzbrdo po krivinama, ni saobraćaja ni ljudi.  Svejedno, meni lepo. Kez na licu i meni i na MZ. Ponosni, ih gde smo stigli! Pa nekad tako stojimo na Gučevu i vidimo planine u daljini. Pa kažemo – ajmo tamo! Ih! Nismo smeli tad. A vidi me sad! Glavni.

           A gore skoro na vrhu ima par kola parkirano. Lože neki roštilj, sede. Ćute. Nigde motora ni jednog. Malo dalje na sred puta traka crvena – no pasaran. Stanem sa strane, ugasim zmaja. Pitam kroz podignut vizir – ima li onih motora što danas voze? A neki ništa a jedna depresivna, mrzovoljna, smrznuta devojka reče – dole su ti oni, i pokaza preko one trake, - samo neće te pustiti da ideš tamo, nema parkiranja. Ja prvo pomislih da sam došao sa pogrešne strane i da moram nešto okolo. A onda skontah – šta more? Koje more, za motor? Za motor nema parkiranja, ha,ha! I podignem traku i tačno malo dalje ima puno parkiranih auta, kombija, prikolica a i čudo zverinja onih kros motora. Taman se spremaju da krenu na zakazanu trku. A ja parkiram MZ na travu, potapšem po sapima, gledam, idem unazad i tek se onda okrenem da vidim šta ima tu.

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • ≫ ⚄ ♕ ♣ ≪ ________ ‡‡ мистерија ‡‡, 2243 postova
  • Lokacija:
  • Motocikl: ★★ GS 1250/2.5 - 2005- ★★

 

       A ono tamo... A ona zverad.. oni kros motori. Ima koja Honda, Beta a ponajviše KTM-ova. A brate al ono urla i rže! Otimlje se ispod ruku, koje su ono strvine! A svaki okićen dobrim Akrapovičem, pa kad zavrišti onako snažno i duboko prosto se promeniš, drugi budeš, hteo bi i to, da imaš, da voziš, da zavrćeš gas. I čovek neki ih poziva i pušta jednog po jednog. A oni – ROOOOOND, ROOOND, ROKKK, ROKKK, ROKKK.. i odoše u šumu. Nasta tišina, malo se zgledamo, biše neki novinari, da uhvate koji kadar i izjavu. Obiđem malo okolo, da vidim ima li neki motor ili šta zanimljivo. Jedna SuperTenera i TransAlp. Pročitam natpis da vidim gde sam. Sednem malo na sunce, ne bi li se ogrejao. Pet minuta je dosta. U to se počeše pojavljivati motori iz šume, stušti se jedan pa opet okrenu krug, malo kasnije idu i drugi. Roče i kopaju.

          Dooobro, pomislih. Bio, video. Eto već je jedanes i petnes. Taman satak nazad pa na ručak kod matorih, čekaju. Tako uvek. Sad se vidimo pa ko zna kad. Priđem motoru. Unazad pa dam kontakt. Ne uradim očenaš svih MZ-a: dvaput na saug na prazno, pa kontakt, vrati saug – pali. Jok. Toliko mu verujem da odmah dam kontakt i grunem kurblu. Upali naravno iz prve. A ja ponosan. Moj zvuk, moj motor. Grgoljim lagano ka onim smrzlim ljudima pa niz brdo. Setim se neke priče, ugasiš niz planinu pa lepo. Ali blag je Cer, sporo to, nego i ne gasim. Ima i oštrih krivina, a mene nešto krenulo pa baš pičim a krivine savijam ko sarmu. Pojavi se sad i koje vozilo, izgrejalo sunce pa i mene pomiluje. Sad nekako znam sve, i brzo opet do Tekeriša, a sad još malo i brže. Ko iskusan lisac, ko bio sam ovuda, ko mator. I smotam desno i slušam motor a on zdrav, kad je MZ dobar on je zdrav i ima zvuk – RN, DRN, DRN, DRN... Sad je sunce ogrijalo kako treba, sad je asfalt suv skroz i idem nazad i sretan i ponosan.

       A ono s kerom, ima toga. Iza one crkve, tu negde, neko selo i u selu prodavnica a pred njom sa bicikla sišao crn čupav čovek. Sav zarastao u bradu i kosu. Velike gumene čizme, sav nekako neočuvan i olupan. Naravno pije veliko pivo. A sa njim i ker, crn i nategnut ko struna. Repina se savila u krug pa mu dodiruje leđa. Ona budaletina ga naučio nekim bolesnim trikovima pa ga pujda na sve živo što mrda, ja mušica, ja kokoš, a pogotovo traktore, bicikla, motor. I tako idem a izdaleka vidim sve. I pujda ga luda, a crni zverov sve po putu levo desno, brzo i nepredvidivo. Spazi mene. Čupavac ćuti, zna da sad ne mora ništa reći. Stušti se džukeletina ka meni, nema tu one fore tamo gde gledaš tamo ideš, gledam u kera napola. A vako sam, ko i uvek, stegnem ručke i lagano ubrzavam. A iz kacige jebem po spisku sve redom onom budali da sam zamaglio vizir. Prođe, ne zakači ga i dok se odmaglio vizir prođe i mene ljutina. Vaki dan, vake krivine, ko će se nervirati.

 

        Pri kraju je moje putovanje. Obilaznim putem do Banje Koviljače, lepo, fino, uz koje secanje kojekakvih Šumahera raznih tablica bivše pokojne SFRJ. Ali ne dam da mi pokvare dan.  Jedna ruka na ručki druga na rezervoaru, kao dobrom konju na sapima. Ima neka tajna veza.

 

         Još jedan džukac dole na ulazu u Banju. Crveno-smeđ jedno trijes kila gluposti. Tu lakat krivina, ja polako, idu dve žene sa decom u kolicima, još dva blentava psa prihvatiše galamu, žene vrište... milina. A ide konjo sa onim 500L. Nov plav. I ima mesta da se obiđu dva auta a ne on i ja. I on da me zgura skoro s puta! Alo!? Budalo? Pa jesi sam? Žao mi što nemado onu narukvicu sa alkama ko Brus Dikinson jutros da mu ostavim trag na novom „fići“. Ali prođe i to. A kasnije kad sam autom išao nazad preko granice u tuđe zemlje da budem bez svoje zemlje, video sam ocvalu oštrokonđu kako hrani one džukeleštine. A oni trče ka njoj i sve se uvijaju od poniznosti i miline. Sigurno se i hefta sa onim crvenim.

 

       Kući pred garažom ostavim MZ. Neka ga malo na suncu. A ja uzmem telefon da napišem burazu poruku gde sam danas bio.

  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • са вером у Бога слобода или смрт, 3215 postova
  • Lokacija: Banja Koviljača

Ха синко...ишо си опет да меркаш оне хм.,..црнкице кроз Милину и Јошеву:D а Цер и мотокрос ти је само изговор:jee:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • moto merkat °°, 2798 postova
  • Lokacija: Šid
  • Motocikl: Yamaha TDM 3VD
Pre 6 sati, Ausländer je napisao:

Aa, vidim da si znalac!

Stvarno sam video neko garavo naselje, a kuće svaka po milionče.

Kako se zove to selo? 

Letos sam se izgubio kada sam prolazio,na trenutak druga dimenzija.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • ≫ ⚄ ♕ ♣ ≪ ________ ‡‡ мистерија ‡‡, 2243 postova
  • Lokacija:
  • Motocikl: ★★ GS 1250/2.5 - 2005- ★★

To mora da je Joševa. Ne znam koja je njihova priča ima  tu nešto sa tim kućerinama i tamnom populacijom. 

Štampar sigurno više zna.  Ja sam sezao samo do Lešnice u svoje vreme na tu stranu. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 913 postova
  • Lokacija: Mladenovac
  • Motocikl: YAMAHA Diversion 900S
On 11/6/2017 at 0:26 PM, VukMar said:

Ako nisi pisac, svakako bi trebalo biti.. Vala sam se slatko ismejao, pa sve citam i ko da te gledam... Kad je knjiga dobra, kazu tako i treba. Svaka cast

Баш тако

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 36 postova
  • Lokacija: Bela Crkva - Banat
  • Motocikl: Suzuki GS 500, Fazer 600

ajd' i ja da ti dam jednu peticu (ko u skoli)

i bolje sto sam se u nedelju uspavo' i stigo samo do panceva pa gledam na sat a ono devet, gde cu-sta cu, rekoh ima da stignem u podne - kad sve prodje, pa tako i ostadoh u PA, natenane procesljo buvljak, klopa pa kuci

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Narod koji bira lažove i lopove nije žrtva već saučesnik!, 958 postova
  • Lokacija: Čačak
  • Motocikl: Yamaha XTZ 750 Super Tenere
On 11/6/2017 at 11:39, Ausländer je napisao:

cer_2.jpg  Cer_1.jpg

Jel ovo TS četvorobrzinac?

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • ≫ ⚄ ♕ ♣ ≪ ________ ‡‡ мистерија ‡‡, 2243 postova
  • Lokacija:
  • Motocikl: ★★ GS 1250/2.5 - 2005- ★★

Moj MZ-jac? 

Nije, to je MZ 251, 1989, 5 brzina.

Imao je svojih razloga za transformaciju i svojevrsno hibridno ukrštanje sa IŽ 350, rezervoar i prednji kraj.

Dobio je na masi, dužini, rasponu ruku, sedenju. Skroz mi odgovara.

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 315 postova
  • Lokacija: beograd
  • Motocikl: Yamaha diverzia 600

Odlican tekst relaksirajuci sa dozom nostalgije za  starim dvotaktnim motorima i pravljenjem mesavine  hvala ti sto si me podsetio na te dane i stari MZ televizor.:):):)

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Vozac A kategorije :D, 495 postova
  • Lokacija: Novi Beograd blok 62 / Bijeljina-Semberija-Republika Srpska
  • Motocikl: Suzuki V Strom DL 650, a u garzi novi sjaj cekaju Tomos t 14, Honda XBR 500

Bas lijepa prica :) uvijek je zadovoljstvo citati ovakve tekstove :) 

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se ulogujte da biste postavili komentar

Morate biti član zajednice da biste mogli ostaviti svoj komentar.

Pridružite se!

Napravite svoj nalog u našoj zajednici. Vrlo je lako!

Registrujte novi nalog

Ulogujte se

Imate nalog? Ulogujte se ovde.

Ulogujte se odmah

  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.



×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja