Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkapp

[zlaya 238 Napisano Novembar 6, 2017]

Pratim! 

[Gastrorider 247 Napisano Novembar 7, 2017]

[srrdjan 315 Napisano Novembar 7, 2017]

[mile fazer 4462 Napisano Novembar 7, 2017]

pocelo je, taman kad je i trebalo. Nešo pozdrav tebi i ženi i klincima koje onaj puta Zoran i ja nismo imali prilike upoznati.

[losmi 231 Napisano Novembar 7, 2017]

Radi bioskop...

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 7, 2017]

3. dan / 22. 07. 2017.

Trnkov (Slovačka) - Suwalki (Poljska) / 7%

 

Danas treba da preskočimo celu Poljsku. Ustajemo rano i spremamo se za drum.

 

Pozdravljamo se sa našim prijateljima koji preko Rumunije kreću nazad ka Makedoniji i pre polaska pravimo zajedničku fotografiju. 

 

Današnja vožnja je bila osveženje u odnosu na juče. Praktično nismo imali ni kilometar auto-puta, temperatura je bila prihvatljiva a kvalitet regionalnih puteva fenomenalan. Od ranije smo znali da sve speed kamere snimaju od napred pa smo se malo opustili. Na pravim i praznim deonicama smo se kretali “nešto” iznad ograničenja što nam je dalo mogućnost da skoro svo vreme pretičemo. 

 

Samo preticanje nije bilo nimalo teško ili rizično. Svi su se pomerali u desno kada nas ugledaju u retrovizoru... osim vozila sa ruskim i ukrainskim tablicama.

 

 

Sličan stil vožnje imali su i lokalni bajkeri pa smo znali da nećemo imati problema sa organima. Inače, pozdravljanje kolega je tokom cele ture bilo obavezno.

 

Pošto sam ja ovuda već vozio i kobajagi poznajem put, jedno vreme sam bio na čelu kolone. To mi je pomoglo da spoznam surovu istinu: nisam toliko opušten u vožnji kao ranije. Očigledno su glupavi udes, jedna godina pauze i svest o tome da ne treba da padnem na levu stranu (još uvek nosim titanijumsku šipku u ramenu) učinili svoje. Nemam ujednačen ritam vožnje i zbunjujem vozače iza sebe. Mile mi je skrenuo pažnju: "Nepotrebno usporavaš isped krivina" a isto i Lale, samo u svom stilu: "Neprekidno dr*aš kočnicu". Obratio sam pažnju na to i ukapirao da, potpuno nesvesno, pre ulaska u krivinu i davanja gasa za izlazak iz iste, smanjim brzinu i stisnem malo kočnicu čak i kada to nije neophodno. Motor neznatno uspori ali stop svetlo onima iza mene daje signal da usporavam. 

 

Kada na to dodam da mi ritam vožnje dosta zavisi i od muzike koju slušam, zaključak je jasan - vođstvo prepuštam drugima.

 

Ovaj dan je bio na neki način free ride pa evo nekoliko reči o samoj vožnji. Za razliku od mene, svi ostali vozači imaju višedecenijsko iskustvo na motoru, vozili su već zajedno i kreću se sinhronizovano kao jedan. Drže ujednačeno tempo a stop svetlo možeš da vidiš samo kod neke problematične situacije. Hteo sam da uporedim ponašanje grupe motora sa elegantnim kretanjem zmije ali je pravilnije poređenje sa gušterom - malo, malo pa mu otpadne rep (ja). 

 

Kad sam već počeo sa samokritikom, ajde malo da izogovaram i druge, po redosledu kakav je obično bio u vožnji.  

[doktor 4596 Napisano Novembar 7, 2017]

Od mene velika podrska za putopis!  Znajuci od ranije, sta da očekujem, sa posebnim zadovoljstvom iščekujem nastavak! 

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 7, 2017]

- § -

Bojan - najčešće je on vodio grupu i to je radio odlično.

 

 Ima stabilan ritam na otvorenom putu i redovno gleda u retrovizor gde se ko nalazi. Do duše, u gradu ponekad naglo menja traku i povremeno nema strpljenja da sačeka da se sve mlade spreme... ali to su sitnice. 

 

 

 U početku je malo nervirao Laleta jer nije pravio dovoljno puš pauza ali se to ispravilo posle ljubaznog Laletovog komentara. kašlj... kašlj...

 

Baš u Poljskoj je i sačuvao čast ekipe. Neki divljak sa kombijem nas je vrlo arogantno i rizično pretekao pa je Bojan malo dao po gasu i pokazao mu ko je tata. 

 

Posle smo ga grdili.

 

 

-§- 

Mile - kada on dođe na čelo dignemo prosečnu brzinu za minimum 20%. 

 

Odlično vlada motorom i kao osica leti na okolo kako bi GoPro-om napravio što bolji snimak. To ga je kasnije koštalo (polu)pada... ali o tom slučaju kasnije. 

 

Pošto je vešt i brz, Mile je uvek tu da drugima pomogne oko isparkiravanja, vezivanja motora na trajektima i svakakve tehničke pomoći. 

 

(Slika gore: Da ne pomislite da je nešto bilo sa ručicom na BMW-u... Pu, pu, daleko bilo. Mile preventivno proverava da li su svi šrafovi dobro stegnuti. Jesu.)

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 7, 2017]

- § -

Majo - čovek je iz Trebinja i klima mu omogućava da živi na motoru skoro cele godine. To se i te kako vidi - vozi odlično.

 

Nije vodio grupu jer ne koristi gps ali je skoro uvek bio u prednjem delu i odlično pratio ritam kakav god da je. S obzirom na njegov rast, čak i GS Adventure podignut na najveću visinu, dođe mu nekako knap.

 

Ima i minusa koji to zapravo nisu. Bez obzira da li treba da prođemo 100 metara ili 100 kilometara, procedura je ista: potkapa, vezivanje kacige, precizno navlačenje i stezanje rukavica. Zbog tog rituala smo ga povremeno čekali. "Hajde Majo, ode Bojan…"

 

Inače, osim gps-a, Majo ne koristi ni smartphon, ni Facebook, ni Viber, ni Instagram… Sve u svemu, sumnjiv neki tip. 

 

 

- § -

Zli - vožnjom se bavi profesionalno pa i motor vozi smireno i (skoro) bez ispada. 

On mi je bio izuzetno zanimljiv jer ima neke manire koji su me u početku zbunjivali a kasnije zabavljali. Na pitanje zašto ne daje žmigavac kada pretiče već rukom pokazuje pravac, kaže: "Tako smo mi učili kada sam ja polagao."

 

Zli je najdisciplinovaniji od svih nas što se tiče poštovanja saobraćajnih propisa. Vozi u okviru ograničenja (osim kada mu dođe žuta minuta) i trudi se da ne pravi sitne prekršaje karakteristične za motoriste. 

 

Zbog odbijanja da parkira na nedozvoljenim mestima ili da preseče put gde je to zabranjeno, par puta smo ga izgubili. Posle se pojavi, ponekad i iz suprotnog pravca. 

 

 

- § -

Lale - ukrotitelj zveri. 

 

On je, osim u Nemačkoj, sve vreme vozio Multistradu na redukovanoj snazi (100ks) i na malom broju obrtaja. Zlobnici kažu da se prilagodio nivou GS-ova ali to nije istina.

 

Kao najiskusniji, već godinama vozi na turama poslednji. Nadgleda i sakuplja zaostale članove čopora, one kojima se desi kvar ili, najlošije, udes... I ovde je u početku vozio poslednji ali sam mu ja na silu uzurpirao to mesto. Samo mi je falilo da mi baš on bude u repu i da posle komentariše moju vožnju. Aaaaa ne!

 

Lale mi je drag ali mi je istina još draža - njegov Dukati sa otvorenim auspuhom se čuje nenormalno. U tunelu, kada preparkirava, kada želi da ti nešto kaže, kada voziš iza njega... Kod najmanjeg odvrtanja gasa... kao avion da uzleće. 

 

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 7, 2017]

- § -

Ja, Furious Panda - najmlađi po pitanju moto staža ali zato najproblematičniji kao (timski) vozač. 

 

Poslednjih godina retko vozim u muškom društvu, povremeno sa mojim drugarom Dušanom... i tada vadimo dušu motorima. Odvrćemo gas do daske, kočimo, vozimo u nižem stepenu prenosa, gume trošimo kao toalet papir... Pre par godina, na ovoj istoj deonici i sa istim motorima, Dušan i ja smo imali range po rezervoaru od 280 do 300 kilometara. Na ovoj turi često sam uspevao da prebacim i 600 kilometara između dva točenja.

 

Moj "stil" ni u kom slučaju nije prigodan za vožnju u malo većoj grupi i kada se vozi toliko mnogo dana. Pao mi je kamen sa srca kada sam se "izborio" za poslednje mesto. Kada sam na kraju kolone mogu na miru da đuskam, da dižem nogu na gornje fuzastere, da zaostajem iza ostalih a posle da ih jurim. Inače, kvalitetna kaciga i muzika su bili relativno dobra zaštita od Laletovog probijanja zvučnog zida.

 

Na ovom putovanju sam shvatio koliko je potrošnja goriva relativna stvar. U početku mi je bilo čudno što Bojan kada vodi grupu uvek sipa manje benzina od mene a vozimo potpuno iste motore i stižemo na destinacije u roku od pola minuta. Ponekad je ta razlika u potrošnji iznosila i 4 litre po rezervoaru. Bojanov motor pokazuje da sa preostalim benzinom može da pređe još 100 i nešto kilometara, prošiša pored benzinske pumpe a meni, na kraju kolone, lampica već kilometrima svetli. 

 

Posle su mi Lale a kasnije i čovek iz BMW-a objasnili u čemu je finta. Dok voziš kao poslednji, neprekidno zaostaješ za čelom kolone: kod preticanja, kada se razvuče grupa, na raskrsnici, kada neko čačka nos, razgleda okolinu, nešto se zamisliš… Kad u jednom trenutku ugledaš tačkice na horizontu, kreneš da juriš grupu, voziš u nižoj brzini, odvrćeš gas da ih stigneš pa samim timi i trošiš više goriva. Korigujući stil (ranije prebacivanje u više stepene prenosa i laganije pristizanje ostalih), uspeo sam da razliku u potrošnji u odnosu na Bojana smanjim na 1 litar po rezervoaru. 

 

Na ovom putovanju sam takođe otkrio da kada kompjuter na mom motoru pokaže da sa preostalim benzinom mogu da pređem još 0 kilometara, ja ustvari imam skoro pola litre u rezervoaru. U LC Adventure-a staje 30 litara.

 

Inače, što se tiče vožnje na benzinskim isparenjima, rekorder je bio Lale. Kod jednog točenja nalio je 19,92 litara od mogućih 20. 

 

[Pauk 613 Napisano Novembar 7, 2017]

Kako sebe sve cesce hvatam da sam drk@s i da sve manje osmeha imam na licu, da li zbog godina, da li zbog obaveza, posla - ne zna se, prija mi glasno smejanje citajuci putopis u samoci.

Remek delo se stvara

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 8, 2017]

No, da se vratim na osvajanje Poljske. Ako prolazite kroz ovu veliku zemlju, obratite pažnju na to da na pojedinim mestima ne primaju kreditne karte i evre već samo zlote. Pronašli smo idealno mesto za pauzu, domaća hrana, kafa, hladovina...

 

Čak se niko nije ni buni zbog parkiranog motora u sred bašte restorana. Mile, Mile... nevaljalče jedan...

 

Problem je bio to što nemamo keš. Samo prolećemo kroz Poljsku, imamo kreditne karte i bilo je glupo da menjamo novac. Već smo krenuli da vadimo gasne boce i šerpe, kad na scenu stupa snalažlijvi Zloćko. Zamoli ljude za susednim stolom da nam razmene 20 evra, oni se slože i ponovo smo u igri. Eto nama kafe...

 

... a (uvek) gladnima i klope. Za 20 evra može svašta da se kupi. Toga smo se rado sećali kad smo kasnije putovali po Nordijskim državama. 

 

Krajnja destinacija za danas je bio gradić Suwalki, 25 kilometara udaljen od granice sa Litvanijom. 

 

Posle celog dana vožnje, predveče stižemo na naše odredište, mali hotel u centru grada. 

 

 

Prošle godine je u Sarajevu velika grupa bajkera, među kojima su bili Lale, Mile i Zli, ostala bez prtljaga. Na plaćenom parkingu, preko noći, neko je obio i ispraznio sve kofere i torbe. Zbog toga su na ovoj turi u početku neki od njih imali frku da bilo šta ostave na motoru ali je vremenom taj strah izbledeo. Osim što im je dosadilo da svakog dana tegle gomile torbi i kofera, kretali smo se prema državama u kojima je kriminal strogo zabranjen. Verovatnoća da nas neko pokrade bila je sve manja i manja.

 

Veče je donelo uobičajenu zajebanciju.

 

 

Iako je bilo i drugih kandidata, Mile je zasluženo osvojio titulu pobednika večeri. Prvo je slikovito i uz karakteristične pokrete ruku pitao konobaricu: "Have you something... punjeno" (srednji prst ugurava u stisnutu šaku). Dobio je picu. Posle se za malo posvađao sa istom kada mu nije dala... da trošak večere stavi na račun sobe broj 7. Tek kada mu je pokazala da hotel ima ukupno 6 soba, pristao je na kompromis. "Ok, stavite sve na račun sobe broj 6. Laku noć" 

 

..........................

Današnji dan: 700km

 

Krivine:              *****

Predeli:              *****

Kvalitet puta:   *****

Zezanje:            *****

 

[djolji 1265 Napisano Novembar 8, 2017]

Razmazio si nas jačim humorom,... nada još postoji.

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 8, 2017]

4. dan / 23. 07. 2017.

Suwalki (Poljska) - Riga (Latvija) / 4%

 

"Ovaj Mile nije normalan. Ustaje k'о pekar, u 4:30..." očajno je zvučao Bojanov glas kada smo počeli ujutro da se sakupljamo za doručak. Njih dvojica su svo vreme spavali u istim sobama i vampirisanje ranom zorom je postalo zajedničko obeležje. To ustajanje, koliko god da boli, donelo im je i neke koristi - imali su vremena da razgledaju okolinu više od nas spavalica. 

 

 

 

 

Evo ga i Majo. "AUUUUUUU MILE, MAČKO MALA." Ova rečenica, izgovorena na nivou od 130 i više decibela, bio je svakodnevni znak da se ekipi pridružuje njen najviši i najglasniji član. 

 

Inače, Majo nas je svo vreme fascinirao svojom čvrstom namerom da do kraja putovanja progovori  slovenački. Probajte i vi, nije teško. Pođite na primer od glagola "prihAJO" i zavrtite kraj reči sa jednim auuu. Ako na bilo koju reč koja vam padne na pamet dodate AJOu, i vi već govorite slovenački (brezAJOu, kobAJOu, vodAJOu...) Važan je naglasak na AJOu zato što, jelte, svi Slovenci tako govore. Čak je i Bojan potvrdio da se sve razume. 

 

Danas pred sobom imamo malo kilometara. Odlazimo u Rigu i cilj je da stignemo što ranije kako bi nam više vremena ostalo za razgledanje grada. 

 

Prvi stop - granica sa Litvanijom.

 

 

Ako isključimo fakt da možda nikada ponovo nećemo proći ovim putem, vožnja glavnim putevima pribaltičkih država nije ništa posebno. Ravno i pravo. Da, nema mnogo auto-puteva ali se svuda dosta gradi pa će se i to promeniti. Postaće još gore za bajkere.

 

Uslovno rečeno, zabave ima samo kada se vozi crvenim zonama između dve trake. Vibrira i zuji. Ako vam se, na primer, kožurica od sinoć zaglavila između zuba, preteknete dva-tri automobila i problem rešen.

 

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 8, 2017]

Posle "nežne" Laletove primedbe da uvek stajemo na mestima gde je sunce i nema kafe, ....

 

... Bojan pravi češće pauze... tamo gde ima svega, i hladovine i kafe i piva i wc-a. Ta daaam. 

 

Veoma brzo stižemo i do granice sa Latvijom. Oficijalna fotka...

 

... a u backstage-u... Ccccc... Kakvi neozbiljni a pri tom matori ljudi.

 

 

Ubrzo je došlo vreme da se napoji jedna od mazgi (pogodite koja) pa stajemo na prvoj pumpi posle granice.

 

Dok je jedan od nas sipao benzin, mi ostali sa GS-ovima smo se motali na okolo. Ubrzo se i on pojaviljuje. Upućuje nam "diskretnu primedbu" da smo ga ostavili da sam provaljuje kako se sipa benzin: "Pe****ine jedne, što niko nije došao da mi pomogne. Na kraju sam sipao samo za 5 evra." Preplavljeni osećanjem krivice i sa bolom (u jednoj stvari), shvatili smo da ipak treba ozbiljno da se pozabavilimo ovim pitanjem jer se odnosi i na nas (doduše, mnoooogo ređe). 

 

Kako stoje stvari sa benzinom na ovom putovanju? U početku su sve pumpe bile obične, kakve poznajemo: sipaš i odeš da platiš. Na ovoj se prvi put susrećemo sa tač skrinom i tu počinju komplikacije. 

 

Prvo, jezik. Od mnoštva reklama koje se vrte, totalno je neintuitivno da se meni prebaci na engleski. Ako to nekako i uspeš, najvidljivija je opcija "kreditna karta". Kada to izabereš, na nekim pumpama treba da ukucaš sumu za koju želiš da sipaš (otpada varijanta do čepa) a na drugima automat prosto preautorizuje kartu za 100 evra pa sipaš koliko stane. Razlika do 100 evra ostaje blokirana sledeća tri radna dana. Neprijatan osećaj, naročito kada sipaš u petak.

 

Druga varijanta je da, ukoliko postoji, negde na ekranu pronađeš dugme "shop". To znači da plaćaš unutra, kreditnom kartom ili kešom, kako ti volja. Od kada smo ovo provalili, punili smo samo na pumpama gde postoji ova mogućnost.

 

Postoji i treća opcija ali ređe, a to je da ubaciš u automat cash pa za tu sumu sipaš. Pošto najčešće omašiš a mašina ne vraća kusur, brzo pozoveš nekoga ko još nije natočio i dospeš ostatak njemu. Na taj način, problem kalkulacije koliko litara benzina imaš, koliko može da stane u rezervoar i koliko je to u evrima, elegantno prebaciš na njega. Ti mu prepustiš benzin za 2-3 evra ali mu uvališ problem. Drugarski. 

 

Pravim i ravnim putevima nastavljamo ka Rigi i negde oko 4 popodne stižemo na planiranu destinaciju.

 

 

Ovo je bio poslednji hotel koji smo unapred rezervisali. 

 

Poslednjih 100 metara ja sam malo omašio skretanje i povukao većinu sa sobom. Bojan se nije dao prevariti pa je prvi stigao i otišao da nas čekira. Recepcionarka je potvrdila rezervaciju i zatražila kreditnu kartu. Pošto sam ja odgovarao za plaćanja, Bojan joj je u šali rekao: "Sačekajte našeg ministra finansija." Ne znam da li ga je ozbiljno shvatila ili je nešto drugo bilo u pitanju ali Lale i ja smo dobili luksuzni apartman. Od tada sam, kako i zaslužuje jedan ministar, uživao respekt cele ekipe a naročito Mileta. Na primer, kada nas vidi na okupu, radosno nas pozdravi: "Gde ste pi*čke... i Nešo.” 

 

[vortex4borg 391 Napisano Novembar 8, 2017]

her kommissar (citaj ministar finansija)

 

[bobbra 1378 Napisano Novembar 8, 2017]

Koolega i nemacki nije nesto tezak samo dodas  ENZI  na kraju....

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 8, 2017]

Pre 2 sati, bobbra je napisao:

Koolega i nemacki nije nesto tezak samo dodas  ENZI  na kraju....

Da... Na primer: Ducati crkENZI. Bilo je nešto slično ali o tome kasnije  

[zor@n 375 Napisano Novembar 8, 2017]

Kao i obično vrh. 

[mali_veseljak 1100 Napisano Novembar 8, 2017]

Nikada ali nikada ne ostavljati u Sarajevu stvari u koferima...nikada.

Isto se odnosi i stvari da seu vidljive u autu. To se odnosi cak i na obicnu jaknu.

 

[nemo 3148 Napisano Novembar 8, 2017]

Pratim... 

 

neću da ometam tok putopisa, komentar na kraju...

[severian 16178 Napisano Novembar 8, 2017]

Što bi, gosn' Pavle, rekli mladi:

+1.

 

 

 

[srrdjan 315 Napisano Novembar 9, 2017]

Ајд, ајд , само напред 

[Furious Panda 7197 Napisano Novembar 9, 2017]

Posle par piva i tuširanja, sveži, očešljani i puni energije, krećemo u obilazak Rige. Na žalost, imamo vremena samo da na brzinu obiđemo stari grad i da večeramo. Tek kada smo krenuli, shvatili smo da nismo u najboljem delu grada i da centar nije tako blizu kao što izgleda na karti. 

 

 

 

Na pola puta naletimo na pijacu i Mile nas osveži sočnim trešnjama (neopranim). 

 

Prvi neuspešni pokušaj da nešto prezalogajimo je bio u restoranu Harley Davidson u cetralnoj ulici Rige. 

 

 

Devojka koja je tamo radila je bila toliko neljubazna da smo popili pivo, podigli sidro i krenuli u potragu za boljim mestom. Ne znam, možda je provalila da ne vozimo HD pa je proradila ljubomora... Da, sigurno je to u pitanju.

 

Malo smo razgledali znamenitosti starog grada i probali neke od atrakcija...

 

 

...ali nam je svo vreme u glavi bila samo jedna misao - hrana...

 

Kao za maler, slobodnih stolova nigde, pa smo na kraju večerali u hipsterskom restoranu Trompete. Simpatično mesto sa dobrom klopom i živom svirkom - gitara i saksofon. Ukusi u vezi klope su nam slični ali su u vezi muzike različiti. Samo je Zlićko pokazao interesovanje za muzički performans.

 

Miletov komentar je bio: "Što svi toliko tapšu k'o da je AC/DC došao u RigAJOu?" I on malo spika slovenački. 

 

Posle večere, laganim korakom se vučemo ka hotelu. Količina piva zapakovana u stomake je i ovog puta bila impresivna pa smo se svo vreme pitali ko će prvi početi da riga u Rigi.

 

..........................

Današnji dan: 383km (plus 6 kilometara peške)

Krivine:             *****

Predeli:             *****

Kvalitet puta:   *****

Zezanje:            *****

 

[orla 157 Napisano Novembar 9, 2017]

Pratim!