Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkapp

[Furious Panda 7197 Napisano Januar 31, 2018]

Ovom plovidbom napuštamo Norvešku i time se završava “egzotični” deo našeg putovanja. Pred nama su kilomeri auto-puteva, veliki gradovi, urbani doživljaji, posete Ducati servisima... Pre iskrcavanja na tlo Danske pravimo malu rekapitulaciju ovoga što smo do sada doživeli. Kao što se moglo očekivati, utisci su podeljeni. Kao u onom primeru sa polupraznom ili polupunom čašom, svako ima svoje viđenje. U jednom se svi slažemo, ovo je trebalo videti. Ovakve prirodne lepote skoncentrisane na jednom prostoru i u tim razmerama teško je naći na drugim mestima. Da ne spominjemo osećaj kada sve to prolaziš na dva točka. Neko je napravio paralelu sa Durmitorom i turom oko Pivskog jezera... E, ovde je slično ali vožnja kroz takve predele traje danima.

 

Najveća smetnja za potpuno uživanje, kao što se da pretpostaviti, bila je klima. Da će kiša biti nerazdvojni pratilac ovog putovanja, to smo znali i pre polaska. Postojala je skrivena nada da ćemo imati malo više sunca ali se to nije desilo. Ipak, pišući hronološki ovaj putopis, uvideo sam da nije sve bilo baš toliko mokro kako smo tada mislili. Realno pogledano, moglo je da bude i gore. Mnogo ljudi je odustalo na pola ture samo zbog loših vremenskih uslova. Kad pomislim, sigurno u tome i jeste draž ovog putovanja, da vidiš nešto daleko i nepoznato onako kako to zaista izgleda.

 

Jedno od prijatnih iznenađenja je bilo trenutno stanje u kasi. Izbegavajući restorane i spavajući u jeftinim summer hostelima i kampovima, potrošili smo daleko manje novca nego što smo planirali. Ni cena benzina nije bila onoliko paprena kao što smo očekivali. Pre par godina sam skuplje plaćao gorivo u Italiji nego sada ovde na bogatom severu Evrope. Višak novca u buđelarima omogućio nam je da se malo raspištoljimo na preostalom delu puta. Detaljnije podatke o troškovima ću dati na baš baš kraju putopisa.

 

Sve u svemu, pred nama je još dosta kilometara i zabave. Na kraju krajeva, gde god išao, sa ovim ludacima nikada nije dosadno.

 

 

KRAJ... hmmmm... NE ZNAM VEĆ KOG DELA

[Furious Panda 7197 Napisano Januar 31, 2018]

 

 

 

U nastavku ćete gledati:

 

Najezda BMW-a na Ducati servisE po Nemačkoj!

Poseta ulici crvenih fenjera u Hamburgu!

Mig protiv propelera!

Berlin od visoko!

Koliko košta taksi u Pragu!

Bahanalije u Mađarskoj...

 

Ovo i još mnogo toga, moći ćete da vidite u nastavku serije Pet motora itd...

 

P.S. Ovo je reklamna pauza, ne očekujte mnogo od ostatka putopisa.

[srrdjan 315 Napisano Februar 6, 2018]

Браво,браво,браво 

[DorćolAC 216 Napisano Februar 6, 2018]

Ne treba trošiti više reči od jedne za Pandine putopise osim: maestralno.   E, sad...... Odužiše se ove reklame.. ponestaje kokica i piva (i ostalih zanimacija) u ovim svežuckavim zimskim danima. Postajemo nestrpljivi jer je dobar putopis najbolja hrana za dušu (i telo) u ovo vreme uobičajenog ''vožnjostaja'' na dva točka. Šta reći?!?.... Ajmo, ajde!!!

 

[Digifotko 51 Napisano Februar 6, 2018]

 

Uništio sam refresh taster...

[jokram 63 Napisano Februar 6, 2018]

8 minutes ago, Digifotko said:

 

Uništio sam refresh taster...

hahahahhahahah ista prica

[zivchany 48 Napisano Februar 7, 2018]

Taman se zaletim sa citanjem i balavljenjem nad istim , kad ono nema vise

Bravo !

[Bato ADV 408 Napisano Februar 7, 2018]

Fantasticno!!! Ove godine mi je plan.. ako ne nadjem ekipu, idem sam... nadam se da te mogu kontaktirati radi dodatnih saveta..

[vasic.z 21 Napisano Februar 8, 2018]

A bre Pando, dal imas dusu? Brze ga izvoziste nego sto ga ti napisa 

[Rik 190 Napisano Februar 13, 2018]

To samo dokazuje da je teško spakovati sve utiske sa putovanja u par pasusa i par poteza perom.

[Satelis 14409 Napisano Februar 13, 2018]

Zahtevno je kilometrazu preneti na papir tj tastaturu, pogotovo kad kilometraza ima "tezinu" dogadjaja, ljudi i svega ostalog...... sto u ovom putopisu nije sporno.......moramo se strpiti, bice.

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

 

Ovaj putopis se previše razvukao pa ću malo da ga skratim i promenim format. O samoj vožnji posle napuštanja Norveške nema šta interesantno da se kaže. Iz ugla ljudi koji voze motore - dosada. Samo auto-putevi, benzinske pumpe, virtualne granice, gužve po velikim gradovima… a i fotke su sve ređe i ređe.

 

Zato neću hronološki prepričavati detalje putovanja već samo interesantnije događaje koji su se desili uz put. 

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Put kroz Dansku

/ Randers

 

Posle iskrcavanja sa broda, Danska je bila prva stanica na povratku kući. Kopenhagen mi je jedan od najomiljenijih gradova ali o drugim delovima ove nekadašnje velike kraljevine, ne znam baš mnogo. Ni ovaj put nisam ništa dodatno saznao pošto smo bili samo u tranzitu.

 

Večeras smo gosti kod jednog specijalnog čoveka. Reč je o Akanu, nekadašnjem Trebinjcu i dobrom Majovom prijatelju još od nekih davnih, lepih, vremena. Kao i mnogi drugi, u vihoru rata je bio prinuđen da napusti svoje ognjište, automehaničarsku radnju, imovinu i prijatelje i da neki drugi život započne u tuđini. Tako se obreo u Randers-u, gradiću na severu Danske. Pošto je obećao da će mu se javiti ako bude tuda prolazio, Majo je ispunio obećanje. Kakvo oduševljenje... Akan je bio kategoričan u tome da moramo da svratimo i ostanemo da noćimo kod njega.

 

Akan je stari bajker. Od skoro je u penziji pa ima dosta vremena da šparta drumovima na dva točka.

 

 

Vidno uzbuđen, Akan je pripremio sve za naš dolazak. Obezbedio je dve garaže ispred svoje zgrade da smestimo naše motore. Komšiji koji je naišao ponosno je rekao: “Majne kamarad fra Bosnia.”

 

 

Ne znam kako drugačije da opišem vreme provedeno sa Akanom i njegovom porodicom osim kao jedno od najemotivnijih na ovom putovanju. Takvu dobrodušnost, gostoljubivost i srdačnost ne pamtim da sam skoro doživeo. Tretirani smo kao članovi kraljevske porodice... rod rođeni... braća najbliža...

 

U stanu nas je sačekala cela delegacija: Akanova žena Amira, sin Denis, zemljak Šeho i njegova žena. U bajkerskoj kući nema praznog hoda, odmah se servira večera. Kakva klopa je to bila... domaća, obilna, preukusna... Pasulj (onaj pravi), pite, slatkiši, salate... Ogromna količina hladnog piva, pića... Kao i obično u ovim situacijama, setiš se da fotkaš tek kad sve pojedeš a domaćica odservira.

 

 

Sedeli smo baš dugo. Treba da priznam da su posle večerašnjeg druženja, lik i delo Kusturice izbledeli u mojim očima. Priče koje sam tada čuo prevazilaze kultne scene iz Sećaš li se Doli Bel i Oca na službenom putu. Valjali smo se od smeha dok su akteri ranog bajkerskog života u Trebinju prepričavali svoje dogodovštine iz mladosti. To nije realno... Mogu dva filma da se snime samo na pričama od večeras... 

 

Vrhunac je usledio kada je došlo vreme za spavanje. Svi članovi porodice Karamehmedović su pokupili lične stvari i prepustili nam ceo stan. Nisu pomogla ubeđivanja da mi možemo da spavamo u vrećama na podu. “Ne! Osećajte se kao kod svoje kuće”, rekoše i izađoše.

 

Sledi koma. Sledeće čega se sećamo je buđenje uz miris toplog peciva i kafe. Uhhh... Amira hoda na prstima da nas slučajno ne probudi. Kad je čuo da smo ustali, nasmejani Akan se pojavio u deliću sekunde... i priči nikad kraja. “Dali vam treba nešto za put?” Nove torbe za motor, kišna odela, delovi opreme, punjači, baterije, tablet... sve to je hteo da nam da, ako nam slučajno treba. Neverovatan čovek.

 

Oprostili smo se sa zahvalnošću i nekakvom setom u srcu.  

 

I ne, ovde nije samo reč o bajkerskoj solidarnosti i gostoljubivosti. Nije reč ni o nostalgiji, staroj dobroj Jugi, raji, nepravdama, ratu ... Ovde je reč o dobrim ljudima. 

 

 

To ili jesi ili nisi.

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Put kroz Nemačku

/ Hamburg

 

 

Sledeća destinacija nam je bio Hamburg. Bojan je predložio da vidimo ovaj severni nemački grad a on se pita: 8. avgust je i danas je njegov 60-ti rođendan! 

 

He, he... Bojan je neverovatan lik i jako mi je drago da smo imali prilike da se bolje upoznamo na ovom putovanju. U uvodnom delu putopisa sam ga opisao kao čoveka boemskog srca ali sada shvatam da to nije pravi opis, malo je... Čovek avanturista? Malo je... Ludak? Da, to je najbliži atribut. Iako najstariji, on je definitivno najluđi od svih nas. Bojan je bio idejni tvorac skoro svake gluposti koju smo napravili na ovom putovanju. 

 

Za njega limiti ne postoje. U civilnom životu vodi veliku firmu ali mu to ne smeta da putuje svuda po svetu i da motor tera k’o manijak. Stigao je i do Hilandara. Pun je energije kao da je zakačen na 220V. Telefon poteže kao Džon Vejn. Ima neki problem? Sad ćemo to da sredimo... 

 

.............

 

Brzo smo stigli u Hamburg. Ulazak u Nemačku je doneo jednu novinu u vožnji - NO SPEED LIMITS.

 

Deca, šta da im radiš... Kad smo prošli pored znaka, kao da nas je neko pustio sa lanca. Naravno, ovo je bio Laletov zvezdani trenutak. Prvi put od kada smo krenuli, prebacio je Multistradu u neki ne-eko mod i... šta da kažem... Mig. Tačka na horizontu koja iščezava. I mi ostali smo odvrnuli gas ali... Ducati je izgleda dosta brz motor. Prošišao je pored nas kao da stojimo... a mi nagnuti prema napred i odvrćemo na max. Da, posle je bilo malo rasprave da li je prošao na 2 milimetra ili na 2 metra od Bojana. Lale odriče ali, po nekima koji su prisustvovali sceni, za malo od Multistrade da ostane strada.

 

Trenuci slave su postali još slavniji u trenutku kada smo stigli u Ducati centar u Hamburgu. Multistrada stigla kući (u servis). Foto aparati prate svaki Laletov pokret. Svečano mu je uručen rodjendanski poklon (retrovizor) koji je odmah namontirao. Progledao je... u nazad... desno.

 

 

 

Ljudi se zaustavljaju... ne veruju... šta traže ovi lepi motori ispred Ducatija?

 

............

 

Veče je bilo rezervisano za rođendansku klopu. Pošto često dolazi poslovno u Hamburg, Bojan je predložio ribli restoran u pristaništu. 

 

Odličan izbor mesta i klope... Ubili smo se. Jedino je Mile omašio sa nekakvom mikro porcijom haringi ali su ostali stvarno uživali.

 

Posle večere, slavljenik je (zatražio oproštaj od gore i) predložio da se prošetamo do poznate ulice crvenih fenjera. Kašlj, kašlj...

 

Hamburg je lučki grad i ima bogatu tradiciju... u toj oblasti. Posle dvadeset dana okruženosti samo muškim but&guz-om, ovo je bila prilika za nešto totalno različito. 

 

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Pa... lepo smo se proveli. Ćaskali smo baš onako zabavno (između sebe), fotkali, stezali novčanike da nam ih neko ne ukrade, odbili dvadeset puta da kupimo narkotike... Sve u svemu, nekakav interesantan but&guz videli nismo. Samo narkomani, dileri, prosjaci... 

 

Na okolo ima mnogo striptiz barova ali smo od „osoblja“ videli samo neke murgave likove koji prave PR pred ulazom. Ne bismo ušli pa taman da treba jedan drugog da gledamo još 100 dana.

 

Videli smo i poznatu policijsku stanicu broj 15 koja se često pojavljivala u filmovima. U njoj je prespavao, ne svojom željom, čak i Pol Makartni. 

 

U njegovu, i čast ostalih Bitlsa koji su u Hamburgu dosta nastupali 60-tih godina, postoji mesto za fotografisanje. Svi su izabrali „levoruku“ gitaru, kao Makartni.

 

 

To je bilo sve od našeg ludog provoda u kvartu crvenih fenjera. Od svega, najviše smo se obradovali kada smo ugledali veliki taxi koji nas je pokupi i odvezao na spavanje.

 

..................

 

Kad smo već na kulturnim temama, sledećeg jutra smo se spakovali i motorima napravili brz obilazak znamenitosti ovog grada. 

 

Videli smo čuvenu Hamburšku filharmoniju izgrađenu na dokovima. Treba odgledati dokumentarac o tome kako je građena.

 

 

 

 

Obilazak katedrale se plaća i zato nismo ulazili (lepa je i spolja). 

 

 

 

Gradska kuća iz daljine.

 

Potpuno iznenađujuće, pošto je izgrađen na mreži kanala, Hamburg je grad sa najviše mostova na svetu - 2.400. To je više nego što London, Venecija i Amsterdam imaju zajedno.

 

 

Grad izgleda stvarno prelepo a kažu i da se kulturna scena polako premešta iz Berlina u Hamburg. Gradski turizam mi je pomalo dosadio ali je ovaj grad na obaveznoj listi „videti“ za neko buduće putovanje... Verovatno, ne u bajkerskoj varijanti.

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Put kroz Nemačku

/ Berlin

 

Kao što sam već pisao, vožnju po Norveškoj smo skratili zbog loših vremenskih uslova. Da bismo to kompenzovali, rešili smo da za Berlin odvojimo dodatni dan. Ovo je izuzetan grad u kome ima mnogo toga da se vidi a neki od nas još nisu bili tu. Osim toga, preliminarna računica je pokazala da smo ispod planiranih troškova pa smo dva noćenja rezervisali u najboljem hotelu do sada. Nek ide život... a i ko sme da se vrati kući sa parama. Ako to uradimo, žene će nam skresati budžete za sledeću turu. „Može to i jetinije. Kako ste mogli kad ste išli za Nordkapp...“

 

Dok smo se odmarali na jednoj benzinskoj pumpi na auto-putu,...

 

(Lale obožava ove fotke zbog znaka ispred koga su BMW-i parkirali)

 

...setim se da sam prilikom poslednje posete Berlinu bio u velikoj moto radnju. Izgovorim čarobnu reč „Louis“ i doživim ovacije. Tačno nam je na putu ka hotelu i nema šanse da ga ne overimo.

 

U ulici gde su naređane desetine velikih moto prodavnica, nalazi se i Louis Gigastore. Stvarno je giga. 

 

Svi su iskoristili priliku da kupe po nešto. Mile je pazario vizir i do kraja puta ga nosio vezanog na prtljagu. Ja sam takođe imao ozbiljne ambicije. Već sam se žalio na BMW opremu a ona mi je prethodnog dana nanela još jedan udarac - pokidao se kaiš za pritezanje pantalona. Vreme je za penziju a Louis je idealno mesto za novu mladu.

 

 

Dok sam se ja nećkao i na kraju odustao od kupovine, primetimo da nema Laleta. Nađemo ga pored motora. Laletovo oko sokolovo je ugledalo servis Dukatija preko puta parkinga. Pozvao je majstora da na brzinu pogleda „umrelu“ maglenku i da mu kaže koju sijalicu da kupi. 

 

Ova naizgled jednostavna stvar je prilično potrajala... Gleda majstor, gleda, odvrće, prevezuje žice... Na kraju kaže: „Ovo nije originalni Ducati deo... ovo je BMW maglenka...“ 

 

Ne, ovo nije smeo da izgovori pred 5 vozača BMW-a a to je shvatio već sledeće sekunde. Kakav je samo uragan usledio... Da bi mogao na miru da radi, odveze Multistradu u servis u koji nepoželjna lica (vozači BMW-a) nemaju dostup. 

 

Na kraju nije ništa bilo od svega ovoga. Lale je po savetu majstora kupio pogrešnu sijalicu koja nije mogla da se ugradi. Nema veze, i onako nije bilo magle do kraja putovanja. 

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Dolazak u hotel i pokušaj da se nastanimo izazvao je prvu veću svađu u grupi. Naš fensi hotel nalazi se u pešačkoj zoni što smo mi izignorisali. 

(Ovako izgleda ulica kada nema gužve)

 

Na zaprepašćenje pešaka a najviše security guard-ova iz okolnih zgrada, poteramo motore pravo ispred ulaza. Koji action je usledio. Uniformisani likovi iskaču sa svih strana i urlaju „Sklanjajte se odavde...“, prolaznici nas psuju a recepcioner, sav uspaničen, kaže da ne smemo ni sekundu da ostanemo tu. Daje nam na brzaka mapu kako da stignemo do hotelskog parkinga i kaže da se odmah sklonimo.

 

Tu nastane nekakav haos. Lale predlaže da ostanemo na glavnoj ulici i da istovarimo stvari, Bojan je već otišao prema garaži, ja tražim Bojana, Mile i Majo nisu ni čuli šta smo se dogovorili, Zlićku sve jedno... Pičvajz...

 

Garaža je relativno blizo hotela ali se vozi ceo kvart na okolo. Trebalo nam je više od pola sata da se organizujemo. Posle „drugarske kritike jednih drugima“, na kraju smo uspeli da smestimo motore u garaži... svi osim Maje. „Ma ko im...“ i ostavi motor na delu između puta i trotoara. „Ako će da ga nose, neka ga nose.“ 

 

Nisu ga odneli. Motor je dva dana prestojao na tom mestu. Em mu je bio pod okom, em je uštedeo 25 evra za parking. Hrabrima sreća pomaže.

 

Večerali smo u obližnjem restoranu pravu nemačku klopu. U poređenju sa Skandinavijom, porcije su sasvim odgovarajuće veličine i džabe su (10-tak evra).

 

 

 

A tek pivo...

 

Uhhhhh...

 

[vortex4borg 391 Napisano Februar 17, 2018]

ZNam da je kraj blizu pa da ti/vam cestitam na uspehu, san mnogima, a vi ste uspeli

Naravno, stil kojim pises je samo u superlativu i cekacu te pomno za sledeci

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Sledećeg dana smo išli u obilazak grada onim visokim turističkim autobusom. Taman da proverimo da li Majov motor još uvek stoji na mestu. Da tu je, ne smeta baš mnogo.

 

Ima i kreativnijih načina da se obiđe Berlin ali smo mi ipak izabrali bus.

 

 

 

Majo: „Konačno i nas neko da vozi u p.m.“

 

 

Mnogi bi rekli da je ovo masovan i previše komercijalan način upoznavanja grada koji ne priliči bajkerima ali ja ne delim to mišljenje. Kada nemaš dovoljno vremena za veliki grad kakav je Berlin, sedneš u ovakav bus, prođeš pored svih najvažnijih znamenitosti i siđeš ako te nešto posebno zainteresuje. Posle nastaviš istim busom i tako ceo krug. Na kraju te vrati na početnu poziciju.

 

 

 

 

Ja sam u Berlinu bio nekoliko puta, volim ovaj grad i pravo je uživanje videti ga opet. Ipak, nešto me muči svo vreme. Možda ipak treba da kupim novo odelo? Nemem plan da skoro dođem na mesto na kome postoji ovako veliki izbor moto opreme pa je ovo prilika... a i ona Ruka mi ne da mira... Kažem ekipi da oni nastave razgledanje Berlina a da ću ja da skoknem do Luisa.

 

Petnaest minuta kasnije, sva šestorica u taxiju, idemo ka Luisu. To je bilo sve od razgledanja grada. Teško bajkere u moto radnju naterati. 

„Ljepot’ce probudi se... Nema više dosadnih zgrada.“

 

Za razliku od Zlićka, Mile nije ljubitelj Bauhausa i klasično-modernističkog stila koji su karakteristični za Nemačku arhitekturu između dva rata.

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Dok sam u Laletovom društvu probao brojeve, ostali su otišli u Polo i još par radnji naokolo. 

 

 

 

Posle mnogo muke, na kraju sam (optimistički) izabrao manji broj. Što se tiče modela... malo je drečavo zelen ali mu se boja slaže sa patikama... a to je najvažnije kod izbora moto opreme. 

 

 

Kao i obično, usluga je u Louisu bila odlična. Dali su mi dobar popust a staro BMW odelo su besplatno poslali paketom kući.

 

..........................

 

To popodne, na izričit Miletov zahtev, klopali smo u KFC-u. Mnogi bajkeri ponavljaju mantru da posle duge vožnje, fast food jako prija organizmu. Živa istina. Osim toga, tamo smo uspeli da pobedimo američko/germansku koaliciju sa 2:0. Bojan je samo jednom čašom Pepsi kole uspeo da onesposobi dve kase na pultu... ono kad pokušavaš da uguraš slamčicu pa stisneš malo jače čašu. 

 

Oformio se omanji red...

 

Dobri ovi GMO pilići... 

 

 

Kad nas je već krenulo to sa polivanjem, opali i Lale po agresoru. Pre napuštanja hotela prospe punu šolju nes kafe po tepihu u sobi. Protivnici su pokušali da uzvrate udarac zadržavanjem depozita od 300 evra skoro dva meseca, ali su se na kraju predali i vratili pare. 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Put kroz Češku

/ Prag

 

Putovanje od Berlina do Praga je bilo jako dosadno ali mi je pružilo mogućnost da testiram novo odelo. Od ukupno 350 kilometara, oko 250 je pljuštala kiša... ali ono, ozbiljna kiša. Ostali su, kao i do sada, obukli kišna odela... ali ne i ja :-). Potpuno mokri, stigli smo u hotel. Parkirali smo se ispod nadstrešnice i pobacali mokru opremu sa sebe. Neki nisu ni došli po nju, cedila se do ujutro na motorima.

 

 

Inače, carevo novo odelo se natoplilo, u njemu je postalo hladno ali voda nije probila... osim na delu gde sam držao vezicu sa ključevima pa se Goretex postava nadigla. Rukka vs BMW Streetguard - 1:0.

 

Ostali deo ekipe se takođe smrzao i krenuo u zagrevanje, svako po svom nahođenju. Većina je nagarila grejanje po sobama dok su Bojan i Mile izabrali alternativni način: ispraznili su mini-bar. Do poslednje kapi. Ovo je poslednje veče gde smo sva šestorica zajedno pa je kod ova dva nerazdvojna drugara proradila emocija. Bojan nas sledećeg dana napušta negde na pola puta ka Budimpešti.

 

Plan za večeras je bio da se taksijem ode u grad na klopu i razgleda centar. Ja sam jedini bio partibrejker - rešio sam da ostanem u hotelu. Može zvučati pretenciozno ali mi Prag nije više toliko zanimljiv. To je predivan grad koji treba obavezno videti ali sam ja u njemu već toliko puta bio poslovno da mi je malo dosadio. Osim toga, imao sam neodložan zadatak - bliži se kraj putovanja i treba napraviti obračun finansija. Ja sam svo vreme zajedničke troškove plaćao kreditnom kartom i trebalo je izračunati koliki je čiji deo. Dok ostali uživaju, neko treba i da radi. Umesto kitnjastog grada i dobre klope, Panda se baktao internet bankiranjem, izvodima sa računa, excel tablicama, kalkulacijama.... 

 

Potpuno neočekivano dogodi se mini drama. Posle sat/dva rada u toplom krevetu, izađem ispred hotela da popušim cigaru. Zaustavlja se taksi. Iz njega izlazi namrgođeni Mile i bez reči odlazi u sobu. Sledećim taksijem dolazi Lale. Evo ga i treći taksi – došli i ostali. Šit... opet su se posvađali...

 

Jedva sam saznao šta se desilo. Navodno, bili su u nekom tradicionalnom praškom restoranu. Gladne oči poručile brdo piva i hrane i nisu mogli sve da pojedu. Mile je rešio da ono što je ostalo zapakuje i ponese meni što je rezultiralo zezanjem, u fazonu: „Mile hoće Neši da odnese koske za večeru.“ :-))))))) Mile se uvredio, uhvatio prvi taksi i zapalio. Onda se se ostali posvađali između sebe zbog Mileta i tako... Očigledno je da su posle ovoliko dana svima živci postali veooooma tanki.

 ..............

 

Srećom, već sledećeg jutra, kao da se ništa nije dogodilo. Krećemo dobro raspoloženi i utapamo se u neviđenu gužvu na putu ka Budimpešti. 

 

Hteli ne hteli, došao je taj tužni trenutak... 

 

 

 

Posle toliko dana, grupa više neće biti ista. Na raskrsnici ka Gracu, putevi nam se razdvajaju - ode Bojan desno. Još iste večeri stigao je kući. Mi obični smrtnici imamo još dosta da tabanamo do izlaza za non-EU citizens.

 

...........

 

Ajde da ne bude da tendenciozno nisam spomenuo. Tokom vožnje prema Mađarskoj, na Zlićkovom BMW-u je došlo do ozbiljnog kvara. Slomio se ... nemam pojma kako se to zove. Neki plastični usmerivač vazduha ispod vizira... da ti ne duva u bubrege.  Uz zadovoljni osmeh na licu i prigodne komentare u vezi kvaliteta BMW motora, Lale je to sredio za 5 minuta. Skinuo, zalepio, vratio. 

 

 

Šta bismo mi bez njega...

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Put kroz Mađarsku

/ Budimpešta

 

Naći smeštaj za 12. avgust u Budimpešti se pokazalo kao veliki problem. Upravo tada se održavao nekakav festival pa je zauzetost hotela na booking-u bila 99%. To nikada nisam video.

 

U pomoć stiže bajkerska veza. Lale se javio Duci, našem prijatelju bajkeru koji živi u Budimpešti i on je uz dosta muke uspeo da nam iskopa prenoćište. Još se ispazario i za cenu. Upozorio nas je da je smeštaj u Budakezsi, selu u okolini Budimpešte i da je hotel dosta low profile. Drugo nije našao.

 

Zaista, ovo je bio najgori smeštaj na putu ali je i cena bila ultra skromna. Smrad iz kupatila i prljava posteljina nikome nisu posebno smetali - već sledeće večeri ćemo spavati u svojim krevetima. 

 

 

Trenutak radosti je došao kada smo shvatili da se odmah pored hotela nalazi restoran koji celodnevno nudi neku vrstu branča. Samo lokalci dolaze, a to je uvek dobar znak. Za deset eura jedeš koliko želiš a količina i raznovrsnost hrane - ogromni. Supe, domaća predjela, salate, roštilj, kuvana jela, slatkiši... Neviđeno... Vidi se da se približavamo domaćem terenu. Porcije postaju sve veće a cene sve niže. 

 

 

Za razliku od večere, doručak u hotelu sledećeg jutra je bio tragedija. „Nema kafe. Hoće li neko čaj?“ „Ne, još ne oČajavamo.“

 

Majo: „Slab doručak ali ti olakšava izbor...“

 

Rastanak se primakao pa smo pre polaska govorili o dosadašnjim troškovima puta. Posle plaćanja hotela, više nećemo imati zajedničkih rashoda pa je došlo vreme za rekapitulaciju. Ja sam podneo prethodno pripremljen finansijski izveštaj.

 

Ispostavilo se da su za 24 dana, hoteli, klopa, piće, putarine, trajekti, ulaznice, taksi i još neke sitnice izašli 1.290 Evra po čoveku. Jedno noćenje nismo platili (kod Akana) ali smo dve noći u Berlinu i jednu noć u Pragu platili muški. Za benzin smo potrošili oko 714,5 ojra po motoru. Kad se sve sabere i podeli potrošili smo grubo oko 90 Evra po danu. U ovo ne ulaze lični troškovi: pokloni, suveniri, cigarete, žuta tekućina... Ovo je malo manje nego što smo mislili. Osnovni razlozi za podbačaj budžeta je to što smo poneli dosta klope (slanine, naravno), retko smo se hranili po restoranima i nismo vozili brzo pa je potrošnja benzina bila niska. Čak su nam i gume ostale u idealnom stanju. Majo: „Uštedeli smo na gumama ali smo pokisli za sve pare.“

 

Na moje iznenađenje, svi povadiše keš. Šit... mislio sam da će mi prebaciti novac na račun kada se vratimo a sad treba da nosim brdo para preko dve granice. Neprijatan osećaj.

 

[Furious Panda 7197 Napisano Februar 17, 2018]

Poslednji zajednički kilometri i kraj

 

Od Budimpešte do Pančeva ima oko 400 kilometara uglavnom auto-puta. Majo i ja imamo još nekoliko sati dodatne vožnje do Trebinja i Sofije. Kada smo kretali, nisam bio siguran da li ću da idem pravo za Sofiju ili ću napraviti pauzu u svom rodnom gradu. Tamo se priređuje svečani doček u kafiću Voz. Rešiću uz put, u zavisnosti od vremena i umora.

 

Ova vožnja je bila totalni raspad sistema. Čim smo izašli iz Budimpešte počela je jaka kiša i iz nepoznatog razloga Zlićko se nije zaustavio da obučemo kišna odela. Počinjemo da stajemo jedan po jedan i grupa se raspadne. Na kraju Lale i ja ostanemo sami na auto-putu. Dogovorili smo se pre polaska da na poslednjoj pumpi pre granice stanemo da potrošimo forinte. Dogovorili smo se i da pređemo na Horgošu 2. Ništa od svega toga. Ova trojica kao u zemlju da su propala. Lale i ja svraćamo na svaku pumpu i parking uz put ali njih nema nigde.

 

Tek kada smo ušli u Srbiju, čujemo se i shvatimo da smo se mimoišli na različitim graničnim prelazima. Posle Novog Sada se sretnemo na OMW-u i ostatak puta nastavimo zajedno. Cela ova situacija mene malo iznervira ali učini i jednu dobru stvar – podigne mi adrenalin i probudi me iz dosadne vožnje. Donesem odluku – voziću još 400 kilometara do Sofije.

 

Posle toliko dana provedenih zajedno, razišli smo se nekako bez veze. Stali smo pred raskrsnicu za Zemun i cmok cmok. Nikakve famfare, vatromet, emotivne reči u vezi rastanka... Čak ni oproštajnu fotografije nemamo. Oni odoše prema novom mostu a ja produžim u pravcu Niša.

 

Ostatak moje vožnje je bio više nego standardan. Vozio sam malo brže nego poslednjih dana i predveče stigao u Sofiju. Bogat ručak me čeka na stolu, Tanja umire od znatiželje da počnem da joj pričam kako je bilo a ja... gordo vadim čiste stvari iz torbe. Idealan kraj jednog neverovatnog putovanja. 

 

P.S.

Da, i Ducati je stigao na destinaciju. Pregurao bi on ovo i bez podrške ozbiljnih motora.

 

THE END

 i

THE END

 

Hvala na strpljenju. 

 

[doktor 4596 Napisano Februar 17, 2018]

Epsko putovanje! 

 

[Jupiter 3175 Napisano Februar 17, 2018]

Bas, poput ovog.