Kampovanje i oprema (moja iskustva)

Pre izvesnog vremena na jednom "travel" forumu ostavio sam neko svoje viđenje kampovanja i par upustava za izbor odgovarajuće opreme. Mislim da može biti korisno i u kampovanju sa moto ljubimcem, pa možda nekom pomogne.

Da ne bih kuckao iz početka kopiram taj post u celosti:

 

Kampujem čitavog života svuda (planinar sam i aktivan ljubitelj hajkinga, trekinga, prirode uopšte) i shodno tome pokušaću da dam doprinos kroz neka svoja viđenja:


Pod jedan, kampovanje ako je stil života ne sme da bude ograničeno samo na letovanja. Setite se koliko protraćenih vikenda proživite u toku godine, a i u našoj zemlji ima savršenih mesta za kampovanje. Ta mesta mogu biti uređeni kampovi, ali i divlje varijante kojima ja više težim. Uz dobro društvo kamp na dve noći je savršen vikend (kobaje na štapu, kotlići, piće i gitara...). U principu, kad se izuzmu obaveze tipa rođendan ili svadba, svaki vikend može biti podeljen sa prirodom koja vam je uvek na raspolaganju i rada da vas primi ukoliko se držite najvažnijeg pravila - svo svoje smeće sa sobom nosim!!!

Vikend kampovanje se može sprovesti na više načina:
- Kolima, kada nosite full opremu...
- U uređenom kampu...
- U totalnoj vukojebini (oprostite na izrazu, obožavam ovaj vid kampovanja, te ga ovako nazivam iz milošte)...
- Mix varijanta (prišljamčite se uz neko urbanije mesto - recimo u okolini Ovčar Banje, kupate se svako veče u fantastičnom zatvorenom bazenu za 300rsd, pentrate se na Kablar, a roštiljate kraj Zapadne Morave u svom kampu)
- U varijanti trekinga, cyclinga, bajkinga... (ovde je bitno odabrati što lakšu opremu, od šatora pa na dalje, jer sve to mora da se vuklja na leđima, biciklu ili motoru)

Iz ovog razloga preporučujem kampovanje kao deo zaista aktivnog (tokom cele godine) stila života. Pre svega zdravlje, odsustvo stresa, ali i dobar provod sa dobrim ljudima su osnovni razlozi zašto tako može konstantno da se živi sa malo ili gotovo ni malo novca. Nebrojeno puta sam više para potrošio vikendom kod kuće nego u prirodi.

Probajte slobodno Kablar koji sam pomenuo, Vlasinsko jezero koje je priča za sebe, Zavojsko jezero takođe. Stara Planina je totalni hit za divlje kampovanje - nalazite se u nepreglednoj divljini, a opet možete biti blizu EPS-ovog hotela pod Babinim Zubom, sjajnog i jeftinog planinarskog doma (ukoliko bi sa vama i neko ko ne želi pod šator - mislim da je noćenje oko 900rsd, a u hotelu 1400 sa doručkom), a blizu vam može biti i novi hotel ako neko poželi eventualno da krca pare na velnese i slično. Ma svako brdo, planina ili reka su sjajno mesto za kamp wink.gif

Inače, često povedem i klince sa sobom, kao i moji prijatelji (bitno da ne piške u šator), a za njih su to nezaboravna iskustva. Po čitav dan se igraju na zdravom vazduhu, uče da pale vatru, beru jestive biljke, spremaju jela, prave lukove i strele, tako da kad se vrate u školu ili vrtić glavni su avanturisti i pričama nikad kraja.

Šator:
Elem, kod izbora šatora bitno je znati šta vam je potrebno. Meni recimo ni najmanje ne treba da stojim u istom, jer svo vreme provodim vani, a za eventualna presvlačenja i uzimanja potrepština istrpim da čučnem pri ulasku par puta po par sekundi dnevno. Često idem i u pešačke ture tako da mi je težina šatora baš bitna. Ko ne planira da ga povremeno nosi na leđima proći će jeftinije jer su laki a kvalitetni šatori prilično skupi. Inače, činjenica je da šator deklarisan za troje je korektan tek za dvoje (i tako dalje).
Kad kupujete šator proverite na koliko je deklarisan kao vodonepropustan. To se obeležava Hidrostatičkim stubom (1500mm, 2000mm, 3000mm, 5000mm i dalje). 2500mm je obično više nego dovoljno da trpi korektnu kišu celu noć i da ne propusti vodu unutra pod uslovom da je šator pravilno postavljen. Za kampovanja na moru bi i 1500 trebalo da bude sasvim dovoljno. Naravno, bitno je da pod šatora ima veću nepropusnost materijala, jer se može desiti da stoji u bari ukoliko niste pronašli dovoljno ocedito tlo. Onda kada znate da vas očekuju ozbiljnije padavine obavezno opkopajte šator, tj napravite drenažni kanal uz njegove ivice.
Po mojim nekim iskustvima kvalitetniji šatori, zastupljeni na našem tržištu, su Ferrino, pa čak i McKinley. Naravno, postoje i kvalitetnije marke, ali su one znatno i skuplje, a vama nisu potrebni ekspedicioni šatori koji moraju da izdrže sve i svašta.

Podloška za spavanje:
Kada vam je lakoća opreme bitna podloške od pene su najlakše i obezbeđuju korektnu termoizolaciju.
Samonaduvavajuće podloge (takva im je struktura da kad ih otvorite same uvuku vazduh do cca 80%, a ostalo naduvate sami) pružaju sjajnu termoizolaciju zavisno od debljine (od 2,5 do 7cm najčešće), ali su i nešto teže.
Dušeci na naduvavanje su idealna varijanta (ne kineski za 300rsd jer ćete da spavate na zemlji još prvo veče) kada se na kamp ide kolima i gotovo u potpunosti menjaju udobnost vašeg kreveta. Postoje i specijalni, super lagani, dušeci na naduvavanje (Thermarest, Mammut...), izrađeni od ekstremno čvrstih a lakih materijala, sa sopstvenim ugrađenim pumpama, ali su suludo skupi (od 100, pa i do 200€).

Vreće za spavanje:
Za more vam vreća često i nije potrebna - čaršaf vrši posao, ali je zahvalno imati je za ne daj bože.
Vreće se dele na perjane i sintetičke. U grubo, perjane su duplo lakše i ekstremno tople, ali ako se okvase slikali ste se jer momentalno gubite svu termo zaštitu, a trebaće vam i mnogo vremena da ih osušite. Čak i odlično osušena, rastresena i provetrena perjana vreća nema više 100% termo zaštite koju je imala pre prvog kvašenja jer deo sitnih vlakana na paperju uvek ostaje slepljen.
Sintetičke su teže, ali gube samo manji deo termo zaštite ako su mokre, a i brzo se suše.
Kod izbora vreće uvek gledajte deklarisane temperature za koje su preporučene. Uvek gledajte komforne temperature, nikako ekstremne jer na ekstremnim samo može da se jedva preživi neko vreme. Po mom iskustvu ženski komfor je idealan reper i za muškarce. Obeležja su uglavnom ovakva: +25 (limit/ekstrem) +15 (ženski komfor) +9 (muški komfor) -4 (limit/ekstrem).
Ovo muški/ženski se obeležava onim simbolima (plus na dole, strelica na gore) smile.gif
Gornji limit nije bitan jer u svako doba možete da se raskopčate, ili da čak vreću otvorite skroz i koristite kao jorgan.
Postoji i posteljina za vreće (koju i sami možete skrojiti od običnog čaršafa, koja služi da bi se vreća ređe prala.

O ostaloj opremi (primusi, stolice, ležaljke, posuđe, multifunkcionalnim alatima...) neću sada jer nema tu nekih većih specifičnosti (pre izbora prema ceni, kvalitetu i ličnom ukusu), samo ću pomenuti da na rasveti ne treba štedeti novac. Primera radi čeona lampa (sjajna stvar) Black Diamond Icon ili odgovarajući Petzl, može da baca svetlo gotovo više nego dugi farovi na automobilu, a da pri tom za 5 dana konstantne upotrebe (čitanje u šatoru, spremanje jela, osvetljavanje puta, sedenje uz vatricu...) ne potroši ni jedan set AA baterija. Ipak, 60€ smaglerskim kanalima iz USA (kod nas je skuplja) se ne baca ukoliko vam priroda baš nije redovan stil života.

Tema je naravno otvorena za nove hintove, savete, trikove...
0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Hvala na prilogu, ovo je sve obradjeno u nacelu. Stvar se dodatno komplikuje upotrebom kamp opreme u moto uslovima. Recimo, sator, sem svih ostalih osobina koje treba gledati, mora da ima mesta i za opremu. Sa druge strane, ako se uzme prevelik sator, tesko se zagreje - ja sam kampovao sam u satoru za cetiri osobe i nije bilo bas prijatno. Idealno bi bilo imati satore sa dve, tri i cetiri osobe pa uzimati po potrebi :)

 

Vrece su poseban problem, dzaba odlicna vreca ako ne mogu da se uvucem unutra :)

 

Tako sam dosao do neke idealne (za mene) konfiguracije: sator za tri osobe, Intex dusek na naduvavanje sirine 130cm i ova vreca:

 

https://www.aliexpress.com/item/Naturehike-Outdoor-envelope-cotton-Adult-outdoor-heat-preservation-3-Season-camping-double-sleeping-bag/32742260377.html?spm=2114.13010308.0.0.7ooqSt

 

Vreca dimenzija 210x145cm. Integrisan jastuk! Pa se razbaskarim u takvoj vreci, na udobnom duseku kao da sam kod kuce.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Licno koristim mckely sator i vrecu istog proizvodjaca koja je deklarisana do nekih -9 extreme, a podlosku imam samonaduvavajucu 7cm i ona mi najvise mesta zauzima ali je zaista fenomenalna i meni licno udobnija od duseka imao neki intex.Sto se mene tice bolje ne treba ako se ne kampuje na niskim temperaturama a za prolece je sasvim dovoljno, leti naravno vreca otopcana malte ne sluzi kao podmetac.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Da ne otvaram novu temu zbog jednog snimka, mislim da se uklapa u ovu.  Dakle, šta uraditi kad kampuješ u divljini, pa ti medved dođe u kamp u posetu ( a da ga ne povrediš i da on ne povredi tebe ) :

 

    

 

 

  Ako administratori smatraju da nije za ovde - nek premeste . 

1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Baterija sa elektrošokerom (popularno nazvana "policijska")...imam iskustva sa psima lutalicama...samo malo pustim "na prazno", da čuju zvuk...beže ko ludi...možda bi to bilo rešenje...

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Zaključak: kubikaža je zakon :lol: 

1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

:lol:

I dugme. Ovi sa kurblama dok upale pa još ako ne upale iz prve, Brundo napravio samoposlugu :oda2:

Šalu na stranu, ja sam dobio dobar savet za Kučaje, petarde ali ne one zelene žgoljave nego neke crne deblje.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Slabo pucaju. Mora da je bila zesca prpa :D . Kad su vec iz Rusije, mogli su poneti jednu utoku. Za svaki slucaj

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Ove petarde su dobro rešenje. Mene spasile od divljeg vepra koji mi se navrzao na šator.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Kad medved pobegne, polako rasklopiš motor pa odradiš generalnu, kad si ga već zavrtao hladnog u blokadu :D

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Osim ako je Jugina XTjka :lol:

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
On 5/9/2017 at 7:14 PM, Singularitet said:

Mene spasile od divljeg vepra koji mi se navrzao na šator.

U kom kraju je bio divlji vepar, meni je baš frka od njih

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

^ Stara planina. Pred uspon na Midžur, gde se spajaju zemljani putevi iz pravca planinarskog doma pod Babinim Zubom i Toplog Dola.

Sutra dan mi je upravnik tog doma rekao da ga čudi da je vepar izašao toliko visoko - pretpostavlja se zbog potrage za hranom.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Baš bi se ovajdio :)
Na Staroj, što je višlje to je ogoljenije a upravo tu negde nakon tog spajanja počinje suvarak.

Trebao si bre ko ove ruje, samo pun gas i elegantan rad desnog palca po prekidaču, nije to medved pa da hoće da uči da vozi enduro :D

 

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Da mi je enduro bio u šatoru, dok ovaj nasrće i krklja negde iza ponoći, verovatno bi završio posao.

;D

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Neko reče da petarde valja baciti pred spavanje, onda se dovoljno razbeže, bar životinje. I nikakva otvorena hrana koja može da ih privuče. I naravno kenjara što dalje od bivaka.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Koje ste bre vi paljevine. Od teme za kampovanje i opremu l napraviste temu za opstanak među divljim zverima.

Ja nisam čuo da je skoro nekog kampera pojela bilo kakva živuljka pa tako mirno legnem i spavam bilo gde (čak i bez šatora).

Predprošle godine supruga, drugar i ja zanoćismo pored puta samo u vrećama u blizini Sinaje (Rumunija), a svuda izlepljena upozorenja da ima medveda okolo.

I preživesmo!

Batalite strah od životinja, one su najmanji problem.

1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Kampera nije ali s vremena na vreme ne vrati se kući poneki meštanin sa Kučaja. Jedan u mnogo godina. Previše za moj ukus :)

Na Tari su susreti sa medvedima retki i u 90% slučajeva bezopasni, onih 10% je mečka sa mečićima.

Još ređi sa divljom svinjom.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Godinama vec vozim skoro iskljucivo po Kucaju i nisam imao kontakt sa opasnim zivotinjama. Ipak, od strane mestana sa periferije podrucja sam se naslusao prica o nestalim ljudima koji su krenuli po drva i slicne price. Takodje, cobani sa Velike Brezovice skoro svakodnevno vide copore vukova koji sa ivice sume posmatraju ovce. To podrucje, narocito deo ka Valkaluciju su riskantni - svi medvedi koji se prate su u tom kraju, a i pojava vukova je najcesca. Isto tako, deo planine od Velike Brezovice ka manastiru Novi Stjenik.

 

Proslog leta sam prvi put imao susret sa divljom svinjom - susreli smo se na uskom sumskom putu kad sam silazio ka Zagubici. Zaustavio sam se na 30-40 m od nje, pa smo oboje razmisljali sta dalje. Na srecu, ona je zakljucila da je bolje da otrci gore u sumu...

 

Sa zmijama ima puno vise kontakta i ima ih u celom podrucju Kucaja, konkretno se radi o poskocima. Narocito ih ima puno u kamenitim delovima sa niskom vegetacijom, vecina zna da je Lazarev kanjon najvece staniste poskoka u Evropi, mada ja tamo ne videh ni jednog kad sam ih trazio :) Vecino sam sreo oko Grze i i vodopada Veliki buk (Lisine).

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Lalajko, što se poskoka u  Lazarevom kanjonu tiče, išao sam jednom pešice od Lazareve pećine do pećine Vernjikice. Svuda pored staze na desetine poskoka. Neverovatan prizor.

A zmije prilikom kampovanja zaista mogu da predstavljaju problem (posebno je opasno kad dođemo na neko neuređeno mesto gde nema ljudi). Zmije (kao i druge živuljke) sklanjaju se od galame i od gužve, ali je opasno ako ih zateknemo i uplašimo dok se negde izležavaju.

Zato kad se krećemo treba da pravimo buku, a kroz travu je dobro nositi štap i njime "šarati" ispred sebe.

Kad sam (za vreme rata 1999.) bio na morini poskoka oko nas bilo ko pleve, ali se navikli na naše prisustvo i nije bilo problema. Samo paziš da na nekog ne sedneš ili ne legneš.

A sa nekima se čak i sprijateljili.

Ovaj mališan se slobodno šeta po mojoj ruci i ne obraća pažnju na moje prisustvo, ali pažljivo motri na drugara koji pokušava da fotografiše i uporno napada čim se ovaj približi.

 

 

FB_IMG_1454709814831.jpg

2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Šetah se Boračkim kršem, od crkve pa do tvrđave videh na desetine zmija, ko ih voli pravo mesto za njega.

0

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se ulogujte da biste postavili komentar

Morate biti član zajednice da biste mogli ostaviti svoj komentar.

Pridružite se!

Napravite svoj nalog u našoj zajednici. Vrlo je lako!


Registrujte novi nalog

Ulogujte se

Imate nalog? Ulogujte se ovde.


Ulogujte se odmah

  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.