Eurotrip - MotoGP Misano 2016

[Squibb 104 Napisano Januar 12, 2017]

Zima je. Svi su zeljni materijala za citanje i da lakse preguraju ovu hladnocu, tako da evo i od mene nesto

 

Uvod sam malo razvukao, pa koga ne zanima moze da preskoci do samog putopisa.

 

 

Jun 2015, dajem otkaz u firmi kako bih prešao da radim za neke amere od kuce. Ortak me preporučio I prilika deluje dobra. Međutim, nedelju dana kasnije, oni mi daju otkaz sa obrazloženjem “vaše usluge nam više nisu potrebne”. Malo čudno obzirom da su me čekali 2 nedelje da završim otkazni rok I da počnem da radim za njih. Isto veče dadoše otkaz I mom ortaku koji me preporučio. Primili smo isti genericki mejl koji je imao samo jedan red. Cela priča je smrdela na neku prevaru ali mogu samo da ih mrzim sto nisu pola toga ispostovali po ugovoru. A da da tužim Teksaškog milionera iz Srbije nema poente.

Legne meni kinta za tih nedelju dana rada, posao nemam više samim tim imam slobodnog vremena. Imam nesto kinte u šteku, znači neki put mora da se isplanira. Tog vikenda gledam Moto GP na TVu sa bratom. Bila je to cuvena trka u Asenu kada su se Rossi I Marquez klali u poslednjem krugu da bi Marquez izveo kamikazi potez u šikani pre startno-ciljnog pravca. Marquez je isao prebrzo da bi skrenuo udesno a kamoli da namesti motor za levu krivinu pa je odlucio da iskoristi Rossi-jev motor(a i Rossi-ja) kao bankinu kako bi skrenuo. Izgubio je brzinu I poslao Rossi-ja u šljunak ali Doktor je samo ispravio motor I zab`o gas, ispravio šikanu preko šljunka I prošao kroz cilj ispred Marquez-a.

Pod utiskom te trke odmah odem na sajt Moto GP-a I bacim pogled na kalendar trka I cene karata. Nađem za 90 evra kartu za trku u Brnu, za sva 3 dana na travnatoj povrsini (povrsina C) odakle se vide tri krivne I dva pravca. Kupim ja karte za brata I sebe I krenemo da planiramo put. Za način prevoza smo se odlucili za autostop zbog ekonomicnosti, tako da necu da duzim o ovoj avanturi vec je samo uvod za pravo moto putovanje.

 

Ja i cela tribina C se zutimo

 

Stigli smo u subotu na trening I kvalifikacije, prespavali u šumi kraj staze I u nedelju opet gledali treninge I trke sve tri kategorije. Kada se zavrsila trka najjače kategorije pobedom Lorenca bilo je vreme da smislimo kako ćemo nazad za Beograd. Odlučili smo se da iskomplikujemo put nazad I uputili smo se za Italiju. Ideja je bila da se spustimo do Barija I trajektom do Bara. Promenili su nam se planovi kada smo stigli do luke I hteli da kupimo karte. Imali smo 115 evra sve zajedno, a cena karte 60 evra za jednog. Hmmm, sta raditi? Najmanji je problem snaći se odnekud za 5 evra, ali treba neki dinar da se pregura od Bara do Beograda. Na kraju smo kupili karte za Drac za po 10 evra I tako zavrsili u Albaniji.

 

 

Nego, da se vratim na cilj mog uvoda, jer realno mogu do sutra da pišem o ovom ludom putovanju. Dok smo isli niz cizmu Italije svratimo do San Marina. Zaljubim se u pogled sa tvrđave koji puca na Rimini I more.

 

Izbacimo palčeve brat I ja I krenemo niz brdo I čekamo da nam neko stane. Cilj nam je da stignemo do rodnog mesta Valentina Rosija, gradic Tavulja. Dok se spuštamo naletimo na bilbord sa reklamom za trku u Mizanu koja je bila za nedelju dana. Imao sam ogromnu želju da idem I da doživim tu atmosferu ponovo ali nemamo kinte, tako da nije realno. To me je bacilo na razmisljanje da bih mogao sledece godine doći na Moto GP trku u Mizanu jer treba doživeti gledati legendu na stazi od koje zivi nepunih 15 kilometara. Tu ja odlucim da cu da dođem sledece godine, I to kako?… motorom.

 

U tom trenutku nemam ni motor, ni A kategoriju, I tek nešto para što sam krenuo da skupljam. Od opreme za motor imam kacigu I debele rukavice sto mi je ostalo od skutera. Ali kada zacrtas sebi cilj, radis sve da se to ostvari a posle krenu stvari I same da se sklapaju. Na kraju leta se vratim u staru firmu i krece kinta da se skuplja.  Upisuje se auto skola I uce se testovi. Na novoj poziciji upoznajem sada super prijatelja Markonija koji je bajker dugi niz godina. Kad god da smo bili u smeni, to je bilo 8 sati price o motorima. Vidi on da ozbiljno hocu da kupim motor pa mi pomaze oko izbora. Vrtimo danima oglase I on I ja. Usput kupim I deo opreme od njega. Uzeo sam kacigu, jaknu, kornjacu, podkapu I cizme. Pocelo je…nema nazad. Imam opremu, samo jos dozvolu I motor.

 

[Squibb 104 Napisano Januar 12, 2017]

April 2016. Posle nekoliko meseci buljenja u svaki oglas motora koji se prodaje u Srbiji, pala je odluka. Iskreno, nije bila teška odluka uopšte. Sve mi je rešio ćale time sto me podržao da uzmem motor. A podržao me na način na koji nisam očekivao. Pitao me je zašto gledam polovne motore? “Pa nemam toliko kinte ćale.” Rekao mi je da bacim pogled na nove motore. Iste sekunde sam ga odveo do kompa I pokazao mu Kawu Nindžu 300 na akciji. Motor 2014-o ali sa 0 km na cajgeru. Krenem ja tu njega da barim kako je to najbolji motor za mene kad me on prekinu na sred I kaže…odlično, kada ti treba kinta?

Nekoliko nedelja kasnije stiže poziv od Culeta. "Druže, stigao ti je motor, javi kada ćes doći po njega­?" Zovem sve prijatelje sa kombijima, svima treba bas za vikend. Zovem ortaka koji ima prikolicu, kaze mogu da uzmem. Super, organizujem ja tu i rijatelja koji ima kuku na autu. Sve je sređeno, javljam Culetu da stižem sutra, u nedelju da pokupim motor. I tako ja postanem ponosni vlasnik bele Kawe

 

 

Jul 2016, preuzimam dozvolu iz Ljermontove. Konačno je prošao pakleni period kada imaš motor a nesmeš previše da se zajebavaš bez dozvole. Ipak je kazna od 100 000 – 120 000 dinara, a da ne pominjem zabranu polaganja jos tipa godinu dana. Taman sam razradio motor dok nisam imao dozvolu tako da je pao I prvi servis koji dan pred dozvolu. Sad može pun gas da se tera  

 

Obezbedio sam sve bitne stvari za moj plan da odem motorom na Moto GP trku u Mizano. Imam motor, dozvolu, opremu, pasoš I neke pare. Ostalo je jos da prijavim odmor I to je to. Planirao sam da uzmem odmor nedejlu dana pre trke I da imam jos nedelju dana posle nje. Kaže šef, ne može taj period ali može nedelju dana kasnije. Hmmm, šta mi znači odmor tada kada radim u petak a trka je u nedelju. Ima 1000 km do Mizana a ja prvi put idem na put motorom. Ne znam ja ni koliko je kilometara realno da pređem dnevno jer je ideja da ne koristim autoputeve. Motor mi je lagan I dosta nose I biju vetrovi po autoputu. Mala je kubikaža, satima da se vrti na 9k mu neće prijati. Potrošnja I putarine su dodatni trošak autoputa ali najbitiniji faktor…šta ću videti na autoputu? U petak ne mogu da krenem jer ću biti umoran od posla. Subotu imam celu, a nedelju do nekih 11 sati kada kreće Moto 3.

 

Pita mene ortak da idem sa društvom na more u Grcku. Ponovo dilema. Kako I jedno I drugo? Ma, ostajem ja pri planu da idem do Mizana na Moto GP. Prijavim ja odmor, I odlučim da pičim za Split pa ću na trajekt do Ankone. Tako ću da odmorim subotu na nedelju na brodu a pritom da pređem deo puta do Mizana.

Pala je odluka. Kupujem kartu za trku online I bukiram kartu za trajekt. Zovem celo bajkersko drustvo da vidim ko hoće samnom. Jedino Markoni zvuči ozbiljan ali ga koče dve najbitnije stvari, pare I vreme. On je već bio u Maju po celoj Italiji I na trci u Muđelu, pa je razumljivo da ne može da uzme toliko od odmora a I finansijski se I dalje oporavlja. Dogovorimo se mi da ćemo zajedno do Mizana na trku, posle toga će on nazad za BG a ja nastavljam da lutam po Evropi.

 

Približava se 11. septembar kad je trka. Markoni je morao da odustane jer ga zaređa nesreca sa silnim troškovima. Ok, znaci idem sam. Ne odustajem ali bi mi mnogo značilo za prvi put da idem sa nekim. Dovoljno je da produžim jednu krivinu I ko će da mi pomogne? Verujem ja u svoju vožnju ali treba biti realan, dešava se I najboljima a kamoli početnicima. Često nije ni do vozača. Krece kupovina opreme za put. Kišno odelo, gurtne, folija da zaštitim farbu, cirada, prva pomoć, set za krpljenje guma, itd.

[zor@n 375 Napisano Januar 12, 2017]

Pratim 

[eduardo 209 Napisano Januar 12, 2017]

I ja, i ja.

[Squibb 104 Napisano Januar 12, 2017]

1. dan - Dan D. Budim se u subotu oko 3 ujutru. Jedva da sam spavao od euforije. Zaglavio sinoć sa pakovanjem I lepljenjem folije na prednji deo motora kako bih zaštitio farbu od kamenčića. Odspavao nekih tri I po sata ali od uzbuđenosti sam budan iste sekunde. Odem do firme da se pozdravim pred put sa Markonijem koji radi noćnu smenu. On mi doneo sator tada. Gledam ja ono čudo, stavljam na motor…ma jok, koji će mi. Imam vreću, biće mi dovoljno.

 

Konačno, krećem. Imam 200 metara do autoputa I pored Sava centra izlazi taksista sa moje desne strane, I skreće levo u kontra smer preko 3 trake seče da ode na parking. Kočiiii! Izbegnem ja tu morončinu I nastavim dalje na ukljucenje. Mislim u sebi, ako ce ovako da bude na celom putu, bolje odmah kući da odem. Naravno ništa od toga. Tokom celog puta sam imao samo dva nagla kocenja, oba u Srbiji. Mada je druga situacija bila samo mačka koja je pretrčavala put.

 

Sa autoputa se odmah iskljucujem I idem na Ibarac, do Valjeva pa na neki sitan granični prelaz u Bosnu.

Kako sam ušao u Bosnu počinje da svanjava. Prohladno jutro u planinama ali ja zagrejan. Kreće prva kišica puta, ajde da probam kišno odelo. Sve je super, idemo dalje. 10 minuta kasnije, izbija sunce I ja se iste sekunde potpario. Osećaj da se kuvaš iznuta, verovatno kako se pile oseća u kesi za pečenje. Stajem, I skidam kišno odelo. Krecem dalje, eto pumpa. Ajde sada da natočim jer I nisu nešto česte po tim planinskim putevima. Nastavljam dalje, kada odjednom puca pogled na planine. Stajem da slikam. 

U tom trenutku shvatam da kada putuješ motorom, hteo - ne hteo, ima da staneš milion puta za isto toliko kilometara. U kolima dok voziš možeš da staviš duks, skineš duks, popiješ nešto, pojedeš nešto, zapališ pljugu, namestiš navigaciju, slikaš iz auta. Za bilo koju od tih stvari na motoru moraš da staneš. Mozda je navigacija izuzetak ali je bolje da ipak staneš kraj puta i za to

 

 

Prva kontretna destinacija je Sarajevo. Nikad nisam bio pre u Sarajevu pa eto, da vidim i taj grad. Potajno sam se nadao da ce mi se javiti jedna riba koju sam upoznao prethodnog leta u Dubrovniku. Pisao sam joj ali izgleda da nekoristi više fejs Nema veze, svakako ne mogu dugo da ostajem. Ja već lepo ogladneo. Šta ću drugo nego Sarajevski ćevap. Nije mi baš pošlo za rukom. Bilo ih je na sve strane ali u Baščaršiji niko ne prima karticu. Ja jesam poneo nešto keša ali sam planirao sve karticom da plaćam. Ko će da menja u domaću valutu svaki put kako uđe u drugu državu. Prošetam ja tu okolo I pojedem neki burger u kafiću.

 

 

Prvi grad koji sam posetio I već shavatam da sam se loše spakovao. Bila je to jedna od najvećih dilema kojih sam imao pred put. Kofer sam ugradio na motor, to nije problem. Ali je prvobitna ideja bila tank torba, kofer I vreća za spavanje na zadnje sedište. Veče pred polazak sam odlučio da ne nosim tank torbu kako bih se sakrio iza vizira kada su jaki vetrovi. Te stvari sam stavio u kofer. Garderobu sam onda morao u putnu torbu koja je morala na zadnje sedište zajedno sa vrećom. Zbog veličine torbe sam spakovao duplo više garderobe nego što je trebalo. Jer je ideja da ću kod ortakinje u Monpeljeu I kod brata u Cirihu moci da perem stvari. Torba je bila teska pa me je mrzelo da je nosim po svakom gradu koji posetim. Posle sam ostavljao vreću I torbu na motoru dok obilazim neko mesto. Ako nekome toliko treba garderoba, nek je uzme. Meni je bitno da imam motor da se vratim kući.

 

 

Posle Sarajeva nastavljam ka Splitu. Moram da stignem do 19:30h da se ukrcam na trajekt. Treba I stići nešto ranije da se proba preporučena čoko pita na Splitskom šetalištu. Vozim kroz Bosnu I kao da sam u igrici. Od planina, zelenih njiva, kamenitih predela, kanjona,krajeva gde se med prodaje na svakih 5 metara do pravca I ravnice kao da je Route 50.

 

 

Zahvaljujući navigaciji, na potezu od Sarajeva do Splita sam zalutao na tako zabačena mesta da po sat vremena nikoga ne vidim. Čak me odvukla na neki makadam koji je posle postala kozja staza. Bilo je stvarno neverovatnih mesta ali isto tako sam se plašio da neću stići na trajekt. Inače koja sam budala, ja u tom trenutku imam uključenu navigaciju, bubice u ušima a telefon u džepu. Slušam onu ženu šta mi priča a pola puta promašim skretanje jer ne gledam u ekran. Bilo je tek u San Marinu kada sam se na svakom kružnom toku isključio na pogrešno isključenje da sam odlepio. Nije mi više bilo zanimljivo da toliko lutam I da moram ponekad kilometrima da se vraćam.

Jer pametan, nisam poneo tank torbu ne znam gde da stavim telefon da mogu da ga gledam. Kabl od punjača mi izlazi iz repa I dohvata do čepa rezervoara. Znači ni ne može da mi stoji telefon kod cajgera. Uzmem zip-lock kesicu I duck tape I fljus na rezervoar. Ubacim telefon u kesicu I…ttaaadddaaaa.

 

 

Improvizovana tank torba služi svrsi. Do duše moram dosta da savijem glavu I dosta mi vremena treba da se vrati fokus na ulicu. Nema veze jer retko kad moram ga bacim pogled na navigaciju.

 

Oko 18h ja ulazim u Split. Pratim znakove za trajekt I brzo stižem do pristaništva. Naravno ispred motora k`o na moto skupu. Zamolim neke holanđane bajkere da mi pričuvaju motor dok ja trkem da preuzmem kartu. Vraćam se I vidim da je već počelo ukrcavanje. Oni ostali samo da mene sačekaju. Trajalo je dok smo se ukrcali I dok su nam osigurali motore tako da nisam stigao da vidim grad a ni da probam čoko pitu.

 

 

Nadao sam se da ću ugrabiti internet dok sam na brodu ali uzaludno...nije ga bilo. Nema šta da se radi na brodu, svi se nagurali u kantinu I ne pomeraju se. Bilo je vreme da se podmaže lanac ali ne može da se siđe na nivo gde je motor. Ja tu lepo obukao sve najdeblje sto sam poneo, uvalio se u sedište u prostoriji gde su odvalili klimu I kunt do iskrcavanja.

[bdada 12853 Napisano Januar 12, 2017]

Ovo obecava

[Squibb 104 Napisano Januar 12, 2017]

2. dan – Dan trke. 6h, Pristaje brod u Ankonu. Tek krenulo da sviće. Dok su nas pustili do nivoa sa motorima I kolima, već dan. Spreman sam da nagazim 100 km do Mizana gde treba da pokupim kartu za trku. Nije bilo interneta na brodu, tako da mapu Italije nisam skinuo za navigaciju. Plan B je da svratim na prvu pumpu I kupim kartu. Ankona kao grad duhova u 7h.

 

 

Krecem ja na magistralu kraj mora I sve je kul. Eto kiše, stajem na prvu pumpu I shvatam da plan B neće biti izvodljiv. U Italiji su još davno uveli automatske pumpe gde nema radnika, zbog krađa koje su se dešavale noću. Obučem ja kišno odelo I krenem dalje ka severu. Svi motoristi skrenuše levo na autoput a ja pravo nastavljam magistralom “La strada statale 16 Adriatica”. Nemam ni navigaciju ni kartu. Nema veze, prošao sam ovim krajem Italije prošle godine I osećam se sigurno, kao da sam u Srbiji. More mi je sa desne strane znači idem ka severu.

Malo se odvoji magistrala od mora kroz neki gradić. Pičim ja kuda mislim da treba. Izađem iz tog mesta I stanem da se orijentišem. Ispred mene neke planine u daljini, levo od mene planine. Isto tako I iza I desno od mene. KAKO??? Gde je nestalo more? Nastavim ja dalje i posle pola sata eto ga more. Tu već stižem u Katoliku. Upadam u hotel I tražim recepcionaru šifru za wi-fi. Skidam mapu Italije…neće. Mora po pokrajni jer nemam dovoljno mesta na mobilnom. Dok sam ja našao koje pokrajne treba da skinem I sve to. Već je knap da stignem do centra Mizana po kartu pa na stazu. Pun gas do centra. Uzimam kartu u onoj gužvi I krećem do staze. Naravno jer svi sa severa stižu, sada sam među morem motora koji su se uputili ka stazi.

 

 

Stigoh do staze, I nalazim gde da ostavim motor za džabe. Pa kreće operacija presvlačenja I raskomoćivanja iz ful moto opreme u plažnu varijantu - VR46 majca, naocare, japanke. Stigao taman kako se završila Moto trojka. Imam nekih pola sata, ajde da pojedem nešto. Red za klopu dugacak, kao da obavija celu stazu. Nema veze, moram nešto da pojedem. Na onom suncu I 40 stepeni bez hlada, pojedem 2 barut suva sendviča I popijem koka kolu. Popio bi ih 3 ali ne mogu nazad u red.

 

 

Kreće Moto dvojka. atmosfera ludilo. Za razliku od Brna koji je u šumi I brdima, Mizano je ravan kao Vojvodina. Vidi se pola staze sa krivine gde stojim. A kada zatreba ima I ekran. Gaze momci na stazi a publika luduje. Cela staza belo crvena u bojama pokojnog Sića58, a tribine dominira drečavo zuta.

U nekom trenutku, Balda(Baldassarri) izbija na prvo mesto ispred Rinsa I tu 100 000 ljudi krece da se raduje. Iako je manji broj ljudi bio u Mizano u odnosu na rekordera, Brno 2015te, imao se utisak kao da ih je 3 puta vise.

Posle pobede Balde, peva se Italijanska himna. Dozivljaj je neopisiv. Zamislite hor od 100 000 ljudi koji pevaju himnu punim srcem.

 

 

Kratka pauza, pa na stazu izlaze svemirski brodovi…Moto GP kategorija sa svojim pilotima vanzemaljcima. Taj zvuk…to ubrzanje…boles`!

 

Mali savet ljudim koji hoće da prisustvuju trci Moto GP-a, kupite kartu za mesto na unutrašnjoj strani krivine. Mnogo si bliži celom dešavanju i samim tim je doživljaj mnogo bolji. U Brnu sam bio sa spoljašnje strane krivine, gde zbog šljunka za izletanje, putića za redare i zaštitne ograde ne možeš ponekad ni broj na motoru da pročitaš. Pedrosu I Marqueza sam slabo prepoznavao sa te daljine. Vidiš samo beli broj na oba motora. Čak ni kacige ne možeš da raspoznaš

 

Zavrsili su krug zagrevanja I staju na start. Cuje se turiranje 22 motora kao da stojiš pored njih a u stvarnosti su na drugom kraju staze. Kako su se ugasila svetla na semaforu…ZLO! Kao da ti neko gurne glavu u košnicu punu pcela. 

 

Lorenzo izbija na prvo mesto, Rossi kroz nekoliko krugova prelazi na drugo. Lorenzo krene da gubi pozicije, Rossi izbio na prvo mesto. Tribine opet poludele. Pedrosa prolazi Lorenza zatim I Marqueza. Rossi prvi, Pedrosa drugi, Marquez treci. Super, može tako I da se završi. A onda tajac, Pedrosa koji nije mogao da se sastavi cele sezone prolazi Rossija. Nema veze, to je učilino šampionat samo još zanimljivijim jer je Pedrosa postao osmi pobednik najače kategorije u sezoni 2016.

 

 

Zavrsi se trka I krece guranje do motora. Stignem brzo i…sta sada???

To je bilo sve što sam imao zasigurno isplanirano za put I što sam morao da stignem - trajekt I trka.

Naravno imao sam plan za dalje ali taj osecaj slobode je ne procenljiv. Imam jos 12 dana odmora, para na računu I motor pod sobom

Upijem ja taj osecan I sa kezom od uveta do uveta se uputim tamo gde svi idu posle trka u Mizanu…u Tavulju. Rodno mesto legende koju sam upravo gledao kako pegla masinu od 250+ konja. Ima 14 kilometara do Tavulje.

Stižem u mesto koje se žuti kao da sam upao u njivu suncokreta ili ujlane repice. Tek prstižu ljudi I vidi se da se sprema da se slavi celu noc. Obiđem ja mesto dosta brzo i divim se pogledu sa kog vidim svoju sledecu destinaciju – San Marino.

 

[Milanezi 2248 Napisano Januar 12, 2017]

'' Imam jos 12 dana odmora, para na računu I motor pod sobom'' 

 

Jaooo,u ovoj jednačini fali samo još neka žeMska da ti pravi društvo i to je to,nirvana...odlično je ,ajde dalje   ...

[Squibb 104 Napisano Januar 13, 2017]

'' Imam jos 12 dana odmora, para na računu I motor pod sobom'' 

 

Jaooo,u ovoj jednačini fali samo još neka žeMska da ti pravi društvo i to je to,nirvana...odlično je ,ajde dalje   ...

Ovaj put je bio kratko isplaniran pa nisam imao kompanjerosa ali sledeći put obavezno, pogotovu neko žensko društvo...mora

[Squibb 104 Napisano Januar 13, 2017]

Popnem se do tvrđave u San Marinu da doživim ponovo pogled na Rimini I Jadransko more. Nije bilo tako vidljivo u daljini kao prošle godine ali zato pogled na drugu stranu…zalazak sunca nad planinama. Sednem u restoran gde smo buraz I ja jeli prošle godine i poručim Inferno picu. Klopao, skinuo nove mape, vreme da se traži smeštaj. Gde? Pa sledeći cilj mi je bila Bolonja i muzej Dukatija.

 

 

Ako nekog zanima, restoran La Capanna ima odličnu picu I stvarno neverovatan pogled. Cene pica su od 6/7 evra pa naviše.

 

Idem ja ka Bolonji I svratim u Imolu. Staza koja se proteže oko celog gradića, noću nekako jedva osvetljena, dovoljno da vidis deliće prekrivene maglom koja se stvara. A na to sama pomisao da je jedna od najbrdovitijih, najbržih i najzahtevnijih staza po mnogim vozačima, uliva neku vrstu jeze pod kožu.

 

Treba li reći da je upravo Imola odnela zivot jednoj od, ako ne I najvećoj, legendi formule Aerton Senni?

 

Prošetam se po gradu, razgledam trđavu I neki umetnički park ali nigde table za hostel. Nema veze, ionako mi se ne spava. Idem ja ka Bolonji. Sama Imola je bila praznjikava u to doba noći. Po neki par u parku I to je to.

 

 

Izađem ja na put ka Bolonji kad eto lepih žena kraj puta. Naravno, te lepe devojke imaju svoju cenu ali je izgledalo kao vožnja kroz katalog. U početku su bile crnkinje i meleskinje, posle su bile I neke azijatkinje I naravno belkinje. Nije me začudio veliki I raznoliki izbor koji se protezao desetinu kilometara, već kako su elegantno obučene. Moram da priznam da su bile daleko pristojnije obučene od nekih devojaka koje viđam po izlascima u Beogradu

Prođe to i eto mene u Bolonji. Mnogo je veći grad nego što sam mislio iz prethodnih poseta. Ne znam kuda da idem, pa odem ja pravo do fabrike Dukatija. Ideja je da nađem blizu smeštaj i da mi to bude prva stanica ujutru. Problem je što je već ponoć. Nigde se ne nalazi smeštaj lako u to doba. Vidim ja, da to nije realno pa krenem da trazim gde da smestim vreću. Ogroman grad, a nigde mi ne deluje sigurno. Odem do fabrike Dukatija ja oko pola jedan ujutru. Snimim čuvara na kapiji I kucnem mu na prozor. On preplašen krene nešto da bunca na žabarskom. Ja krenem moje malo italijanskog što znam I brzo pređemo na engleski. Sa Žabarima moraš da im pokažeš malo truda i da bar probaš na italijanskom. Jer ako ih odmah pitaž da li znaju engleski, svaki će ti reći da ne zna. Ovako on vidi da ja nema pojma i da on koji “ne zna” engleski, ga zna mnogo bolje nego što je mislio Tako ja saznam od čuvara da je čuo za neki hostel na drugom kraju Bolonje I da za muzej moraš da se najaviš nedelju dana ranije. Grrrr, kud sada?

 

 

Nema sile više ništa čuvar da mi kaže o tom hostelu a i pitanje da li bi me primili u to doba. Od muzeja svakako nema ništa, tako da idem ja dalje ka sledećoj destinaciji – Maranelo.

Idem da barem posetim muzej Ferarija kada već ne mogu Dukatijev. Na putu do Maranela zabode meni navigacija I ne skrenem na vreme. Snimim da se uključujem na autoput a preplašen sam pričama o putarinama u Italiji Nije samo to, nego gde ću da se iskljucim? Odmah izbijam na naplatnu rampu I šta sada raditi? Odmah iza zgrade naplatne rampe neki mračni putić. Krenem ja tuda, I dovoljno podignuta rampa da prodjem motorom. Uhhhh, laknulo mi je. Iskljućiću se odmah sa autoputa. 

Skrenem ja desno putem iza rampe kad ono sa moje desne strane znak 120 km/h a sa leve kolona šlepera koja ide toliko. Tu se tek uključih na ozbiljan autoput. Zbunjen, ne znajući gde ću, vozim desnom trakom nekih 80 km/h. Odjednom Auto Grill. Super, tu spavaju kamiondžije, tu ću i ja. Uđem da se raspitam za neki krevet ali kaže žena za kasom da nema gde da se prespava. Imaju tuš ali ne i krevet. Izađem ja do motora I razmisljam. Jutros sam krenuo iz Ankone u 7h a sada je vec 01:30h. Polako me stiže umor, nema poente da vozim dalje. Skinem vreću sa motora, bacim je na zemlju pored parkinga. Motor, kacigu I torbu vezem za stub lancem. Sve ostalo stavim u kofer. Kljuc od motora bacim dole pored noge u vreći I torbu koje je vezana za stub pod glavu. Budim se posle sat vremena, hladno je a i šleperi prolecu autoputem kao da me po lobanji gaze. Izvučem još jedan duks iz torbe i nabijem čepove u uši. Nije bilo najudobnije spavanje ali sam odspavao bar nešto.

[Sale-VFR 451 Napisano Januar 13, 2017]

"Mali savet ljudim koji hoće da prisustvuju trci Moto GP-a, kupite kartu za mesto na unutrašnjoj strani krivine. Mnogo si bliži celom dešavanju i samim tim je doživljaj mnogo bolji. U Brnu sam bio sa spoljašnje strane krivine, gde zbog šljunka za izletanje, putića za redare i zaštitne ograde ne možeš ponekad ni broj na motoru da pročitaš. Pedrosu I Marqueza sam slabo prepoznavao sa te daljine. Vidiš samo beli broj na oba motora. Čak ni kacige ne možeš da raspoznaš"

 

 

 

 

Ti si bi na C tribini u Brnu i takva je situacija tamo?

[djolji 1265 Napisano Januar 13, 2017]

Lep i zanimljiv putopis. Šta znači mladost-ludost. Prvo se stopom šetkaš od Italije preko Albanije do kuće. Onda nešto šljakaš, uporno štediš za motor, polažeš vožnju i odmah cepaš do Italije na GP. Hrabro nema šta i šteta što si sam bio. Bravo i cepaj dalje

[VR46 560 Napisano Januar 13, 2017]

Пратим

[davor63 10 Napisano Januar 13, 2017]

odlicno,cekam nastavak

[hard_rock 7446 Napisano Januar 13, 2017]

Pratim 

[Squibb 104 Napisano Januar 13, 2017]

Ti si bio na C tribini u Brnu i takva je situacija tamo?

čitao sam dosta preporuka pre nego što sam kupio karte. Kažu ljudi koji žive tu i koji su probali razne tribine da je C najbolja za MotoGP. "Rossi official fan club" dolazi na C tribinu u Brnu.

Staza je u brdima i u šumi tako da se najveći broj krivina vidi baš sa te površine. Sa leve strane ima prvo da se vidi kada stižu sa pravca koji kao nadvožnjak pa budu zaklonjeni od drveća.

A ispred sebe vidiš 2 krivine pa kratak pravac a zatim šikanu pa opet odu iza drveća. Takođe ima i ekran pravo prekoputa staze.

 

Na vrhu su standovi za pivo, klopu i standovi svih mogućih vozača i timova. Skroz desno ima i tuševa. A prednost C površine je što ta karta važi i za A i B ali njihove ne važe za C. Tako da ako se ide i na treninge i kvalifikacije možeš da menjaš poziciju. Jedino što je gužva ali šta da se očekuje od najbolje tribine najposećenije trke u kalendaru Takođe da napomenem da su skroz korektni sa cenama u Brnu i uopšte ne zloupotrebljavaju priliku da te oderu.

 

Meni je bilo super na tribini C ali ove godine u Mizanu sam bio mnogo bliži stazi i bolje se prati trka uživo.

Da ne bih zatrpavao temu slikama, evo link da dobiješ opšti utisak

 

https://drive.google.com/open?id=0B1Mn01EsfQg4UUtRc3FtR0txRzQ

[marko4522 246 Napisano Januar 13, 2017]

Bravo! Cepaj dalje

[Sale-VFR 451 Napisano Januar 13, 2017]

 

Ti si bio na C tribini u Brnu i takva je situacija tamo?

 

čitao sam dosta preporuka pre nego što sam kupio karte. Kažu ljudi koji žive tu i koji su probali razne tribine da je C najbolja za MotoGP. "Rossi official fan club" dolazi na C tribinu u Brnu.

Staza je u brdima i u šumi tako da se najveći broj krivina vidi baš sa te površine. Sa leve strane ima prvo da se vidi kada stižu sa pravca koji kao nadvožnjak pa budu zaklonjeni od drveća.

A ispred sebe vidiš 2 krivine pa kratak pravac a zatim šikanu pa opet odu iza drveća. Takođe ima i ekran pravo prekoputa staze.

 

Na vrhu su standovi za pivo, klopu i standovi svih mogućih vozača i timova. Skroz desno ima i tuševa. A prednost C površine je što ta karta važi i za A i B ali njihove ne važe za C. Tako da ako se ide i na treninge i kvalifikacije možeš da menjaš poziciju. Jedino što je gužva ali šta da se očekuje od najbolje tribine najposećenije trke u kalendaru Takođe da napomenem da su skroz korektni sa cenama u Brnu i uopšte ne zloupotrebljavaju priliku da te oderu.

 

Meni je bilo super na tribini C ali ove godine u Mizanu sam bio mnogo bliži stazi i bolje se prati trka uživo.

Da ne bih zatrpavao temu slikama, evo link da dobiješ opšti utisak

 

https://drive.google.com/open?id=0B1Mn01EsfQg4UUtRc3FtR0txRzQ

Hvalaa puno na ovako opsirnom odgovoru a i na slikama.

Pratimo dalje

[Squibb 104 Napisano Januar 13, 2017]

Dan 3. Hvala bogu pa su naplatne rampe automatske I nema ko da me juri kada sam prošao pored rampe. Krenem ja kroz lepe predele do Maranela a na tablama prepoznajem imena gradova koji su imena i Ferarijevih modela(Maranello, Fiorano, Modena, itd.) Neki kilometar pred Maranelo mimoiđem se sa Ferarijem koji je ceo prekriven kako se nebi videle površine i krivine. Snimim samo da su farovi skroz u LED svetlima. Kul…video sam novi model Ferarija ili neki test auto za njihove nove tehnologije

Stignem u Maranelo i pratim znakove za Ferarijev muzej. Na kružnom toku sa “konjićem” se isključim i ulicom pravo na muzej. Bio je neki minut do 8h i pored mene sve ljudi u crvenom idu niz neku ulicu. Aha, znaci tu je fabrika. Krenem ja za njima i eto je odmah iza ugla.

Odem do muzeja a on tek od 11:30h otvara. Uhh, to je tek za tri i po sata. Odlučim ja da ne čekam. Previše ću vremena izgubiti. Tri i po sata čekanja plus nekih sat vremena obilaska muzeja. Vratiću se ja jednog dana tako da se nisam ni smorio zbog toga. Meni je samo da vidim što više, pa sedam na motor I pravac zapadna obala. Ima magistrala do grada La Spezia i krenem tuda.

 

 

Passo del Cerreto SS63 vodi preko planina iz Emilije-Romanje do Toskane i poznata destinacija za bajkere. Motorče mi opterećeno a mala je kubikaža. Moram da ga navrtim da povuče. Primetim da sve više i više razvlačim brzine. Krenem sa sve torbom i vrećom iza sebe da se premestam na sedištu pred svaku krivinu. Kreće pravo uživanje Na retkim pravcima dostignem 90 na sata a u glavi idem 200. Vozim bezbedno jer ne znam krivine ali se trudim da svaku prođem najbolje što mogu. Naravno raznih bajkera na sve strane. Prođe grupica na GSevima. Pa proleti ludak na Dukatiju, grebe koleno o asfalt. Na prevoju pridružim se dvojci nemaca na Harlijima. Odlučim ja ubrzo da je prespor tempo za mene I prođem ih. Otvorile se krivine pa teku. Tempo super tako da odlučim da zastanem kod svakog zamka. Kako obiđem koji zamak tako ponovo prođem nemce na Harlijima. Spustim se sa planine I ugledam u daljini more.

 

 

A bilo je i šumskih požara pa je helikopter bio u akciji...

 

Iz Toskane prelazim u Liguru. Stižem popodne u La Speciju. Baš lep grad sa rivijerom i tvrđavom na vrh brda. Prošetam ja malo pa sednem da klopam. Šta danas da jedem? Već sam jeo picu u San Marinu tako da se odlučim za lazanju. Očekivao sam 10 kubnih samtimetra lazanje kao u Srbiji od koje se prevrneš i možeš samo da popiješ nešto da proguneš, pa sam se bio iznenadio baricom u tanjiru sa hlebčićima sa strane. Prođem nožem kroz baricu i pojave se 4 reda kora sa po milimetar fila izmedju. Hmmm, preovlađuje skepticnost ali ajde da probamo. Buuumm… i sve je opravdano. Nisu oni od juče. Ukus pršti i hlebčići me najeli. Lepo raspoložen zbog klope, sunčanog vremena i prelepe konobarice krenem nazad do motora. Pokupim torbu i opremu iz kafica gde sam zamolio da ostavim i krenem do Đenove.

 

 

Stižem popodne u Đenovu i pitam se da li sam idalje u Italiji??? Trljam oči i razmisljam da nisam stigao na sever Afrike, u Maroko ili Tunis možda. Grad smeđ, kanal kroz grad prešušio a guzva u saobraćaju katastrofa. Ne mogu ni sa skuterčićima da prođu ljudi. Neosporivo najružniji grad u Italiji koji sam ja video. Penjem se u brdo uz uske ulice i u haotičnom saobraćaju. Zastajem na nekom vidikovcu da bacim pogled na grad ispod.

 

Tu pitam neku ženu za hostel i uputi me da nastavim da se penjem dalje u brdo. Nadjem ja hostel uz malo muke ali mi se više ne spava u Đenovi, jer sutradan planiram da pređem najviše kilometara do sada u jednom danu a vidim da ću izgubiti sat vremena samo dok ne izađem iz grada. Nema veze, idem da se raspitam. Ima krevet za 20e + 2e za neku hostelsku karticu.

Još nije ni mrak pao. Dade mi lik mapu hostela u Italiji. Tražim mu da nazove sve hostele na potezu ka Francuskoj kako bih otišao iz Đenove. Zove on jedan po jedan I posle svakog poziva kaze da su nedostupni. Ma ne moguće! Ili me je zajebavao ili mu nije radio telefon. Nije moguće da su se svi zatvorili za 3 godine koliko je stara mapa. Oldučim ja da nije vredno rizika jos jedne noći da spavam u vreći pa uplatim noćenje. Prva stvar tuširanje. Vraćam se u sobu posle tuša i vidim imam cimera. Matias, Francuz koji je došao da studira u Đenovi pa došao u hostel dok ne nađe stan. Krenemo mi u dalju priču kad eto stiže novi cimer.Rikardo, Italijan koji je krenuo bajsem iz okoline Torina do Firence. Svi smo tu negde sa godinama i dogovorimo se da prošetamo gradom. Spusti smo se sa našeg brda u grad. Krenemo da šetamo starim gradom ali sve zatvoreno i puno crnaca. Nije baš prijatan osećaj pa palimo odatle. Dok smo šetali i pričali od tome šta ćemo da jedemo, pomene Rikardo za fokaću. Prvi put čujem i odmah se zalepim da to jedemo. Nađemo vrhunsko mesto i pričamo sa majstorom dok vrti testo. Dobili mi 6 parčića sa drugačijim prilozima, ne znaš koje je bolje. Pojeli mi po tanjir fokaće i Francuz i ja popili po pivo. Italijan uze vino. Posle toga uzesmo tiramisu i srećni i veseli krenemo nazad u hostel. Nije bilo uopšte jeftino ali svakako je vredelo. Moj tanjir fokaće, pivo i tiramisu sam platio 23e a nije da smo se zasitili.

 

 

[Simon69 664 Napisano Januar 13, 2017]

 

[Squibb 104 Napisano Januar 13, 2017]

Dan 4. Plan je da iz Đenove stignem do Monpeljea. Moram da stignem do Monpeljea jer sam se najavio drugarici kod koje ću biti smešten nekoliko dana.  Ne samo da ima mnogo kilometara nego mi je plan da obidjem San Remo, Monte Karlo, Nicu, Kan, San Trope i Marsej. Nije uopšte realno ali videću kako bude išlo. Prva greška, budim se kasnije nego što sam planirao. Pakujem stvari na motor dok se greje mašina. Već znam da će mi biti pakao da izađem iz Đenove ali se nadam da će mi trebati pola sata I onda uživanje u vožnji kraj mora do Francuske. Druga greška, nisam mogao da više pogrešim u proceni. Posle dva i po sata voznje u zastojima po turistickim mestima po obali, izračunam da sam prešao 90 km. Pojedem kroasan i popijem kafu i nastavim agoniju. Nisam video otvorenog puta ceo dan.

 

Pred Savonu se zaljubim u devojku na Vespici pa je pratim Mršava Italijanka sa tamnim tenom i smeđom kosom. Naravno, elegantno odevena kao što to Itajijani uvek rade, sa naočaram za sunce i vozika se kraj plaže. Još samo kada bih je čuo da progovori na italijanskom pa bi bila nezgoda u gaćama Čak i sama Savona izgleda kao prelepo mesto sa tvrđavom do obale i palmama. Skrene moja "ljubav života" sa magistale a ja nastavim. Rado bih za njom ali moram da pređem mnogo i nema zastajkivanja.

Imperija je izgledala kao mini Đenova, onako smeđa i suva, štrokavi lučki grad. San Remo, lepo mesto ali nemam vremena da tražim čuvene krivine po Alpima iznad grada gde se vozi IRC reli.

 

 

Ulazim u Francusku prvi put. Eto i te čuvene Azurne obale. Odmah posle grane gradić Menton. Prelepo mesto i malo je falilo da se bućnem u moru. Ipak odlučim da mi treba previše vremena dok skinem svu moto opremu i nađem kupaći šorc na dnu torbe.

 

 

Pravac Monte Karlo.

Ulazim u Monte Karlo i upijam neverovatno mesto. Neboderi na sve strane. Sve čisto, lepo, uredno i bogato. Jedna od prvih scena… mlada meleskinja kao model koja sa osmehom šeta ulicom, prelepo obucena, i CHANEL kesa u ruci. Pomislih kako ovi ljudi lepo živeeee... Nije što su bogati i što njena kesica košta koliko i moj motor. Nego što je sve kao sa reklame. Kao da žive baš onakav “no stress” život sa onih lažnih reklama gde cela porodica sedi za stolom, imaju osmeh i sve je lepo jer mama koristi Ariel Zato što i jeste tako. Većina njih su ili nasledili bogatstvo ili su im toliko jake firme da ne moraju da brinu. Oni su tu da se lepo provedu i da uživaju u najboljem i najskupljem što svet ima da pruži.

 

Krenem malo dublje ka centru a gužva samo još gora. Pakleno je vruće a svaka tri metra stanem. Nema ni zgodnog mesta da parkiram, kad ja u jednu desnu krivinu pored parka I vidim crveno-beli ivičnjak. Odmah mi izmami kez i iza krivine… Déjà vu. Poznata lakat krivina staze Cote d`Azur. Poznata kao najsporija krivina formule 1, a meni čuvena po preticanju Jarno Trullija kada je popeo bolid na ivičnjak i izgurao Fisichellu kako bi ga prošao na mestu gde ima minimalno prostora. Tu ja krećem u krug staze

 

Ko kaže da od video igrice nemaju koristi??? Vozikam se po Monte Karlu prvi put u životu i tačno znam kuda idem. Sve to zahvaljujuci Gran Turismo 4-ci. Prolazim lakat krivinu sa pogledom na Monte Karlo kazino, pa skrecem desno. Pogled na more I najveće jahte koje ne mogu da priđu marini od veličine. Posle toga ću uz obalu skrenuti desno, već znam šta me čeka iza ugla. Skrecem desno i propuštam pešake, a ispred mene…tunel. Možda glupo zvuči ali nisam osetio taj osećaj pre u životu. Nije to kao da baciš pogleda na Google street view pa znaš kako neko mesto izgleda…ja znam da je taj tunel tu od kada sam bio dete I gledao formulu i igrao igrice. To je pre nego što je Google postojao. Čak iz nekog razloga znam da David Coulthard živi u zgradi iznad tunela.

Prolazim kroz tunel i naježim se na pomisao kako se to mesto trese i grmi kada prođe formula. Izlazim na sunce a sa leve strane parkirani Rolls Royce, Ferarri i Aston Martin. Viđao sam ranije skupa kola na gomili, ali je uvek neki događaj ili skup. Ovo je za Monako svakodnevnica. Spuštam se do dve šikane i pravca pored marine. U marini sve jahte zajedno imaju vrednost verovatno tri puta veću nego što država Srbija ima para. Nastavljam ja “stazom” i prolazim pored isklučenja za pit-stop i izlazim na startno-ciljni pravac. Posle grid-a i cilja lutam okolo još malo.

 

 

Vreme je da krenem dalje Azurnom obalom, sledeća destinacija…Nica. Prošlo je dva meseca od terorističkog napada. Kada je lik istripovao da igra GTA is uleteo kamionom u pešačku zonu. Idem logikom, neće biti sranja jer je bilo skorije. Nažalost nisam mnogo video Nice zato što sam bio gladan i nisam imao mapu francuske. Primarne stvari su bile da jedem i nađem net. Našao sam se u malo glupoj situaciji. Da bih jeo jeftino to znači neki kebab ili tako nešto. Postoje dva problema sa takvim mestima. Ne primaju kartice I nemaju wi-fi. Druga opcija su skupi restorani po obodu trga na kom se nalazim. Za takve situacije je McDonalds najbolje resenje ali ne jedem po Meku i ne vidim ni jedan u blizini. Zamolim konobara jednog restorana za šifru i počnem da skidam mapu. Mapa skinuta, odoh da pojedem kebab i popijem nešto.

 

 

Već je 4 popodne a ja rekao drugarici da ću oko 9 biti kod nje. Biće knap ako idem magistralama i to bez razgledanja gradova. Odlučim da krenem pa ću videti usput šta ću. Prolazim izključenje za Kan i nastavljam dalje. Neću ga videti ovaj put ali biće prilika. Pičim iako je konstantna gužva u saobracaju, kad u jednom trenutku kolaps. Kolone u oba smera do uključenja na autoput. Provlačim se ja motorom nekako ali koloni nikad kraja. Uključujem se na autoput i deset kilometara dalje mi kaže navigacija da se isključim jer sam izabrao opciju da izbegava putarine. Pičim kroz Francusku i prolazim neka mestašca ali ništa da mi zapadne za oko. Vidim neke zamkove kraj puta sa vremena na vreme ali mi se ne staje je već pada mrak i biće sve to zatvoreno. U jednom trenutku stižem na planiski put i krece uživanje po krivinama. Posle toga neki pravci, ogranicenje 100 km/h, dve trake. U desnoj po neki šleper ali većinom vremena nema nikoga. Uuuu…ovo bolje od autoputa. Ide pravac u brdo pa niz brdo, pa u brdo pa niz brdo. Gazim ja nekih 130km/h a glava ide gore dole kao Yo-Yo. Zent me je za muriju ali moram da rizikujem jer je dobra prilika da spičim kilometre. Prođe ta deonica i vraćam se na putiće sa čestim kružnim tokovima. Pao mrak, još mnogo kilometra ostalo, nema mi drugog…moram na autoput. Čak i do autoputa je bilo dosta da se vozi, i posle pola sata/ 45 minuta stižem do naplatne rampe I uključenja. Stajem sa strane, podmazujem lanac, osvežim se i spremni smo. Izadjem na autoput i ubrzo se smorim. Mrak je i nema šta da se vidi. Pustim ja muziku na slušalice jer mi ne treba navigacija, dignem noge na slajdere i naslonim se na torbu i vreću. Osećaj kao da sam u fotelji u dnevnoj sobi. Još mi samo fali da skinem kacigu i da imam limenku piva u ruci

 

Stižem oko 21h u Monpelje. Grad lep na prvi pogled ali odoh pravo do drugarice da se smestim. Dočeka mene Ivana, vežem motor i ponesem stvari do stana. Naravno, kao i svako ko stanuje u zgradi bez lifta, ona živi na poslednjem spratu. Neka, nije meni teško da nosim stvari ni posle celog dana na motoru. Istuširam se i presvucem u “laganiju” odeću pa odosmo da prošetamo malo centrom grada. Na trgu žurka, svi mogući studenti su tu. Grad lep, kao primorski samo bez mirisa mora. Ja do tog trenutka ubeđen da je grad na moru kad zapravo ima 10km do mora od centra. Malo zbunjen tom cinjenicom, razmisljam što su izgradili grad tako blizu mora a da nije na samoj obali. Verovatno ima neki razlog 

 

Sednemo kod Marokanca na kebab i pomfrit uz ljuti sos i pivo, prošetamo još malo pa na spavanje.

 

[zlaya 238 Napisano Januar 13, 2017]

   

[Squibb 104 Napisano Januar 13, 2017]

Dan 5. Ivana je ima obaveze na faksu ceo dan. A moj plan je da odem na jednodnevni izlet do Andore, da vidim Pirineje i možda malo da zalutam u Španiju. Kako sam otvorio oči, tako je ceo plan propao.

U potkrovlju sam. Prvo što čujem kako pljušti kiša po krovnom prozoru koji je pravo iznad mog kreveta, kapljice kao po lobanji da mi padaju. Na to se okrećem i vidim na satu da je već podne a hteo sam da ustanem u 8h. Nema ništa od izleta do Andore. Vozio bih satima po pljusku a cela Andora la Vella će biti u magli i opet neću ništa videti. Plan B mi je bio da odem do Marseja i usput da svratim do nekog prirodnog čuda. Ne mogu da se setim imena ali mesto gde pećina kraj reke ima kao nadstrešnicu od kamena sa koje pada vodopad. A pritom je voda beskrajno providna i tirkizne boje. I taj plan propada po ovakvom danu. Treći plan je bio da nastavim da spavam kako bih se odmorio što više za budući put. To je jedini plan koji moze da se ostvari, tako da je to i bilo

Dan sam iskoristio tako što sam obišao dobar deo Monpeljea peške i pokisao kao miš. Nainteresantniji mi je bio zamak koji sam obišao iako je bio zatvoren za posetioce. Ja sam ušao kroz botaničku baštu

 

 

Dan 6. Ivana je bila slobodna obaveza prepodne pa me provede kroz grad. Oko podne sedne ona na tramvaj i ode na faks, a ja kući po motor. Presvučem se u kupaći šorc, ponesem peškir i sedam na Kavu, palim navigaciju i pravac Azurna obala. Vozikam se kroz mestašca kraj obale puna radnjica suvenirima i opreme za plažu. Posle nekog vremena nađem mirnu lokaciju gde ću da ostavim opremu na plaži i osolim dupe.

 

 

[salesvaba 19 Napisano Januar 14, 2017]

Bravooo majtore svaka cast cekamo nastavak 

Kakav je plan za ovu godinu ako uopste takav avanturista bilo sta planira 

[Squibb 104 Napisano Januar 14, 2017]

Bravooo majtore svaka cast cekamo nastavak 

Kakav je plan za ovu godinu ako uopste takav avanturista bilo sta planira 

Hvala Sale

 

Videćemo šta će biti ove godine Želja mi je da odem do Transfalgarašana u Rumuniji u julu. A već ima velikog interesovanja među ortacima da idemo do Hrvatske u avgustu, a ja bih posle produžio sa ortakom do Sicilije.