Хиландар, Олимп, Метеори

[mikica djuric 319 Napisano Jun 6, 2017]

Pre 16 sati, Skiboban je napisao:

Nisam mogao da cekam da zavrsis, pa sam nestrpljivo otisao do Hilandara. I eto bilo je brze nego da ti napises!

Аух!!! Сад морам стварно завршити путопис.

[mikica djuric 319 Napisano Jun 7, 2017]

Ево реших да наставим писаније о путешествију.

 

 

Пети дан – четвртак 5 мај 2016 год.

 

Тмурно јутро у Уранополису. Не смета. Добро се спавало.  Пакујемо се и напуштамо хотел.

 

 

 

 

 

Свраћамо,  онако упаковани у моторашку опрему, на кафу и мали доручак у први отворени објекат у Уранополису.  Данас  треба да стигнемо до Солуна, где нам је следеће одредиште и преноћиште.  Километража је скромна.

 

 

 

 

 

 

 

Окрећемо леђа љубазном Уранополису и заједно са љубимцима крећемо у прве километре за овај дан, по још увек облачном, али пријатном времену. Возимо према Ситонији.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

После сат вожње срећемо ово двоје брзоходача,  а за њима стиже и Сунце,  пробијајуће се одважно кроз већ проређене облаке.

 

 

 

 

 

Лепо се вози, лагано и у групи. Нисмо раштркани. Пут одличан. Кривине дугачке и добре. У заједници су са нашим  машинама. Не провоцирају. Благе су и доброћудне.

 

 

 

 

 

Смењују се морски и брдски крајолици. Занимљиво! Како сви ми умемо да будемо неправедни према природи. Сметамо јој и узнемиравамо у свој њено лепоти, упркос њеним честим опоменама.

 

 

 

 

 

 

Свраћамо у Сарти на кафе паузу. Нема нешто народа.  Волим тренутак и коментаре пред путну паузу и паркирање и распремање својих љубимаца. Мирис мора је ту око нас. Плаже и песак нас подсећају на уживанцију и купањац.  Овог пута се нећемо дружити. Имамо бољу и страснију занимацију.    Мирис асвалта и бензина,  врелину мотора и нашег тела. Ух! Каква је то комбинација!

 

 

 

 

 

Раздвајање човека од машине, на кратко. Свако од нас има посебне ритуале при остављању својих мотора и проналажења најбољег места за паркирање. Брижност за свог двоточкаша је задивљујћа. На кратко смо разменили утиске о понашању наших мотора.

 

 

 

 

Ваљевска тројка задовољна и насмејана. Недостаје Црвен бан који је био заузет паркирањем и“ мажењем“ свог љубимца.

 

Велика тераса кафеа где се смештамо и наручујемо. Нисмо много закерали. Наравно, одмах почиње зезанција. Разне теме се разлажу. Свако од нас је помало на тапету.

 

 

 

 

 

Љубимци су у близини и на „оку“.

 

 

Седели смо око пола сата и избацивали разноразне неозбиљности и догодовштине.

 

 

 

 

 

 

Кратки одмор завршен. Мотори а и ми нестрпљиви. Свако од нас прилази са нежношћу и поштовањем нашим двоточкашима. Палимо и ослушкујемо звуке машина. Необјашњива радост.Као да је најлепша музика на свету.

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Jun 8, 2017]

 

Лагано напуштамо Сарти и чини ми се да се помало правимо важни пролазећи поред пролазника који су ипак знатижељни, а нама то изгледа мало и прија. Лепо је видети већу колону мотораша.  Како смо изашли на главни пут, почело је оштрење добрих кривина и праваца. Нешто је мамило да се кривинари. Пут је стварно био добар. Мотори и ми расположени.

 

 

Осећали смо се безбедно и усамљено. Саобраћаја готово и да нема. Мало смо се јурцали и претицали.

 

 

 

 

 

 

Застајемо на кратко како би сликали добар видик  а пушачи издуванили и препустили се својим слабостима.

 

 

 

 

 

 

 

Неки су били нестрпљиви, па кретосмо даље у освајање непознатих километара.  Асвалтна „прженица“ је настављена. Неки су се баш били препустили „стругању“ асвалта, али није било ништа страшно.

 

 

 

 

 

 

 

Кратка станка и договор за свраћање у Неос Мармарас због кафице и већ празних стомака.

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 3, 2017]

Машине брекћу док возимо узаним улицама Неос  Мармараса.  Заузимамо центар места и прво згодно место за смештај наших  двоточкаша.

 

 

 

 

 

Кафић испред кога смо паркирали држи овај велики Грка, који је иначе мотораш.  Одмах је пришао и направио контакт са нама.

 

 

 

 

Југослав и Пеђа размењују прве утиске овог морског одморишта. Баш су били весели и радосни. Моторашка присност и љубав је чудо.

 

 

 

Заузимамо позицију у кафеу. На столове стиже освежење, слаткиши, сланиши, и клопа с ногу. Опет добацивања и избацивања, зезање,  смејање. Придружују се и газда у зезанцији.

 

 

 

 

 

 

Кад те ухвати моторашка глад није згодно. Крче црева, дрхте руке, ноге, а теби све смешно.

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 3, 2017]

 

Неки су исказивали посебну брижност према моторашкој браћи.  Слаткиш после сланиша.

 

Сви весели, насмејани, радосни. Пауза траје и не смета.

 

 

Пред полазак, Саша пита газду где може да купи литар уља. Овај одмах устаде, упали мотор, поведе Сашу и кретоше“ 200“ на сат без кацига, кроз узане улице. Вратише се врло брзо. Саша силази са мотора блед и преплашен. Не само што је јурио улицама већ је скоро сваком успео да стигне да отпоздрави. Нашли су уље. Саша једва извуче живу главу из челичних руку газде  лаког на гасу. Можда звучи као анегдота, али Саши није било лако.

 

 

 

Незаборавна и интересанта пауза у Неос Мармаросу је завршена. Пут нас води према Солуну. Крећемо.

 

 

 

 

 

 

 

 

Возимо део  поред мора и качимо нешто ауто пута. Како смо се приближавали Солуну, постајало је све топлије.

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 3, 2017]

 

 

Стижемо у предграђе Солуна око пола четири. Проналазимо смештај, паркирамо се и одлазимо у собе. Апартмани су били одлични.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Распакујемо ствари.  Деки, Југа, Саша и ја смо заузели овај апартман. Договарамо се где ћемо и шта ћемо радити цело поподне. Осматрамо околину са терасе. Добро нам је. Расположени смо.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

http://fodi.frubar.net/files/72E21975-6AF8-6C43-A992-3CE9D2794BF1_thumb.jpg[/img][/url]

 

 

 

 

(Powered by frubar.net)

 

 

 

 

Неки одлазе до центра Солуна у разгледање и малу куповину, док Југа, Саша и ја остајемо у предграђу и одлазимо у обилазак обале и околине. Прве две слике су из лифта. Не смем ни да замислим да су са нама у лифт ушли неки други гости. Да сам знао да овако изгледају у лифту, ја бих сишао пешака, не бих се возио са њима двојицом

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 3, 2017]

 

Ево нас на шеталишту. Ћаскамо  и разгледамо. Дувао је неки ветар, али није нам сметао да уживамо.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мало смо позирали, мало се лудирали. Нека дечја веселост прорадила у нама. Мирис мора, звук таласа, благи удари ветра су сигурно утицали на наше расположење.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 3, 2017]

Настављамо шетњу. Прија нам разгледање и људи, мора, зграда, ресторана. Било је и неких жена које су случајно упадале у кадар.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

И оне су се само шетале. Кратки сусрет у пролазу. Свако  од нас своје кораке гази.

 

 

 

 

Шетачка рута води у правцу нових улица, где смо се упутили не би ли пронашли неку продавницу за куповину намирница. Било је неких запуштених оронулих зграда и простора око њих а било је и лепих и скоцканих.

 

 

 

 

 

 

 

 

Југослав успешно налази оно што нам је требало. Ево нас у радњи. Мало смо збуњени и изненађени „понудом“. Договорили смо се да он убудуће иде у потрагу за храном. Уме да изабере. Не треба никакав коментар.

 

 

 

 

 

 

http://fodi.frubar.net/files/A80B60CD-CCCF-7E43-8AF6-2CBE1E143FD1_thumb.jpg[/img][/url]

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 3, 2017]

Враћамо се у хотел. Почиње киша. Пљусак.“ Солунци“ се враћају. Нису покисли. Сви смо помало гладњикави.  Храна је на столу. Свако узима колико му треба. Као у комунизму.

 

 

 

 

 

 

Премештамо уживанцију на терасу. Пивце, винце, црно и бело, сокићи. Разне приче и догађаји из наших различитих живота се премотавају и размењују. Има и озбиљних и смешних ствари. Исапала је добра поподневна  занимација.

 

 

 

 

http://fodi.frubar.net/files/7E83E95A-DBD4-A349-A341-645ED0194502_thumb.jpg[/img][/url]

 

 

 

 

Неки су имали кратке тренутке издвојености. Није им замерено. Брзо су се враћали на терен терасу, за размену речи и слова и догодовштина.

 

 

 

 

 

 

Ноћ полако стиже. Приче се растежу, мењају. Пиће одмиче. Смех не престаје, није се уморио. Неки од нас јесу. Сан полако хвата залет да нас одвуче у  удобне кревете како би били одморни за сутрашње моторашке километре.

 

 

 

 

Лаку ноћ моторџије. Мирно спавајте и лепо сањајте. Пети дан путешествија завршен.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Goran Ceke 50 Napisano Avgust 7, 2017]

kako ja vidim na slikama samo jedete i pijete   svaka cast lep putopis......

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

Шести дан – петак 6 мај 2016 год. – слава Ђурђевдан.

 

Јутро у Солуну. Буђење рано! Моји цимери су слатко спавали кад сам ја устао први у 5 сати. Пустио сам их дремкају до 7 ујутру. Тада сам већ морао да их будим. Тешко су устајали.  Мало су ме и грдили.

 

 

http://fodi.frubar.net/files/70FAACF1-BD6C-574E-8859-99C95925B583_thumb.jpg[/img][/url]

 

 

Лагано се пакујемо. Кафица се кува и пије на тераси. Јутарњи поглед на предграђе Солуна.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Треба нешто и доручковати.

 

 

 

 

Износимо ствари из соба и пакујемо их на наше љубимце који су били одморни и спремни на покрет. Заједно треба да стигнемо данас, поподне у Каламбаку. Покрет је био у пола десет. Сунчано и лепо за вожњу.

 

 

 

 

 

 

По изласку из Солуна на местима је било мало гужванције. Ништа страшно. После опет мало ауто пута  до Лептокарије. Није било досадно возити.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

Ево нас на равном и неомиљеном ауто путу. Мени лично не смета. У глави имам много вијуга које ми личе на разне путеве различитих категорија и квалитета, па их онда изукрштам и возим са уживањем.

 

 

 

 

 

Приближавамо се врховима Олимпа. Добро изгледају. Правимо кратку паузу како би се већина „олакшала“ а неки да би се зближили са никотином. Опет су прштале којекакве шале, укусне па чак и неукусне. Како одрасли људе воле да некад буду деца.!

 

 

 

 

 

 

 

Диван човек, пријатељ, сјајан отац и муж, а  добро и несташно  дете!

 

Неко ухваћен у селфирању. Деки, Деки а грдиш Чика Микија старог селфера!

 

 

Завршено са ауто путем.  Скрећемо за Лептокарију. Треба се освежити.  Тражимо где ћемо се сместити. Пристојно паркирамо машине и свраћамо на кафице и пићенце. И овде је некако мирно и празњикаво, али нам је било лепо и ушушкано са погледом на море и празне плаже. Мало се развлачимо и позеришемо прелазећи улицу, од паркираних мотора до кафића преко пута.

 

 

 

 

 

 

 

Конобарица се баш обрадовала видећи овакве ликове, духовите, несташне. Имаће занимацију следећих пола сата. Осматрамо околину а и она нас. Мештанима смо били интересантни.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Убрзо ће ово све изгледати сасвим другачије. Пуно људи, деце смеха.Туристи стижу, а домаћи их спремно дочекују и испраћају и тако сваке године.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

Идемо даље у освајање Грчких друмова и природних лепота.  Правац Олимп. Пут одличан. Нема возила. Само ми мотораши. Овде смо се раштркали. Неко чешће застајкује, неко мало више оштри празне и прегледне кривине, неко је нежнији према асвалту и гумама. На моменте ми се чинило да сам возим по овим пределима, а онда се опет сусретнемо, пресетнемо. Као у игри жмурке и јурке. Дечја посла.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Свако од нас је ову деоницу возио као за себе и у неком свом ритму. Свако је на свој начин доживео и осетио ову природу, измешану са мирисом свог мотора, сместивши све заједно у неке сопствене фиоке среће и задовољства.

 

 

 

 

 

68016640DC03.jpg][/url]

 

Неки облаци почеше да се тмуре и навлаче, претећи кишом. Сунце се борило да надвлада и да нам остане савезник на овом путешествију.

 

 

 

 

Сачекивање. Опет ћемо возити у групи и заједно. Нисмо нешто били причљиви овог пута.

 

 

 

 

 

Док смо паузирали и сачекивали једне друге, упознасмо једну малу и усамљену, али и храбру корњачу. Кратко смо се дружили. Ми својим путем,  а она својим.

 

 

 

 

 

Време се баш мути. Возимо, не бринемо нешто за кишу. Треба да се попнемо на неки део Олимпа, са кишом или без ње сазнаћемо  ускоро.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

 

Почињу прве капи да досађују. Ништа забрињавајуће. Правимо кратку пазу. Склањамо се поред пута, можда ће само мало падати.

 

 

 

 

 

 

 

Решавамо да не облачимо кишна одела. Настављамо. Киша је полако престала падати.

 

 

 

 

 

Тамо под облаке треба да се попнемо.

 

 

Време се брзо мењало. Појавио се и неки хладан ветар. Чинило нам се да облаци хоће да се спусте и возе са нама упоредо. Опет је киша мало и кратко запретила и стала. Овог пута смо обукли кишна одела, за која се испоставило, док смо се пели кривудавим путем, нису ни требала. Поглед са ове кривудаве деонице до Олимпа је био фасцинантан и нестваран.

Сви смо сликали и застајали и дивили се и упијали и уживали. Постало је свежије.

 

 

 

 

 

 

 

Стижемо до краја пута. Ту је неки војно милицијски ски центар. Има чувар који нас није дирао. Само је издалека посматрао, а ми смо се забављали и смејали.   И одавде пуца поглед и на долину и на висину.

 

 

 

 

 

 

 

 

Зачуђујућа комбинација магле, ветра, Сунца, облака са овим парчетом асвалта у подножју једног од врхова. Ми смо се вртели у круг, као да нисмо знали где ћемо. Нисмо се дуго задржавали. Мислим да нам се свима допало ово пентрање.

 

 

 

 

 

 

Ваљевци на Олимпу. Позерашка тројка матораца.

 

 

Чика Мики задовољан и срећан.

 

 

Пале се машине. Време је за покрет. Спуштање са Олимпа. Лагано кривинаримо.

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

У подножју, свраћамо на први пумпу како би скинули кишна одела и почастили наше љубимце који ожеднеше од овог пентрања и спуштања.

 

 

 

 

Пут наствљамо у правцу Каламбаке. Време се умирило и стабилизовало. Кише није више претила. Предели су били интересантни.  Мењала се и висина и низина.  Ову деоницу смо сви некако оштро пеглали, па чак и ја, као најстарији учесник  ове моторашке екскурзије. Било је кратких и дугих кривина. Мени је овај део пута био најлепши и најузбудљивији.

 

 

 

 

 

 

Неочекивани и непознати предели. Очи су нам биле немирне посматрајући и упијајући ове путне  новотарије.

 

 

 

 

 

 

Пролазимо и кроз нека мала и лепа и тиха места, узане локалне путеве, па се онда опет враћамо на простране и дуге пределе.

 

 

 

 

 

 

 

Возимо и уживамо, свако на свој начин, а околина и даље променљива. Провоцира својим изгледом. Не можеш да је не приметиш. Као жена. Ненаметљива,  а привлачи.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

Застајемо на неком видиковцу пре Каламбаке,  да сабером на кратко утиске са претходне деонице пута и да забележимо овај призор који нам се указао.

 

 

 

 

 

 

 

 

Већ смо близу Каламбаке и Метеора. Неки су били нестрпљиви и нису сачекали целу групу, већ су ударили по гасу. Срећом, па нас сачекаше на некој раскрсници. Мало су се занели. Опет дечји вирус прорадио.Хм!? 

Приближавамо се Калмбаки. Лепо је било возити у сусрет Метеорима.

 

 

 

 

 

 

Сачекивање у Калмбаки. Ови десно су пожурили!?

 

 

Стигосмо у хотел око 17 часова.. Мали је, али леп и уређен.

 

 

 

 

 

 

Распакивање и паковање по собама. Опет Југа  и ја заједно у соби. Разгледање и обилазак хотела.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Југа и Крле одмарају и чекају клопу по коју је отишла екипа задужена за набавку. Добро им је.

 

 

Стижу момци из набавке. Хвала им. Били су вредни и предани задатку.

 

 

 

Припремање клопе и постављање. Били су нам ово и ручак и вечера, зачињени са зезанцијом и шалама на свачији рачун. Нико се није бунио ни љутио. Пуни стомаци и пуно

срце, сасвим довољно да нам овај дан буде савршен. Сви смо врло брзо отишли да јуримо сан. Сутра треба да устанемо рано како би избегли гужвањац на Метеорима.

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

 

Седми дан – субота 7 мај 2017 год.

 

Лепа и мирна ноћ у Каламбаки. Сви смо се одморили и наспавали. Устали смо свежи и гладни.

 

 

 

 

 

Јутарње паковање ствари и припремање машина за покрет.

 

 

 

Чекамо доручак. Спремни смо и ми мотори, само да се стомаци подмире.

 

 

 

 

 

Покрет. Правац Метеори.

 

 

 

 

Нисмо имали намеру да дуго остајемо и обилазимо већину манастира јер би онда остали дуго и  упали би смо у гужву и врелину. Већ су и тада почеле колоне туриста да се праве. Аутобуси, аутомобили. Сликали смо и стајали свако по свом избору и жељи.

 

 

 

 

 

 

 

 

Обавезно  треба доћи и видети ово чудо. Стварно је очаравајуће и невероватно поигравање природе, али је се много искомерцијализовало. Мене није хтео да пусти радник, не монах, већ мирјанин, јер нисам имао 3 евра за улаз у манастир, јер сам јакну и новчаник оставио код мотора где су Деки и Југа остали да пазе на ствари, а остала екипа је ушла пре мене јер сам ја застајкивао и сликао.

 

 

 

 

 

 

 

 

Само смо овај манастир посетили, где ја нисам могао ући, из горе наведеног разлога, тако да су ме моји сапутници због тога зезали, да сам ја можда највећи грешник и неваљалац од свих туриста, па ме човек провалио и није хтео да ме пусти у манастир. Ови који су успели да уђу кажу да је била страшна гужва у цркви и манастирском простору.

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

 

Посета метеорима је завршена. Треба наставити према граници и према Охриду. Како смо одавде кренули, мојом кривицом, смо се Пеђа, Саша и ја изгубили јер смо били нестрпљиви и нисмо сачекали вођу пута, па чак ни на првом раскршћу после неких 700, 8оом. Још једном се извињам својим пријатељима и сапутницима. Шта ћу!  И ја умем понекад  да будем „необуздан“ и „непослушан“ маторац. На срећу, одмах смо укапирали да смо погрешили па смо се пронашли и наставили  даље заједно. Вози. Гази асвалт.

 

 

 

 

 

 

Пут нас води према Гравени. Добар ритам вожње. Пут делује безбедно, широко. Сунчано је. Ми одморни, иако је седми дан путешествија.

 

 

 

 

 

http://fodi.frubar.net/files/A8EF8916-5D08-924B-911B-DB195216F1B4_thumb.jpg[/img][/u 

 

 

Изненада се указа интересантан призор.  Река Венетикос и њен кањон. Застајемо и паузирамо. Сликање.

 

 

 

 

 

Одлично се сналазимо и слажемо са брзином и околином . Држимо правац према Касторији.

 

 

 

 

 

 

Примећујемо облаке који се облизују, скупљају и прете. Хоћемо ли се срести?. Стратешка пауза. Каква тактика за избегавања кише.? Ризикујемо и настављамо  без кишних помагала. Храбри смо и одважни.

 

 

 

 

 

 

 

Возимо у сусрет киши у правцу Флорине и граничног прелаза Ники. Пркосимо јој.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

Прешли смо границу и ушли у Македонију без кише.  Суви и насмејани. Стајемо да танкујемо љубимце. Небо и даље тмурно и над Македонијом.  Настављамо лепом деоницом и лепом природом кроз Македонију преко Битоле  до Охрида.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ево стигосмо и до Охрида. Нема више истраживања и обилазака. Сутра се враћамо за Србију. Одсели смо код већ чувеног Неима, који је и  мотораш, вредан и љубазан власник  ресторана, са посебним попустом за све бајкере који одседају код њега.

 

 

 

 

 

 

Сместили смо се.Распаковали  моторе и паркирали их испред ресторана.

 

 

 

 

 

Силазимо у башту ресторана, прво за пиће и освежење, па онда за касни ручак.

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Avgust 8, 2017]

 

Не можете ни замислити какве су се форе и фазони просипали. Не зна се ко је био гори, или  део Ваљеваца и део Крагујевчана.

 

 

 

 

 

 

Седимо и правимо уживанцију док чекамо клопу.

 

 

 

 

 

 

 

 

Случајне пролазнице.

 

 

 

Моторашка екипа у пуном саставу.

 

 

Стиже клопа. Слажемо је у тањире и у стомаке. Пријала је.

 

 

 

 

 

 

Клопа завршена. Празни тањири. Спремање за обилазак и шетњу по Охриду.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Шпартамо и други део старог града.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

По завршетку шетње, враћамо се код Неима, где су нас чекали слаткиши и  литри вина.

 

 

 

 

 

 

Вече је пристизало. Дан је био на измаку. Слаткиши давно поједени, само се вино добро држало. Неки одлазе раније на спавање, а неки су остали још мало да да се боре са преосталим посрнулим литрима вина. Сутра је недеља, дан повратка. Устајемо рано јер има доста да се вози. Лаку ноћ.

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 13, 2017]

 

Осми дан – недеља 8 мај 2016 год.

 

Охридско јутро. Поглед са терасе собе где смо Југа и ја спавали.

 

 

 

 

 

Опет смо били ранораниоци. Време је за повратак нашим породицама. Није било развлачења. Војничко устајање, само без фискултуре. Сада већ рутинско паковање ствари.

 

 

 

 

 

 

 

Јутарње вербално разгибавање. Мотори припремљени за покрет. Спремамо се за јутарњу кафу. Они који су синоћ остали мало касније, препричавају догодовштине. Некима није пријао укус кафе?

 

 

 

 

 

 

 

Газда Неим долази да нас испрати. Поздрављамо се и захваљујемо на дивном гостопримству. Мотори упаљени, загрејани. Крећемо. Напуштамо Охрид. Чекају нас километри до наших кућа и Србије.

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 13, 2017]

 

Јутро је било сунчано, али и прохладно. Возили смо према Маврову, где смо у једном моменту сви стали да се дообучемо, што дебље рукавице, што поткапе, јер је баш било заоштрило.

 

 

 

 

 

 

Попесмо се некако на Маврово. Мало је и отоплило. Правимо доручак паузу.

 

 

 

 

Киша нас је на два места јурила, али смо успели да јој умакнемо. Возили смо лагано и без журбе. Стизали смо и да позирамо на паузама и на наплатним рампама. Лепо смо се дружили са ауто путем. Није нам досађивао.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 13, 2017]

Границу смо прошли без проблема. Није била гужванција, а није било ни сликања. Само смо возили. Пауза где се договорамо о свраћању у Ниш на добру прасетину. Ближило се време ручку. Стигла нас моторашка глад. Мало смо протегли и руке и ноге.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ево нас у Нишу. Трагамо за кафаном код“Рајка“. Паркирамо моторе  на тргу у близини кафане. Силазимо са мотора весели и расположени. Радујемо се лепом дану, лепом граду, лепим женама, лепој клопи.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Кад је газда кафане видео нас осморицу, гладне, уморне и покрупне, одмах је напаковао столове и столице, иако је кафана била препуна. Успео је да нас углави и смести. Овакву прилику није смео да пропусти. Ми смо указано поверење и пажњу оправдали. Све смо у сласт смазали. Печење је стварно било укусно.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Завршили смо ручак. Љубимци су нас чекали. Одлазимо из Ниша, па правац на ауто пут. Куће су нам све ближе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 13, 2017]

 

Дошло време да се полако разилазимо. Први за поздрављање и растанак Дарко-Дебељан. Наставља за Неготин

 

 

 

 

Ми остали правац по ауто путу. Напуштају моторашку осмодневну зезанцију и уживанцију и двојица Крагујевчана, Пеђа и Крле-Иван. Поздрављање, позерисање.

 

 

 

 

 Нас тројица Ваљеваца и млађани Саша-Ороку возимо до својих градова и укућана, комшија, пријатеља. Не знам што немам  слике кад  смо се са Сашом растали? Последњи километри су мајсторски и искусно одвозани, без журбе и јурњаве. Ваљевска четворка се приближавала месту повратка, кад изненада овим моји мотораши скретоше на бензинску пумпу у Лајковцу, на 30-так километара од Ваљева. Не знам шта би? Горива има, Ваљево преблизу!? Кад оно, њима се пила кафа. Па где баш на пумпи да пијете кафу, помислих ја размажени маторац  мотораш!!! Мени се баш није седело у бензиском кафеу, поред онолико лепих кафеа у Ваљеву!!! Још мораш сам да се услужиш и донесеш сам себи пиће!!! Аух, шта ме снађе на крају пута!!! Издржао сам стоички!  Надам се да смо сви бар нешто научили из овог осмодневног дружења и возикања и извукли поуке како некад треба и како не треба и не сме. Велика група људи где је све и свако подређен тој истој групи и да се правила и договори морају поштовати, без изузетка. Захваљујем се и поздрављам све своје моторашке пријатеље који су ми обогатили животно искуство и улепшали ово заједничко путовање у познато и непознато. Били сте дивни ! Ево Ваљеваца на крају духовно туристичког моторашког путешествија.

 

 

 

 

Посебно се захваљујем нашем Господу што још једном сачува моје пријатеље и мене на овом дугом путешествију.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[srrdjan 315 Napisano Octobar 16, 2017]

Браво