Jelesijević Dragan Jele (1959-1995)

[Bivši forumaš 14973 Napisano Octobar 3, 2016]

 Sirena .

 

Iskusno oko.

[flash 189 Napisano Octobar 3, 2016]

Evo nekih slika iz njegovog albuma...

 

 

 

 

 

 

 

Sent from my SM-G928F using Tapatalk

Ako se ne varam ovo je Raus i njegov z1000mk2-FIM Rally Vrnjacka Banja 81-e

Inace cale vam je vozio ozbiljne i prave masine,stara dobra vremena

[Savan 8685 Napisano Februar 19, 2017]

Ima li novih otkrića?

 

 

Verzonden vanaf mijn airbus 380 met Tapatalk

[Cedo032 107 Napisano Februar 19, 2017]

Kad odem u Čačak sledeći put, potraziću neku sličicu još.

 

 

Sent from my iPhone using Tapatalk

[Rauš 15 Napisano Decembar 21, 2018]

On 11/5/2018 at 9:02 AM, Sasha P said:

 

Momci,ja cu dok ovo pisem zakljucati temu.

Gubi se poenta Vasim medjusobnim prepucavanjem.

 

Nisam je otvorio i ne pisem ovo da bih nastavljao rasprave u drugim temama.

 

Ako Vam se svidja +

Ako Vam se ne svidja -

Ako ne shvatate,nemoj da citate

Ako mislite da radim bilo sta lose,otvorite posebnu temu npr. “Kreten godine” pa pisete lose o meni ili cemu god do mile volje.

 

Hvala!

 

On 11/6/2018 at 12:47 AM, Sasha P said:

Drugi slučaj:
Početkom 2016.god,našem drugaru radimo servis. Onaj laki.
Ulje,filteri,ulje u menjaču I kardanu.
Kod zamene ulja u menjaču I kardanu.
Kardan – 180 gr
Menjač – otprilike 750 gr,ali može I sav ostatak do litre,tj. 800gr.
Menjač trpi da se stavi malo više.
Ispuštamo ulje iz menjača. U menzuru. 510 gr! Naginjemo motor.
Obrćemo,spuštamo zajednički do fuzastera. I uspemo da iscedimo još 10-15gr.
Gde je nestalo 200-300 grama.
Pregledavamo da negde ne curi menjač. Nema ništa.
Naravno,pomenuti motocikl je na pethodnom servisu,negde blizu Ade,takođe menjao ulje u menjaču.
I na internetu sam našao podatak da je minimum 450-500 gr da menjač funkcioniše.
Očigledno je tih 300 gr od životnog značaja nekome.

…

 

Posle ovih dogodovština Pere Kvržice I njegove družine,sve ide svojim tokom.
Uradili smo nekoliko servisa na svim motociklima.
A na svom sam uradio štelovanje ventila,zamene svećica,zamenu kaiša alternatora,zamenu kočionog ulja,podmazivanje kardana I zamenu zadnjih pločica.
Sve ovo u okruženju servisa,a servis na 50 I 60000km na samom putu.

Zamenili više kompleta guma.
I drugarskih malih servisa…ulje,filter,đunta sa sitnim nutom,tapšanje po ramenu.
Štelovanje motora. Imali smo dijagnostiku za BMW,pa smo mogli da se k…

 

Do prodaje motocikla,nisam nijednom više posetio servis blizu Ade.
Ustvari jesam. Pozvao sam ih.

Pred polazak u Normandiju 2017 god. Procurela mi je OPET desna prednja viljuška.
Zovem njih,da li imaju semeringe. Nema.
Zovem drugog prodavca/dilera.
Ima. Kupim komplet. Za obe.

I oteram kod poznanika(poseduje servis za ovu delatnost).
Zameni on meni to,sipa novo ulje. Ja njemu pare,on meni tapšanje po ramenu.

 

Na izlasku iz Srbije. Primetim da OPET curi prednja desna viljuška.
Da ne dramtizujem,pročitajte u mom putopisu Djir do Normandije,sve ja to preko reda završim u BMW Cirih,zamene SAMO desnu.
I kada sam pitao šta je uzrok? 
“Pa majstor koji ih je montirao je okrenu naopačke semering”

Neće me ti semerinzi. Ili iskaču ili su naglavačke.

Ja njima dostaaaaa para,a oni meni ni tapšanje po ramenu.
Samo kiseo osmeh što sam uleteo preko reda.

Verovatno će neko da pomisli,a zašto nisam to sam uradio

1.    Zato što nisam imao vremena. Semering je procureo u četvrtak popodne,a ja u subotu ujutro krećem na put.
2.    Radio sam to jednom pre mnogo godina I nisam sada bio voljan da se podsećam.
Ima pametnijih od mene I veštijih,a vreme je tada presudna stvar.

Posle ovoga nisam imao nijedan problem ili problemčić.
Sa 70000 I nešto km sam prodao ovaj motocikl I sa suzom u oku se prišećao putovanja sa njim.
A I onih već navedenih gluposti.

Odličan motor,za svaku preporuku,ali nikada više u tom I tim servisima.

2017. god u maju ga prodajem I kao privremeno rešenje uzumam BMW F800GS.
Slabije vozim preko leta,a imali smo zakazano takmičenje početkom septembra u Italiji.
Oko 7000 km. Dva servisa. Zamena guma, štelovanja I motor radio kao sat.

Prodajem ga sredinom septembra I već sam pre nekog vremena rezervisao ono što sam želeo

 

BMW R1200 GS Adventure LC Triple Black

 

Romantika. Idila. Savršenstvo.
Sebi sam obećao.
Sve servise radim sam ili negde u inostranstvu.

Eeeeeeee…da je baš tako jednostavno.

Petak,sunčan dan. Sa najmlađim sinom dolazim na lokaciju da preuzmem motocikl.
Ja srećan,On srećan.

I obećao sam mu da odmah sutra idemo na kratku vožnju.

Uzimam ključeve.
Obojica nosimo kacige I prilazimo motoru.
Ćutim. On me gleda.

 

“Tata,upali ga!”

 

Pune ruke stvari. Kaciga,rukavice,reg.tablica.

I dalje stojim…besnim…

 

Nastavak sutra. Već je kasno. Sat vremena sam napred u odnosu na Vas.
 

 

On 11/6/2018 at 5:17 PM, Sasha P said:

Eeeeeeee…da je baš tako jednostavno.

Petak,sunčan dan. Sa najmlađim sinom dolazim na lokaciju da preuzmem motocikl.

Ja srećan,On srećan.

 

I obećao sam mu da odmah sutra idemo na kratku vožnju.

Uzimam ključeve.

Obojica nosimo kacige I prilazimo motoru.

Ćutim. On me gleda.

 

“Tata,upali ga!”

 

Pune ruke stvari. Kaciga,rukavice,reg.tablica.

 

I dalje stojim…besnim…

....

 

Ispred nas potpuno nov motocikl.

Sija Sunce,tj.zalazi, posto smo dosli pred kraj radnog vremena i nikoga nije bilo osim cuvara.

 

Ali motocikl ne sija.

Toliko je prasnjav da mi nije jasno,kako?!

Ja sam vidjao cistije enduro motore posle Glinare,a ovaj nov i sa prstom prasine.

 

Naravno,nema rama za tablicu.

A onda prvo iznenadjenje,sa instrument table visi gomila kablova.

Nisu povezani.

 

Da li da vristim,placem ili da napusim neduznog cuvara.

 

Pridjem,upalim motor.

“Tata,sto si ljut? Pa vidis da radi!”

Uzimam papirnu maramicu ibrisem sediste

 

Gledam kablove i shvatam da su od navigacije i jos neki

Ne znam od cega.

 

Sedamo na motor,izlazimo na rampi:

“Ne okreci se sine!”

Rekoh i dodajem gas.

 

Na prvom semaforu,razgledajuci novi motocikl pogledam prednju desnu viljusku.

MASNA! 

Da li je moguce?!

 

Mozda tako mora,novi motocikl.

Dodajem gas krecem i na pravcu pri brzini od 60-80km/h cujem nesnosno brujanje iz pravca prednjeg tocka.

Mozda mi se ucinilo?!

Mada zvuci kao lezaj prednjeg tocka.

 

Vozim i ubedjujem sebe,cini mi se.

 

Iskreno,imam glup talenat ili se to zove iskustvo da kada sednem u automobil ili motocikl odmah osetim/shvatim da nesto i u vecini slucajeva sta nije u redu.

 

Odlazimo do moto prodavnice u Savamaloj i od finog prodavca dobijamo na poklon ram za tablicu

Montiram odmah ispred,a onda sledi pitanje koje me je ubilo u pojam:

“Tata,a sta se to jako culp dok smo se vozili.”

Eeeeee to je onaj osecaj kada znate da ste pobedjeni.

 

Moj sin od 9 godina(tada) je shvatio da nesto nije u redu.

Sedamo na motor i najkracim putem odlazimo kuci.

 

Sreca,osmeh,uzbudjenje,zelja i sve ono sto dolazi sa necim novim,posebnim je nestalo u jednom prstu prasine,kablovima koji nisu zakaceni i tocku koji ima svoj ritam.

 

Samo da Vas podsetim,nov motocikl!!!

 

“Sine,izvini necemo sutra ici da se vozimo. Nije bezbedno,pokusacu da sredim. Idemo u nedelju.”

 

Uz pomoc drugara dobijam telefon glavnog servisera na onom mestu pored Ade.

 

Izlozim mu problem i zamolim:

“Da li postoji mogucnost da doteram motocikl sutra ujutro?”

(Sve ovo receno ljubazno,sa slagom i visnjom na vrhu)

 

Odgovor:

“Mi ne radimo subotom,a meni ne pada na pmet da dolazim. Imam sutra svojih problema i nemam vremena za to.”

 

Shvatam. Ili ne,ali znam da nema pomoci.

Da,zaboravio sam da ponudim pare,ali ne znam ni zasto bih.

 

Tuzan sam.

Besan,nisam.

Vise se osecam kao ovca. Konj. Magarac.

Sve domace zivotinje zajedno.

 

Sine,nemoj da se ljutis,sutra idemo da se vozimo biciklima. Motocikl je mnogo mlad pa mora malo da odlezi u buretu i pokupi arome BGD asfalta da bi mogao da se vozi.

 

Ujutro,sedam za kompjuter i pisem mail.

 

U doticnom dopisu opisujem sve sto sam ovde naveo,prilazem fotografije i na kraju zavrsavam recenicom:

 

“U prilogu ovog maila se nalazi prevodilac na nemacki jezik i moj advokat. Ako niste u stanju da resite problem koji ste prouzrokovali,moracu sa sve navedeno prijavim Vasoj centrali u Minhenu.”

 

Pola sata posle toga je telefon poceo da zvoni.

Sa vise brojeva.

 

Sve ovo sto Vam pisem,ne samo sada vec od pocetka teme,imam fotografije,dokumenta i bilo koji vid komunikacije na temu sacuvan.

 

Takav mi je posao,moram sa se stitim od raznih...drugacijih,bahatih i ... znate vec opis.

 

Nastavljam sutra.

Ima jos.

Nemoj da brinete.

 

On 11/7/2018 at 8:08 AM, Sasha P said:

“U prilogu ovog maila se nalazi prevodilac na nemacki jezik i moj advokat. Ako niste u stanju da resite problem koji ste prouzrokovali,moracu sa sve navedeno prijavim Vasoj centrali u Minhenu.”

 

Pola sata posle toga je telefon poceo da zvoni.

Sa vise brojeva.

 

...

I svuda je negde ista tematika.

“A zasto si to pisao?”

“Pa nije toliko strasno?!”

I onaj poslednji...

 

Da li mozete i kada mozete da dodjete kod nas?

Ovaj put besno,bez slaga i one visnje na vrhu.

“Da mogu,ponedeljak 9h!”

 

Kao za baksuz.

Ceo vikend,savrsen.

Sunce,20 i neki stepen,lisce tek pocinje da zuti,a asfalt mi govori:”Dodji!”

 

Naravno,ja vozim bicikl.

A na radiu u glavi pomesane pesme:

Od onih u izvodjenju AC/DC do narodnjaka za temom gde je neko bio ostavljen.

 

Samo da znate,imam lep hlad pored kuce.

Moze svaki motor da odlezi tu.

 

Ponedeljak,naravno,nisam dokon,odlazem sve poslove za kasnije ili sutra.

Duva vetar,kisa lagano pada i to je ipak sredina oktobra(prosle godine,ne ove).

Sedam na motor i krecem naj penzija voznjom ikada.

 

Dolazim na datu lokaciju.

A ispred ulaza na predaju vozila,

Odbor za docek.

Svi znani i nekoliko neznanih,a od mene ni pozvanih.

 

Svi nasmejani,a ja Čarli Braun.

Ćutim,slusam,ne zapitkujem. 

Prica jedan,prica drugi,izvinjava se treci.

A onaj serviser koji kada ima proliv svi cela Srbija na BMW-u staje,cuti.

Cutim i ja.

 

Cak se i ne nerviram. 

Da znam,zvuci glupo.

I bar mislim da se ne nerviram.

 

“Znate,uvazilo smo sve Vase primedbe,molim Vas ostavite motocikl.

Da li zelite da Vam damo zamenski ili da Vas nas vozac odveze na zeljenu destinaciju?l”

 

“Hmmmm....da li imaju neki K model ili bih trebao da skoknem do Zagreba?”

 

Zahvaljujem se i zamolim da me odvezu do kancelarije,a pre toga im napomenem da mi nikako ne menjaju ram za tablicu.

Ovaj moj je fin,bez ikakvog natpisa firme ili distributera.

Prazan kao burek.

 

Tada nisam znao kako i sta ce biti,ali sam imao veliki problem koji je tesko opisiv.

Verujem da ce sve biti nadoknadjeno,materijalno,moralno i onim tapsanjem po ramenu.

 

Ali ima jedna stvar koju vreme ne moze da vrati:

Taj osecaj kada prvi put sednes na TVOJ novi motocikl!

Nije poenta na 0 km,vec na tome da je samo tvoj i da gazis prve metre sa njim.

Moze da bude i Tomos automatik ili Honda Gold Wing.

Da osluskujes svako sum na njemu i upijas zvuk vetra.

 

A onaj malo detalj od 9 godina,koji me zove Tata,je zanemarljiv.

Kada bih merio,verujem da je on bio srecniji sa novim motorom nego ja.

Prvi put sa ocem na jutrenje(po novi motocikl)

 

Negde oko 2-3 popodne,zvoni tel

Izvinjavaju se i pitaju da li mogu da posalju auto po mene.

Zavrsen je motocikl.

 

Naravno.

 

Crni BMW 5.

Sija se na Suncu.

Unutra laka Jazz muzika(da me opuste pred utovar)

Sedista kozna,mekana.

 

VIP ovca. Ne koza. Vec JA.

 

Dolazim tamo.

 

“Motocikl Vam je sredjen!”

 

1. Opran i izglancan
2. Kablovi namesteni i stavljeni na svoju poziciju
3. Prednja desna viljiska,tako mora da bude masna. Nov je motocikl. Izvadjena je i prekontrolisana.
4. Tocak - kompletno zamenjen. 

 

A sa cim ste ga zamenili?!

 

“Pa skinuli smo sa drugog ne raspakovanog motocikla.

Naravo,potpuno nov.

I da Vam napomenemo,prvi servis na 1000km je na nas trosak.”

 

Ćutim,gledam,upijam.

Da li da trazim objasnjenje?

Ne treba. Jasno mi je ili nije.

 

Odlazim...da malo vozim.

Suncan je dan. I eto razloga za smeh.

 

I samo da znate,ima jos.

Nije sve gotovo.

 

Tek sledi najbolje...

 

 

On 11/8/2018 at 1:12 AM, Sasha P said:

A sa cim ste ga zamenili?!

 

“Pa skinuli smo sa drugog ne raspakovanog motocikla.

Naravo,potpuno nov.

I da Vam napomenemo,prvi servis na 1000km je na nas trosak.”

 

Ćutim,gledam,upijam.

Da li da trazim objasnjenje?

Ne treba. Jasno mi je ili nije.

 

Odlazim...da malo vozim.

Suncan je dan. I eto razloga za smeh.

 

…

Sreća ili nesreća, 2018. god sam vrlo malo vozio.

Privatni problemi,poslovne obaveze i jednostavno tako bačene kockice mi nisu dozvolile da ove godine odem na planirano putovanje. Daleko.

 

Nekoliko lokalnih vožnji i krajnji bilans krajem septembra malo više oko 7000km.

Sredinom oktobra mi ističe godinu dana od prethodnog servisa.

Pravilo da se ne bi izgubila garancija je 10000km ili godinu dana od prethodnog servisa.

 

Iskreno,meni je posle mnogo vremena da radim servis na godišnjem nivou,a ne zbog kilometraže.

Prethodnih godina sam radio i po dva servisa godišnje.

Ali eto…te kockice.

 

Planirao sam službeno da odem do Zagreba pa da skočim do Slovenije,ali se sve pomerilo i prilikom jedne vožnje,pri pokušaju da promenim visinu i tvrdoću amortizera(ESA),ikone na displeju počinju stalno da trepere i ništa se ne dešava.

 

Slika treperi, nema tona, a amortizeri se ne miču.

 

Tada rešavam da zakažem servis kod loše poznatih i na još bolje poznatoj lokaciji.

Iskreno,ne znam zašto nisam zakazao servis kod onih drugih?

Blizu Hale Pionir.

Možda sam mazohista, a da toga nisam ni svestan.

Palim se na suze i bol.

 

U svakom slučaju.

Zakazujem servis za utorak,a pre toga dogovaram sa drugom da dođem na Taru.

Plan je bio da odem na dva dana i sa njim na Husabegu i KTM-u forsiramo off road staze po Tari.

Malo da vežbam,ali više da nučim.

 

Mali odmor za mene posle nekoliko ozbiljnih poslova.

 

Sunčan dan ovog oktobra,oteram motocikl i prilikom predaje naglasim momku na prijemu.(9h)

 

“Molim Vas,pogledajte mi ESU i amortizere,mislim da ima neka greška.

• Naravno. I da Vas obavestimo da na ovom servisu menjamo ulje u kočnicama.
• Kakva glupost??!! A što?
• Pa takva je procedura.
• Takođe Vas molim da mi javite kada je gotov motocikl,ali ja bih po njega došao oko 15h.”

 

Inače,nisam Vam napomenuo. Od nekoliko poznanika sam čuo da prilikom vožnje u njihov servis stavlaju malu oznaku na filter za ulje. Provera da li su ga uošte zamenili. I ja sam to uradio ovaj put.

Malo laka za nokte.

 

Odlazim u kancelariju,a zatim kući da spremim opremu za vožnju.

 

Oko 12h me zovu. Vaš motocikl je završen,dođite po njega.

 

Oko 14.30h,dolazi kolega po mene i u gepek kod njega pakujem svu opremu za off.

Dodatne čizme,kaciga,oklopi,štitinici za noge i vrat.

Pun gepek.

 

Dolazim na lokaciju.

Ugledam motor i sav sadržaj gepeka stavim pored njega.

 

Ulazim na prijem i dobijam račun.

Na računu stavka: “Usluga korišćenja dijagnostike!!!”

 

“Da Vas pitam,šta je bilo sa ESA i amortizerima?

 

Gospodine,sve je u redu,mislim da ste vi pogrešili.”

 

Uzimam ključeve,odlazim do motocikla,palim i shvatam da indikator za ESU i dalje ima svoj ritam koji je suprotan od uobičajenog.

 

Vraćam se unutra i počinjem da tihim tonom besnim.

 

“Kakav je to način da mi naplatite korišćenje dijagnostike,a i kako možete da naplatite nešto što niste koristili???!!!”

 

Čovek ćuti.

Zovi mi servisera i direktora.

 

Opet se okuplja konzilijum.

Teraju motocikl u garažu,a moje stvari ostaju da leže na zemlji.

 

5-10-15-20-30min

 

Vraća se ćutljivi gospodin:

“Znate,vama je crkao zadnji amortizer!

Brzo ga poručujemo i zamenjujemo”

 

Ćutim.

 

Da li Vi znate da sam ja krenuo na put?

Da li ste vi svesti da ste me danas,pre 4 sata pozvali i rekli da je sve u redu?

Da li je ikoga od Vas ode briga za mušterije,kupce i bezbednost?

Kada planirate da prestnete da me zajebavate?

 

Sad on ćuti.

Znam,prijalo bi mu da ga potapšem po ramenu.

 

Uzimam ključeve i počinjem da pakujem motor

Gledam amortizer. Radi. Ima kompresiju. Ima povrat.

 

“Gospodine,ja Vam ne preporučujem da idete na put.

Nije bezbedno.

 - Da li imate zamenski motocikl sa sva tri kofera?

 - Nemamo.

 - Onda je sve u redu,imam račun kao dokaz da je sa Vaše strane sve u redu i ispravno,a Vi mi javite kada stigne novi amortizer.”

 

Sedam na motor i odlazim. Besan!!!!

Naravno,vozim ka Tari.

A u glavi….ludilo. A desna ruka samo pulsira na gasu.

 

Stižem bez problema na lokaciju.

Provodim dva savršena dana i verovatno mirne glave odlučujem da čim zamenim amortizer stavljam ga u oglas i prodajem.

 

Nemam snage,nije to za mene.

Dajem toliko novca,za takav brend,za takav motocikl,a moram stalno da proveravam šta i kako.

Ne trebam da kontrolišem tuđi rad.

 

I još jedna sitnica,da li je neko od Vas menjao ulje u kočnicama?

E u tome je problem, ja jesam i znam kakva je kočnica kada se stavi novo ulje.

Tvrđa,preciznija,bolja.

E ova moja je bila ista. Možda sam subjektivan,ali ko mi garantuje da je ulje zamenjeno?

 

I da…ima još!

 Ne mnogo,ali definitivno nije kraj.

 

 

 

 

On 9/30/2016 at 10:12 PM, Cedo032 said:

Ovo mu je bio jedan od prvih motocikala.

 

Sent from my SM-G928F using Tapatalk

 

On 9/30/2016 at 10:04 PM, Cedo032 said:

Evo nekih slika iz njegovog albuma...

 

Sent from my SM-G928F using Tapatalk

Pozz druze, medju tvojim slikama vidim i sliku moga oca Kawasaki Z1000MK2 u jakni rokerici kaciga stoji na rezervaru motora. Slika je iz V.BANJE SIM Rally 1981.god.

[floyd 472 Napisano Decembar 26, 2018]

Uživam gledajući ove slike tvog oca pored starih dobrih gvozdenih konja! Ko je u ono vreme vozio takve motore bio je zaista junak i po. To nije tek tako moglo ni da se uveze, a uglavnom su kupovani kod Tussera (moguće je da nisam napisao pravi naziv) u Austriji i to je retko ko u to vreme mogao da priušti. Svaka čast za pokojnog oca i za pokretanje teme.