Jump to content

Moto Zajednica

Želeli bismo da nije tako ali...

Recommended Posts

  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

UVOD

 

Ovaj tekst već duže vremena stoji na mom kompjuteru. Pošto je došlo proleće i tema sigurnosti motorista postaje aktuelna, setim ga se, malo ga popravim i rešim da ga sada publikujem.

 

Inspiracija da ovo napišem se pojavila kada je moj sin Luka, tada 15-godišnjak, izrazio želju da vozi motor. Ćerka Sofija se pridružila tome i rekla je da mašta o skuteru. Neprekidno gledajući moju i Tanjinu radosnu fizionomiju kada govorimo o motorima, putovanjima i druženju sa bajkerima, mogli su da steknu utisak da je sve na dva točka samo dobra zabava. Na žalost, postoji i ona druga, tamna strana, koju svesno ili nesvesno potiskujemo i o kojoj uglavnom ne govorimo.

 

Ova tema je pokušaj da napravim kompilaciju pozitivnih znanja i iskustava o preživljavanju na putu. Pre prvog samostalnog izlaska na ulicu, budući bajkeri Sofija ili Luka će negde oko četiri ujutro morati sve ovo da izdeklamuju napamet.

 

Nadam se da tekst bude koristan (mojoj deci ali i) početnicima i onima koji se dvoume da li da voze motor. Za inspiraciju sam koristio priče kolega bajkera sa foruma i uživo, moje iskustvo i razne druge izvore. U tekstu sam citirao statističke podatke koji sam našao u istraživanjima pravljenim po svetu. Pošto takvih istraživanja nema kod nas, navedeni podaci su samo orijentir za našu situaciji.

 

Na forumu diskusije o nekim važnim temama veoma lako prerastaju u prepucavanje, često se izgubi fokus i ostaje neki osećaj nedorečenosti. To je sigurno zato što, kao i kod većine stvari u životu, ne postoji jedan pravilan odgovor već sve zavisi od hiljade različitih faktora. Ovde ću izneti moje lično mišljenje o nekim stvarima vezanim za bezbednost na putu. Zato će ova tema biti zaključana sve dok ne publikujem ceo tekst. Posle toga... raspali. Ako smatrate da nešto nije tačno ili je nepotpuno, dajte argumente i u saradnji sa nekim od urednika ću promeniti tekst.

 

Dakle, želeli bismo da nije tako ali...

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1
  • Podržavam 24

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Vožnja motora je veoma opasan hobi (sport, način prevoženja)

 

Verovatnoća da pogineš na motoru, po svakom pređenom kilometru, 30 puta je veća nego u kolima. U slučaju udesa, između prepreke i tvog tela nalazi se samo odeća i kaciga. Skoro svaka greška, tvoja ili tuđa, plaća se po bajkerskom cenovniku:

 

  1. Promocija: Poljubio si asfalt, tebi nije ništa a motor ostao neoštećen. Upravo si dobio besplatnu lekciju o primeni zakona fizike ili psihologije u motociklizmu.
  2. Jeftino si prošao: Motor je nagrabusio ali si ti prošao bez povreda. Kada se ovako nešto desi samo je pitanje količine keša potrebnog da se ponovo vratiš na dva točka. Sve što se novcem može kupiti manje je vredno od zdravlja i života. Obrati pažnju na to kako se metal lako savija a plastika guli. Napravi analogiju sa svojim kostima i kožom.
  3. Skupo si platio: Na sopstvenom telu si osetio tamnu stranu motora. U najboljem slučaju postaješ mini meteorološka stanica a u lošijoj varijanti biljka koju drugi treba da zalivaju. Rane i kosti nekako i zarastu ali ožiljci ostaju zauvek: spoljašnji i unutrašnji. Ako si u stanju da ponovo voziš i imaš želju da nastaviš, mnogo toga će ti proći kroz glavu. Možda sledeći put nećeš imati toliko sreće. Ovo ti je poslednja opomena pred isključenje.
  4. Ulaziš u crnu hroniku. Ti nemaš problem kada pogineš pošto si već mrtav. Problem imaju oni koji te vole i računaju na tebe.

 

Kao što naslov ove teme nagoveštava, mi bismo želeli da je vožnja motora samo uživanje u prelepim predelima, brzo prolaženje kroz gradsku gužvu, adrenalin koji udara u glavu posle nekoliko dobrih krivina... ali u realnom životu je mnoooogo drugačije. Svakom od nas se stegne grlo kada se otvori nova tema u crnoj hronici. Većina nas poznaje nekoga ko je poginuo ili završio u bolnici zbog svoje ljubavi prema dvotočkašima. Kad nas tuđa nesreća podseti na to šta može i nama da se desi, kreće preispitivanje: “Čemu sve ovo? Zašto se ovo tako često događa?”          

 

Mi bajkeri smo veoma skloni da okrivljujemo druge za nevolje na putu: bahate šofere automobila, lošu putnu infrastrukturu, nepoštovanje pravila... i u pravu smo u većini slučajeva. Ipak, ma koliko se žalili na sve to i glasno vikali, to neće promeniti fakt da bajkeri ginu i bivaju povređeni i to ne samo kod nas već i u razvijenom svetu. To je, na žalost, realnost sa kojom se potencijalno susrećemo svaki put kada isteramo našeg ljubimca na put. To je nerazdvojni deo naše bajkerske priče. Naravno, možemo da zatvaramo oči, da se pravimo da nije tako. Kada se desi sranje imamo pripremljen čitav arsenal komentara: “Eh, sudbina... ; Bahati idioti na četiri točka... ; Bilo mu je pisano...; Ja bih drugačije reagovao...”

 

Okrivljivanje drugih je veoma udobna pozicija da ništa ne preduzmeš – ja sam bajker i ja sam OK, strašno sam iznenađen i uvređen kad se desi sranje i uvek imam opravdanje. Takav stav nam uopšte ne pomaže.

 

Mnogo zrelija varijanta je da se suočiš sa neprijatnom realnošću, da pokušaš da je prihvatiš i da tražiš način da se boriš sa njom.

 

Pre nego što sedne na motor, svaki početnik i onaj koji ima dilemu da li da vozi, treba da odgovori samom sebi na pitanje: Da li sam spreman da prihvatim rizik u zamenu za zadovoljstvo koje pruža vetar u kosi? (A i to sa vetrom u kosi je precenjeno – kaciga je svuda u Evropi obavezna). Ako si spreman da prihvatiš rizik, šta ćeš da uradiš da taj rizik svedeš na minimum?

 

U daljem tekstu ću se pozabaviti nekim faktima vezanim za vožnju motora koji nam remete uživanje i kvare nam opšti doživljaj. Ove fakte smo, upravo zato što ih mrzimo, skloni da potiskujemo iz svesti... a ne bi trebalo.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 31

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Nije svako od nas rođen kao Valentino Rossi

 

Gubitak kontrole nad motociklom (bez učešća drugog vozila) je direktan uzrok 25% fatalnih nesreća dvotočkaša. Ovom procentu sigurno može da se doda i veliki broj onih koji bi, da su bolje vladali tehnikom vožnje, uspeli da izbegnu udes izazvan krivicom drugih.

 

Malo je onih koji imaju urođeni talenat, žive za motor i imaju priliku da se neprekidno usavršavaju. Ako si srećnik koji spada u tu kategoriju, za tebe onda važi samo jedno pravilo: pamet u glavu – ulica nije pista (niti Kepojebina). Kada ti je motor samo hobi, a dobar si, uživaj u svom talentu i razvijaj ga na odgovarajućem mestu a ne u saobraćaju. Ako si bolji od većine iz tvoje okoline a motor ti je opsesija, potrudi se da nađeš način da se profesionalno baviš moto sportom. Em svaki dan na motoru em ti neko plaća za to. Carski.

 

U realnom životu, najveći broj bajkera su srednje talentovani za vožnju. Dobra vest za sve nas “srednje” je da vožnja motora predstavlja veštinu koja može da se uči i usavršava.

 

Najlakše je da sedneš na ljutu mašinu i da na pravom putu odvrneš gas. Možeš da se zaletiš i do 300 ali to nije dokaz da znaš da voziš. Pravilno skretanje, kočenje, održavanje ravnoteže, kontrola gasa, vožnja po lošim vremenskim uslovima, izbegavanje panične reakcije, pozicija tela na motoru, ... sve su to znanja koja razlikuju dobrog bajkera od pozera ili optimiste. Ta znanja su uslov za sigurniju vožnju. Potrebno je sve to prvo da naučiš a zatim neprekidno da usavršavaš. Čast izuzecima ali većina auto škola ima za cilj da te pripremi da položiš ispit a ne da naučiš dobro da voziš. Kada dobiješ dozvolu, to je samo potvrda da legalno možeš da počneš da radiš na sebi i na svojoj tehnici.

 

Za svakog početnika je dobro da ima svog “mentora”, to jest nekoga ko iza sebe ima solidnu kilometražu i voljan je da pomogne. Ako taj neko prvog dana želi da te nauči kako da digneš motor na zadnji točak, savetuje te da ne nosiš kacigu ili vreme sa tobom koristi samo da bi pokazao koliko je on dobar... menjaj učitelja. Iskusan i neiskompleksiran bajker ti može pomoći da pravilno prohodaš na dva točka i da kasnije sam poletiš iz gnezda. BJB kurs sigurne vožnje, razne škole za obuku u zemlji i inostranstvu su najbolja investicija u tvoj hobi. Bolje je da znaš da voziš nego da računaš na sreću, elektroniku ili na zaštitnu opremu.

 

Kada naučiš kako se nešto radi pravilno, ostaju ti samo kilometri... Svakoga dana sa svakim kilometrom sve više napreduješ. Svakoga dana sa svakim kilometrom sve više napreduješ. Svakoga dana...

 

Nesreće se često događaju prilikom vožnje u grupi, kada je nivo veštine učesnika grupe šarolik. Oni malo neiskusniji ili manje vešti prelaze svoje granice komfora da ne bi zaostajali za čelom. Pogrešno i veoma opasno! Nije sramota biti manje vešt ili sporiji. Ego i sujeta su izuzetno nepoželjni saputnici na motoru.

 

Posebna opreznost i obuka treba da postoji kod zaljubljenih u takozvane R-ove. To je dinamit među nogama. Vozači super sport motora, na primer, u USA ginu četiri puta češće nego vozači drugih tipova motora.

 

Postoji jedan veoma opasan period u razvoju svakog bajkera a to je trenutak kada postaneš preterano samouveren. Verujući u svoje sposobnosti prestaješ da respektuješ motor, zakone fizike, uslove na putu... Ako još poseduješ motor koji ima razne sisteme koji misle umesto tebe, počinješ da prekoračuješ sopstvene granice. Pokušaj da prepoznaš ovaj trenutak kod sebe i smanji egzibicije - nisi besmrtan. Mala doza straha kod vožnje motora doprineće tvom zdravlju i povećaće broj kilometra koje ćeš da pređeš za života.

 

... a da... I taj Rossi... Bez obzira što je jedan od najboljih, ponekad i on poljubi asfalt.

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1
  • Podržavam 27

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Nisi sam na putu

 

Čak i ako odlično savladaš tehniku upravljanja motorom, to nije garancija da ti se ništa loše neće dogoditi. Ti si učesnik u saobraćaju i tvoj život i zdravlje su veoma često u rukama drugih. U više od 70% udesa motora, učestvovalo je i neko drugo vozilo.

 

Kada bi se svi (uključujući i tebe) pridržavali pravila i zakona, ne bi bilo toliko problema. Na žalost, stvarnost je drugačija. Niti se četvorotočkaši pridržavaju pravila niti mi bajkeri. Praveći saobraćajne prekršaje, svi mi sazdajemo nepredvidljive i haotične situacije i tada se dešavaju sranja.

 

Retko ko seda za volan automobila, kamiona, autobusa ili taksija samo da bi uživao u vožnji. Većina se jednostavno prevozi od tačke A do tačke B. Telom su u kolima a duhom negde drugde. Gledaju te a ne vide te. Problemi u kući i porodici, nezadovoljstvo na poslu, prazan račun u banci, bolest... to su samo neke od tema u glavama vozača koje odvlače pažnju i utiču na smanjenje koncentracije.

 

Jedna od najopasnijih stvari po nas bajkere su šoferi koji voze na autopilotu. Rade nešto drugo dok upravljaju vozilom: pišu sms, govore telefonom, doručkuju, pale ili gase cigaretu, popravljaju šminku, vade zeleno izmešu zuba, ćaskaju sa saputnikom...

 

Posebna kategorija su bahati vozači četvorotočkaša. Oni uvek žure, guraju se, seku ti putanju i prave sve vrste opasnih manevara. Potpuno su ubeđeni da poseduju nadljudski talenat za vožnju. Veoma često su to vozači koji voze tuđa (službena) kola i oni kod kojih je velika kubikaža vozila u obrnutoj proporciji sa IQ-om.

 

Bahate treba razlikovati od psihopata na putu. Psihopate su osobe koje ne misle o posledicama onoga što čine već samo žele sebi da pruže trenutno zadovoljstvo (da isteraju svoju pravdu, dokažu svoju nadmoć). Ispoljavaju agresiju, ne brinu za svoj i tuđ život, neprekidno su u konfliktu sa okolinom. Procenat ovih “bolesnika” je u svakom društvu konstantan ali se u nekim državama većina takvih nalazi u zatvoru ili na psihijatriji. Kod nas se slobodno šetaju i voze iza tebe.

 

Psihopata se treba čuvati jer ih svakodnevno srećemo. Neće ni okom trepnuti a namerno će ti iseći put; pritisnuće te uz bankinu zbog sopstvene zabave; bez dileme će proći kroz crveno da pokaže ko je gazda; namerno će krenuti da pretiče bez obzira što mu ti ideš u susret; protutnjaće na 10 milimetara od tebe sa 200... i svo vreme će te bezobrazno gledati. Najbolje se oseća kada vidi strah u tvojim očima.

 

Ovde nema pomoći. Najlošiji scenario je da sa takvim likovima isteruješ pravdu. Posledice mogu da budu vrlo loše bez obzira da li si ti njega dozvao pameti ili on tebe.

 

Ne treba da se lažemo, sve ove vrste ponašanja kod vozača četvorotočkaša prisutne su i kod nas bajkera. I kad krene lud na ludog...

 

Kako god okreneš, u ratu na putevima najlakše žrtve smo mi. Ono što bi kod sudara dva automobila prošlo kao lako čukanje, nas koji nismo zaštićeni metalnim oklopom, to može skupo da košta. Kada si na motoru i imaš udes, 40 puta je veća šansa da pogineš nego ako si u kolima. Bajkerska mudrost: Kada pogineš ili se povrediš, nije važno ko je bio kriv.

 

Iskusniji bajkeri tvrde da je najbolja strategija preživljavanja na putu predviđanje situacije ispred i iza sebe i to nekoliko koraka u napred. Pretpostavi najgori mogući scenario i ne računaj na druge već samo na sebe.

  • Sviđa mi se 2
  • Hvala 1
  • Podržavam 28

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Bajkeri su ZAISTA manje vidljivi od drugih učesnika u saobraćaju

 

Narodna mudrost veli da što si manji, to te teže vide. :takoje: Silueta motora je manja od ostalih, lako nas zakloni automobil ili kombi, naš jedan far se gubi u moru sijalica koje blješte, često se pojavimo tamo gde nas niko ne očekuje... Ono omraženo: “Izvini nisam te video”, u mnogim slučajevima nije samo bahatost već prosta posledica fizičkih zakona i funkcionalnosti oka.

 

Takođe, što je objekt manji, teže je proceniti njegovu brzinu. Ako prosečan vozač automobila u daljini vidi svetlu tačku koji se približava, teško može da proceni brzinu nadolazećeg objekta... i često donosi pogrešnu odluku.

 

Kad si na motoru vozi tako da budeš primećen. Potrudi se da nisi zaklonjen iza drugih vozila; ako ti nemaš dobru preglednost, znači da ni tebe ne vide; ne nabijaj se iza visokog automobila po sredini već tako da te vidi u ogledalima sa strane, posebno budi oprezan kada naglo menjaš putanju - čak i ako neki vozač četvorotočkaša svakih par sekundi gleda u retrovizor, tih par sekundi je dovoljno da se ti motorom pojaviš ni od kuda....

 

Što se tiče odeće, nosi opremu koja ima svetle elemente a noću fluorescentne površine. Po mraku i po kiši poželjno je da “blještiš.” Bez obzira što je zabranjeno, preko dana vozi sa dugim svetlima. Ako je moguće, pokušaj da napraviš kontakt očima sa vozačima četvorotočkaša. Kada bleji na okolo, pali cigaretu, govori telefonom, bradu drži iznad volana... računaj na to da te nije video.

 

U stvari, računaj uvek na to da te neko nije video. Bajkeri sa dugim stažom tvrde da treba da voziš kao da si nevidljiv.

 

Korisno je i da te čuju. Do duše, ako Mile u kolima odvrne disco na max, džabe ti je i Akrapovič i  brodska sirena. Ipak, ne smeta da bipkaš kada god misliš da neko treba da obrati pažnju na tebe. Nemoj da legneš na sirenu osim ako nisi raspoložen za fajt.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 19

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Moto oprema nije samo modni detalj

 

Uopšte nije prijatno da na plus 30 navlačiš na sebe jaknu, kacigu, rukavice, čizme, pantalone sa protektorima... ali to radiš zbog sebe.

 

Kaciga je skoro svuda u svetu obavezna. Zašto? Zato što posledice njenog nenošenja čak i pri blagom padu mogu da budu fatalne. Statistika kaže da je 80% smrti na motoru direktna posledica povrede glave. Dovoljno je da spokojno voziš po kraju, naletiš na fleku od ulja ili dizela, proklizaš do bankine i puče glava ko lubenica. U slučaju udarca, ako ne postoji ništa šta bi amortizovalo kinetičku energiju (to je osnovna funkcija kacige), mozak zbog inercije nastavlja da se kreće, dolazi do njegovog nagnječenja i ćao si. Naravno, kaciga nije svemoćna ali se smatra da njeno nošenje smanjuje rizik od povreda glave za 50%.

 

Kaciga ima i drugu korisnu funkciju – čuva te od raznih letećih objekata kao što su kamenčići, bube, delovi koji otpadaju sa drugih vozila... Ako nosiš jet kacigu i pri brzini od 80km/h tvoja brada doživi bliski susret sa nekim većim insektom, garantovano sledećeg dana odlaziš da kupiš full-face ili flip-up. Da se razumemo, i jet kacige rade posao ali samo ako imaš sigurne garancije da nećeš pasti na bradu ili ako ti vilica i zubi nisu od prioritetnog značaja.

 

Kaciga te štiti i od loših vremenskih uslova: sunce kad upeče teme, kiša kad počne da ti se sliva u nos, vetar da ti ubacuje pesak u oči... Poslednje što bi želeo dok pada grad je da budeš gologlav.

 

Oni koji obožavaju da prejebu sistem, veoma često drže kacigu na glavi ali je ne vezuju. Jesu zeznuli policiju ali i sebe... Otkopčana kaciga nema veliku funkciju (osim za insekte). U većini slučajeva (zbog inercije), nevezana kaciga prosto spadne sa glave i odleti pre nego što se glava susretne sa preprekom.

 

Kod kupovine kacige osnovni faktor je stepen zaštite koji pruža. To se može proveriti na http://sharp.direct.gov.uk. Za malo novca može se kupiti sigurna kaciga. Ukoliko imate potrebu i finansijskih mogućnosti, dodatne udobnosti povećavaju cenu: dobra ventilacija, kvalitet izrade, dekoracija, zvučna izolacija, prestižan brend....

 

Što se tiče ostale opreme, ona po zakonu nije obavezna ali je veoma poželjna.

 

Stvar je veoma jednostavna - što više zaštite imaš na sebi, sigurniji si. Ako si skoro ušao u svet na dva točka i kupio motor, obično ti u budžetu ne ostaje mnogo novca za opremu. To je opasan tenutak – em si početnik em si slabije zaštićen. Često se postavlja pitanje kojim redosledom kupovati opremu. Na ovo pitanje nije teško dati pravilan odgovor pod uslovom da tačno znaš kakvu nezgodu ćeš, ne daj Bože, imati: da li ćeš pasti na ruke, na kolena, na glavu, da li će ti motor prignječiti nogu, da li ćeš se klizati po asfaltu... Pošto, naravno, ne možeš znati kako češ pasti, jedini pravilan savet je: Uvek i svuda nosi kacigu, odeću sa protektorima, rukavice i moto obuću - drugim rečima sve. To su pravila igre a od tebe zavisi koliko ćeš ih poštovati i koji deo tela si spreman da žrtvuješ.

 

Ovde je važno dodati još nešto. Kakva god da je oprema, ona te ne čini besmrtnim. Princezi Dijani nije pomogao ni ceo sofisticirani sigurnosni sistem Mercedesa S klase kada je sa 150 njen auto udario u betonski stub. Zamislite šta bi se desilo sa bajkerom u toj situaciji. Dobra oprema bi ga samo sačuvala u jednom komadu da ga ne sakupljaju po ulici... a verovatno ni to.

 

Nošenje moto opreme je možda dosadno ali je isto kao i prezervativ – u jednom trenutku navikneš na njega, skoro da ga ni ne primećuješ a znaš da te čuva od raznih neželjenih posledica.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 19

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Prednosti motocikla su upravo ono što nas najčešće dovodi u opasnost

 

Motor veoma lako probudi Supermena u svakome od nas. Ipak, količina adrenalina je obrnuto proporcionalna racionalnom razmišljanju i sigurnoj vožnji.

 

Evo nekih od opasnih prednosti.

  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 12

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

a) Dva točka

 

Mnogi vožnju motora upoređuju sa letenjem. Takvom osećaju najviše doprinosti fakt da ne skrećeš okretanjem kormana nego obaranjem motora. Celo telo prati to lelujanje na levo i na desno i imaš utisak da se suprotstavljaš sili gravitacije. Fenomenalno. Sa druge strane, dva točka su nestabilnija od četiri. Logično. Veoma lako se gubi ravnoteža i kontakt sa podlogom. Profesionalci padaju čak i na strogo kontrolisanim uslovima staze a da ne govorimo o prosečnom bajkeru u saobraćaju, gde iza svake krivine može nešto neprijatno da ga iznenadi.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 17

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

b) Ubrzanje

 

Neverovatan osećaj. Zbog svog odnosa snage i težine, čak i motori srednje kubikaže bolje ubrzavaju od nekih tzv. sportskih automobila. http://www.zeroto60times.com Kako samo to kida... ali na žalost, može i da te otkine.

 

Evo jedan primer koji je svako od nas doživeo. Izborio si se za prednju poziciju na semaforu. Do tebe u levoj traci tip sa tuningovanim Golfom (Dvojka). Gleda te preko naočara za sunce a brk mu se smeši dok turira ljutu mašinu. Ti ga, naravno, ignorišeš ali... “klik”, diskretno ubaciš u prvu. Srce počinje brže da ti lupa a ruke da se znoje. Pali se žuto... raketa! Zeleno svetlo se još nije upalilo a ti si već deset metara ispred njega. Dok nesuđeni Fanđo pod maksimalnim gasom pokušava da ubaci u drugu, ti se već približavaš sledećem semaforu. Kroz glavu ti prolazi njegova napaljena faca dok te je izazivao... Pobednički osmeh na tvom licu... Kako si ga samo oladio!

 

Sve ovo je OK - ko ga je terao da se kači sa motorom. Problem nastaje ako neko u poprečnoj ulici prođe na žuto ili sveže crveno. Ispaljujući se, veoma lako možeš da se nađeš na nišanu nekog Mercedesa. Postoji opcija i da baja u levoj traci želi da skrene u desno a ti mu se nalaziš na planiranoj putanji. Ako je mokro, horizontalna signalizacija (čitaj masna bela farba na asfaltu) je klizava. Kad naglo daš gas, zadnja guma lako prošeta levo-desno po zebri i ti si na zemlji.

 

Kada već spominjem raskrsnicu, treba reći da se više od pola udesa motora dogodi na ukrštanju puteva. Mislite o tome. Kada ulazite u raskrsnicu uključite dodatne radare, smanjite gas i uopšte ne računajte na to da imate prednost.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 15

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

c) Obrtni momenat motora u kombinaciji sa brzinom

 

Ova karakteristika motora je veoma zabavna ali i naročito korisna kod preticanja. Nekoliko odvrtanja gasa i već si na čelu kolone automobila koju predvodi baka u Renou Twingo. Sam fakt da za nekoliko sekundi možeš da izađeš u suprotnu traku, pretekneš auto i da se vratiš u svoju traku prosto te mami da to neprekidno radiš. Zašto bi udisao izduvne gasove vozila ispred sebe? Pitaš se zbog čega je postavljena puna linija kad ti bez problema možeš da pretičeš na ovom parčetu puta. I onda jednog dana ukapiraš da skoro svo vreme pretičeš, ignorišeš belu debelu i ne smanjuješ gas kada se ispred tebe pojave “inferiorni kavezari”.

 

Evo samo nekoliko loših scenarija koji mogu da se odigraju kod ovakvog stila vožnje: naglo ubrzaš i zadnji točak ti prokliza na beloj crti; u suprotnoj traci su kolotrazi pa ti oni odrede pravac kretanja a ne ti; neko iz kolone automobila reši da pretiče a do pre par sekundi nije bilo nikoga u retrovizoru; malo dalje je oštra krivina a ti si u punom gasu; vozilo koje pretičeš želi da skrene levo a ti si se pojavio iznenada; vozilo na čelu kolone se zaustavlja da propusti nekog iz poprečne ulice... Koliko samo bajkera je nastradalo na ovaj način...

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 18

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

d) Male dimenzije motora.

 

Pošto si manji i mobilniji, imaš dovoljno mesta da se provučeš, da obiđeš, pretekneš, da se prestrojiš, uguraš... Zašto bi vozio motor ako treba da se krećeš kao automobil?

 

Da, bajkeri te vrste manevara rade svuda u svetu. To su najčešće kretanje u istoj traci sa automobilom (line spliting) i prolazak između dve kolone koje stoje (filtering).  U nekim razvijenijim zemljama, iako je zakonom zabranjeno, postoji nepisano pravilo da se ostavi prostor za prolazak motora. Kada bi u Parizu ili Rimu svi motoristi seli u kola nastao bi totalni krkljanac a parking bi mogao da se nađe – nikad. To drugi šoferi znaju i zato su tolerantni.

 

Kalifornija je, na primer, država gde su line spliting i filtering od skoro legalni. Od kada su ovo dozvolili, za 30% se smanjio broj udesa u kojima se auto zakuca u motociklistu koji stoji na začelju kolone. Finalni rezultati ovog eksperimenta u Kaliforniji mogu pozitivno na utiču na druge države u svetu jer se na mnogim mestima diskutuje o većoj liberalizaciji pravila za motore. Možda jednoga dana naši unuci...

 

Tako je to po negde u svetu a kako je kod nas? Osim što možeš platiti kaznu, veoma je rizično provlačiti se jer je malo onih koji bi se dobrovoljno pomerili desetak santimetara u desno ili u levo. Kada te vide u ogledalu, pojedinci se sklanjaju samo zato što se boje da im ne ogrebeš auto i pobegneš. Na žalost, puno vozača neće namerno da te pusti da prođeš. Što ti da prolaziš a on da truli u gužvi? 

 

Treba imati na umu da je provlačenje između kolona koje stoje manje opasno od kolona koje se kreću. Ipak, ako naletiš na “pravilnog čoveka” i tada ti se može dogoditi neprijatnost: da pokupiš sadržaj pepeljare u krilo, da taj otvori vrata, šatro, da bi se rashladio (ili pjuno), putnik može da reši da izađe iz taksija... Ako si već rešio da se “filtriraš”, ne vozi brže od 20-30km/h i širom otvori oči. Ruka spremna na kočnici.

 

Očigledno je - to što je motor mali omogućava ti da se lakše krećeš u gradskom saobraćaju i da se provlačiš tamo gde drugi ne mogu. Ipak, treba da ti je jasno da je to zakonom zabranjeno i ako se nešto dogodi, ti ćeš biti kriv. Kada se neko pomeri da prođeš ili ti ostavi mesto, to je samo odraz njegove dobre volje – niko nije dužan da se sklanja. Ako se to ipak dogodi, smatram da je lepo i vaspitano da mu klimneš glavom ili mahneš rukom u znak zahvalnosti. Osetiće se dobro i verovatno će sledeći put to ponovo uraditi.

 

Izvan grada, mala širina naših motora daje nam nepojmljive za automobil prednosti (iskušenja). Na iole širem i preglednom putu, između dva automobila koji se kreću jedan drugom u susret postoji dovoljno prostora da prođeš. Još ako imaš motor koji to može brzo da uradi, ruka te sama vuče da odvrneš gas. Kada se nađeš u sendviču, to je jako opasno! Udari vetra sa dve strane, promena pravca vožnje od strane vozača auta (da bi izbegao rupu, na primer), sužavanje puta... sve to remeti milimetarsku preciznost tvog provlačenja i eto nevolje. Radi to ili nikada ili samo ako je ispred tebe neko ko te je video u ogledalu i pomerio se skroz u desno. Međutim, ni tada nisi siguran da li se dotočni pomerio da bi te propustio ili je slučajno okrenuo volan dok je tražio gde mu je pao žar iz cigarete.

 

Ovo su samo neki od primera gde dobra strana motora lako prelazi u opasnu.

 

Jasno je, naša omiljena igračka nas neprekidno izaziva jer može više, brže i jače. Vozeći motor, mi krotimo divlju zver pod nama ali i u nama. Ne kaže se džabe, snaga nije ništa bez kontrole.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 14

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Mi bismo želeli da nije tako ali...

 

Alkohol nije kompatibilan sa vožnjom motora

 

“Kad popijem bolje vozim.” To je čista glupost. Kad popiješ ti samo imaš utisak da bolje voziš, "postaješ hrabriji" i radiš stvari koje ne bi pravio kada si trezan. Mala količina alkohola ti odveže jezik, popuste ti barijere i postaješ komunikativniji. Kada je društvo i zezanje u pitanju, to je u redu ali kada voziš nešto sa dva točka, to je recept za tragediju.

 

Alkohol se veoma brzo apsorbuje i preko krvi dolazi u direktan kontakt sa nervnim ćelijama. Pošto spada u takozvane neurodepresore, alkohol usporava brzinu nervnih impulsa u celom nervnom sistemu. To za posledicu ima produženo vreme za reakciju, zamagljen vid, konfuzno mišljenje, poremećaj ravnoteže, opuštanje mišića... Šta predstavlja zakasnela reakciju od samo jedne sekunde pri brzini od 100 km/h? Znači da si prešao 28 metara a da ništa nisi napravio. Prosečno vreme koje motorista ima na raspolaganju da izbegne udes je oko 2 sekunde!

 

Fakt je i da efekat alkohola zavisi od genetike, kilaže, starosti, pola - neki ljudi se brže napiju od drugih. Mnogi to koriste kao izgovor, pošto su, jelte, otporniji na alkohol. Na žalost, ortopedije i mrtvačnice su pune onih što dobro podnose alkohol... i njihovih žrtava. Frapantan je podatak da je u 33% udesa sa smrtnim ishodom u USA motociklista bio pod dejstvom alkohola. Naročito su opasni neradni dani i noć.

 

Samo jedno pivo? Skoro je nemoguće odgovoriti na pitanje šta je dopustiva granica alkohola u krvi. Nije problem u jednom pivu, problem je što to jedno pivo kod različitih ljudi izaziva različitu reakciju organizma. Gde onda preseći? Ova nedoumica je dovela do toga da postoje različiti zakoni u svetu. Nultom tolerancijom se štite oni koji loše podnose alkohol ali se uskraćuje zadovoljstvo onim otpornijim. I obrnuto, kod viših dopuštenih nivoa, iako je u okvirima zakonskih normi, nekoga dva piva mogu dobro da uspavaju.

 

Ma koliko banalno zvučalo, taksi je jeftiniji od života i zdravlja.

  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Motor je osetljiv na meteorološke uslove

 

Može zvučati paradoksalno ali istraživanja pokazuju da je izuzetno mali broj udesa motora direktno izazvan lošim vremenskim uslovima. Loše vreme je samo otežavajuća okolnost a uzroci udesa su standardni: oduzimanje prednosti, neprilagođena brzina, gubitak kontrole, nepravilno preticanje...

 

Verovatno su motoristi jedni od malo pristalica globalnog zagrevanja. Kada bi uvek bilo oko 25 sepeni, sunčano, suvo, bez vetra... gde bi nam bio kraj. Na žalost motorista a na sreću čovečanstva, nije tako.

 

Loše vreme još više komplikuje i onako komplikovan život nas bajkera. Evo par primera.

 

Početkom ili krajem sezone asfalt je prilično hladan. Zbog niske temperature, hemijski sastav guma se menja i one postaju tvrđe i plastičnije. Sve to vodi do slabijeg prijanjanja za asfalt (smanjenje trenja između gume i podloge) i veoma lako dolazi do proklizavanja. Zaustavni put je mnogo duži. Ugao obaranja motora kojim se u normalnim uslovima ponosiš, kada je hladno, taj ugao postaje opasan. Kada je hladno sve treba raditi kao u slowe motion-u: lagano dodavati gas, postepeno i ranije kočiti, sporije ulaziti u krivinu... Svaki nagli pokret remeti ravnotežu, vodi do proklizavanja i može doći do pada. Najopasnije je kada se kreće u vožnju jer se gume nisu još uvek zagrejale.

 

Mi bajkeri smo u stvari dosta komplikovani - ni kad je mnogo toplo nije nam idealno. Postoji jedna granica iznad koje postaje neprijatno da se vozi. Do 30-tak stepeni, strujanje vazduha prija i rashlađuje ali iznad te temperature već imaš osećaj da je neko uključio kalorifer i usmerio ga ka tebi. Tada dolazi do velike dehidratacije organizma i postoji opasnost da doživiš kolaps (toplotni udar). Pri velikim vrućinama treba praviti češće pauze i piti što više vode.

 

Iako je poljoprivrednici vole, nama ni kiša ne valja. Naravno, to nije zato što smo od šećera već zato što ne možemo do kraja da uživamo. Osim što nas drugi lošije vide i treba da povećamo pažnju, nervira nas i to što baš danas nismo poneli kišno odelo sa sobom. Neverovatno kako postaje hladno kad si natopljen vodom a krećeš se na motoru. Ipak, najveći problem vožnje po kiši je nestabilnost motora na mokroj podlozi i duži zaustavni put. Dva točka na klizavoj podlozi su mnogo nestabilnija od četiri. Ovde važe ista pravila kao kod hladnog kolovoza: lagano dodaj gas, postepeno koči, sporije ulazi u krivinu i manje naginji motor.

 

A tek kad duva vetar... Mnogi bajkeri koji su imali to zadovoljstvo da voze po olujnom vetru smatraju da je to najopasnije od svega što te može zadesiti na dva točka. Baca te kao grančicu. Voziš uz desnu ivicu i već sledećeg trenutka vazdušni udar te nosi u suprotnu traku... Vozio sporo ili brzo, isto ti je. Najbolji savet je, nađi neku kafanu i skloni se dok se vetar malo ne smiri.

 

Za borbu sa lošim vremenskim uslovima, osim načina vožnje, postoje i razna druga rešenja. Neka od njih se odnose na dodatnu opremu motora a druga na odeću motoriste. Da, sve to dosta pomaže ali na kraju krajeva, uvek poslednju reč imaju zakoni fizike. Voziš super mega ultra mašinu sa skupim elektronskim sistemom za kretanje po kiši, na “nogama” imaš gume poznatog proizvođača koje su se najbolje pokazale na testu i... i opet možeš da poljubiš asfalt ako si prebrzo ušao u krivinu.

 

Zaključak ovog poglavlja je da loše vreme nije nešto što nas treba sprečiti da vozimo. Mnogi bajkeri voze svakoga dana tokom cele godine bez obzira da li padaju sekire ili ne. Važno je da se smanji divljanje, da se nosi odgovarajuća oprema i da se proceni koliko fizičko i zdravstveno stanje organizma to može da podnese.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 10

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Stanje puteva je takvo kakvo je

 

Mi živimo u siromašnoj zemlji i putna infrastruktura je adekvatna tome. Ništa ne treba da nas iznenadi: ukraden poklopac šahte na sred ulice, iščeznuo znak, izlizana (ali zato klizava) horizontalna signalizacija, tramvajske šine koje štrče, pokvaren semafor, masne fleke, udarne rupe, kolotrazi, zakrpe, neravnine... U razvijenom svetu ovakvi problemi su uzrok veoma malog procenata udesa motora. Kod nas je taj procenat sigurno mnogo veći.

 

Pošto ne postoji čarobni štapić koji bi naše puteve pretvorio u Italijanske, jedina varijanta je živeti sa ovim i biti spreman na svakakva iznenađenja. Vežbajte naglo kočenje, kaunterstiring za izbegavanje prepreka, usporite kada je to neophodno... naravno, uvek postoji opcija i da kupite enduro motor... ili još bolje nekog terenca. Lada Niva se, pored Land Cruisera, pokazala kao idealno vozilo za naše puteve.

 

Druga varijanta je da se preselimo u neku bogatiju državu. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, 91% svih poginulih u saobraćaju su iz siromašnih ili srednje razvijenih zemalja a u isto vreme po putevima tih zemalja se kreće svega 50% svih vozila na svetu.

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Imidž bajkera utiče na našu sigurnost

 

Imidž je emotivna kategorija. Od toga da li prema nečemu gajiš pozitivne ili negativne emocije, zavisi i to kako ćeš se prema tom nečemu odnositi. Kada neko ima pozitivan imidž, potrudićeš se da mu pomogneš, da pokažeš solidarnost prema njemu, lakše se stavljaš u njegovu kožu. Sa druge srane, kada nekoga ne podnosiš nećeš se truditi oko njega, ignorisaćeš ga i bićeš čak spreman da mu napakostiš ako ti se ukaže prilika.

 

Kao što nas nervira kada četvorotočkaši prave prekršaje, tako i njih nervira kada mi to radimo (a, ruku na srce, uopšte nismo anđelčići). Imidž bajkera nigde nije na visokom nivou. Masovno je prisutan stereotip o bajkeru: to je onaj koga čuješ iz daljine, za kratko ga vidiš jer proleti kao munja a posle čitaš o njemu u crnoj hronici. Koliko puta smo pročitali komentare ispod vesti o nesrećama motociklista: sami su krivi što su seli na to čudo; tako im i treba kada divljaju; donori... Od ljudi sa takvim stavom nikada nećeš doživeti ništa pozitivno na putu.

 

Postavlja se pitanje kakav imidž bajkera bi bio poželjan da bismo bili sigurniji. Jedni smatraju da drugi vozači treba da nas se boje i da se sklanjaju kada se mi pojavimo. Treba da budemo bad guys. Ovo je zasnovano na površnoj logici. Na žalost, niti je svako od nas agresivan pa da je u stanju da podržava ovaj imidž (da lomi ogledala, baca svećice na šoferšajbnu, da staje da se bije...) niti je to neko dugoročno rešenje. Šta ako druga strana reši da je bilo dosta terora motociklista i krene u akciju kojoj je cilj da se mi plašimo četvorotočkaša? Takav bi rat bio samo na našu štetu. Koliko god da smo opasni momci, oni što sede u metalnom oklopu su jači i zaštiteniji od nas. Ja lično ne bih voleo da se noću u nekoj nedođiji iza mene pojavi vozač kombija kome su prošle nedelje bajkeri polomili oba retrovizora.

 

Umesto da nas doživljavaju kao varvare, bolje je da nas vide kao ljude od krvi i mesa koji uživaju u svom hobiju i osećaju slobode, ravnopravne učesnike u saobraćaju pa čak i kao ugroženu vrstu koja radi nešto korisno: mi manje zagađujemo okolinu, manje trošimo benzin, smanjujemo gužve u saobraćaju, ne uništavamo asfalt, štedimo parking mesta... Potrebna je i dodatna edukacija da bi naučili da je motor nestabilniji, da je potrebno više veštine za vožnju motora, da smo izloženiji povredama i da smo tu negde iako nas ne vide... Na kraju krajeva, bolje da pažljivije gledaju nego da nas celog života nose na duši.

 

Za nas bi bilo idealno da što veći broj onih koji nas danas ne podnose prihvate vožnju motora kao nešto pozitivno i da čak eventualno reše i sami da voze. Što je više motorista na drumu - veća je svest o tome da postojimo. Postoji istraživanje koje pokazuje da vozači četvorotočkaša koji i sami voze motor ili imaju nekog bliskog ko je bajker, veoma retko učestvuju u udesima sa motrom. Više obraćaju pažnju na nas i pokazuju veću empatiju.

 

Dakle, ne potcenjujte snagu dobre reputacije i pozitivnog imidža bajkera.

  • Hvala 1
  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Vožnja motora je skup hobi (sport, način prevoza)

 

Ovaj faktor itekako utiče na bezbednost nas motorista. Da bi bio na dva točka, osim cene samog motora, moraš biti spreman da plaćaš benzin, putarine, redovno održavanje, popravke, dodatnu opremu, moto garderobu, gume, zamenu ulja, registraciju, poreze, osiguranje... Sve to jako mnogo košta i zato smo često prinuđeni da pravimo kompromise koji, na žalost, u nekom trenutku mogu da nam se obiju o glavu.

 

Ako se upuštaš u vožnju motora, pomisli prvo da li ti ili tvoj “sponzor” imate mogućnosti da sve to ispratite. U određenim periodima života neke druge stvari imaju mnogo veći finansijski prioritet: zbrinuta porodica, školovanje dece, lečenje... Zašto bi bio problem da se motor ostavi za neka bolja vremena? Mnogo je pametnije ne voziti nego voziti tehnički neispravnu mašinu, neregistrovanu, bez osiguranja i bez opreme. Posledice toga mogu da budu loše, veoma loše...

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

I tako... U dve reči, to je bilo to.

 

Postavlja se pitanje: Šta sada? Šta da radimo sa svim ovim informacijama? Odgovor na ovo pitanje, zavisi od tebe. Različiti ljudi na različit način reaguju na opasnosti koje nosi vožnja motora.

 

Jedni prosto odluče da zaborave motor... i to je sasvim u redu. Kao što smo rekli, postoje mnogo važnije stvari u životu: porodica, posao, prijatelji, briga za druge, ljubav... Zašto sve to dovoditi u pitanje zbog ličnog zadovoljstva? Verujem da bi skoro svako od nas batalio ovaj hobi kada bi 100% znao da će zbog njega ispaštati oni do kojih mu je stalo u životu.

 

Drugi su potpuno svesni svih ovih opasnosti, ali pošto vole motor i ne žele da ga se odreknu, reše da se prepuste sudbini... i onako je sve najbolje u životu ili nelegalno ili nemoralno ili goji. Ovome može da se doda ...ili je opasno (motor). Ovakav tip ljudi kažu sebi “motor mi je uživanje i ako mi je suđeno...” i nastave po starom.

 

Treća grupa bajkera namerno paradira opasnostima koje nosi motor. Hvale se kako voze pijani, opremu ignorišu, motor im postaje sredstvo egzibicionizma i pothranjivanja sopstvene sujete. Umiru za tim da čuju rečenicu: “Ti stvarno nisi normalan...”

 

Četvrta grupa reaguje proaktivno i traži odgovor na pitanje:

 

Šta JA mogu da uradim da bih smanjio verovatnoću da nastradam na motoru?

 

Po meni, ovo je najbolji i najodgovorniji pristup. Naravno, čak i kada se trudiš da sve stvari maksimalno držiš pod kontrolom, ne možeš da budeš 100% siguran... ali... ruku na srce, to važi i za sve druge stvari u životu.

 

Dakle, pamet u glavu, kaciga na glavu a egzibicije ostavi za pistu... ili Kepojebinu. Naravno, misli i o svemu ostalom. Jednog dana će ti bezbedna vožnja postati rutina i tada ćeš moći još više da uživaš u predivnim trenucima na dva točka.

 

Da su nam široki putevi zemaljski.

 

Srećan početak sezone!

  • Sviđa mi se 2
  • Hvala 2
  • Podržavam 30

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 3697 postova
  • Lokacija: NS
  • Motocikl: Deutschland ūber alles

Svaka čast na odvojenom vremenu za ovo pisanje. Rekao bih da se nema ovde šta puno dodati osim što je možda bitno početnicima ali i onim iskusnijima skrenuti pažnju da se često nesreće događaju i zbog pokazivanja m..da prilikom vožnje u grupi. Na neki način si to i napisao ali po meni nije loše još jednom eksplicitno podvući da nije sramota biti manje vešt ili sporiji i da je ego ili sujeta izuzetno nepoželjan saputnik na motoru.

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svakom po zasluzi, 11167 postova
  • Lokacija: NBGD - KN04ET
  • Motocikl: Honde Transalp, plavi i narandžasti, oba za dečake

Svaka čast Nešo i hvala na vrlo korisnim savetima!

 

Iskreno, većinu ovoga što si napisao upravo smo slušali na BJB Kursu bezbedne vožnje što znači da su ovakvi saveti baš univerzalni i uvek aktuelni.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1100 RT

Свака част...прелистао сам на брзину..јер сам на послу. Поподне ћу на тенане..једва чекам!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Svaka čast šampione!  :sampion:

 

Samo se sa jednom stvari ne bih složio, ali promenio je ili ne, neću ulaziti ni u kakvu raspravu, jer je sve što si napisao jako dobro i poučno.  :takoje:

 

Imidž bajkera utiče na našu sigurnost

 

... da je naš zaustavni put duži ...

 

P.S. Ovaj deo "Imidž bajkera utiče na našu sigurnostsam ostavio da znaš na koji post mislim, a ne zato što se ne slažem. Tačnije, apsolutno se slažem sa tom izjavom.

Dobro si to video. Ispravljeno. :takoje:

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 815 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Svaka čast na odvojenom vremenu za ovo pisanje. Rekao bih da se nema ovde šta puno dodati osim što je možda bitno početnicima ali i onim iskusnijima skrenuti pažnju da se često nesreće događaju i zbog pokazivanja m..da prilikom vožnje u grupi. Na neki način si to i napisao ali po meni nije loše još jednom eksplicitno podvući da nije sramota biti manje vešt ili sporiji i da je ego ili sujeta izuzetno nepoželjan saputnik na motoru.

Dodao. Hvala na sugestiji.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se ulogujte da biste postavili komentar

Morate biti član zajednice da biste mogli ostaviti svoj komentar.

Pridružite se!

Napravite svoj nalog u našoj zajednici. Vrlo je lako!

Registrujte novi nalog

Ulogujte se

Imate nalog? Ulogujte se ovde.

Ulogujte se odmah

  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.




×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja