BALKANSKE DRŽAVE... 1 dio

[honda silver wing 148 Napisano Decembar 31, 2015]

BALKANSKE DRŽAVE 1

SRBIJA-BUGARSKA-GRČKA-ALBANIJA-CRNA GORA

 

U putopisu „PUT U RIM“ već sam opisao kako  Peđa  i ja imamo tradiciju da svake godine izdvojimo koji dan i motorima napravimo dobar krug. Uvijek  izaberemo destinaciju na kojoj nismo bili pa lagano u obilazak. To je ove godine  malo drugačije jer je put nešto duži nego obično, a s nama idu još dva dobra druga Mladen (Mlađo)  i  Dario.

 

Nakon dugog  razmišljanja  odlučujemo da put ovako izgleda.

 

 

Puno vremena je posvećeno na prikupljanje  informacija koje se odnose vezano za  cijene smještaja, adrese, znamenitosti  i sve ostalo. Na te pripreme  svake godine odvajamo  sve više  vremena jer  na kraju se pokaže dosta korisno pri uštedi  novca i vremenu u toku samog puta.

 

 

Ovako to izgleda.

 

 

Prije nego počnem pisati moram reći da sam prihvatio vaše kritike onih koji su čitali prvi putopis gdje ste sugerisali da ubacimo više  detalja vezano za troškove puta, smještaja i sl.

Ovaj put ćemo staviti puno više i  fotografija jer to i jeste najveć užitak prilikom čitanja putopisa. Što se tiče pomenutih informacija one će biti na kraju putopisa.

 

Majice da sve bilo na nivou i kako dolikuje ovako jednoj priči.

 

 

 

Sad možemo početi....

 

 Mladen- momak  na svom mjestu, sve mora biti spakovano i zategnuto inače ne možemo krenuti. Ako nije tako onda je dosta živčan i bježi od njega.

 

 

Drug Dario iz komiteta -slika govori 1000 riječi, opušten, druželjubiv, bez nervoze i stalno se pravi da on ništa ne zna kad je riječ o tehničkim uređajima (telefon, navigacija...). Na kraju se ispostavi da upravo on najviše zna i da je skriveni haker .

 

 

Peđa (Pedža)- ......on je ćelav, nema ni dlake na glavi, inače moj brat, šta više reći . U početku su Mladen i Dario  bili iznenađeni što ponekad voli da „sokoli“ sam sebe, kasnije su vidjeli da ne glumi nego je takav  i  koga ćeš voljeti ako ne sam sebe

 

 

 

 

Ovaj nije ni bitan u  priči   i slučajno se našao na fotografiji.

 

 

 

Prelazak prve granice u Hrvatsku i auto-putem krećemo za Novi Sad, nije bilo ništa interesantno za fotografisanje pa taj dio preskočemo.

 

 

 

DAN 1

Srbija

 

 

 

U Novi Sad dolazimo oko 22h stižemo kod Peđe, a kod njega nas zatiče jedno iznenađenje.

Čovjek nije spakovao ni jednu jedinu stvar. Prvo smo mislili da se šali, a kasnije vidimo da je to stvarno tako.  Gledamo i ne vjerujemo, a njemu sve ravno i samo se smije i govori „ništa se vi ne sikirajte ja to za čas“.

Nas trojica smo se sastajali prije puta i po nekoliko puta da usaglasimo šta će ko nositi., pravili spiskove i šta sve još. O svemu  redovno obavještavali i njega da nešto ne zaboravi, a on nas dočeka  „prespreman“ ali samo u glavi, tako on kaže. Odlazimo na spavanje, a Peđa ostaje kao da se spakuje.

Ujutru rano ustajemo i na naše iznenađenje  on nas čeka „prespreman“ i spakovan

 

Jedna fotografija ispred Peđine kuće i krećemooo...

 

 

Samo još da pokažem kako se spakovao

 

Mladen ...

 

Dario ...

 

Ja ...

 

 

 

I naravno prespremni Peđa i na to sve otvorena kaciga, a idemo kao na put od 3000 km. Ali...,  njega ništa ne može  iznenaditi  . (Da  nisam prebacio ovaj dušek šta bi stavio iza sebe  ).

 

 

Do Niša nastavljamo auto –putem ni tu nije bilo ništa interesantno za pokazati osim par detalja.

Prilikom jedne pauze u  razgovoru, sa  vozačem iz Bugarske, strogo je  podvučeno da  motore ne ostavljamo ni jednog momenta bez nadzora  jer ih nećemo zateći. O tome smo najviše i razmišljali  prilikom planiranja putovanja u Bugarsku.

 

 

 

Mali odmor nadomak Niša.

 

 

 

 

 

 

E sad, na ovom parkingu  Dario i Mlađo su radili nesto sto meni i Peđi nije bilo baš jasno. Jedan digne motor na nogar, a drugi okreće točak rukom i nesto podmazuje. Kasnije shvatismo da mi to ne moramo raditi nego samo oni motori koji imaju lanac, mala šala 

 

 

Dolazak u Niš, grad prelijep, ljudi  ljubazni i sve je na svom mjestu.

 

 

 

 

Spomenik piscu Stevanu Sremcu i junaku iz njegove knjige «Ivkova slava» Kalči nalazi se na početku Kazandžijskog sokačeta, nekad čuvene zanatlijske ulice grada Niša. Poznati srpski pisac Stevan Sremac živeo je u ovom gradu od 1879. godine do 1892. godine i ostavio značajan trag u njegovoj kulturi. Bronzana skulptura koja prikazuje niškog lovca Kalču sa svojim vernim psom i  Stevanom Sremcom.

 

Nakon kraćeg odmora odlazimo do hostela na periferiji Niša, smještaj je bio  više nego korektan, a ima i  garažu za motore.

U Nišu  je  cilj obići prvenstveno Ćele kulu i još koju znamenitost, a na kraju probati  čuvenu pljeskavicu.

 

DAN 2

Kazandžijisko sokače je priča za sebe. S jednu i drugu stranu nalaze se kafići i restorani. Čitav trg i sve okolo miriše na roštilji koji prosto mami da jedeš. Nama je preporučeno da odemo u  restoran „ kod Rajka“ i mogu vam reći da  nije bez razloga toliko poznat.

Samo jedna napomena, prilikom naručivanja obavezno naglasite koliko papreno hoćete jer ovde svi jedu jako papreno. U prilog tome govori i detalj na slici gdje se vidi da je uz so, kod nas obavezan biber, a kod njih ljuta paprika.

Ja sam to naučio na vlastitom iskustvu pa poslije pljeskavice nisam osjećao jezik dva sata, a motor sam vozio otvorenih usta.  : )

 

 

 

Nakon dobre pljeskavice idemo u obilazak Ćele-kule. Svima nama dobro poznata i mislim da se ne treba puno ni pričati, slike govore sve. Evo samo par riječi.

Wikipedija:Ćele-kula je istorijiski spomenik u blizini Niša.U vrijeme Prvog srpskog ustanka oko 12 000 Srba s 11 topova krenulo je iz Deligrada na Niš (u proljeće 1809.). Turskim vojnicima stigla je pomoć iz Bugarske i Leskovca. Osmanske čete od oko 40 000 vojnika krenule su na srpske. Glavni napad turske čete usmjerile su na centar gdje se na brdu Čegru nalazio resavski vojvoda Stevan Sinđelić s oko 3 000 vojnika i 4 topa. Sinđelić je poginuo u borbi, ali je Turcima nanio velike gubitk. Po komandi niškog paše, glave poginulih Srba su odsječene i oderane. Oderane kože ispunjene su pamukom i odnesene u Istanbul. Od lobanja je sagrađena kula prozvana Ćele kulom. Glave su uzidane sa vanjske strane između cigala, u 56 redova, u svakom po 17. Bile su na broju ukupno 952 lobanje. Tijekom vremena Ćele kula je uništena, a veći broj lobanja je odnesen. Mali preostali broj lobanja i danas svjedoči o strašnoj osveti turskih vojnika.

Kula je napravljena u Nišu, a ne na Čegru gdje se bitka odigrala  zato što  je mjesto gdje je sad spomenik nekad bio glavni put koji vodi sa zapada do Instanbula. Na taj način je svaki prolaznik mogao da vidi i priča dalje.

 

Jedan od onih koji je vidio je i francuski pisac vidjevši kulu zapisao je sledeće :

 

 

 

 

Najviše je dirnulo objašnjenje zbog čega fali dosta lobanja u kuli. Odgovor smo dobili od ljubazne gospođe  inače vodiča pri obilasku kule. Ona kaže da  lobanje fale iz razloga što su porodice ubijenih danima pokušavali da izvade bilo koju lobanju iz kule i sahrane tako čitavo tijelo..

Jezivo je čuti kakve sve ljudske muke mogu biti.

 

 

 

Na onima koje su ostale mogu se  vidjeti tragovi borbe jer na nekima su duboki rezovi od sablji  i drugog oružja. Isto tako nakon smrti mnogima je ispaljivana kugla kroz glavu  onako dok su ležali.

 

Lobanja sa posjekotinom od sablje

 

Lobanja sa rupom od kugle.

 

 

 

 

 

Turci su ovakve kule pravili tako što su po završetku  na vrh stavljali glavu vojskovođe.  Ovde su na vrhu nalazila glava Stevana Sinđelića. Rađene su mnoge analize da se precizno utvrdi da li je to glava baš od Sinđelića ali niko još nije potvrdio niti demantovao da lobanja nije  njegova.

 

 

Prilikom kupovine karte Ćele-kuli dobili smo u istoj cijeni i kartu za posjetu koncentracionom logoru „Crveni krst“. Iskreno, nismo ni znali za ovaj logor , nakon krećeg dogovora odlučujemo pogledati.

Logor „Crveni krst“ glasi za jedan od najočuvanijih u Evropi. Kompletna infrastruktura  još je iz tog vremena, sa vidljivim detaljima mučenja i zlostavljanja. Na zidovima se nalaze  rupe od metaka gdje su strijeljali zarobljene.

 

Ovako je izgledao nekad logor.

 

 

Ovako sad.

 

 

Na objektima  su još uvijek njemački natpisi iz tog vremena.

 

 

Ovo na fotografiji je njemački upravnik logora, a zvali su ga  „Motka“.

Nadimak je dobio po okrutnosti i motki koju je uvijek nosio sa sobom. Često se dešavalo da nije mogao spavati pa je po čitavu noć  tukao. A govorili su da je znao jednim udarcem  usmrtiti zatvorenika.

 

 

Njegov radni sto.

 

 

Neka od dokumenata koja su bila kod zarobljenika zatečena u logoru nakon osobađanja

 

 

 

 

U potkrovlju su bili politički zatvorenici i oni koji su smatrani za veću prijetnju po njemačku okupacionu vojsku. Ćelije nisu imale svjetlost, a podovi su bili prepleteni bodljikavom žicom da ne mogu spavati.

 

 

 

Ćelije sa žicom.

 

 

Zatvorenici su na zidovima ćelija pisali svoja imena kao i mjesto gdje su otišli na prinudan rad u Njemačku, tako su ostavljali kakav-takav trag o sebi da bi ga rodbina kasnije lakše pronašla.

 

 

 

 

 

Spavaonice.

 

 

Na odlasku upoznajemo malog romskog prijatelja sa velikom  željom da krene sa nama

 

DAN 3

 

Ustajemo rano i krećemo za  Bugarsku..

 

Pauza i testiranje kamere jer odavde  počinje snimanje puta. Peđina spremnost  se  može vidjet u svakom momentu .

 

Put kroz Sićevačku klisuru ima posebnu draž, priroda je fenomenalna, a put dobar i zato je omiljen među bajkerima.

 

 

 

Bugarska

 

 

Dolazak na  Bugarsku granicu.

 

 

Granicu brzo prelazimo jedno malo pauziranje pa nastavljamo prema Sofiji.

 

 

Put odličan za vožnju.

 

 

 

Dario u stopu prati , nisam ranije pomenuo da je on inače profesionalni vozač sa velikim iskustvom  i njegovi povremeni savjeti su dobro koristili.

A ono što oni znaju o putu i gdje je dobar zalogaj, prenoćište i sl. to ne možete naći na internetu .

 

 

Put od Niša do Sofije prelazimo dosta brzo i  stižemo u grad. Već gladni stajemo na jedno mjesto da pojedemo kebab. Dok jedemo prilazi jedan taksista i počinje da se raspituje ko smo, odakle, gdje idemo i sl. Iznenadili smo se koliko je Bugarski jezik sličan  našem, sve  razumijemo bez problema, ustvari bilo je nesto i  sto nismo odmah odgonetnuli. Onaj taksista što se raspitivao vjerovatno je vidio da se radi o normalnim ljudima pa dade savjet: „molim vas samo se pazite u Sofiji vozači karaju ludo“ ?????

Vidi  sad to stalno razmišljamo kako da čuvamo motere u Bugarskoj, a sad  moramo i sebe da pazimo od ovih vozača. Na sreću brzo smo shvatili da se ovde  za „vozi“ kaže „kara“ pa je savjet bio na svom mjetu .

 

 

 

 

 

Sofija je priča za sebe, prelijep grad, pun istorijiskih znamenitosti za koje treba odvojiti bar 3 dana da bi se obišlo sve. Ono što se nama posebno svidjelo je slučajni ulazak u jednu  veću crkvu, a  u toj se crkvi nalaze mošti srpskog kralja Stefana Milutina. Sveštenik kog smo zatekli kaže da su  mošti  sv. Milutina u Bugarskoj smatraju čudotvornim i da iz čitave zemlje dolaze vjernici da se poklone. Najveće okupljanje je na dan njegovog rođenja. Tad  se mošti presvlače, a komadići odjeće dijele  se prisutnim vjernicima.

 

 

 

 

Bili samo na dosta mjesta gdje su izložene mošti i uvijek budu prekrivene ali ovde se kroz srebrnu rukavicu vidi tijelo.

 

 

Grad je pun ovakvih objekata i imate utisak da je čitava Sofija jedno veliko arheološko nalazište.

 

 

 

 

Nakon obilaska slijede kafa  i ručak.

 

 

 

Ovde jedemo jedan  dobar specijalitet, rebra sa nekim čudnim slatkastim sosom ali je odličan

Ako ne znas sta da naručiš samo uzmi isto što i  Dario , nema  greške.

 

 

 

 

 

DAN 4

 

Ujutru ustajanje i nastavljamo prema Blagoevgradu gdje planiramo ručak i odmor.

 

 

 

 

 

Vozeći kroz Bugarsku primjećujemo da u manjim naseljima vlada  velika neimaština (puno veća nego kod nas). Zgrade su  oronule pa i na licima ljudi se nekako vidi umor. U većim mjetima  je skroz  drugačije.

 

 

 

 

Doručak.

 

 

Mlađo pozdravlja domaćina, a Dario dobacuje pomalo negodujući  „ma Mlađo sta imaš tu vidjeti „

 

 

Napuštene fabrike iz vremena komunizma , kao i naše sve rade  punom parom.

 

 

Dolazak u Blagoevgrad.

 

 

 

 

 

 

Lijep gradić i dosta opuštena atmosfera, uživali smo u obilasku i nastavljamo za Grčku.

 

 

 

 

 

 

 

 A ovo se zove „zalivanje smokve“, to je bugarski obred koji se povremeno obavlja radi sreće

 

 

 

Stižemo i na Grčku granicu. Nastavak slijedi....

 

 

[MarkoT 125 Napisano Decembar 31, 2015]

Odlican putopis, za sada, samo dobar deo slika kroz Bugarsku nece da se prikaze... Cekamo nastavak

[a.c.a 61 Napisano Decembar 31, 2015]

Sličnu rutu planiram već par godina, ali nema se vremena. Odličan početak i dovoljno detalja. Pratim.

 

Sent from my ALCATEL ONE TOUCH 8020X using Tapatalk

[honda silver wing 148 Napisano Decembar 31, 2015]

BALKANSKE DRŽAVE 2. dio

SRBIJA-BUGARSKA-GRČKA-ALBANIJA-CRNA GORA

 

 

Grčka

 

 

 

 

 

 

 

Jedno fotografisanje za našeg sponzora, ovim putem pozdravljamo i zahvaljujemo, jer opet će se ići i treba čuvati dobre ljude

 

 

 

E samo nešto da vam pokažemo..

 

 

 

Ovde smo mi ... al nismo baš najbolje pokazali Dario malo kratak pa ne možemo dobaciti  skroz gore

 

 

 

I krećemo dalje prema Solunu.

 

 

 

 

Ovaj dio Grčke  najviše liči na južni dio Italije i ima neku posebnu ljepotu.

 

 

 

 

Pauza i jedna stojeća meza prije kafe.

 

 

 

 

Dario opušten i bez znakova nervoze ,a to njegova velika vrlina.

 

 

 

Krećemo dalje.

 

 

Peđine majstorije

 

 

 

Pa on malo reguliše saobraćej, a tu se vide i njegove stvari

Ispod Peđinog kofera viri tronožac, a to je jedino na vrijeme kupio. Kasnije mu  bilo žao što je  i to uzeo jer ga  nije imao prilike ni rasklopiti   .

Mi smo zamislili da ponesemo sve stvari kako bi kampovali negdje gdje se ukaže prilika, kasnije se ispostavilo da je jeftinije naći hostel nego se lomiti po šatoru.

 

 

 

 

 

 

Sipanje goriva na ulazu u Solun i cijene čisto da se vide zbog drugih koji budu išli.

 

 

 

 

 

 

 

Smještaj smo našli u samom centru Soluna, prošetali malo i prilično umorni otišli na spavanje. Ujutru smo planirali rano ustati i  obici Srpsko vojničko groblje.

 

 

Svako ko prolazi ovuda treba da svrati i vidi, a tu se pored srpskog nalaze rusko i francusko groblje.

 

 

 

 

 

 

Krećemo dalje, plan za danas je stići  blizu  Meteora, naći smještaj i obići Meteore.

 

 

 

Opet ritual samo što se to u Grčkoj zove „pogled kroz žicu“ .

 

 

 

 

 Tokom čitavog puta nije bilo problema sa kišom, na našu sreću, uvijek je padala prije nas ili kad prođemo.

Samo na jednom mjestu se ukazala potreba za kišnim odijelima.

 

 

Dolazak na Meteore.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mašine odmaraju dok mi uživamo u nevjerovatnim prizorima. Ono što se vidi ne može se dočarati nikakvom slikom. Treba otići kome se god ukaže prilika.

 

Jedan od manastira je  otvoren pa idemo da  obiđemo.

 

 

 

 

 

 

Dario na visini zadatka.

 

 

 

 

 

 

 

A vidi ti to .Žandari iz Sen Tropea.

 

 

 

 

 

Sa Meteora se vraćamo puni utisaka i oduševljeni sa svim onim što se moglo vidjeli, a ručak smo planirali negdje u prirodi kako bi uživali u svakom trenutku boraveći ovde.

 

 

 

Podgrijavanje gotovih jela (strari provjereni način).

 

 

 

 

Za ručak imamo domaće masline kupljene u Bugarskoj, domace lubenica iz Grčke i naravno pravo domaće gotovo jelo u BiH

 

 

 

Peđa hladi lubenicu.

 

 

 

 

A Mlađo ekspert dijeli na jednake dijelove,  to sa uživanjem radi.

 

 

 

 

 

Vraćamo se u hostel, a nakon toga slijedi kafa, sladoled i ostalo... Smjestili smo se nekih 50km od Meteora u malom mjestu a zove se Graevena. Prelijepo malo i bogato mjesto..

 

Moram napomenuti i to da u  Grčkoj imaju jedan jako lijep gest,  kad dođete u kafić ili restoran  odmah dobijete  flašu hladne  vode sa čašama koju ne plaćete  tek onda vas konobar uslužuje.

 

 

Jedno od ljepših plaćanja, biće i bakšiš konobaru

 

 

 

 

 

Ujutru nastavljamo prema Makedoniji (Ohrid).

Interesantan znak i ima ih dosta u ovom dijelu.

 

 

 

 

 

MAKEDONIJA

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Po dolasku u Ohrid idemo da jedemo ali pošto je Peđa  jednom ljetovao ovde  vodi nas na  neko dobro mjesto i bio je pun pogodak.

 

 

 

Ja opet po starom dobrom pravilu čekam šta će Dario da naruči

 

 

 

 

Nema greške.

 

 

 

Biljana platno beleše...

 

 

 

Nakon ručka prilazi konobar i nudi smještaj kod sebe, gornji sprat kuće dva dana za 20e. Prihvatamo vrlo rado i idemo da se raspakujemo, nakon toga obilazak grada.

 

 

 

Mi smo došli u Ohrid mimo turističke sezone i mislim da je ljeti puno drugačije al ova slika zajedno sa ovim Yugom meni nekako najbolje oslikava ukupno finansijisko  stanje u gradu.

 

 

 

 

 

 

Ne vidi se jezero iza njih koliki su .

 

 

 

Peđa nikad do ove godine nije išao na put sa  skuterom po svemu sudeći izgleda presretan zbog toga

 

 

 

 

 

U Ohridu kažu da postoji oko 365 manastira i po tome je i najpoznatiji, mi ćemo danas  obići dva koja su dosta posjećena od strane turista, a nalaze se u gradu.

 

Crkva Svetog Klimenta-bogorodice Privlepte, sagrađena je krajem XIII veka i posvećena je Svetoj Bogorodici Privlepti. Ona se nalazi u starom delu grada blizu gornje kapije i jedna je od najlepših i najstarijih crkvi Ohrida. U vreme Otomanske vladavine zbog pretvaranja crkve Svete Sofije u džamiju, crkva postaje središte Ohridske arhiepiskopije, a posle uništenja Klimentove crkve Svetog Pantelejmona mosti Svetog Klimenta prenose se u ovu crkvu i ona dobija svoj današnji naziv Crkva Svetog Klimenta. Iako su mosti Svetog Klimenta 2002 ponovo vraćene u njeno prvobitno prebivalište, naziv crkve - Crkva Svetog Klimenta ostao je do danas.

 

 

 

 

 

 

Ohrid je jedno veliko arheološko nalazište. Mnoge lokacije još uvijek nisu istražene tako da je makedonska vlada odlučila osnovati nekakav međunarodni institut sa sjedištem u Ohridu te podići ovu oblast na najviši nivo.

 

 

 

 

 

 

Poziranje...

 

 

 

 

 

Koloseum - Antička sportska arena koju su Rimljani izgradili tokom zlatnih godina svog carstva, u drugom veku pre nove ere, nalazi se na istočnoj strani ohridske hridi odmah ispod Samuilove tvrđave. Za vreme svoje vladavine Rimljani su sirom svog carstva gradili amfiteatre-koloseume u kojima je narod mogao da gleda najpopularniji sport toga vremena, krvave gladijatorske borbe sa divljim zverima.

 

 

 

Ovo je albanski kolač “treleće“, sočan, preliven karamelom i služi se hladan, pravi se od tri vrste mlijeka pa je zato dobio takvo ime.

Meni je odličan i preporučujem ga svakom ali  Mlađo i Peđa kažu da je to  ustvari bakin kolač ili koh, pa... ima sličnosti

 

 

 

Vraćamo se na odmora, sutra idemo obići manastir Sv.Naum pa dalje za Tiranu.

Supa uvijek dobro dođe.

 

 

 

Nije bilo dovoljno tanjira ali ko gleda u sitnice.

 

 

 

 

Na putu od Ohrida prema Tirani idući prema manastiru Sv. Naum, nalazi se  muzej na vodi.

 

Uvala Kostiju je rekonstruisano praistorijsko naselje - sojenica (nakolno naselje) pretvojeno u lep i unikatan muzej na vodi gde su izloženi artefakti i u isto vreme prikazuju način života originalnih žitelja ovog naselja iz 1200. godine pre naše ere.

 

 

 

Malo dalje od ovog muzeja nalazi se manastir Sveti Naum.

Sveti Naum je prvobitni manastir podigao 900. godine. On je bio učenik začetnika slovenske pismenosti, Ćirila i Metodija, a krajem IX veka nastanio se uz obalu Ohridskog jezera. Zahvaljujući svetom Klimentu, savremeniku i prijatelju svetog Nauma, 886. godine otvorena je Ohridska književna škola, poznata kao prvi Slovenski Univerzitet, u kojoj je školovano preko 3,500 učenika. Učenje ove škole potpomaže razvoj slovenske pismenosti, kulture, crkvenog pevanja i umetnosti, i širenje u mnoge slovenske zemlje sve do Kijeva. Sveti Naum, po osnivanju manastira, okuplja veliki broj monaha i započinje sa radom na prevođenju svetih knjiga, širenja pravoslavlja, kao i misionarskog rada, naročito na teritoriji južnog Balkana.Sv.Naum je jedno od najlijepših na Ohridskom jezeru. Prekrasno zelenilo ovog predjela, romantično ostrvce okruženo izvorima Crnog Drima . i

 

 

 

 

Temperatura vode je dosta niža u odnosu na dnevnu temeraturu  zato dolazi do  stvaranja ove magle, navedenu pojavu i sam ambijent koji vlada ovde   mnogi su iskoristili za snimanje filmova.

 

 

 

 

 

 

 

 

Tu pored manastira imate dobre restorane,  doruckujemo i krecemo dalje.

 

[honda silver wing 148 Napisano Decembar 31, 2015]

ALBANIJA

 

 

Svi koji odu u Albaniju fotografišu bunkere i sl. jer ih ima na svakom ćošku, ali  mi ćemo pokazati  Albaniju iz našeg ugla.

Po prelasku granice moram priznati da se osjećela mala nervoza ali nakon nekoliko kilometara sve je bilo puno opuštenije. Mislili smo da je puno siromašnije, ali sve je skoro isto kao i kod nas.

 

Prelazimo albansku granicu i nastavljamo prema Tirani.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Klinci koji pored puta lupaju lješnike pa   u malim kesicama prodaju prolaznicima. Peđa je morao da vidi kako se to radi, a i interesantan je prizor kad vidite koliko je ljuske okolo.

 

 

 

Ova dvojica su stariji pa mlađi ne mogu ništa prodati.

 

Zato kad budete prolazili pazarite od njega   , jadan stalno pokušava nešto prodati ali mu ova dvojica sve uzeše.

 

 

 

 

 

Na određenim dijelovima puta ima dosta auto-praonica, a ovo što prska sa strane je njihova reklama. Negdje ih ima i po desetak  i sve tako kao fontane  sa jednu i drugu stranu pa izgleda  smiješno.

 

 

 

 

Interesantno je i to što prave ovolike kuće,  a u mnogima niko ne živi ili samo na prvom spratu vidite nekog. Nešto  kao kod nas ovde „daj samo neka je od komšijiske veća pa bar i   za milimetar“.

 

 

Albanci obožavaju svoju zastavu čak imaju i jedan dan kao praznik zastave tako da se mogu vidjeti na svakom ćošku.

 

Ulazak u Tiranu.

 

 

 

 

 

Dosta sređeno i odlični utisci samo se u saobraćaju ne zna ni ko pije ni ko plaća. To nas je malo nerviralo ali smo ušli brzo u štos, bitno je samo svirnuti onom do sebe i motaj

 

Skenderbegov trg.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na izlasku iz Tirane pravimo pauzu da pijemo kafu i sipamo gorivo. Pošto sam naručio gusti  sok i kafu konobar me pitao može li me uslužiti onako kako oni to piju. Naravno pristajem i on donosi kafu, pola čaše mlijeka i u njoj nekoliko kocki leda, sok se dosipa u to mlijeko i tako se pije. Meni se svidjelo ali Mlađi i Peđi... isto kao i onaj kolač u Ohridu

 

 

 

Albanski novac.

 

 

Nastavljamo dalje prema Podgorici

 

 

 

 

Stižemo na granicu, sve brzo završavamo a koji kilometar kasnije idemo na ručak. Kažu da je pečenje odlično u ovim krajevima.

 

 

CRNA GORA

 

 

 

 

 

 

Mlađo je utvrdio da se konj neće ritati

 

 

 

 

Mirann...

 

 

 

 

Jaretina  ispod sača je ovde specijalitet kuće pa su nam to preporučili, a kakva je ne mogu ni da opišem, topi se u ustima.

 

 

 

Manastir Ostrog

 

 

 

Danas smo se preforsirali i premoreni  kasno uveče stižemo u Trebinje.

 

 

 

Sutra dan pijemo kafu i obilazimo manastir Gračanicu u Trebinju.

 

 

 

 

Nakon toga se razdvajamo  Peđa kreće za Novi Sad, a mi preko Mostara i Bugojna za Prijedor.

 

 

 

 

 

 

 

Jagnjetinu u Jablanici nismo mogli obići, da budem iskren nama se nije ni jelo al Dario navalio

 

 

 

 

U Prijedor stižem oko 17h , toliko umorni da nismo stali da se pozdravimo. Samo što prije da  dođemo kući, a ja sam  zadnih 100km vozio stojeći.

 

Tako privedosmo kraju  naše putovanje sretni, puni utisaka, a slika još uvijek slažemo u   glavama.

Ovaj putopis ima za cilj da  dočara bar djelić našeg iskustva  i da   motiviše  druge na ovako lijepa druženja sa dobrim prijateljima.

 

 

 

SERVISNE INFORMACIJE

 

Ukupna dužina puta je oko 3000 km i za gorivo smo potrošili oko 120l............... 155e

Spavali smo po hostelima: Bugarskoj 10e po osobi,

                                             Grčka 15e,

                                              Makedoniji dvije noći po 5e (10e),

                                              BiH 10e

                                                                 ukupno za smještaj ....................................45e

Hrana i piće koštalo nas je .......................................................................................100e

 

Ukupno za ovaj čitav put  po osobi je iznosio  ...................300e

 

Prilikom puta kao što se moglo i vidjeti nismo štedjeli na jelu ni piću i sve ukupno je koštalo toliko. Moram napomenuti da je hrana i sve ostalo u Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji puno povoljnije nego u drugim državama pa je i to dosta povoljno uticalo na ukupan trošak.

 

Zbog čega sam ovo ovako precizno naveo? Mnogi kome kažemo koliko smo potrošili  gledaju u nevjerici jer  misle da su troškovi ovako jednog putovanja bar duplo veći. Isto tako razmišljaju i pojedini bajkeri koji bi voljeli da krenu ali ih činjenica da treba puno više novca sputava.

E mi smo ovde sve precizno stavil, a glavni cilj je da ohrabrimo i druge ta da pokažemo kako se sa puno manje novca može lijepo provesti kad se sve unaprijed osmisli.

 

Sve informacije o adresi smještaja i sl. možete slobodno pitati preko poruka.

 

Još da napomenem da je najbolje prelaziti od 200-250km dnevno, tad  možete sve  vidjeti  i ne dolazi do umora. Mi smo zadnja dva dana prelazili u prosjeko po 500km i nije se pokazalo baš pametno jer poslije izvjesnog vremena dolazi do umora, a i koncentracija znatno opada.

 

Puno pozdrava do sledećeg putopisa i oni koji planiraju na put neka to urade puno slobodnije.

[Guliver 681 Napisano Decembar 31, 2015]

Sjajna tura!!!

Ako si ti zadnjih 100 km vozio stojeći kako li su tek prošli kolege na KLE-ovima!?

[gnjavator 0 Napisano Decembar 31, 2015]

hahhah i oni su

[bad_copy 69 Napisano Decembar 31, 2015]

Super putopis

 

Послато са GT-I9505 уз помоћ Тапатока

[eduardo 209 Napisano Decembar 31, 2015]

Baš slikovito i veoma informativno, svaka čast momci.

[bmwgs 53 Napisano Januar 1, 2016]

Super svaka cast a i trosak nije je velik

[Bojssa 1745 Napisano Januar 1, 2016]

Prelepa avantura iz susedstva, hvala na svemu dočaranom!

[honda silver wing 148 Napisano Januar 1, 2016]

hvala vam puno !

[honda silver wing 148 Napisano Januar 1, 2016]

to i jeste cilj, dosta ozbiljnih tema i sve najbolje u ng

[ortodox09 24 Napisano Januar 1, 2016]

Svaka čast za putopis!!!

Posebno za ideju da naglasiš cifre i trošak.

 

Početnicima poput mene to mnogo pomaže u budžetiranju

[Zivko 294 Napisano Januar 1, 2016]

ovo ce bit vrlo interesantno . srecno vam bilo 

[Bruno 68 2576 Napisano Januar 2, 2016]

Jesam li ja to video Niksicko pivo u albanskom kafeu?

[Bruno 68 2576 Napisano Januar 2, 2016]

Inace odlican putopis a I tura.

[piki 8663 Napisano Januar 2, 2016]

Bravo,lepa tura i jos bolje druzenje tako treba sve najbolje

p.s.a sto se tice kinte to si potpuno u pravu,mnogi odustaju unapred jer misle da kosta mnogo vise a nije tako(ako mi vreme dozvoli moj naslov putopisa bice transfagarasan i transalpina za 130 evra)

[Svaler 1989 Napisano Januar 2, 2016]

Одличан путопис, сјајни предели и слике. Направио би можда сличну туру, само би једну државу избацио

 

@piki

Ајде гледај да буде пре сезоне, јер и ми планирамо тамо ове године, па би свакако добро дошло

[honda silver wing 148 Napisano Januar 2, 2016]

Nikšićko pivo je jedno od zastupljenijih u Tirani, koliko se može vidjeti po reklamnim suncobranima...

[honda silver wing 148 Napisano Januar 2, 2016]

Hahahah neka sve treba vidjeti u nekim drzavama je lijepo biti, kroz neke lijepo proci ali u sustini na kraju bude dobro

[piki 8663 Napisano Januar 3, 2016]

@svaler videcemo kako bude s poslom ali tu sam za sva pitanja i pripreme i prenocista samo javi sta ti treba

[kneža 68 Napisano Januar 3, 2016]

Свака част, одличан путопис.

 

Послато са GT-I9301I уз помоћ Тапатока

[Dane Deda 2559 Napisano Januar 3, 2016]

Hahahah neka sve treba vidjeti u nekim drzavama je lijepo biti, kroz neke lijepo proci ali u sustini na kraju bude dobro

Ova ti je dobra (u nekima je lepo biti,a kroz neke samo proci) pa se i ja toga odavno pridrzavam, svuda prodji, a u Srbiju,Makedoniju,CG i Bosnu uvek dodji.Cesto se vozim kroz Bosnu, ali me sramota da u Prijedoru nisam bio skoro 25 godina, i evo obecah zeni da to bude ove sezone. Steta kad ste vec bili u Ohridu, da se niste popeli na Galicicu (sa jedne strane se vidi ohridsko, a sa druge prespansko jezero.).

[honda silver wing 148 Napisano Januar 3, 2016]

Ako mi vjerujes da nismo znali za Galicicu ali sta bi se obilazilo sledeci put da smo sad sve uspjeli , a ukoliko budete dolazili slobodno me kontaktiraj i navrati da se upoznamo i popijemo nesto.

A i ja sam cest gost u Novom Sadu pa mozda se i tamo vidimo prije