Otkrijte Bugarsku

[bobz 30 Napisano Maj 28, 2015]

Bravooo Mire, Samo ovog debelog u plavoj majici ne stavljaj više iz profila. 

Ko boga te molim

[bobz 30 Napisano Maj 28, 2015]

Evo link ka slikama od nekih naših prijašnjih tura

 

http://forum.bjbikers.com/index.php?/gallery/member/33497-bobz/

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 28, 2015]

Rekoh već hotel je bio debelo u šumi. Dali zbog toga, ili zbog umora, spavali smo kao bebe. Bob pogotovo, jedva smo ga probudili oko devet sati. Novica i ja smo poranili na kafu. Nakon toga doručak po izboru od četiri varijante. Baš ga i nije bilo mnogo. Sad kad ga se setim pitam se kako li smo do Varne izdržali. Pakujemo motore, budimo Boba nekako i jedva čekamo da krenemo. Simpatične zagrebčanke poslovno doterane čekaju taksi, poželeše nam srećan put.

Razdužujemo sobe, i dok mi podmazujemo lance, recepcionerka se fotografiše na Bobovom Varaderu. Nadam se da će neko žensko do kraja puta i meni da se obrati.

Noćenje sa doručkom je ovde koštalo 12 EUR po osobi. Zadovoljni smo.

poslednje pripreme

 

 

Danas treba da pređemo u Bugarsku i stignemo do Varne. Moramo proći kroz grad da bismo se uključili na autoput A1 koji vodi prema Bukureštu. Grad Pitešti, ponovo kažem, nije mali i bilo bi lepo obići ga ali možda nekom drugom zgodom. Izlazimo na auto put koji je daleko lošiji od onog sa početka puta. Vidi se da je daleko stariji i nekako jadniji ali i prilično opterećen. Tim putem trebalo je da se vozimo oko 70 kilometara a onda da skrenemo na put 61 prema Ghimpati.  Pogrešno skrećemo na raskrsnici pre i silazimo sa autoputa oko 20 kilometara ranije. To ne samo što produžava put nego nas vodi kroz naseljena mala mesta gde se vozi sporo. Ne samo zbog ograničenja brzine već i zbog katastrofalnih zakrpa na asfaltu tako da smo ga vrlo brzo proglasili za najlošiji asfaltirani put koji smo ikad videli. Ovo je neka druga daleko siromašnija Rumunija od one koju smo do tada gledali. Meštanima smo vidno bili interesantni pa su nas uglavnom vrlo srdačno pozdravljali. U stvari izgledalo je kao da smo se vremeplovom vratili mnogo godina u nazad. 

 

Bobov Varadero ima jednu zanimljivu osobinu a to je da se ponekad prilikom oduzimanja gasa i ponovnog dodavanja, obično kod prebacivanja u niži stepen prenosa, dogodi eksplozija goriva u auspuhu to zvuči kao pucanj.   U svom očaju što smo se našli na ovom drndavom putu, uveseljavala me je reakcija ljudi na bobovu pucnjavu. Pojedini su se nakon pucnja zateturali kao pogođeni. Možda i nije smešno ali mene je zabavilo.

 

Nakon oko 30 kilometra pakla dolazimo na dobar put ali okolina i dalje deluje jadno. U mestu Ghimpati dolivamo gorivo, i nastavljamo putem 5B prema Giurgiu. Ideja je da se odmah ide na obilaznicu prema mostu koji je granica. Još uvek nismo sigurni ima li uopšte graničnog prelaza obzirom da su obe zemlje EU.

 

Oprema u kojom obično vozim, može da istrpi malo vlage i ja sam vožnju po kiši uvek shvatao kao nešto što se radi do prve kafane gde ćemo na miru sačekati da prođe. U razgovorima pred put Vrsa je par puta pomenuo da kiša može i da potraje i da bi trtebali biti opremljeni. I tako ja kupim kišno odelo u poljoprivrednoj apoteci za 800 dinara. Ajd da ga imam, mada sigurno nećemo voziti po kiši. Neće je ni biti, pa kraj maja je. Crne oblace koji su direktno ispred nas verovatno će oduvati vetar. Doduše vetra nema ali će se sigurno pojaviti. Možda put i skrene negde pa nam oblaci ostanu s desna. A Varna je levo...

 

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 29, 2015]

Kiša je počela da pada stidljivo nekih dvadesetak kilometara pre Giurgiu-a. Taman toliko da počnemo da razmišljamo kao smo tek na pola današnjeg planiranog puta. Rešavamo da pokušamo da pređemo u Bugarsku, popijemo kafu pa da vidimo kako dalje.

 Možda zbog lošeg vremena ili i  zbog većih očekivanja ceo prelaz izgleda sumorno.Uprkos EU, pasoška kontrola itekako postoji. Rumuni su nas doduše pustili bez pregledanja pasoša. Penjemo se na most preko Dunava, (mislim da se zove most prijateljstva) na kojem se vozila propuštaju naizmenično zbog radova. Taj most je izgledao lepo na slikama ali sad je baš u lošem stanju.

 

 

Kod Bugara je situacija drugačija. Carinski terminal terminal je velik i sve deluje prostrano. Imali smo dosta vremena da se divimo jer se kontrola naših pasoša i saobraćajnih baš odužila. Izgleda da imaju nešto protiv bajkera jer kola brzo prolaze. Dok smo čekali, došla je i grupica turskih bajkera. Kažu da i oni idu u Varnu.  Saznajemo da se u na ulazu u Bugarsku kupuje vinjeta koja je potrebna za većinu puteva, srećom ne i motociklistima. Kiša nije sigurna dali će da pada ili neće, a mi odlučujemo da stanemo na kafu čim pronađemo put za Vranu. Putokaz pokazuje, da je Varna levo a Sofia pravo. Idemo levo i odmah pronalazimo OMV pumpu. Kafa je ista na svim OMV pumpama, jedino je u Bugarskoj kanda jeftinija. Gorivo je 1,3E a kurs EUR-LEV je oko 1:2. Lako je za računanje. Kiša trenutno ne pada ali je do skora padala i sivo je svud uokolo.  Odluka je da se oblače kišna odela i da se vozi. Do Varne imamo još oko 200km a već je podne. Turci prolaze pored pumpe, sviraju nam. I njih su gnjavili na granici.

Vadim iz kofera kišno odelo spakovano u kesu sa slikom momka koji ga nosi sa osmehom na licu. Ja se ne smešim ni malo. Imam osećaj da se u to neću uvući. Međutim grešim. Sasvim sam se lepo spakovao. Za 800 dinara je više nego dobro. Goran prvi put skida prsluk sa bojama kluba, Vrsa je najopremljeniji. Ima čak i navlake za čizme.

Kiša je išla nekako ispred nas, tako da joj nismo bili direktno izloženi ali je put bio prilično vlažan. Put je daleko bolji nego što se očekivalo. Širok je i ravan bez rupa i zakrpa. Ima sve linije koje bi trebao imati. U stvari put je odličan, bar za sada. Da nije mokro verovatno bi vozili i brže ali ni ovako se ne štedimo. Pretičemo uglavnom kamione, a nas obiđe po koji auto. Zbog širine puta i blagih i preglednih krivina ne osećamo se nebezbedno uprkos mokrom kolovozu. Polako se opuštam i počinjem da zveram okolo i dopada mi se. Sve je blago bregovito i zeleno. Uglavnom njive i tek po koje drvo. Trebali bi dase vozimo putem E70 ili po njihovom "7" nekih 100 km a onda kod Šumena da se uključimo na autoput A1.

Put je svo vreme vrlo dobar tako da vozimo prilično brzo. Za razliku od Rumunije ovde nismo prošli ni  kroz jedno naseljeno mesto, tako da brzinu i ne smanjujemo ispod skoro 100km/h. Posle nekih pedesetak kilometara srećemo naše Turke kako sede u kafani. Sad mi sviramo a oni mašu. Kod kružnog toka pre Šumena stajemo na puš pauzu i skidamo kišna odela. Vreme se prolepšalo i deluje kao da će tako i ostati. Vrlo smo zadovoljni prolaznim vremenom i rešavamo da se ne zaustavljamo do Varne. Ja napominjem da smo do sada imali sreće ali da dalji put može biti vrlo loš iako je autoput. Niko me ne podržava... Kažu stižemo u Varnu za manje od sata. Putokaz za Varnu je jasan. Izlazimo na A1 i pojačavamo tempo. U daljini sevaju munje ali put je suv i čak i ja verujem da je sa kišom gotovo. Autoput je malko čudan. Asfalt je skroz svetao, skoro beo i to mi ne prija. Osim te sitnice i ostalo je OK. Nije baš najbolji put na svetu ali se može voziti brzo. Inače ne volim voziti autoputevima i uglavnom ih izbegavamo u planiranju putanja ali korisni su kad se treba brzo stići. Bugari inače voze brzo pa smo i mi vozili brzo. I stvarno, za manje od sata, evo nas na ulasku u Varnu. Stajemo na pumpi i dolivamo više goriva nego inače ali sa razlogom. Ovde se baš pržilo. Gladni smo i jedva čekamo da se smestimo u hotel.

 

Ulazak u grad

Grad ni po čemu ne odaje utisak da smo na obali mora. More još nismo ni videli. Vozimo se gradom do hotela koji se nalazi usred stambenog bloka. Ima mali parking koji nije ograđen a od obezbeđenja, snima ga kamera. More je navodno 200 metara ispred nas ali ga mi i dalje ne vidimo. Naša soba je na prvom spratu, i sa prozora se vidi Crno More. Plavo je sa ove razdaljine. WiFi radi besprekorno kao i u svim sobama do sada i nakon javljanja kući i tuširanja silazimo preko puta i parka na obalu.

 

Naš hotel blizu mora.

Pivo pre ručka. Otkrivamo Zagorku.

Zanimljivi ukrasi za ogradu. Ima ih bar dvadeset.

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 30, 2015]

Šetnja pored mora nam je prijala iako isto nema ni mirisa ni ukusa(probali).  Park je zato izuzetno velik i lepo uređen. Ima u njemu nekoliko luksuznih vikendica, delfinarijum, par kafića i restorana. Biramo jedan riblji i pomalo fensi. Klopa i piće su u Bugarskoj značajno jeftiniji nego u Rumuniji tako da nas ovo sto sledi zaista ne košta puno.

A ja sam i ovde pronašao svinju

 

Sad krećemo do hotelča da uzmemo motore pa u centar. Ta ideja se zakomplikovala jer su neki zagrađeni kolima, pa da ne komplikujemo rešili smo da pešačimo.

Zgrade po Varni podsećaju na naše.  Izgledaju kao dasu građene  sedamdesetih, kao društveni stanovi. Parkinga ima dovoljno a ljudi na ulicama posle 10 sati baš i nema puno. Doduše ipak smo mi daleko od centra. U neko doba odustajemo od hodanja i skrašavamo se u nekoj piceriji da dopunimo večericu jer nam se valja i do hotela vratiti. A pokušavamo se vratiti prečicom pa se zavlačimo unutar kvartova gde je poprilično mračno i ima dosta nekih mini parkića koji su neuređeni i neosvetljeni. A ljudi gotovo da više i nema nigde. Ukupno oko osam kilometra  šetnje, tako da nam se smeši dobro spavanje.  Za ujutro nije zakazano rano ustajanje jer vremena ima dovoljno.

 

ako je neko ljubitelj, da ne propusti

 

 

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 30, 2015]

Taj dan je na karti izgledao ovako:

 

Noćenje sa doručkom je u ovom hotelu koštalo oko 15E po osobi ali zato što Bob ima neki popust.

Naša dvostruka večera je koštala oko 15E po osobi

 

Ako u sobi imate centralnu klimu a niste resili da do kraja savladate kako radi, nemojte je ni dirati. Celu noć me je budila zima, sve uveren da je Novica ostavio otvoren prozor a napolju pao sneg.  Ujutru ukočen shvatam da klima radi na položaju "low" i ima nešto plavo... sam sam je čačkao...Nalazimo se svi na doručku. Odlična klopa. poneo sam i par kesica čaja jer sam se sigurno prehladio na spavanju.

Danas se vraćamo do Šumena a odatle prelazimo na, sad sam siguran, daleko lošiji ali zato nadam se zanimljiv put preko prevoja koji se zove Šipka (Sipka pass). 

Izlazimo na jutarnju negu naših lanaca. Goran nema lanac pa može da ima produženo spavanje. Vreme je onako... mrljavo ali ništa ne pada. Nadamo se da i neće.

Pre svega otići ćemo na kafu u Zlatne Pjasce, što je njihovo elitno letovalište. To nam nije uz put ali nije ni daleko. Nažalost, plaža je još u zimskoj formaciji sa peskom nasutim na gomile a kafići se tek pripremaju. Mogli smo samo da se slikamo, što smo i uradili.

 

Iako smo se trebali vratiti istim putem, malo smo se izgubili u gradu ali ipak nalazimo autoput i peglamo isto kao i u dolasku samo u drugo smeru, do kraja autoputa na kružnom toku kod Šumena.

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 30, 2015]

A od kružnog toka tri putića... Za razliku od Rumunije gde su putevi vrlo jasno obeleženi, ovde ništa nije jasno. Najčešće se srću putokazi za Varnu, Sofiju i Ruse. Kao da osim ta tri mesta nema drugih. Mi treba da idemo prema mestima Gabrovo, Veliko Trnovo ali za njih nema putokaza. Samo Sofija i Ruse. To je otprilike kao kad bi u Srbobranu bio putokaz za Beograd i Suboticu a vi hoćete za Novi Sad koji je najbliži i nije mali ali se ne spominje.  Ne vide se ni oznake brojeva puta. I tako je ispostavilo se svud po Bugarskoj. Tako da smo neplanirano ušli u Šumen pa izašli, e onda smo skrenuli na neki bezveze put, pa se vratili. Navigacija pokazuje da ne idemo dobro ali nam kaže gde treba. I onda smo naboli onaj jedini koji je još ostao... Osim problema sa označavanjima put je odličan. Ovo je sad put daleko niže kategorije od onih kojima smo se do sad vozili ali je odličan. Čk je i priroda lepa. Blago brdovito i blago krivudavo. i Vreme je lepo. Do kraja danabiće toplo i sunčano. Nailazimo u blizini Targovišta na simpatično jezerce i kafanicu gde ćemo praviti pauzu za kafu.

 

Nažalost ne primaju kartice ni Eure.  Pošto nismo Leve idemo dalje. Pauzu pravimo u  Targovištu na OMV pumpi gde smo i točili gorivo. Vozimo dalje. Vožnja bugarskim putevima počinje da prija. Vozi se brzo i ne prolazi se kroz naseljena mesta. Većina vozača kad vidi motocikliste u retrovizoru, pomera se u desno i tako daje do znanja da će vas propustiti. Pomeraju se često i oni iz drugog smera, tako da često imamo osećaj da imamo prvenstvo prolaza. Pored svega toga ponekad sam se pitao zašto ih uopšte pretičemo kad i oni voze više nego brzo. Dakle na tom lokalnom putu vozi se između 100 i 120km/h. U par navrata sam shvatio da pretičem vozilo koje ide i 150. Ludo!

Do velikog Trnova stižemo brzo i na samom ulazu se odvajamo levo. To skretanje sam razradio još kod kuće jer nisam želeo da ulazim u mesto. Veliko je i verovatno zanimljivo ali nema se vremena. Za svaki slučaj na pumpi pitamo za Sipka Pass i upućuju nas ka ošto smo i mislili.

E ali zato u Gabrovu se opet gubimo. Već smo pomalo i umorni i padaju ideje za pivom i kafom ali ipak, blizu smo prevoja a na njemu je planiran i ručak. Opet kružni tok i opet poslednja varijanta i sad već znamo da smo na dobrom putu, između ostalog i zbog toga što vidimo putokaz na kojem piše da je Šipka pass prohodan. Ovde doduše nismo očekivali sneg. POčinjemo se penjati putem koji najviše liči na penjanje na venac. Ovaj put nije širok a drveće je toliko gusto da se krošnje u visini spajaju i prekrivaju put. Vozimo se kroz jako lepu prirodu i vrlo prijatnu hladovinu. Na vrhu prevoja je ima par hamburgerija, suveniri i restoran. Pošto je do skora put bio neprohodan sezona im svima tek počinje. Ovde će primiti Eure, pa ćemo napokon ručati na vreme.

Gospođa koja nas je uslužila je i kuvarica i konobarica pa smo malo sačekali na ručak. Nije nam dala šansu da izvoljevamo, danas je u u ponudi samo pileća supa, šnicle i krompir. Može!  I naravno Zagorka. Pauza je sat-dva. Posle klope, kupujemo magnetiće zafreižidere i idemo na vrh.

 

 

 

 

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 31, 2015]

Sam vrh se zove Stoletov Vrh, na nadmorskoj visini je oko 1200m. Na ovom mestu se u devetnaestom veku, u Rusko-Turskom ratu odigralo nekoliko značajnih bitki. Naziv Šipka je po biljci šipku. Do spomenika koje je sagradjen na samom vrhu, dolazimo peške. Deluje impozantno, visine je oko 30 metara i okružen topovima iz tog vremena.  Motori koje smo parkirali na platou ispod nam deluju mali. U daljini se vidi da ima i većih vrhova od ovog i na njima ima i snega. Slikamo se i gledamo u daljinu. Pogled je zaista lep iako nismo naročito visoko.

Na spustu sa ove strane prevoja asfalt je značajno bolji. Kako se krivine nižu opet počinjemo da jurcamo i razdvajamo se. I to traje skoro deset kilometara. Ja sam se našao na čelu ove razbijene kolone i očekujem da me u nekom trenutku obiđu divlji Sale i Vrsa ali to se ne događa. Čak sam se i zabrinuo ali onda čujem pucnjavu. Dobro je Bob je iza mene.

Sačekujemo se u podnožju u mesta Šipka. Na brdašcetu se vidi vrlo lepa ruska crkva koju nažalost nismo posetili.  Idemo obilaznicom oko Kazanluka prema Sofiji putem E871 po njihovom (6).  Popodnevno sunce nam smeta u očima ali vrlo brzo stižemo u Karlovo i hotel Shetrev nalazimo bez problema.  U samom je centru ove male i simpatične varošice koja se nalazi u podnožju vrlo oštro odsečene planine koja nam deluje jako blizu. Motore smo ostavili u pasažu kod recepcije. Ne brinemo se preterano jer mesto izgleda skroz pitomo.

Sobe su baš male. U kupatilu dominira nabudženi lavabo ali zato nema tuš kabine ni zavese. Baš se trudim da ne pokvasim sve ali ne uspevam. Saša se ne može načuditi kako se ulazna vrata otvaraju na spolja. Ne žalim se, samo kažem.

Obzirom da smo se u Varni našetali, ovde ćemo samo da sedimo u odličnoj bašti i ispijamo piva i kafice. Svima nam je žao što nismo gladni jer je klopa u restorančiću dobra i nadasve jeftina. WiFi radi svuda u okolini pa smo to svi iskoristili za telefoniranja. Dogovaramo se oko neke izmene sutrašnje deonice ali kako će se kasnije ispostaviti nisu je svi baš najbolje razumeli.  Poješćemo ipak po pizzu  pre spavanja...

 

Dogovor je da se krene ranije ali to nam opet ne polazi za rukom, pa krećemo oko 10 sati Probali smo da pronađemo vodopad ali nismo baš oduševljeni. Sipao gorivo i krećemo putem 6 prema Sofiji i nakon tridesetak kilometara treba da se u mestu Karnare odvojimo desno na put 35 prema Trojanu. Tu nas čeka još jedan prevoj koji bi trebao biti zanimljiv Zove se Trojanski prevoj i trebao bi biti viši od prethodnog.

[nikolanixy 174 Napisano Maj 31, 2015]

bravo momci 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 31, 2015]

Odmah po skretanju imamo oznaku dasmo na putu 35 prema Trojanu. Odmah počinje i jurcanje po odličnim krivinama. Sve je odlično jedino nas onespokojava saobraćaj kojeg ipak ima. Ja sam odustao od jurcanja negde napola puta posle vrlo bliskog susreta sa crvenom Scaniom, kojoj sam presekao put, pa posle bežao u svoju traku. Pretiču me naravno Sale i Vrsa a posle i Bob koji je resio da nas prestigne a posle slika u nekoj krivini.

 Na samom prevoju puta je poveći pašnjak i puteljak kojim se može otići do spomenika.

Penjemo se gore zaboravljajući na pravilo o sačekivanju tako da zaboravljamo na Boba, koji je zaostao jer nas je slikao po krivinama.

Na vrhu duva vetar kao  ina svim vrhovima ali nije hladno a pogled je prelep kao što se i očekivalo. Visina je oko 1500 metara a za spomenik koji je izuzetno visok, interesantno još nisam našao više podataka osim da je se zove Spomenik Oslobodiocima. Vrlo blizu je i vidimo ga vrh "Botev" koji je najviši vrh na bugarskom delu Stare Planine sa svojih 2400 metara. U planiranju puta baš sam hteo da odemo i tamo ali nažalost nije se moglo motorima, bar ne našim. Ovaj deo je početak nacionalnog parka "Centralni Balkan".

 

U neko doba shvatamo da Boba nema. Novica kreće nazad da ga potraži jer je dogovor i bio da se ne ide u Teteven već da se vratimo istim putem.  Da li je Bob čuo za taj dogovor. Nije po svemu sudeći. Novica se vratio bez rezultata. Sad ja idem prema

na drugu stranu prema Trojanu. I vozim se neko vreme a put na ovij strani je daleko lepši. U jednom trenutku  setim se da imamo telefon.

Jedan poziv menja sve! Bob je produžio ne bi li nas stigao i sad je već odmakao prema Tetevenu.  Zovem ostale, ručaćemo u Tetevenu.

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 31, 2015]

Sačekujem ostale, nastavljamo do mesta Beli Osam gde idemo levo na put 358.  Ubrzo srećemo I odbeglog Boba koji nas je tu sačekao. E ovaj deo puta prolazi kroz baš lepe predele ali je sam put vidno lošiji od dosadašnjih. U stvari, put i nije toliko loš nego je pun rizle koju očigledno zimus nisu štedeli. Vozimo izuzetno obazrivo. I pored toga ja ulećem na deo od oko 20 metara u dužinu sa debelom naslagom rizle. Mlatim i rukama i nogama, motor krivuda ali ostajem na točkovima. Teteven je mestašce u koje mnogi Bugari dolaze na vikende i izlete. Prema nekim planovima čak smo u njemu trebali noćiti. Posle je skroz izbačen iz ture ali eto, bio nam je suđen. Kad je tako, pravimo pauzu za vrlo lep ručkić.

Podsećamo se da po novom planu ipak prolazimo kroz Sofiju jer put ide kroz sam centar a obilaznica je prilično široka. Staćemo makar na kafu.

Nastavljamo posle malo boljim, putem oznake 3 do autoputa A2 koji još ima naziv  "Hemus". Ovde asfalt napokon nije siv već crn. Otprilike kao i nebo ispred nas. Do Sofije vozimo oko 160km/h i stižemo dosta brzo. Kiša kao i onog dana kad smo ulazili u Bugarsku. Na samom ulazu stajemo na OMV pumpu gde dolivamo gorivo i oblačimo kišna odela, vrlo nerado. Ulazak u Sofiju je, ispostavilo se, bio neuspešan. Kiša je padala svo vreme a gužva je bila velika jer je bilo oko 4 sata i još petak.

 

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 31, 2015]

Kroz Sofiu vozimo polako jer drugačije i ne možemo. Kiša pada umereno i hladno je a mi smo navučeni u kišna odela pa nam se iskreno nigde i ne staje. Vidimo da je grad prilično velik ali ne izgleda komplikovan. Baš u samom centru je Crkva Svete Nedelje koja datira navodno još iz desetog veka i u kojoj su mošti Kralja Milutina. Prolazimo pored nje.

Sofia se prema Srbiji završava kružnim tokom na kome su radovi pa sve izgleda kao ogromna rupetina. Sad vidimo putokaz za Beograd i znamo dado granice ima još oko 50km. Uskoro i kiša prestaje. Skupljamo se na graničnom prelazu. Na granici nas i njihovi i naši propuštaju bez neke veće kontrole. Kafana King je dvesto metara od granice, zgodno mesto da se presvučemo i telefoniramo. Goran proverava sa vlasnikom Etno sela Srna kako najbliže stići.

 

Vožnja do Pirota je korisna da se podsetimo da se nalazimo u Srbiji.  To podrazumeva da mi za nepunih 30 km dvoje kola  ne ustupaju pravo prvenstva. Skrećemo sa puta i vozimo se neočekivano dugo kroz netaknutu prirodu. Doduše neko je napravio asfaltni put ali jako loš. Prvi udes na koji nailazimo i srećom jedini, za sve ove kilometre je baš ovde. Neverovatno, ali  kako izgleda po šteti na vozilima da nisu baš išli sporo. Srećom nema povređenih. Vozimo obazrivo. Bobu na Varaderu ove džombe ne smetaju pa je brži od svih nas. Stižem ih kod vodopada. Za razliku od onog u Karlovu, ovaj je lep i velik pa pauziramo za slikanje i da se okupimo.

 

Posle još par kilometara ulazimo u mesto Kalna. U sred sela kafanica iz koje se ori muzika i par momaka koji igraju kolo ispred. Mi idemo još vrlo malo napred do mesta Inovo gde imamo smeštaj.  

Domaćin Saša nas dočekuje i upućuje na parking kod hotela Aleksej koji je u kompleksu etno sela. U dvorištu i okolini su parkirani uglavnom Mercedesi ML i GL sa izuzetkom jednog Cayena. Sve bugarske tablice. Kako nam kaže Saša (ne naš Saša već domaćin i vlasnik) neka bugarska firma pravi žurku večeras. Sve oko smeštaja nije više naša briga. Ovde smo gosti a gosti ne razmišljaju već budu posluženi. Dok smo seli gde nam je rečeno, stiže kafa i rakija. Odlična dunja. Ja inače ne pijem rakiju ali večeras nisam ni jednu odbio. Na velikom imanju, ima nekoliko drvenih koliba u kojima se može spavati i verovatno je odatle sve i počelo. Ima raznih životinjica od kojih mnoge slobodno šećkaju po dvorištu. Među slobodnjacima je i magarence sa kojim smo se pokušavali fotografisati ali nas je on uporno izbegavao. Srećom pa imamo Gorana za kojeg životinje osećaju da im je prijatelj pa mu same priđu. Smeštamo se u sobe, pa na večeru. Nadali smo se da ćemo se danas popeti na Babin Zub ali za to je kasno. Saša nam je namenio sto u  restoranu hotela u prizemlju ali kako je tamo već bilo društvance za živu i glasnu muziku, zamolili smoga da se namestimo ispod nekog letnjikovca. Nikakav problem. Što se tiče klope, nema izbora a izašto bi. Domaćini iznose sve po redu. Meze, sarma, rakija, roštilj. 

 

Po karti danas smo vozili sledeću rutu:

 

 

 

 

 

 

 

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 31, 2015]

U našem hotelu, pored restorana u prizemlju, postoji i klub na prvom spratu. Na oba mesta je bila živa muzika, ekstra glasna. Gore su bili Bugari koji su arlaukali verovatno do kasno u noć. Ja sam bio umoran a vazduh pun kiseonika. Nekoliko rakijica uz to i zaspao sam kao beba.

Plan je da  ustanemo u sedam kako bismo otišli na Babin Zub pa polako kući. Vrsa ima želju da stigne do pet sati zbog porodičnih obaveza.

Našoj maloj skupini nedostajao je sedmi član, Željko. On je pobornik ranog ustajanja i vožnje kad ostali još nisu ni doručkovali. Doduše nije nas do sada uspeo ubediti da ustanemo u pet ujutro ali definitivno bi pomogao da svih ovih dana ustajemo ranije. To bi značilo i da ranije stižemo na odredišta i više vremena za razgledanje. Ali Željko je propustio ovu turu.

Budimo se u pola sedam, sija sunce. Super! Plan će biti ispunjen. Deset minuta kasnije, pljusak. Pa onda sunce. Pa onda sunce i pljusak..

Hajde da doručkujemo pa ćemo videti šta ćemo.

A za doručak... Mekike, sir, kajmak, kobasice, slanina, pečena jaja, marmelada od šipaka, jogurt, kafa....

Kiša je prestala i gledamo da krenemo  što pre. Kupujemo kod Saše rakiju i pekmez od šipaka i dobro se oblačimo. Očekujem da će gore biti hladno. Put je očajan. Neko nam je rekao da je taj put napravljen pre par godina. Ne možemo da verujemo ali ako je to tačno neko se lepo nakrao. Na putu još ima rizle od zime ali i da je nema, situacija bi bila jako loša. U sebi se izvinjavam Rumunima na pomisli da je onaj njihov put kroz beznačajna sela najgori. Znači ovo je najgori asfaltni put na svetu. U to ćemo se apsolutno uveriti kasnije.

Priroda je izuzena. Sve van puta je prava divljina. Vrh je na skoro 1800 metara. Nismo imali vremena da istražujemo ali sa mesta gde smo se slikali put vodi na Midžor ali ne našim motorima.

Ovo je jako lepo mesto. Lepo je i što je to kod nas. Bilo bi lepo tamo provesti i više dana. Kako nam je Saša iz Srne rekao, kod njega dolaze i lovci, skijaši, motokrosisti, kvadovi, razni avanturisti, pa i bahati Bugari koje smo mi sreli. Iskreno se nadam da će Saša vremenom napraviti svoje etno selo kako ga je zamislio. Videli smo i još dosta objekata koji se grade. Nažalost mnogo kuća je izgleda napušteno, ruši se i ljudi begaju odavde.

A prošli smo i pored Hotela  Falkensteiner

valda u njega tajkuni sleću helikopterima

 

Spuštamo se do Kalne i skrećemo prema Knjaževcu.  Grom i pakao!  Počinje kiša i to naj ozbiljnija do sada. Presvlačimo se nasred puta ako se to smeće može nazvati putem i vozimo polako kao kroz minsko polje. Put se naime popravlja tako što se rupica raskopava u kockicu dimenzija  oko 50X50 a ono što je iskopano se ostavi da neko vreme stoji kao krtičnjak nebi li se neko polupao. Ako to ne urodi plodom, nakon nekog vremena, se krtičnjaci sklone pa ostanu samo kocke dubine oko 5-10 cm. Idealno je kad padne jača kiša kao sada pa pokrije kocke da one budu nevidljive. E ako se i tu ne polupate, onda odustaju i zatrpavaju. Mi smo se ovaj put spasili. Do Knjaževca smo stigli i sipali goriva na Nisovoj pumpi. Oprema nije propustila ali do kuće imamo još 300 kilometara po svemu sudeći kišurine.

Na moju žalost Bob bira put preko Sokobanje i agonija se nastavlja. Lomimo se istim takvim putem još oko 50 kilometara. Ja sam izuzetno besan ali možda bi i drugi put preko Niša bio isti ovakav. Ako ništa drugo bar kiša prestaje i kao da se razvedrava.

U Aleksincu izlazimo na autoput i peglamo. Neki je dogovor da stanemo u McDonalds  kod Velike plane, međutim poprilično se razilazimo.  Ja se zaustavljam jer mi se čini da  mi se "skupoceno" kišno odelo raspalo ali nije no se samo raskopčalo. Skidam ga.

Na Velikoj plani se nalazimo bez Sase i Vrse. Dogovor je sledeće stajanje na Lukoilu  posle aerodroma. Tu se čujemo sa odbeglim Saletom koji je već na Vencu gde roštilj organizuju naši drugari iz Hyundaija. Ja idem tamo preko Rume, ostali skreću za Novi Sad.

Odličan doček. Roštilj i tamno Nikšićko.

Sale i ja se spuštamo do grada i razilazimo kod Merkatora. Punim rezervoar kao i uvek na kraju putovanja.

i reset trip1...

 

 

 

 

 

 

 

[nsinstruktor 42 Napisano Maj 31, 2015]

Informacije koje vam možda znače:

Rumunija:

Gorivo oko 1,3Eur/l

1Eur je oko 4RON

Noćenje sa doručkom se u hotelima sa 3 zvezdice bez problema nalazi za 12-15Eura po osobi. Putevi su dobri i dobro označeni. Ograničenja u naseljenim mestima su od 50 do čak70 km/h uglavnom se vozi malo brže od toga. Policije ima ali nisu nas nikad zaustavili.

Cene hrane po restoranima su kao i kod nas, možda malo jeftinije. Ako pijete pivo, obavezno probajte njohova domaća piva jer su dobra.  Moj favorit je Ursus, ali ni ostala nisu loša.

 

Bugarka:

Gorivo oko 1,3Eur/l

1Eur je oko 2LEVa

Noćenje sa doručkom se može naći i za 10Eura po osobi. Putevi su odlični ali su oznake jako loše. Ako planirate put, dobro ga prostudirajte na karti. Ako se i izgubite, neće vas niko pojesti, ni nas nisu. Ograničenja brzine na putevima ako i postoje niko ih se ne pridržava. Svi voze koliko hoće ali su izuzetno korektni. Upozoravaju na radare iako ih nismo videli na puno mesta. Policiju u toj meri nismo videli da čak nisam zapamtio ni koje automobile voze

Motociklisti ne plaćaju drumarinu.

Hrana je značajno jeftinija nego kod nas i dobra je. Tamno Šumensko je odlično a ni Zagorka nije loša.

 

Nas su noćenje i klopa koštali 170 Eura po osobi. Tako je otprilike i bilo planirano pa smo sve novce stavili unapred u zajedničku blagajnu kojom je raspolagao Bob. Srećom po nas, čovek voli pojesti i popiti pa nam ništa nije nedostajalo.

Prešli smo 2300 km. Yamahe su trošile oko 5,3l/100 pa je gorivo bilo još oko 150 Eura po glavi.

Nismo imali kvarova, niti bilo kakvih ekstremno rizičnih situacija, niti bilo kakvih problema, tokom celog puta.

 

Otkrijte Bugarsku!  Nama je ostala u lepom sećanju!

 

 

 

 

[piki 8749 Napisano Jun 1, 2015]

Lepo

[BigRider 1659 Napisano Jun 1, 2015]

Леп путопис,темељан са информацијама,свака част на труду да нам све дочараш,а посебно на лепој вожњи!

[srrdjan 315 Napisano Jun 1, 2015]

Ово је право освежење , лепо описано са детаљима слике допуњују доживљај 

[brki82 210 Napisano Jun 1, 2015]

1. Super! Vratili ste mi lepe uspomene od prosle godine.Proveo sam tamo dve prelepe nedelje i posle toga po neki vikend i mogu reci da me je Bugarska prijatno iznenadila. Ima dosta toga da se vidi i obidje. Pored prelepe prirode imaju dosta i arheoloskih nalazista iz tracanskog doba koja su solidno ocuvana i koja takodje treba obici. Ja sam vozio pod Balkanski put od pocetka do kraja i preporucujem svakom jer se na tom delu nalazi dosta kuca muzeja iz doba njihove,pa bas ne sjajne revolucije   . Ono sto mi je takodje bilo facinantno,ma koliko gradovi sa obilaznica delovali ruzno i odbojno jer su okolo uvek romska naselja,tek kada se svrati u njih vidi se njihova lepota.

Takodje za sve preporucujem selo Emona,koje je ujedno i zavrsetak Stare planine .

a za nas mladje,na par kilometara od Emona plazu Irakli na kojoj se nalazi divlji kamp i koja je spoj svega i svacega

[maresh 160 Napisano Jun 9, 2015]

Pozdrav za celu ekipu. Lepa tura i lepo ispričano, a Željko je ovo leto bio vredan, po običaju ustaje rano i dok se drugi naspavaju, on se i sa "najlona" vrati, mnogo je posla imao oko dvorišta, tako da je pretpostavljam to razlog zašto je izostao ovaj put sa vama. 

 

Pozdrav, i nečekajte mnogo, već na konje i na put

[PremieRacing 2547 Napisano Jun 13, 2015]

Bravo Wild Bunch !!!

[cunami 62 Napisano April 14, 2016]

Bravo