Cincari kazu da su tvoje pare samo one koje si na sebe potrosio. Moj stav je da su tvoje pare ne potrosene na sebe, nego na svoja putovanja. Retko pisem putopise na moto forumu. Lenj sam, kazu skrt na recima. Mozda i nisam, nego bojazan da ne uspem preneti utiske koji su me oplemenili , kao i emocije koje je svako putovanje probudilo. A bilo ih je, i putovanja i emocija. Motorom naravno. Ciljevi ovog putovanja, ciji termin je bio poznat odavno, bili su vise nego emotivni pa sam resio da ih pretocim u putopis. Navijanje za mladjeg sina na Prvestvu Evrope u kajaku, supruzi davno obecana poseta Veneciji i sebi obecana voznja po Dolomitima. U startu obecava . Danima krijuci jedno od drugog, Ljilja moja saputnica (zivotna) na dva tocka i ja, gledamo prognozu za nasu rutu . Krijuci, zato sto svuda najavljuju kisu i lose vreme, a ne zelimo da kvarimo onom drugom putnu euforiju.I to je deo tih osecanja koja su obelezila celo putovanje, uzivati sa partnerom, pruzti onome koga volis najvise sto mozes. Zato smo preko 25 godina zajedno. Verovatno. Sreda 27. jun je dan polaska. Naravno, oni koji izmisljaju vremenske prognoze i zato retko pogode, ovaj put su izbaksuzirali. Sivo kisno jutro, mi slabo spavali u iscekivanju polaska. Vece ranije suocen sa kisnom prognozom sve vreme putovanja, predlazem zeni ono najgore. A nee...ne da odustanemo nego da idemo kolima. Pogledala me sa cudom u ocima i odlucno rekla ono sto sam prizeljkivao da cujem :"Ne dolazi u obzir, idemo motorom." Mrzim da krecem na put po kisi, nije problem da me kisa napadne vec posle pola sata-sat, ali oblacenje kisnog odela u startu kvari raspolozenje. Ovaj put se smejemo i pomazemo jedno drugom da se upakujemo u kisna odela. Isterujem sinoc napakovan FJR iz garaze, masemo defektnom keru i praceni zapanjenim pogledima komsija krecemo po kisi i 17 stepeni na put od pet - sest dana. Plan za prvi dan je auto putem do Zagreba, odvajanje preko Gorskog kotara do Opatije, pa preko Trsta do Venecije. 740 kilometara u danu, znamo sta nas ceka . Najbitnije nam je da stane kisa jer po prognozi samo u Veneciji nece padati. Naplatna rampa pri izlasku na auto put i naravno sazaljiv pogled coveka u kucici i pitanje - zar bas mora motorom. Kroz smeh ga tesimo da nije strasno. Dizem pleksi u najvisi polozaj, cuje se FJR-ovo glasno ubacivanje u prvu i siva gondola pocinje da plovi ka Veneciji po jakom pljusku i natopljenom putu. "...a dvoje mladih greje srca zar.." pevusim staru sremacku. Granica, ulazak u HR, sipanje goriva , naplatne rampe i eto nas pred Zagrebom. Temperatura skoro 20 stepeni, oblaci se razilaze. Sreca prati hrabre. Odvajamo se ka prelepom Gorskom kotaru, put vec suv. Da li je moguce da su vracevi omasili prognozu. Pokazalo se da jesu,od tog momenta pa do povratka kise nije bilo. Hvala Bogu. Posle jos jedne naplatne rampe stajemo da skinemo kisna odela. Kakvo olaksanje. Smejemo se kao deca , od srece. Za to vreme sunce granulo, desetine motora prolaze, stranci u kampericama , prava morska atmosfera. Obecava. Siva gondola kroz Kotar prati duge, brze krivine i pocinje ono sto volim - struganje bocnih strana guma, da malo popravimo ono sto su ravnicarski drumovi zapostavili. Par gasova , naplatna rampa i tabla "Autodrom Grobnik". Samo smo se pogledali (25 godina) i motor sam skrece na stazu. Zadnji put smo je posetili 2011. cak su nas pustili da odvozamo par krugova besplatno - naravno. Geyak.