Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'rumunija'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 13 rezultata

  1. Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!
  2. Volim da vozim u društvu naročito u dobrom društvu i takva vožnja ima zaista puno prednosti. Ali posto sam ja malo čudan tip, meni je samostalna vožnja isto toliko dobra kao ona u dobrom društvu. Tako da se na ovu vožnju od skoro 7000km odlučujem da krenem sam. Nije mi prvi put pa i nemam neku tremu. Uvek mi je najveći strah kod ovih mojih samostalnih vožnji, da se negde ne polomim u nekoj nedođiji pa da nema nikoga da pozove pomoć. Elem, plan ovog putovanja je sledeći: Vožnja iz Belgije do Srbije, kratak odmor kod roditelja, onda dalje ka Rumuniji i obilazak mnogo hvaljenih Transalpine i Transfargastana i povratan nazad u Belgiju. Posto ne volim auto put i vožnja po njemu sa motorom mi nema nikakvog smisla osim prekracivanja ravnih i dosadnih deonica, u okviru ove kilometraže je bilo +- 400km auto puta. Da bih izabrao najbolje i najlepše puteve za vožnju motora, trebalo je se posvetiti planiranju ruta. Ja to radim preko www.roteyou.com zaista dobar i lak sajt za planiranje ruta koji radi na google mapama. Hajde da polako krenemo. Motor kawa z1000sx iz 2017 godine napakovan i spreman za put. Stavljene nove gume pireli diablo rosso 3. Krenuo sam po kiši tako da sam odmah obukao kisno odelo. Danasnji plan je da vozim 200km auto put a ostatak preko Švarcvalda do Austrije i prvog prenoćišta u mestu Pfunds u Austriji. Ali posto kiša nikako da prestane, Švarcvald i lokalne planinske puteve menjam sa mrskim mi auto putem. Tek na ulazu u Austriju prestaje kiša. U hotel stižem oko 20h i bacam se na večeru koja je ukljucena u cenu sobe . Punog stomaka i umoran, odlazima na zzzzzz. Današnjih 880 km je sasvim dovoljno za prvi dan..
  3. Siguran sam da većina ljubitelja motocikla uvek ima potragu za dobrim putem,dobrom avanturom,lepom krivinom,pogledom koji ostavlja bez daha,a opet da sve to bude bezbedno i jeftino. I uvek se nameće gde ići,na dan,dva,pet... I ništa nije problem kada se ima vremena i dovoljno novca,ali kada je ograničen budžet ja imam odličan predlog! Koliko sam upoznat,dobar deo kolega na dva točka je već prošlo ovu rutu,neki i više puta,a opet sam siguran da ima onih koji dugo voze i svaki put sebi kažu: "Znam,odlično je,ali to ću neki drugi put. Blizu je..." Možda ovim fotografijama,opisima i interesantnim lokacijama "ubedim" nekoga da ipak ode na ovu stranu,prvi put ili opet. Pošto sam ja,još uvek stacioniran na obroncima zemunske padine,svi putevi za mene vode odavde. Ipak svima je poznata Đerdapska klisura,a u okviru nje i Dunavska magistrala i kao najdalja tačka ili središnja grad KLADOVO. Beograd - Kladovo(pored Požarevca,Golupca i Donjeg Milanovca),na levom boku Dunav,a ispred odličan put i krivine za uživanje. Oko 250km Kladovo - Beograd - rumunskom stranom (Orsova,Božovići,Rešica,Anina,Bela Crkva...Nacionalni park Semenik) ili opet svo vreme uz obalu Dunava. Na levom boku Dunav i pogled ka Srbiji,a ispred odličan put i krivine za uživanje. Malo posle ušća reke NERE je Bela Crkva. Oko 300km Dva dana odlične vožnje,kroz prelepe predele Srbije i Rumunije. Grad Kladovo svojim cenama obećava opušteno uživanje. Svi restorani su duplo jeftiniji nego u BGD,a hrana odlična. Lično preporučujem ribu u nekom od brojnih restorana,a po meni najbolji restoran PANORAMA,20km pre ulaska u KLADOVO. Mesto Tekija. Sveža riba,riblja čorba i paradajz koji nije video police u MAXIJU. Domaći. Što se tiče smeštaja,za svakoga ima ponešto,ali moja topla preporuka su ATRIJUM apartmani u Kaladovu. Odlično mesto na obodu grada. Čiste sobe. Wifi,klima,udobni kreveti i najbitnije,bezbedan parking za motocikle. Cena smeštaja,mislim oko 11-12 eur po osobi. Vredi svaku paru. Pouzdano znam da za ovu cenu u bilo kom gradu u EU ne bi ste dobili ni osmeh,a kamoli čistu i urednu sobu. Neka slike kažu,boje bolje opisuju nego ja. Ima nekoliko opcija za sobe,bračni kreveti,razdvojeni,apartmani,ali cena je za sve približna. Sam smeštaj je od centra Kladova udaljen 500m. http://atrijum-apartmani.com/ Odlična opcija za udaljenu bazu iz koje može da se ide na sve strane. Naravno za one koji imaju više dana. Južnije do Stare planine,na istok ka Karpatima,a povratak kako sam rekao uz rumusnku stranu obalom Dunava. Ima mnogo opcija,a svakome po želji. Inače vlasnik apartmana je i sam bajker. Do skoro je bio ponosni vlasnik Ducati Multistrade,ali sada sam načuo da se okreće nemačkim brendovima. Takođe,on je odličan poznavalac okolnih planina i staza,pa oni koji imaju želje za lakim off road stazama,mogu da pokupe savet i upoznaju okolinu Kladova iz druge perspektive. U narednih nekoliko dana ću napisati i predstaviti još neke opcije koje bi bile interesantne na tu stranu,a ne iziskuju mnogo vremena i novca. P.S. Ako sam nekoga uspeo da ubedim da već u narednim danima krene na put,slobodno neka piše u PP ako treba neki savet ili sugestija. Srećno!
  4. sasha

    Crno je... (more)

    Drage kolege, Za većinu proleće obično počinje polovinom marta, čim sine sunce, nebo se razvedri i dani postanu malo duži. Samo jedna mala grupa ljudi, tzv. motociklisti, veruju da je zima zaista prošla tek kada ugrabe priliku da sa (ili bolje rečeno - na) svojim dvotočkašima provedu nekoliko dana. Za mene je ova godina počela sa malom dilemom - na koju stranu krenuti? Za sever je još rano, pa preostaju samo - zapad, jug i istok što u suštini znači da su u kombinaciji Jadransko, Egejsko i Crno more. Prva dva sam posećivao mnogo puta ali ovo treće - nikada, pa zato pada odluka da se praznični vikend iskoristi za malu ekspediciju i usput obiđu nama dve susedne zemlje, Rumunija i Bugarska.
  5. Nemam šta puno pricati i opisivati put. TA i TF su mnogo puta prežvakani. Nisam ni mislio da pišem jer putopisa ima stvarno dosta, pa čak i moj prošlogodišnji, i sve je poznato. Ali pošto ja jako uživam da gledam tuđe snimke vožnje i to radim redovno odlučih i ja ovog leta da snimam svoje vožnje i da stavljam na youtube. Ništa fenci..bez obrade, samo muziku ubacim i to je to. Pa ko je paćenik ko ja i ko voli te stvari nek lajka i sabskrajbuje sebe na kanal jer ce toga biti i u buducnosti. Petak: Bačka Topola - Kladovo. Prelepa dunavska magistrala. Put prazan, nigde nikog a asfalt savrsen u 80% puta. Pošto se krenulo poslepodne posle mog radnog vremena djerdap smo vozili predvece uz zalazak sunca. verovatno smo uhvatili najelpsi period za voznju. ugao sunca dalo nestvarno osvetljenje i super senke... Subota: Transfagarašan. Put na planini meni nikako nije odgovarao zbog problema kojeg sam imao sa motorom ali kasnije o tome. U svakom slučaju prelepi pogledi ali prevelika gužva (bez zastoja). Zastoj jedino u tunelu gde je otislo nekih 10-15 minuta. Nedelja: Transalpina i povratak kuci dunavskom magistralom sa rumunske strane. Transalpina je bila super vožnja. Sa zorom smo spakovali sator (spavali u sumi sa medvedima i vukovima ) i krenuli na TA. Pošto smo noćili na TA na severnoj strani na vrh TA stižemo sa jutarnjim suncem. Saobraćaja skoro da nema uopste. Asfalt 99.5% savrsen. Ma divota. Što bi se reklo: zbog ovoga se živi Dunavska magistrala sa rumunske strane po svim karakteristikama daleko ispod puta sa srpske strane. Već sam prolazio ovuda i odlučih da neću ovuda više ići barem nekoliko godina jer sa druge strane dunava ima mnooogo bolji i lepsi put Slike će biti ovih dana kada nadjem vremenqa da uploadujem neke. E sad..što se tiče problema sa motorom. Nije nikakav problem nego me zajebala pumpa u B.Topoli. Pre nego što sam krenuo na put (kretao iz B.Topole sa posla direktno) stanem na pumpu da tankujem i proverim prednju gumu. Vidim nije dovoljno naduvana i ja naduvam na propisnu meru i krenem. Kako sam se dokopao nekih planina osetim ja da se borim sa kormanom, da mi prednjica skakuce i da nema dobar grip. Pogotovo u ostrim krivinama na nizbrdici. Muka živa zaokrenuti. Pogotovo na TF. Kontam pošto sam bio pretovaren da nije do toga jer se težište pomerilo prema zadnjem delu motora. Sumljao i na vile jer su ove godine već menjane gumice i ulje, a slično se ponašao i tada kada je ulje propišalo. Tako da sam TA i TF vozio ko po jajima. Svaka jača kivina morala prva brzina. Danas dodjem na posao i proverim pritisak sa nasim meracem (radim na tehnickom pa su 100% ispravni i bazdareni) i vidim da je prednja preduvana za 0.6 bara. Dobro nisam izginuo. Bem ti benzinske pumpe i netacne uredjaje Sve u svemu: malo jace od 1600 km. Potrosnju nisam merio. Motor se lepo ponasao iako je star cetvrt veka..sem tog problema sa preduvanom gumom... kao sto rekoh slike i ruta uskoro.
  6. Prosle nedelje odlučih malo da se provozam sa curom. Moj izbor jer pao na nacionalni park u Rumuniji koji je relativno blizu granice sa Srbijom. Milica se složila i dogovorili smo se u 2 minuta sta i kako. Imalo smo jedan dan na raspolaganju pa nam se to cinilo kao izvdljivo. Malo nategnuto ali izvodljivo. Plan je bio da iz Kule rano ujutro krenemo preko Zrenjanina i Vršca na prelaz preko Bele Crkve. Nacionalni park je relativno blizu granice. Tako je i bilo. U subotu smo krenuli iz Kule u pola 6. Dobro smo se obukli, proverili pritisak u gumama i krenuli. Ujutro nema saobracaja, niti policije (ako je i ima onda spavaju u kolima) pa se drzao malo brzi tempo. Zabalj - Zrenjanin deonica katastrofa. ko god da je na vlasti u Žablju radi užasan posao. Onoliko udarnih rupa u jednoj od važnijih ulica nema ni u africi. Ne priliči ni nekoj zabiti u istočnoj srbiji gde je zadnji put vozilo prolazilo tuda bilo na parni pogon. Prvi odmor nam je kod dvorca Kapetanovo. Nalazi se kod sela Stari Lec. Kapija zatvorena...ne može se prići. Šta da raimo...sklonili kapiju i prošli motorom. Ako nas neko zaustavi plan je bio da kukamo kako je kapija već bila otvorena Dolazimo motorm do dvorca i malo odmaramo. Nema nikog..barem je temperatura prijatna i lep je dvorac. Pravi vojvođanski. Evo je Milica kod parkirane Hondice Pokušali smo na vrata ali sve zaključano. Nismo hteli da virimo kroz prozor Posle 15ak minuta nastavljamo dalje. Pravac Vršac pa Bela Crkva gde odmaramo i doruckujemo. Jedno opažanje..svaki put me neprijatno iznenadi nedostatak bilo kakvih putokaza u Vršcu. To je katastrofa. Zrenjanin je isto malo konfuzan ali Vršac je poseban. Pogotovo ona raskrsnica gde se 4 ili 5 razlicitih puteva ukršta...strasno. Posle odmora u Beloj Crkvi idemo na granicu. Ono što nisam napomenuo je da sam krenuo u Rumuniju sa motorom koji nije na mom imenu i za koje nemam ovlašćenje (imam overen kupoprodajni i placen porez ali nisam hteo to da nosim)..Znam znam..glupa rabota ali nisam hteo da dajem pare za ovlašćenje..Išli smo u principu ako ne prodjemo granicu idemo na vršačku planinu ili se spuštamo na Ram pa kud nas put navede Na granici naravno traže punomoć. Malo se natezali...lepo popričao sa momkom. Na kraju se sažalio na mene ili na Milicine tužne oči pa nas je pustio posle 10ak minuta. E onda dolazi najgori deo puta ikada. Ceo taj deo Rumunije karakterisu ocajni putevi puni ulegnuća. Moja Honda se par puta nabila do kraja..sva sreca semerinzi izdržali. Već se osećaju Karpati..u svežijem zraku i lepšem mirisu vazduha. Malo smo se zagubili u jednom selu..jurila nas seoska perad po selu ali na kraju nalazim pravi put i nastavljamo. U isto mselu sam i prišli put kada sam isao promašio ulicu Stižemo na odredište relativno brzo. Ostavljam čuvaru 5 eura za ulaz (nikad pre nisam plaćao..izgleda neka novina) i da nam malo pričuva motor jer je cena duplo manja..ali da ne vraća kusur itd. Malo smo popričali sa njim da se raspitamo za stanje puta. Prošli put sam deo zemljanog puta prešao sa čoperom ali Hondaj e 3 puta veća i teža pa sam se raspitivao da li je izvodljivo jer nsiam znao kakvo je stanje sa padavinama bilo. Objasnio covek da se ne zajebavam sa motorčinom i da krenem peske. u principu bilo je kiše zadnjih dana i sve je u blatu. Presvlačimo se u letnju opremu. Kratke majie..pakujemo torbu hranom i vodom i krećemo. Od glavnog parkirališta se put odvaja na 3 strane a mi smo izabrali onaj koji je meni i pre ostavio najlepsi utisak. Evo jedna sličica srećnog para Put je blatnjav i da sam bio pametniji nosio bih planinarske čizme jer sam par puta proklizao momački. Ima pešačenja jedno 5 sati do kraja puta i nazad. Kada je tlo suvo možda i pola sata kraće onako finog hoda da se ne vučeš ko baba. Ceo put vodi pored reke Beu, koja je pritoka Nere. Karakteriše je izuzetno hladna i savršeno bistra voda. Brdo vodopada i kaskada, kao i par manjih jezera. Turista ima dosta i svi su prirodnjački nastrojeni. Nigde smeća..priroda je ovde glavna i covek je tu da posmatra i da se divi. Nema tu mesta nekoj mehanizaciji, struji, urbanizmu bilo koje vrste..imas prokrcen put kroz šumu i tvoje je da paziš gde kaziš i da uživaš. Šetaš dolinom...priroda odzvanja cvrkutima i raznim cvrčanjima insekata..Karpati se uzdižu oko tebe a sunce greje glave Na oko pola puta se nalazi jezero Ochiul Beului. Predivno malo jezero za koje je vezana jedna tužna legenda. Predanja kažu da se sredinom leta oko jezera skupljaju vile i mame muškarce. Ono što je zanimljivo je da je jezero uvek mirno i da mu je temperatura uvek oko 4 stepena iznad nule. Nikad ne ledi ali ni na 40 stepeni se vode ne zagreva. Pošto sam poneo svoju kamericu hteo sam da je potopim u vodu pa smo napravili pravili priručni selfie stick u pravom smislu te reči. Vezali Milicinom gumicom za kosu i potopili par puta u vodu. Sama naprava izgleda ovako : A video sa kamere možete ovde pogledati. Dubina vode je izmedju 3.5 i 4 metra. ali je kristalno bistra pa je tesko odrediti dubinu sa površine: Posle nekoliko sati od pocetka pesačenja dolazimo do cilja..odredišta koje smo zacrtali. Do vodopada Beusnita. Tu smo ručali..uživali u pogledu..umili se u vodopadu. "Pokisli" od vode koja leti na sve strane..sve u svemu : uživali. Pošteno smo se odmorili i krenuli nazad. U povratku nismo puno slikali..više smo umakali noge u reku i uzivali u prirodi Na odredište sm ose vratili ravno 5 sati posle polaska. Umorni ali i sretni i puni utisaka. Motor i sve stvari na mestu. Niko ništa nije dirao. obukli smo se u opremu i krenuli nazad. Malo me uplašilo to što je izgledalo kao da će nas kiša uhvatiti ali smo joj ipak umakli U Kulu smo došli sa mrakom. Prešli smo nešto jače od 500km. Potrošnju nisam merio. Jednom sam sipao i to u povratku u Vršcu. Motor se lepo ponašao. Nije bilo nikakvih problema. Ima još dosta slika...ali ko će to sve uploadovati... u svakom slučaju: kome nije daleko nema izgovor da ne ode i uživa.
  7. Imali smo u planu ovu voznju, ali nikako da se dogovorimo kad cemo...stalno neke obaveze i nikad da se skupimo... Dodje i taj dan, petak...Pera mi je javio da mu je gotov motor i put je vec poceo da se planira. Dogovorili smo se da idemo u nedelju putem Zabalj - Zrenjanin - Srpska Crnja - Temisvar - Kikinda - Becej - Zabalj. Subota uvece - makine spremne za put, ostalo jos samo da se uspe gorivo... Dosla je i nedelja...Ustao sam 7.30 opalio selfi i polako krenuo do pumpe... Posle tocenja goriva krenuli smo... U Zrenjaninu Vucko je stao, odma sam znao da nesto ne valja, covek zaboravio saobracajnu...Dobro je pa nismo daleko odmakli od kuce pa je odmah okrnuo nazad, a Pera i Milena su predlozili da ga sacekamo u Aviv parku. Tamo smo nasli neki kafic i kad sam izvadio telefon video sam gomilu propustenih poziva od Vuckovog brata, koji je pokusavao da nas obavesti da je ovaj zaboravio saobracajnu i da je otac u medjuvremenu krenuo da donese istu...Nasli su negde na pola puta, taman dok smo mi popili pice i doruckovali... Ostatak puta do granice smo prosli bez nekog veceg zadrzavanja...I eto nas u Srpskoj Crnji Jedna sa granicnog prelaza Na granici smo se zadrzali 15-20 minuta, bilo je puno pesaka i biciklista lokalaca ispred nas kojima su pregledali torbe pa je malo potrajalo.. Nama su samo pregledali pasose i saobracajne sa obe strane... Kroz Rumuniju lep put, opet bez nekog zadrzavanja i eto nas u Temisvaru Eto problema, gde promeniti pare...Vozali smo se okolo i gledali banke i menjacnice ali nijedna nije radila...Na kraju smo izvukli pare sa bankomata E sad imamo pare pa mozemo do centra da jedemo... Parkirali smo makine negde kod pesacke zone, videli tu par motora pa Kud svi Turci tu i mali Mujo I eno McDonald's, jeste da nisam neki ljubitelj al ajde, iskreno poslednji put sam tamo jeo u Pragu 2013. i prisetio sam se lepih uspomena Posle rucka je usledilo razgledanje grada Posle razgledanja i slikanja smo otisli na pice u jedan od kafica Nakon toga jedna voznjica kroz grad za kraj i polazak nazad. Svratili smo na jednu od pumpi da dopunimo makine Od pocetka dana predjenih tacno 150 km, opet nasuo do vrha i bilo je nesto manje od 4 litre (U Tomosa stalo pola litre vise, dok je Virago povukao skoro litru vise). Potrosnja Pulsera 2.7l / 100 km, stalno pun gas 90 kmh Na izlazu iz Temisvara jedna fotka pored znaka za fejs, jer ako nije na fejsu ko da nije ni bilo U povratku smo obisli Kikindu Mala pis pauza kod Beceja Zalazak sunca I posle 320 km napokon evo ga Zabalj, negde oko pola devet, vec pada mrak Nadam se da nisam puno smorio sa slikama, ne znam vise ni sta da stavim imam ih milion, trudio sam se da bude kratko i zanimljivo, uskoro i video snimak jer sam imao i kameru sto se moze videti na prvoj slici Pozdrav!
  8. Moto®cikl. Za pojedine, prevozno sredstvo. Za većinu nas, izduvni ventil i/ili katalizator za lučenje endorfina i serotonina, pa i adrenalina. Za mene...? Objekat obožavanja, ravnopravni 6. član porodice, ukućanin koji provodi zimu u svojoj prostoriji u kući, jednim delom posao, strastven hobi. Jednom rečenicom: životno opredeljenje. I ravnopravan konkurent lepšoj i boljoj polovini kada je posvećivanje pažnje u pitanju. Upravo tako i počinje ovaj putopis. Od kada posedujem motor, moja putovanja (van poslovnih) i godišnji odmori podrazumevaju u većini slučajeva, korišćenje 2 točka. Ove godine je situacija identična. Pošto sam prethodne 2 godine u svoje slobodno vreme upoznao Srbiju i Crnu Goru skoro u detalj, mogu da krenem dalje. Vetar u leđa mi je to da sam Viraga 535 prodao i kupio TDM 850, motor koji je sposoban za tako nešto. Ove godine sam planirao da idem u Grčku na more sa devojkom... i motorom. Pošto devojka voli 2 točka, ali bi radije da idemo autom jer se plaši da neće moći da izdrži put, izvojevao sam "Pirovu pobedu" i na odmor idem sam. Radim reviziju plana, i proširujem ga na Ohridsko jezero u odlasku, i jer mi već godinama svi pravite zazubice - DN 7C i DN 67C u povratku. Plan je bio da krenem u subotu 18.07.2015. ka Vranju gde bih prespavao pa nastavio dalje sutradan. Međutim, s obzirom da nisam 2 godine bio na moru, a da mi se godišnji odmor godinama unazad svodi na 7 dana, zloupotrebljavam položaj i u petak 17.07.2015. izlazim u 10h sa posla i krećem ka Čačku da se nađem sa prijateljem da se ispričamo. Od Šapca idem ka Valjevu, dalje Lajkovcu pa Ibarskom ka Čačku. Na već dosadnom i ustaljenom putu, komentarišem sam sa sobom zašto su naši meteorolozi baš taj dan morali da pogode da će to biti najtopliji dani. U jednom momentu, na Ibarskoj magistrali, u retrovizoru vidim već meni dobro poznate "oči". Stiže me crni TDM 850, BG tabla. Stajemo na isključenje, pričamo par minuta o motorima i dogovaramo se da do Čačka idemo zajedno. Čovek je unapred dobio upozorenje, da ja ne prelazim 90 km/h i složio se da je OK. 5 minuta kasnije, očigledno nije bilo OK, smorio se, svirnuo i dao po gasu. Ne krivim ga. Posle par pića i partije razgovora sa prijateljem, krećem od Čačka ka Kruševcu, pa dalje ka Aleksincu gde ću se uključiti na dosadni autoput ka Vranju. U Vranje stižem oko 20h posle pređenih 500km, odlazim do prenoćišta "TRIOOO" koje sam imao u vidu još pre polaska, ali nisam rezervisao. Smeštaj je jako dobar, higijena na visokom nivou, kao i ljubaznost. Cena 1400 RSD. Preporučujem ih. Pošto ja nisam neka spavalica, ujutru ustajem oko 6h, pakujem se i krećem ka Ohridu. Na granici je naravno užasna gužva ali prolazim između kolona i stajem pravo na rampu i prelazim granice. Autoput do Skopja je dobar, putkozi su na sve strane, tako da nema šanse da se omaši isključenje bilo koje mesto. Naplatne rampe su vrlo česte i putarina košta od 0,8e-1,5e. Posle Gostivara, autoput postaje put za motorna vozila, sa mnogo rupa i neravnina. U Ohrid stižem oko 13h, i nalazim smeštaj kod naših Srba, apartmani "DIMIĆ". Noćenje košta 20e, 50m je od jezera, higijena vrhunska, ljubaznost osrednja. Posle raspakivanja prtljaga, sledi ručak, vozikanje čamcem, kupanje u jezeru i obilazak Ohrida. image sharing
  9. Rumunija 2013 MesecSetembar Konstanca, Delta Dunava,PojanaBrašov,Transfagarašan,Transalpina Pošto moja namera o kružnoj turi oko Crnog mora nije ostvarena a avgustovska vožnja kroz Bugarsku i Tursku nije istrošila skupljenu energiju za to putovanje, Rumunija je tu da mi uvek pruži utehu zbog neostvarenih želja.Daleko je od istine da je ovo moj prvi susret sa Rumunijom.Još osamdesetih godina prošlog veka Rumunija je za nas koji živimo u istočnoj Srbiji bila pravi "Eldorado".Vegeta,žvakaće gume,teksas i kralj nad kraljevuma mister „KENT“omogućavali su sve što poželiš.Imao sam tih godina čak i onaj sivi pasoš koji posedju stanovnici pograničnih mesta. Broj izlaska iz zemlje je tada bio ograničen pa je sivi pasoš bio neko rešenje tog problema.Mnogi iz ovog kraja išli na letovanja,neki na zimovanja a oni koji znaju jezik studirali i to mahom medicinu.Iz tih vremena ostale su mnoge predrasude da su Rumuni ovakvi ili onakvi,ali upravo ovakva putovanja su najefikasniji način za rušenje predrasuda. Motorom mi je ovo drugi odlazak ,ako ne računam moto skup u Turn Severinu .Prošlogodišnja vožnja na Transfagarašan i delom Transalpine otkrila mi je svo bogastvo nekih čak i nestvarnih prirodnih lepota Rumunije.Za sebe mogu dakažem da sam ljubitelj prirode.Moji hobiji lov i ribolov me upućuju na prirodu.Moja generacija je rasla u druženju s prirodom,sva sadašnja čuda tehnike nisu postojala i nije nas vezivala za kućne razonode. TV se palio samo uveče za dnevnik i tad smo mi mladji morali da održavamo apsolutnu tišinu.U to vreme najveće dilema mog detinjstva se bio odgovor na pitanje „Jel mogu napolje“.Ujedno priznajem da me zapad nešto posebno ne fascinira,široki bulevari su za mene više dosada nego predmet divljenja,urbane sredine sa gomilom znojavih ili namirisanih sve jedno, koji nekud žure takodje,nervozan saobraćaj i usijan asfalt.... Upravo priče nekih mojih prijatelj o letovanjima u Kontanci i Mamaji opredelile su njihov obilazak ,ribolovac u meni navija za Deltu Dunava,a Afrika sama bez pitanja vuče na Transfagarašan i Transalpinu , ostale destinacije su rezultat čiste slučajnosti. Da ne bih stalno menjao naočare i pretraživao kartu,ovako sam to rešio. Radi dopune ovog putopisa postavljaću i neke fotografije iz prošlogodišnje vožnje 2012g. Poprilično natovaren, u tome se na kalkulišem na putovanjima pošto uglavnom sam idem ne tako rano krećem iz Bora.Današnji cilj je stići do Konstance na Crnom moru,prilično ambiciozno za 620km bez većih deonica sa autoputem,čak ne pamtimni da li ih je bilo.Putem preko Vidina u Bugarskoj zatim Kalafat i Krajova u Rumuniji, Bukurešt i na kraju Konstanca na Crnom moru. Do Vidina koji je na stotinak kilometara od mesta polaska stižem relativno brzo.Nekadašnji "feri" file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image004.jpg I most u izgradnji, file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image006.jpg file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image008.jpgzamenio je savremen i prelep most preko Dunava čiju sliku nisam uspeo da napravim. Nema više ubijanja vremena dok se "fery" čeka zatim da se stupi na njega,prelaska preko reke sve to sad ide mnogo jednostavnije i brže, ali nema ni tih upoznavanja i razgovora sa ljudima kao u tim prošlim vremenima.Stajem na naplatnu rampu po prelasku mosta ali mi devojka daje znak da produžim, za motore se ne plaća. U Bugarskoj na primer vožnja motora se ne kažnjava ,registracijom i drumarinama kao kod nas, cene registracije motora su više simbolične nego restriktivne.Više puta sam morao da ponovim jednom Bugarinu da sam 2009-te. za registraciju Harlija morao da izdvojim oko 500 evra. Toliko je u to vreme u Nemačkoj koštalo sa ful kasko osiguranjem.U isto vreme registracija kamiona sa „Grajferom“ za otpad koštala me je za oko 70 evra manje.Srbija zemlja čuda. Nastavljam dalje meni dobro poznatim putem kojim sam i prošle 2012 prošao stižem u Krajovu. Stajem na neki trg sa kružnim tokom da predahnem i proverim skretanje za Pitešti i Bukurešt.Na tom nazovi skveru ,kružnom toku koji je dosta širok, punom nekog naroda, po obodu su parkirani taksisti sa otvorenim vratima dremaju unutra ,privatna vozila zatim kamioni, autobusi bez nekog reda polaze i staju i odmah pored mene neki kombi iz koga izlaze i ulaze cigani u bar duplo većem broju od predvidjenog za to vozilo.Po sred kružnog toka preme meni ide neki Rumun, sa širokim osmehom na licu prišavši kaže da i on vozi motor i nudi pomoć. Proveravam moj dalji pravac kretanja, potvrdjuje se moje mišljenje i ja nastavljam dalje.Pitešti. Levo se skreće za Curtea de Arges,Curte je dvorište na rumunskom a Arges je reka koja tu protiče i uliva se u Dunav objasnio mi je gospodin Janković koji u tom mestu drži "Srpski restoran" sa prenoćištem u podnožju Transfagarašana. Tu uglavnom srpski bajkeri svraćaju na prenoćište pre uspona na Fagaraš planine čiju uspon počinje nedaleko od tog mesta. file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image014.jpg Put me vodi desno to jest pravo pravcem za Bukurešt.Bukurešt ogroman grad sapreko 1.600.000 stanovnika. Posetio sam ga nekoliko puta.Prvi put 92 ili možda 93 godine bez nekog posla, onako da proskitamo, nekoliko godina kasnije na izložbu pasa (jurili smo CACIB) i sada ovog puta. Bukurešt ima dosta obilaznica oko grada čitavu mrežu prstenova koji ga obilaze, uspeo sam sve da ih promašim i bez i trunke želje da mi se to desi pravac centar dali grada ili gužve ne znam.Vidim u nevolji sam nemam vreme za gubljenje imam još dosta do Crnog mora.U svoj toj gužvi prvom prilikom stajem pored nekog gospodina i pitam za pravac za Konstancu.Iz njegovog pogleda sam video da je to nemoguće objasniti sa tog mesta i dok se on mislio kako da mi objasni da mu skratim muke pokažem rukom pravac u kome se već krećem i on potvrdi.Još nekog od prolaznika sam usput zaustavljao sa istim pitanjem da bi u susret naišao neki mladić sa sportskim motorom zastao i nekim gestom pitao otprilike šta te muči. Šta i kako da mu kažem slegnuo sam samo ramenima našta je on okrenuo motor stao pored mene pa sam tada objasnio moj problem.Za mnom pokaza mi rukom i opiči onu motorčinu kao da nam je život u pitanju.Videvši da mu nisam dorastao u toj disciplini,verovatno i ukapirao da sa bočnim koferima i sa teretom na sebi ne bih mogao tako da ga pratim pa sve i da sam Valentino Rosi smirio je malo vožnju. Dobrih pola sata, mada je meni to izgledalo mnogo duže provlačio me je kroz saobraćajnu gužvu njihovog velikog grada. Imao je neku sirenu po jačini ravnu kamionskoj uz čiju pomoć je uspešno rešavao saobraćajne probleme.Već na izlazu iz grada pokazao je pravac kojim dalje da se krećem. Do konstance još preko200 km popodne je uhvatiće me mrak što izbegavam u traženju prenoćišta .U pravcu mog kretanja, na pedesetak kilometra od Bukurešta prema Konstanci put se odvaja na desno prema mestu Sarulešti i Raduta lake raj za ribolovce. Ulovi kapitalnih primeraka pogotovu šarana ,mada i smudjeva dobrih ima , više su pravilo nego izuzetak.Jezero gde je 1999 održano prvo svetsko takmičenja u lovu šarana(World Carp cup 1999) kao i više puta organizovani masters carp kupovi.Ribolov je u neku ruku komercijalnog tipa ali sa sasvim prihvatljivim uslovima za naše prilike. Svi oni koji žele na svom štapu da osete šaranske kiklope trebalo bi da odvoje vreme i posete ovo jezero.Ja ga lično imam u planu ali verovatno kolima sa drugarima što je za neku drugu priču a ne za ovaj putopis. Constanța Romania.Najlepši izlaz rumunije na Crno more ,najveća rumunska luka i najomiljenije letovalište.Stigao sam prilično kasno mrak je treba naći prenoćište.Nastavljam putem kojim sam stigao s leve i desne strane hoteli. Gledam i tražim neku stariju fasadu manji broj zvezdica ali bezuspešno sve novo pa i cene. Starih cena ni na vidiku.Moja tražena cena na putovanjima je kako sam već negde napisao 15e,tolerišem nerado i 20 sve preko toga samo besplatno, šator.Ovde je sve dalako,daleko iznad toga i ako je septembar nije špic sezone.Vrteo sam se tom ulicom u jednom drugom pravcu došao mislim i u Mamaju spojeno je to i ugledam pored puta neku praznu površinu.Jedan kraj do puta drugi kraj od namanje sto metra izlazi na more s leva neki hotel a desno visoka mrežasta ograda i uz nju posadjena živa ograda.Vrtim se po tom placu za morske uslove ne baš malom gde se verovatno čekaju dozvole za zidanje nekog hotela razapeo bih šator,premišljam se šta da radim.Podjem iza te zelene ograde da vidim šta ima,neki tenis klub unutra neka kućica. Od zelenila i mraka ne vidim terene. U kućici dva mladja momka verovatno čuvaju.Udjem unutra dozvolim im nekoliko trenutaka da se saberu i pitam ih da li mogu tu iza te kućice da razapnem šator. Nisu smeli da mi dozvole ,nagovarao sam ih da pozovu gazdu i pitaju, ma ne ni to ne smeju. Ima li ovde u blizini kamp pitam ih, da kilometar niže putem kažu e dobro je pomislih na glas. Kamp na velikoj površini, na dobroj lokaciji pored puta skoro prazan, nekoliko šatora u njemu. Nadjem neko mesto raspremim šator i stvari sa motora.Vetar neki duva ubija vidim ne valja mi mesto onako montiran već šator prenesem na skroz drugi kraj placa i nadjem malo zavetrineiza parkirane kamp prikolice,prezalogajim nešto kafa na primus i spavanje.
  10. Za manje od 20 sati krecemo opet u Rumuniju. Samo na par dana ali idemo da vidimo prijatelje i prijateljice (pogotovo) a i poseticemo neka mesta koja ranije nismo. Bice to i dobar test za nase nove motore pred put u Poljsku. Javicemo se kada stignemo da prenesemo utiske. Pozdrav ekipi!
  11. Evo stigli smo kuce posle 12 predivnih dana provedenih, prvenstveno u Rumuniji, i madjarskoj. ; Vodic za : sta videti u Rumuniji nam je bila autokarta koju smo kupili na pumpi MOL, koja ima veoma detaljno obelezene interesantnosti. A evo kako je sve bilo : Prvo da napomenem da nismo navikli na ovakva putovanja. Ja licno sam pre ovog puta imao citavih 500km voznje motora (nedavno tek polagao), a najduza tura mi je bila oko 100km Krenuli smo 10.-og juna iz Temerina i jedva se dovukosmo do granice u Srpskoj Crnji od banatske dosadne pustagije. Kafa pred granicu ! I nasi i njihovi granicari i carinici su se samo cudili kakve budale i sa cim krecu na ovakav put tako da nam pasose skoro nisu ni gledali, samo su zavarili pecat i vozi dalje. U Timisoari smo stali da promenimo kintu u nekoj banci, ali kada sam prebrojao lovu, nekako mi je bilo cudno da umesto 7.000.000 sto pise na papiru imam sam 1.500.000. Ispostavilo se da su naucili nesto iz nase istorije, skinuli su cetiri nule sa novcanica, ali su obe varijante u opticaju. Medjutim nama to nije bio preteran problem posto smo se navikli na slicne stvari (samo malo vecih razmera). Uradili smo malu rekapitulaciju na temu ekonomija Srbije, natocili gorivo, popili kaficu i nazalost navukli kisna odela. Kisa nas je pratila do Hunedoare gde smo morali malo da stanemo, posto je Josephov BMW kroz filtere uvlacio vise vode od vazduha, a i do tada smo vec vozili oko 8 sati po kisi. (Sta ces kad smo neiskusni, a i u zivotu nismo videli vecu planinu od Fruske Gore). Dvorac se upravo zatvarao. Od daljeg puta do Sibiu-a smo odustali i uz izuzetnu i samoinicijativnu pomoc mestana smo krenuli u pronalazenje nekog jeftinijeg motela. Nazalost nismo nasli jeftin, ali nismo birali. Odseli smo za tu jednu noc u motelu Cincis oko 20km vise Hunedoare. Otkinuli su nas za 50 jura, ali preboleli smo. Motel je inace na izuzetno lepom mestu iznad jezera na visini od 1500m. Bili smo malo iznenadjeni kada smo ugledali gomilice i ostatke snega, i saznali smo da je pre 1-2 sata padalo. ; Sutradan ujutro nas je cekalo jos malo iznenadjenja, posto je 10-tak minuta posle polaska menjac BMW-a poceo da dimi. Malo mu je prokuvalo ulje. Dosuli smo mu oko 0,5 l i nastavili do zamka Hunedoara. Zamkom smo bili odusevljeni (i jos uvek smo). Razgledali smo ga negde do podneva. Nazalost nismo ga mogli videti bas celog posto se trenutno tamo snimao neki film. Dosuli goriva i pravac Sibiu. Tamo smo posle benzinske bili prinudjeni da jedemo u McDonalds-u da bismo imali one njihove papirne case od Coca Cole koje smo namontirali na filtere BMW-a. Tu je opet pocela kisa. Znaci opet kisna i voznja do Brasova. Nazalost nismo prosli kroz Transfagarasan, sto zbog toga sto je bio zatvoren, sto toga sto nas je od gore opet ceo dan polivalo. Bez obzira na sve stajali smo svakih nekoliko kilometara da bismo slikali prelepe pejsaze. Stigli smo u Brasov oko 10 uvece po njihovom vremenu. Odseli smo u hostelu : Florin B&B (adresa je Str. Aurel Vlaicu no. 110, Bl.23, Sc. E, Ap. 6, ako nekog zanima). Nazalost telefon sam negde zaturio. To je ustvari cetvorosoban stan sa 2 kupatila i velikom kuhinjom. Vlasnici su dosli oko 11 uvece da nas prime. Veoma ljubazni ljudi. Kostalo nas je po 10 jura. Po savetu lokalaca motore smo zakatancili na bulevaru ispred zgrade. Joseph nije mogao da spava cele noci, naravno bez razloga. Motore nije niko ni pipnuo. Treci dan odmah po startu opet kisa sa nadolazecom olujom, grmljavinom, munjama i veoma veoma crnim oblacima u planinama kroz koje smo trebali da prodjemo. Uprkos tome posetili smo Bran koji sa Draculom ima toliko veze da se ispred zamka prodaju suveniri sa tom tematikom. Treba otici i cuti i videti pravu pricu tog veoma interesantnog dvorca. Tu smo upoznali dvojicu veterana iz Britanije koji putuju po Evropi (DragStar 1100 i BMW GS 750 ili 850 ccm). ; Plan im je oko 10.000km za 6 nedelja. Rekli su da ce se javiti kada se vrate kuci. Narednih nekoliko sati smo se utrkivali sa olujom, i na srecu nije nas uspela jako zakaciti. Zbog toga nismo stali u Sinaji da pogledamo Peles, nego smo direktno bez stajanja odvozili do grada Ploiesti, nekih 60-tak km severno od Bucharesta. Tu su nas docekale dve devojke koje su nas bile spremne primiti na 1-2 noci. Kontaktirao sam ih preko www.hospitalityclub.org. Veoma korisno mesto na internetu. Ramona : Luminita (citaj Luminica) : Plan je bio da sutradan posetimo Bucharest i da nastavimo do Constante na Crnom moru. Jedna od devojaka, Ramona, je samoinicijativno preuzela na sebe da nas provede kroz prestonicu Rumunije, ali na njen nacin. To je znacilo da idemo stopom. Na prevoz smo cekali 2-3 minuta. Obicaj je da se voznja plati oko 1/3 cene javnog prevoza. Na taj nacin smanjuju troskove putovanja i oni koji stopiraju, i oni koji voze. Bucharestom smo bili opcinjeni. Velike fontane koje se nadovezuju oko 1-2 km sve do slavne palate koju je njihov nekadasnji "voljeni" predsednik poceo da gradi. Palata (casa Popolopul ili tako nekako), je nesto nevidjeno. vec iz velike daljine ni oko ne moze da je obuhvati, a kamoli fotoaparat. Ulaz je malo skup, ali mislim da vredi platiti. Tura traje oko 40 min i videcete samo oko 4% svega, ostalo nije za javnost. Jedna napomena, nigde nemojte placati taksu za fotografisanje. Svugde je skupa (pogotovo u palati - oko 30eur), a niko vas kasnije ne pita za to. To im je fora da uzmu pare zapadnim turistima. Uvece izlazak sa devojkama i nekim manjim drustvom. Na insistiranje njih dve odlucili smo da ostanemo jos jednu noc (ukupno 3 umesto 1), i narednog dana su nam pokazale njihov grad. Ploiesti ge drad od oko 500.000 ljudi, jako dobro organizova, (kao i svi ostali gradovi), sa mnogo muzeja, galerija,... Ceo dan smo proveli u gradu pesaceci, a na kraju dana se nismo uopste osecali umorno. Ujutro smo se veoma tesko pozdravili i uz obecanja da cemo se veoma brzo opet videti tu ili tamo, krenuli za Piatra Neamt, kroz Buzau, Focsani, Bacau. Posle svega onoga sto smo doziveli prethodna 3 dana, ovaj put nam je bio poprilicno bezvezan i nezanimljiv, osim naravno prirode i predela koje smo opet slikali na svakih nekoliko kilometara. U blizini Piatra Neamta, kada smo stali da slikamo, stao je jedan Rumun-biker ok nekih 70 god, na nekom nadr*anom R-u (ili nesto slicno, nazalost ne razaznajem te motore bas najbolje), da pita ima li problema. To je bio jedan od 2 ozbiljna rumunskih bikera u Rumuniji. Ostalih 28 su bili Danci, Holandjani, Britanci,... Stari nas je pozvao da mu se pridruzimo u poseti manastiru oko 30km iznad Piatra Neamta (on obezbedjuje besplatan smestaj, pice i hranu u motelu). Posto nas je kasnije kisa opet zalila, kada smo se dovukli do Piatre uzeli smo sobu u privatnoj kuci na izlazu iz grada. Zena je napitanje : do you speak english odgovorila sa DA!!! kao i na bilo koje sledece pitanje, komentar, psovku i mumlanje, ali nam je dala sobu (tacnije zamrzivac na -20 stepeni), koju smo preziveli a i nije bila skupa-oko 15eur. Ujutro menjacnica, gorivo, pravac Cluj Napoca preko karpata t.j. Hargite. Kada smo stigli do meta Toplite (citaj Toplice), put je nestao ! I nije ga bilo do Reghina. I tamo gde ga je bilo, povrsina rupa je bila procentualni mnogo veca od nagovestaja nekakvog 30-godisnjeg asfalta. To je offroad kakav se ne bi bas svideo ni onima koji to vole. Pored svega toga je jos i uzasno prometno kolima, kamionima,... I zamislite onda kako je bilo nama sa nasim starim 50+ motorima !!! Pogubljeni srafovi, pokidane sajle, iskrivljene felne od silnih udaraca iznenadnih "ambisa" na putu,... I jos pored svega toga veoma cesta promena kratkih pljuskova i sunca sa +35. Reghin, gorivo, vozi dalje. Dupeta vec odavno ne osecamo pa je vec svejedno. Cluj Napoca (inace veoma bitan grad za madjare - na madjarskom Kolozvar), nas je docekao sa lepim predvecernjim toplim vremenom. Skoro svi pricaju tecni madjarski. Odseli smo u kampu 15km posle grada. Poprilicno jeftin, veoma dobro sredjen kamp. Ovaj deo Rumunije je takodje prepun dvorcima, ali su uglavno zarasli, zapusteni i tesko je probiti se do njih. Narednog jutra smo krenuli put Madjarske. Do tada nam je bio problem kisa, sada nepodnosljiva vrucina. Stiglo leto, ali odmah po sred. Presli granicu posle dosta cekanja, ne zbog problema, nego zbog iscudjavanja posade granice, sto zbog starih motora i tolikog puta, sto sbog motora uopsteno. U tomkraju se dosta reko vidja motor. Preterani rucak u nekoj cardi 20-tak kilometara posle granice, i vozi dalje. Subota popodne, ne rade banke, ne rade menjacnice, u gradicima mrtvilo, svi su pobegli negde, a mi ni forinte. U gradu Tiszafured nam je jedan kolega-biker pomogao, i nasao je nekog prijatelja, vlasnika kafica koji nam je razmenio lovu. Popili smo pice, i dobili od njega na poklon set za instant resavanje probusene gume, sa ampulama vazduha, alatom za vadjenje eksera i puniocima rupa. Ostali smo u lokalnom kampu na Tisinom jezeru. Na plazi smo ugledali jedan preterano dobro sredjen Dnjepr 650ccm, i njegovog vlasnika i vlasnicu. Bracni par 50-ih godina sa kojima smo dobro popricali na temu dugih putovanja (i oni ih imaju pregrst). Posto smo sutradan planirali da posetimo tvrdjavu i grad Eger, a oni zive u blizini, pozvali su nas na rucak i na casicu. Posle razgledanja Eger-a otisli smo kod njih, jeli, pili, pricali, dobili par dobrih saveta u vezi puteva, i nekoliko kontakata u vezi motora, delova,... uvoza Dnjeprova iz Ukrajine,... Prevece smo stigli u malo seoce Marianosztra severnije od Vac-a, tik uz granicu Slovacke. Tu smo odseli kod jednog mog prijatelja koga nisam vec video oko 2 godine i ujutro krenuli prema Budimpesti. U Vacu su poceli problemi. Moj NSU je poceo da se gusi, da gubi snagu, da se gasi i pprilicno pregreva. Mislili smo da je u pitanju preopterecenje, posto taj motor pre ovoga nije vozen oko 15 godina i da se ispraznio akumulator, pa smo se zaustavili u jednom restoranu, gde smo rucali i za to vreme dopunili akumulator. Sve se cinilo da je u redu narednih 30-tak km, kada se pocelo desavati isto. Dok sam ja punio akumulator u jednom kaficu, Joseph je trckarao po gradu i okolini pokusavajuci da nadje bilo kakav Regler od 6V, ali bezuspesno, posto smo skontali da ne puni. Nastavili smo dalje kako tako do sledeceg gradice, gde je opet sve stalo. Opet dopunjavanje pa smo nekako dogurali do Budimpeste. Otisli smo u kamp na Rimskom kupalistu. Za 3-krevetni bungalov za nas dvojicu i za dva motora smo iskesirali oko 11 jura (najjeftinije do sada). Uvece BMW-om izlazak u grad, poseta kaficima, gde smo se sastali sa nekim mojim poznancima. Oni su nas pozvali da sledece vece dodjemo kod njih na veceru i da tamo prenocimo. Sledeci dan nam je prosao u razgledanju starog Budima, Lavirinta, ... i pokusaju da nadjemo regler, ali ako tamo ne znate gde da trazite necete nikad nista naci. Uvecesmo krenuli do ovih mojih poznanika. Nekoliko poslednjih km smo naravno mog NSU-a gurali na smenu. Vecera, opet punjenje akumulatora i spavanje. Ujutro je pala odluka da ovako ne mozemo da nastavimo na Balaton pa smo odlucili najkracim i najprohodnijim putem napustiti Budimpestu prema granici. Posle 40-tak km. je kod mene vec definitivno crklo sve sto moze imati veze sa strujom, tako da smo u jednom gradicu kupili jos jeadn akumulator i regler za starog Trabanta. Nekako smo ga nabudzili i drzao se dobro sve do granice. Od granice pa do Temerina zaustavljanje na svakih 15-tak km po pola sata. Ali staro gvozdje me je ipak donelo kuci. Ostaje da ga rasturimo i vidimo sta je sve poslo naopako. Sve u svemu prezadovoljni smo celim letovanjem. Da sam znao koliko cu se namuci pred kraj i sta ce mi se sve desiti, opet bih krenuo isto ovako i opet ne bih zalio ni za cim. Predivno provedeno 12 dana, upoznali mnogo ljudi i stekli sigurno 2 a verovatno i vise jako dobrih prijatelja !!! Godisnji imam opet krajem avgusta i pocetkom septembra, i veoma sam zagrejan za ideju da opet odem u Rumuniju, samo sa malo bolje razradjenijim planom, da bih vise toga video. Ako ne ove, sledece gosine sigurno idem !!! Stvari koje smo videli (ili nismo uspeli videti) a koje ne bi trebalo propustiti : *** Ostaci Chaucheskuovih fabrika, postrojenja svuda po zemlji, *** Dvorovi/Zamkovi/Tvrdjave : Deva, Hunedoara, Sighisoara, Peles u Sinai, Bran, dvor "Seljaka" kod Rasnov-a,... i sve ostale na koje naidjete u ovom delu Rumunije. Veoma dobro su ocuvani i postoji takav turizam. U severnom delu je to zapusteno ali ako neko hoce moze da ode da ih pogleda. *** Bucharest, casa Popolopuli (plopluirolpoia-kako god), okolina te palate, strogi centar. Ima ogroman park u Buchurestu u blizini centra t.j. skoro u samom centru. Vredi prosetati i videti ga. *** Grad Ploiesti. treba zaci u muzeje starih motor, pumpi, kompresora,... mozej satova,... postoje 2-3 jako dobre galerije umetnosti za onoga ko to voli,... *** Grad Brasov *** Manastiri na severu Rumunije *** Jezera u koja smo videli na putu od Ploiesti-a do Piatra neamta *** Prelepa priroda, planine, reke gde god krenete Evo dodao sam i malo slika, cisto da dobijete zelju i da posetite tu lepu zamlju. Uskoro cemo napraviti i neki mali site na kojem cemo prikazati detaljne putopise (ovog putovanja a i buducih) Pozdrav !!!
  12. Evo nase price. Za pocetak, kacim statistiku putesestvija. Slike kojih ima oko 130 (u smanjenoj rezoluciji, oko 150KB svaka) kacim popodne, a detaljni putopis veceras. RUMUNIJA 22-26.jun 2006 by Dexterr, Yoman & Andrejp OPSTA STATISTIKA PUTA Trajanje puta: 5 dana (22-26.jun 2006) Vreme voznje: uglavnom od 10:00 do 20:00 Tempo: po kvalitetnim deonicama oko 110kmh const, po lokalnim oko 80kmh Vremenski uslovi: uglavnom suncano ili mestimicno oblacno, 30C, osim preko Transfagarasana (teska kisa) i deonica Bukurest-Sinaja (kisa i kratkotrajni grad) Putna mreza: Od ekstremno losih puteva (30%) preko korektnih (50%) do potpuno novih, savrsenih (20%) PUTNA RUTA Dan 1: BG-Zrenjanin-Srpska Crnja-granica-Jambolia-Timisoara-Lugoj-Deva-Hunedoara-Deva-Oresti-Sebes-Sibiu Dan 2: Sibiu-Transfagarasan-Curtea de Arges-Pitesti-Bukuresti Dan 3: Bukuresti-Ploesti-Breaza-Sinaia(Peles)-Busteni-Predeal-Brasov Dan 4: Brasov-Pojana Brasnov-Rasnov-Bran-Zarnesti-Fagaras-Sibiu-Sebes-Oresti-Deva-Lugoj-Timisoara Dan 5: Timisoara-Jambolia-granica-Srpska Crnja-Zrenjanin-BG KILOMETRAZA Presli km: 521+360 (50 po Bukurestu)+175+473+195 (25 po Temisvaru) Ukupno km: 1724km Dnevni prosek: 1724 / 5 = 344.8km GORIVO Punjeno goriva: 20l Srbija, 60l Rumunija Gorivo placeno: 1700din-20Evra (Sr)+205 RON tj.novih leva-58.5Evra (Ru) Ukupno potroseno na gorivo: 80 Evra Cena na 100km predjenog puta (uz pretp. da je gorivo 1 Evro po litru): ispod 5 Evra Prosecna potrosnja goriva: 4.6l/100km Mesta tankovanja: Lukoil (Srbija), RoPetrol, MOL i OMV (Rumunija) TROSKOVI Troskovi pored goriva: Oko 120 Evra po coveku, od toga: Spavanje Sibiu 10 Evra, Bukurest 12 Evra, moto kamp 7 Evra, Temisvar 8 Evra Ostatak hrana (najveci trosak), barovi, ulaznice za Bran i ostale sitnice Total troskovi po coveku: oko 200 Evra LICNI UTISCI Subjektivni dozivljaj “kvaliteta” voznje: putevi ravni i pravi od granice ka Temisvaru i mestimicno izmedju Deve i Sibia, kao i autoput ka Bukurestu. Ostali putevi uglavnom krivudavi, pri cemu su mnogi sa velikom visinskom razlikom (mnogo ostrih krivina sa kontra nagibima, uzastopnih S krivina, U-turn krivina itd) Bezbednost voznje u odnosu na puteve: uglavnom korektna, mestimicno niska zbog prosutog sljunka ili zemlje, teskih radova na izgradnji ili renoviranju kao i zbog izuzetno mnogo rupa i razrovanog asfalta. Na pojedinim novim deonicama perfektna. Bezbednost voznje u odnosu na fruge vozace: ocajna. Rumuni voze agresivno, brzo i potpuno ignorisu motocikliste. Narocito opasno u gradovima, pogotovo na kruznim tokovima i raskrsnicama Putarine: nema (kupuje se RoVignietta, ali to smo ignorisali) Policija: primetna u selima i na novim putevima, samo nadgleda Zakljucak: preporuka svima!
  13. Nakon poprilièno puno popijenog piva i pojedenog grilla u Beogradu, rano ujutro kreæemo prema Rumunjskoj. Friend Žarko nas prati do Panèeva gdje dolazimo prerano za jutarnju kafu, no ipak uspijevamo užicati istu u nekom kafiæu u centru grada. Sorry Dirty, nisam te zvao, bilo je pola šest ujutro, bilo mi je malo neugodno, bit æe prilike. Kroz Kovin i Belu Crkvu stižemo na granicu, a usput promatramo bregove Deliblatske pešèare, a ima i kamp u blizini, hmm, raðaju se ideje... Prelaz granice puka formalnost, a carinike i policiju uglavnom zanimaju motori i kuda idemo. Nešto kasnije stižemo do obale Dunava i laganini vozimo prema Orsovi. Cesta loša sa puno odrona, nigdje nikoga, promet zenemariv. Ima zanimljivih stvari za vidjeti - ribari, neki mali manastir, glava uklesana u kamenu liticu, bezbroj zavoja i udarnih rupa, bash nam pashe. Nakon solidnog ruèka u boli_glava_objektu usput, produžujemo dalje tražeæi neku lokalnu makadamsku cestu za koju nismo bili sigurni jel prolazna ili ne. Svatko slika i zastajkuje kada mu je volja i uglavnom se ne odvajamo previše, tek pokoji kilometar. No ovdje se nismo razumjeli, pa se pronaðosmo kasno popodne nedaleko Petrosania, jedno 130 km dalje :mrgreen: Ajmo u planine ! Iz Petrosania uzbrdo scenic cesticom do jezera Vidra gdje nalazimo smještaj u malom novosagraðenom pansionu. Ljepotu prirode teško je opisati, a posebni èar daje joj nedostatak ljudi - tek pokoji auto i dva enduraša usput, po našim mjerilima potpuno prazan prostor. Cesta iz Petrosania je djelomièno asfalt, pa onda osrednji makadam, raj za naše motore. U daljini se ukazuju vrhunci Alpi poprilièno solidno pokriveni snijegom, što u meni izaziva brigu - hoæe li prijevoj Urdele biti prolazan ?? Naveèer smo odgledali tekmu u kojoj je naša ekipa potpuno zasluženo ispala odigravši sramotno nekorektnu tekmu. No u prirodi kao tamo, nogomet je zadnja stvar po interesu. Ujutro vedro i hladno, prava planinska klima. Jedva èekam poèetak uspona, nakon 2 godine ponovo na istom mjestu. Svatko tko voli samoæu i loše ceste, ovdje treba doæi. Sve osim endura i 4x4 terenca je potpuno neprihvatljivo i ne može se proæi prijevoj! Usput samo pokoji pastirski nabrijani pas u želji da te ugrize, te na vrhu stado poludivljih konja, trèali su jedno vrijeme za nama, valjda smo im bili zanimljivi. Sreæa da snijega nema na cesti, moæi æe se ipak proæi! Šteta što je sam prijevoj bio u magli pa nismo mogli napraviti fotku po želji. No tako je to u planinama. Polako se spuštamo pored nekog križa i èesme i konaèno dolazimo u selo Rinca. Stotinjak km istoènije, iz grada Curtea de Arges poèinje uspon na prijevoj Transfagarsan koji je pokojni_ustrijeljeni diktator sagradio u vojne svrhe. Cesta i grip za 5+, krajolik kao na visokim prijevojima EU Alpi, ali...Ali ovdje ponovo nikoga, jedini bikeri koje smo sreli su BJB ekipa, a njih smo znali da æemo sresti. Padala je lagana kišica, no kad smo došli do tunela/vrha prijevoja, razvedrilo se. Mashala! Zamislite da preðete npr. Grossglockner u ovo doba godine i da u 60-70 km ne sretnete nijedan motor, samo nekoliko automobila i pokoju kravu na cesti. Potpuno je drugaèije od EU Alpi, nije nimalo komercijalizirano i osjeæa se neki iskonski_duh prirode. Svidjelo mi se ! Nastavljamo glavnom cestom prema Brasovu i onda poprijeko lokalnom do Brana, gdje se smještamo u Vili Bran po preporuci Chale - vrhunsko mjesto- govore dobro engleski, puštaju dobru glazbu, klopa, cuga, sve 5+... Sutradan smo napravili 600-ak km po kojekakvim cestama, pokušavali pobjeæi od kiše, prošli podosta zabaèenih sela dok nismo stigli do zacrtanog odredišta - grada Resita u kojem treba preæi barem 30-40 km kroz grad da se naðe smještaj, pogotovo ako tražite po mraku. Na kraju sam našao taxistu koji je dobro govorio srpski i èovjek me odveo do vrlo solidnog pansiona do kojeg nema teorije da ti netko objasni kako doæi po mraku, još je jedino ostalo naæi kompanjona koji se negdje izgubio - ipak smo stigli pogledati kraj tekme u kojoj je Maxi zabio gol protiv Meksika i odveo Argentinu dalje. Sutradan odlazimo u Karaševo - zanimljivo selo nastanjeno hrvatima, ukupno ih je ostalo u 7 sela oko 4000, tako su rekli u razgovoru. U lokalnom bircu trešti "narodna" muzika sa naših prostora, svi dobro govore hrvatsko-srpski, izazvali smo interes poprilièan. Na kraju je još uletio lik sa autom i SK tablicama :mrgreen: :mrgreen: Dalje nas put vodi kroz gradove Anina i Orsovita do Vršca i ulaz u SiCG. Ponovno carinike zanima tehnika, a papiri slabo. Isto kao i simpatiènog policajca koji nas je zaustavio negdje kod Zrenjanina. Tako se to radi ! One world, two wheels
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja