Kad niko neće da otvori temu - evo ja ću, da ne spamujemo u temi za sajam Za mene je ovo motorče najlepše iznenađenje sajma, i kao što rekoh već znam par ljudi koji su ozbiljno zainteresovani (svima njima bi ovo bio drugi motor, namenjen za off road) Zašto je tako zanimljivo ? Ja bih rekao prvenstveno cena i uslovi: sajamska cena 4030 evra uz 30% učešća i beskamatni kredit na 24 meseca. To baš gađa ljude koji razmatraju da za ~ 2000 evra kupe 25 i više godina stare enduro krševe i ulože u njih još ko zna koliko da bi se vozili. Motor vrlo lepo izgleda, baš je visok a ima ABS, koji se isključuje na zadnjem točku, 18 incha točak pozadi, crash bar, Bosch EFI , 240mm hod ogibljenja napred i pozadi i ok gume sa kramponima. Jednom rečju spreman je za off road avanture. Voge je brend Loncina - ogromne fabrike koja proizvodi agregate za mnoga zvučna imena, na primer BMW (F750 i F850 agregati se proizvode u ovoj fabrici). Ono što je takođe zanimljivo je da izgleda da je agregat 1/1 kopija Kavasakijevog KLX 300 , što može da bude vrlo pozitivna stvar. Mane - potencijalno klasične za sve kineze. Kolega je napisao: Došla je do nas i informacija da čovek koji je probao ovaj motor i zaista zna šta priča kaže da je stvarno uporediv sa CRF 300, da ima za nijansu više snage i tvrđe ogibljenje. Sa druge strane u videu koji sam dodao - čovek kaže da je sporiji od CRF 300. Na kraju krajeva - najbolje je da se proba. Par slika sa neta:

Jeste li još tu? Izvinite što kasnim! Neće se ponoviti! Prošle godine smo radili rekapitulaciju sezone već prvog januara, a sad se malo odužilo. Jbg... Biću iskren. Nisam ni plairao da pišem, ali onda se desio niz malih ali stimulativnih okolnosti i eto me! E sad na šta će da liči, to ćemo da vidimo, jer kao i prošli put, pojma nemam kako ću da vodim ovu priču, posebno zbog toga što ovaj put pišem suvog grla (zbog anestezije - sveže ušiven i zavijen) - a to nije dobro. Mala napomena: Računam, ako ste već ovde, da se već poznajemo. Ako se ne poznajemo, tj. ko nije pročitao prošli putopis, odmah da ode tamo da se upoznamo ili da zatvori ovu temu! Sad kad smo postavili niska očekivanja od autora i visoka očekivanja od publike - možemo da počnemo! Inače, za ovaj tekst posebno su me podstakli Pamela Anderson, Ministarstvo zdravlja, a i @severian. Pre nego što pomislite da nisam normalan zbog ovog uvoda, koliko god bili u pravu ili krivu, dužan sam malo objašnjenje. Pre dva dana, tj večeri, iz krajnje dosade (ili zavisnosti od ekrana) palim Netflix. Tražim, listam, klikćem... Naslovi koje mi nudi me navode da preipitam svoje mentalno zdravlje. Danas, algoritmi za pretragu sadržaja vas bolje poznaju od rođene majke ili supruge. Tako razočaran jer Netflix dijagnostikuje da nešto sa mojim ukusom nije u redu, malo je falilo da ugasim TV, kada niotkuda, između nekih horora i svemirskih neostvarenja, iskoči ona! Ko nije pogledao - topla preporuka! Ima sisa u filmu. Međutim, nisu grudi i guzice to što je dalo podsticaj da vam danas pišem. Moglo bi se ovo pretvoriti u analizu ovog dokumentarca, ali nećemo ići toliko duboko u filozofiju. Ukratko rečeno, gospodjica, sad već u lepim godinama, je u dokumentarcu podelila mnogo svojih uspomena u vidu snimaka (da, i onih snimaka) i tačno se vidi da su joj ti zapisi pomogli da svoj život živi više puta kroz njih, a upravo zato meni putopisi i snimci služe. Nisam baš njenih godina, ali u moje vreme ona je stvorila svoja najvrednija dela kad je reč o zapisima svojih avantura. U mom rekapitulacionom putopusu neće biti seksa na čamcu, niti seksa bilo gde - bezbedni ste! Susret sa TV drugaricom iz detinjstva je bio korak broj jedan da se latim tastature. Sasvim slučajno, već sutradan, tj danas, nalazim se u čekaonici kliničkog centra, sa istim onim osećajem u stomaku kao kad stojite motorom ispred nekog nesavladivog brda i spremate se za uzlet bez znanja šta će sa vama biti do gore, i čekam da me prozovu na plastičnu hirugiju. Ne ne, nije me Pamela inspirisala na plastičnu hirurgiju! Slučajnost je, Majke mi! Bilo je zakazano još od ranije. U čekaonici, kao što možete pretpostaviti, je bilo svakakvih slučajeva. Od onih koji su doneli mladež u čaši jer je sam otpao pre operacije, do onih koijma nije ostalo mnogo života, a opušteniji su od nas koji smo došli za sitnice. Na pripremu pred zahvat je ušlo nas sedmoro od jednom. Obučeni u čiste ali ofucane zelene mantile iz '42. godine (piše broj 42 na mom), sedimo u liniji poslagani uza zid. Medicinske sestre dolaze, opipavaju nam masna tkiva. Jedan medicinski buraz drži krpu na glavi. Šaljivdžija, ali pomalo lud rekao bih. Pitam se gde li sam to došao, i planiram bekstvo. U tom me prekinu sasvim kulturna fina opuštajuća muzikica koju je taj šašavi brat iznenada pustio i počeo da pevuši. Opuštajućo se uz to, mozak se odlučio da ipak ne bežimo. Sedim, čekam i gledam kako moji saborci jedan po jedan izlaze ispod noža zavijeni. Imam vremena da previše razmišljam i zaključim koliko smo i Pamela, blesavi bolničar, stariji gospodin sa ogromnim melanomom i osmehom i ja zapravo slični. Imamo jednu zajedničku stvar - borba neozbiljnošću protiv ozbiljnosti života! Može li se neozbiljnije živeti od zaletanja motora u kojekakve vukoljubine bez ikakvog cilja? A biti takav, pomalo neozbiljan, nema nikakvog smisla ako to ne podelite sa drugima, pa eto, to je bio drugi momenat koji mi je "dao push" ka tastaturi! E sad treći, odlučujući, podsticaj za ovu temu... Pomalo glupavo, bas kao i prethodna dva. Sasvim slučajno, oglasio se telefon. Stigao mail. Otvaram, i vidim @severian postavio temu sa dokazima vožnji i time me bacio u taj režim gde mi se čita i piše po forumu. Ustajem, i evo pišem. BTW, Severianu se izvinjavam na "prozivci". Čoveka nisam upoznao lično, ali eto, kliknuo na forum u pravom trenutku da u kombinaciji sa gore navedenim ubedi moju lenju guzicu da otvori temu. Iju koliki uvod. U mojoj glavi ovo fore napisano je set sasvim logicnih i povezanih događaja, ali neću vam zameriti ako vam ništa nije jasno od onoga što napisah. E sad bi trebalo da se vratimo na temu, a to su motori i vožnja! Pogađate - nema asfalta, ali ima neverovatnih predela, sjajnih ljudi i prelepih iskustava. Ako vam se čita o tome, kliknite na neki lajk na ovoj poruci, čisto da vidimo koliko nas ima, pa da počnemo!

Kada su nas pozvali iz turističke agencije da kažu da nemaju više opciju letovanja od deset dana koju smo planirali i rezervisali, već da moramo da biramo između sedam i četrnaest dana - baš sam se razočarao. Sedam dana delovalo mi je prekratko, a četrnaest suviše dugo - nisam želeo da pravo sa posla idem na more, i onda maltene direktno sa mora nazad na posao. "Ko zna zašto je to dobro", neretko kažem sam sebi u takvim situacijama, a ovoga puta se to vrlo brzo pokazalo kao tačno. Već posle par dana u turskom rizortu sam shvatio da takav način letovanja nije nešto što mi mnogo prija. Ruku na srce i očekivao sam tako nešto, ali mi je bilo bitnije da mojim najmilijima bude lepo, i tako je i bilo. I onda, sasvim neočekivano - ukazala se prilika za jednu fantastičnu avanturu. U jednom od retkih trenutaka kad je sinčić od nepune dve godine (koga su na plaži vrlo brzo prozvali Bolt) dremao i pravio pauzu od trčanja (jer da hoda je očigledno zaboravio tamo) između bazena, suncobrana, ležaljki, stolova u kafićima i restoranima, i dok sam ja dolazio do daha od trčanja za njim, moja draga reče da bi volela da odmah posle mora ode sa njim na par dana kod svojih roditelja u vikendicu, na odmor od odmora. Da smo bili u crtanom filmu, meni bi se u tom trenutku verovatno pojavila sijalica iznad glave, jer sam upravo shvatio da imam par slobodnih dana viška i da žena u isto vreme želi da ode kod svojih na par dana. Prilika kakva se ne propušta! Samo moram da napravim dobru strategiju Dok sam kasnije drugaru koji nas dobro zna pričao o svojim planovima, čudio se kako je moja draga pristala na to: “Jebote, mora da si se više pripremao da je pitaš za ovo, nego da se uda za tebe :D” Nije bio daleko od istine Fast forward, ponedeljak, 26. jun, uveče. Moji su ostali u vikendici, ja stižem kući, i kreće frka i nervoza. Nisam imao trenutak vremena da bilo šta pripremim. Znao sam da želim da se provozam Rumunijom, da prođem TA, Strategica road, TF, i Brašov i neke osnovne informacije koje sam pokupio sa foruma i to je sve. Ali to je najmanji problem. Nikad ranije nisam išao na turu sa više noćenja, ne znam šta od stvari da ponesem, šta od alata, nemam previše mesta. A ono što me najviše nervira je što mi motor nije spreman za takav put. I tu naravno ne mislim na pouzdanost i održavanje, nego na sitnice i dodatke koji su za takve vožnje neophodni. Divim se ljudima poput našeg Neše @N.F.S., koji kupe motor, zasuku rukave i u najkraćem mogućem periodu ga kompletno srede, napucaju svime što je potrebno i više ne brinu o tome. Ja sam sušta suprotnost. Svoj motor vozim već skoro četri godine, odgovara mi po svemu, a još uvek ga nisam do kraja sredio i prilagodio sebi kako bih voleo i kako sam planirao. Uvek čekam zadnji momenat da uradim nešto, uvek nešto sređujem i radim pred samu vožnju na brzinu i sada mi se to obija o glavu. Voltmetar / usb utičnicu koju sam sa alija uzeo ko zna kad - nikad nisam našao za shodno da namontiram jer mi do sada nije trebala. Ok, nije to neki veliki posao, ali kada se veče pred put skupi još nekoliko takvih sitnica - nastaje problem. Da problem bude veći - izgubio sam deo - nosač koji ide na korman. Pretražio ceo stan i garažu i nisam ga našao. Mora da je ostao u garaži u selu. A pošto problem nikad ne ide sam - rajsferšlus repne torbe koja mi puno znači za alat i razne sitnice konačno otkazuje, torba je neupotrebljiva…Vreme leti i već je pola dva ujutru, nisam stigao ni sve stvari da spakujem, dosta mi je svega, nervozan sam, umoran i ljut na sebe. U takvom stanju pomišljam i da odustanem od cele akcije jer odlaganje nije bilo opcija. Odlučujem da odspavam par sati, pa da ujutru vidim šta mi je činiti. Lakše reći nego učiniti Na svaku dužu vožnju volim da krenem što ranije, da u osvit dana, dok su ulice još prazne i mirne krenem na put. To mi je posebno lep osećaj. Ovoga puta neće biti ništa od toga. Ustao sam oko 6, i pravim neki nerealni plan da odem do sela, nađem sve što mi treba, namontiram, spremim se, i da već u 8 krenem. Naravno, to nikako nije bilo moguće. Stvaram sebi još pritiska. Nosač voltmetra sam našao, ali ne i torbu u koju sam mislio da strpam alat. Već ostajem bez ideja kad na zidu garaže ugledam torbicu sa zaštitnom maskom M2 Pre par meseci sam nešto sređivao garažu i posle premišljanja odlučio da je ipak ne bacam. E da se jednom desi da mi to što sam odlučio da ne bacim stvarno zatreba. Eto meni torbe za alat. Stižem kući, žurim da namontiram, da spakujem, nervozan sam, ništa mi ne ide, ispadaju mi šrafovi… Čekaj bre, stani! Gde žuriš? Gde kasniš? Ovo je vožnja za moju dušu, opuštena, lagana. Hoću samo da se vozim, da posmatram, da uživam. Dokle stignem - stigao sam. Do Zaječara - do Zaječara. Super, sutra nastavljam dalje. Samo opušteno. Halara. Od tog trenutka pa na dalje, tako je i bilo. Odspavao sam još sat - sat i po, i uz kaficu lagano i bez problema namontirao usb punjač i spakovao sve što mi je bilo potrebno. U 11:30 bio sam spreman da pođem. Krećem dobro poznatim prelepim putem za vožnju. Svrljig, Knjaževac, Zaječar, pa onda malo dosadniji deo do Negotina i Kladova. Već na samom početku sustiže me grupa od 6 - 7 makedonaca, i za njima sam vozio do Negotina. Tu stajem da sipam gorivo i pravim kratku pauzu. Ispričah se tu malo sa kolegom iz Negotina. Granicu prelazim brzo i bez problema, onda malo gužve, šlepera i kolona, ali to prolazim brzo, i posle odvajanja u Brosteniju ka Targu Žiju čak ima i vrlo lepih deonica za vožnju kroz šumu. Pravim kratku pauzu u TŽ da klopam na brzinu. Još ne mogu da poverujem da sam konačno krenuo na svoju prvu pravu vožnju. Ubrzo stižem u Novaći, simpatično malo mesto, ali pošto još uvek nisam nešto naročito umoran, a i ima još do mraka - odlučujem da krenem uz planinu i dođem do mesta gde sam video da ima puno smeštaja - Ranka. Uz put skrećem levo i desno, izlazim van puta, pravim kratke pauze i uživam u pogledu. Pola osam je po lokalnom vremenu, lako nalazim smeštaj a odmah pored i sasvim restoran sa, ispostaviće se, odličnom hranom (preporuka za Hanul Lupilor). Iznenađen sam činjenicom da celo mesto deluje nekako prazno, u restoranu sam samo ja i još jedan par. Pitam konobara o tome - kaže mi da su i oni iznenađeni i da je obično u to vreme sve puno. Sedim, uživam u Ursusu, vraćam film gde sam sve prošao i šta sam video. Razmišljam o tome što se ljudi uglavnom jako iznenade kad shvate da putujem sam. Da li je to zaista tako čudno? Ja sam nekako uvek više bio samotnjak nego društveni tip, pa mi to dolazi nekako prirodno. Ako izuzmem to što je društvo uvek poželjno na vožnjama van puta, prvenstveno zbog neke sigurnosti - jedini trenuci kada mi zaista fali društvo su ti na kraju dana, kada se pije pivo i sumiraju utisci. Ali s obzirom da sam vožnju isplanirao bukvalno danas za sutra nije bilo šansi da se neko od drugara organizuje i priključi. Bilo je ili idem sam ili ostajem kući, tako da i nema neke svrhe razmišljati o tome. Vraćam se u smeštaj, počinje da pada kiša, a mene počinje da hvata frka. Sutra je glavni dan ove akcije, Strategica road. Ono što su TA i TF za drumske vozače - to je OFF14 za nas koji volimo da se vozimo stazama kojima se ređe ide. Ali sada počinjem da sumnjam u sebe i svoju odluku. Sam sam, a na takvim vožnjama svašta može poći po zlu, vrlo dobro to znam. Najavili su loše i kišovito vreme, a ja nisam stavio krampone. Trasa je duga, nema naselja u blizini. Na nekim deonicama nema ni signala. Čujem se sa drugarom i posle malo priče i zezanja, vraća mi se elan. Naravno, oprezno i pažljivo, naravno polako, i ako nisam 110% siguran da mogu da prođem bez problema u nekoj situaciji, okrećem se i vraćam nazad. Dogovoreno. Stiže me umor, i posle par minuta već spavam. Par sati kasnije budi me ozbiljna planinska oluja. Kiša udara u prozor, po ulici teku potoci, seva, vetar nosi sve redom po putu. Onako pospanom čini mi se da vetar pomalo pomera motor. Plašim se jedino da nekako ne upadne u kanal pored kojeg sam ga ostavio. Ali nema šanse da po ovom vremenu izlazim napolje da ga pomeram. Vraćam se u krevet, pa kud puklo da puklo. Umor i zvuci kiše čine svoje i ubrzo opet spavam. #zzz#

Zdravo drugovi, kao sto naslov kaze trazim jaknu za offroad i naisao sam na sljedecu - https://aliexpress.com/e/_DBHheSH Cijena je super, Zanima me kvaliteta. Dali je netko kupovao nesto slicno? Hvala na pomoci.Pozz!

Treba mi pomoc ljudi, voleo bih da me malo iskusniji vozaci posavetuju koji bi bio dobar enduro/cross motor za pocetnika. S obzirom na to da sam jos klinac i ne znam puno modela motora tezim ka tome da me ovde ljudi malo upute u celu tu pricu. Zanimaju me uglavnom 2t mada i 4t moze doci u obzir naravno i ponavljam jos jednom 125cc, ne preko.

Zdravo ljudi, Ovo je mali serijal filmića koji je nastao u protekla 3 mjeseca po terenima Dalmacije i prati skupinu ljubitelja enduro vožnji u vikend avanturama. Serijal je zapravo nastao skroz slučajno nabavio sam GoPro, a šteta je da kamera stoji, pa snimim nešto, pa je onda šteta da stoji raw snimka negdje na disku i tako je sve to završilo na Jubitu Nemam pojma šta će biti dalje, vjerojanto će se serijal nastaviti ako bude zanimljivih vožnji. Ja snimam i monitram (totalni sam n00b), uglavnom i radim trackove te vršim nezahvalnu dužnost vođe puta Prvih 10 godina sam vozio Kawasaki KLE2007, a nedavno sam se upgradeao na Suzuki DRZ400, KLE je iša u penziju To je to za sada, uživajte, tko voli ovakva videa naravno Hvala na čitanju. Komentari, pitanja i kritike su dobrodošli Pozdrav. Danko.

Jel neko imao iskustva sa izradom ovih motorcikala ? Sad se lomim dali da uzmem 1 cilindar 650(dominator,dr,xt...) ili da uzmem stariju suzanu 550 ili xj 600.

Dobar dan. Imam 15 godina i visok sam 165cm i imam oko 50kg. Zeleo bih da kupim enduro motor. Prema mojoj visini i kilazi koji enduro i do koliko kubika bi ste mi vi preporucili da kupim. Kupio bih polovan i budzet mi je do 500eura. Hvala unapred! P.S. Do sad sam imao iskustva samo u voznji skutera od 50 i 125 kubika.

Zdravo Svima, Porucio sam i pazario na nevidjeno korman TRW MCL155, pa reko da podelim zapazanja i promene izmedju samog proizvoda i onoga sto je online. Proizvod je definitivno neka nova verzija, mada nigde ne pise drugacije dok direktno ne uporedis: Precka na novom proizvodu je sa po jednim srafom levo i desno, verovatno smanjeen trosak proizvodnje. Osnova gde se pricvrscuje je nesto sira i nema perforirane sektore gde se obicno pricvrscuje, samo ispis proizvoda i mernih crtica. Deluje da je nesto plici u sredisnjem delu, ali zato i da ima vecu kosinu krajeva. Perforacije na kraju kod leve ruke su drugacijeg izgleda. Primetio sam da na krajevima ima debljinu zida 4mm i rupa je ocekivanih 14mm, ali dublje pocinje jos deblji zid koji je verovatno celom duzinomdo pred drugi kraj (vidi sliku). Ne znam kako je na verziji sa sajta, ali znam da sam video par komentara od ljudi koji voze offroad da je korman popustio posle nekog vremena, pa su mozda uveli ovo poboljsanje? Kupio sam od LucasSrbija u Ugrinovackoj, a njima stize iz magacina iz Madjarske i cena je bolja nego bilo koja online radnja kod nas. (prva su ruka kod nas pa imaju povoljniji asortiman) Ovako to izgleda online (najgornji je MCL155, ignorisite razlicite boje): A ovo je ono sto sam dobio:

Pozdrav drugari, Plaćen je danak neiskustvu, situacija je sledeća: Spao je lanac u 4-toj i kako majstor kaže, "okrunio" je i primarni i sekundarni snop u 4-toj brzini. E sad ima tu još koječega da se "poradi" tako da bih vam bio stvarno zahvalan ako neko ima Sky-a u delovima i ako je rad da proda "koješta" od njega da mi se javi. Znam da ima u Temerinu, Odžacima.... Ali ja se trudim da prođem što je jeftinije moguće, da imam para verovatno bih vozio nešto kvalitetnije. Nadam se da me razumete. Hvala puno! P.S. Primarni da ne kažem "urgentni" delovi su menjač ili eventualno samo zupčanici za 4-tu brzinu i prednji i zadnji lančanik sa lancem,sve ostalo ću nekako uspeti da rešim. Hvala još jednom, svima!