Evo da se upišem i ja u rubriku. Manje više ništa novo, mnogo puta vidjena priča. Jedan trenutak nečije nepažnje sasvim dovoljan za (na sreću) malo komplikacije u životu. Subota 9.jun, pripremamo se za polazak na more u Grčku koji je planiran za noć između 9. i 10. juna. Oko 12h krećem motorom do grada sa suprugom da kupimo nešto od lekova za dete ako nam zatreba i još neke sitnice za usput. Posle 2-3 km od kuće na samom izlazu iz naselja na regionalnom putu Svilajnac-Petrovac dešava se situacija. Krećemo se brzinom od oko 50-60 km/h, ne mogu da procenim tačno ali definitivno nismo išli nekom velikom brzinom. Odjednom ispred mene u trenutku veliki beli kombi potpuno preseca moju traku. Čovek je išao nama u susret i odjednom započeo skretanje u levo, tj isključio se sa puta da bi skrenuo u dvorište i tako nam je blokirao prolaz. Čim sam ga ugledao počeo sam intenzivno da kočim i skrećem u levo u nadi da ga izbegnem, u jednom trenutku čak vidim da ću proći ali na žalost ne uspevam za malo i udaram desnom stranom motocikla u zadnji kraj kombija. Od udarca motor pada u desnu stranu, supruga takođe završava na toj strani, ja od udarca nekako padam preko desne strane motora. Posledice: supruga je osim primetnog stresa nakon pada prošla sa svega sa par manjih modrica; ja sam prošao sa prelomom palca desne ruke i opekotinom 3.stepena na desnoj potkolenici od izduvne grane; na motoru polomljena maska, desna plastika, vizir i njegov nosač, desna ručka, ulupljen rezervoar i još par sitnica, valjda je to sve.. Oprema nas je lepo zaštitila, osim moje noge koja je prošla sa opekotinom, ali sam sam kriv.. uvek nosim makar farmerke ako ne moto pantalone, a ovo sad je bilo u fazonu to je nakratko samo da skoknem za par stvari, i eto. Još jedan primer koliko je bitno imati opremu i koliko je opasno nemati je. Ruka je u gipsu još uvek, palac se oporavlja polako Izjava vozača kombija je da nas uopšte nije video jer mu je smetao traktor sa tovarom na prikolici koji mu je zaklonio vidik a koji se kretao ispred njega, što ga naravno nikako ne opravdava, ali dobro. Situacija je čista i sva krivica je na njemu. Sve u svemu mogli smo za dlaku da ga izbegnemo, a mogli smo i za dlaku da prođemo mnogo gore... Još jedan primer da smo često nevidljivi i neprimećeni na putu, i da moramo da pazimo i za sebe i zadruge. E sad, pošto nisam imao do sada iskustva sa policijom, zapisnicima, osiguranjima itd, u toku nedelje će biti gotov zapisnik o saobraćajnoj nesreći iz policije pa ću verovatno morati da kontaktiram osiguranje oko procene i nadoknade štete. Ukoliko neko ima neki savet šta bih ili ne bih trebao da radim, slobodno pišite, ili ako već postoji neka tema dajte link. Moje i njegovo osiguranje je Dunav, a osiguran sam i preko poslodavca na 24h dnevno tako da mogu i na osnovu toga da zahtevam odštetu za telesne povrede, ali to kako sam razumeo tek kad završim lečenje i kompletiram medicinsku dokumentaciju. Da napomenem i da su me narednih dana nakon nesreće kontaktirali i pismeno i telefonom iz nekoliko privatnih agencija nudeći mi da me zastupaju u procesu naplate štete uz udeo od 15-20%. Kakva su iskustva sa tim, ako je manje cimanja i nema nekih zavlačenja možda i nije loša varijanta. Svaki savet je dobrodošao. Evo i neka fotka da vezana za ovu priču