Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'italija'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 11 rezultata

  1. "Doooobro Nole, evo napisacu putopis :)" Verujem da bi i vi ovako reagovali da vas neko danima pita kad' ce taj putopis, pa, jesi li poceo, ajde pozuri, cita mi se... Malo se salim i pozdravljam ovom prilikom mog dobrog prijatelja Noleta (Nole Bg). Odavno nisam pisao o putovanjima, pa reko' sada kada je krenulo lose vreme, 'ajd malo da se posvetim tome Kako su se planovi za putovanje na istok malo izjalovili, odlucili smo da istok ostavimo za neki drugi put a ove godine da posetimo francuske Alpe i da zaokruzimo pricu oko Alpa. Svaki put kad odem na skijanje u Francusku, javi se zelja da te predele obidjem i motorom. I evo, kockice se sklopile i pocelo je planiranje. Kada vec prevaljujemo toliki put, odlucili smo da bi bila dobra ideja da pored planina posetimo i Azurnu obalu, Nicu i Monte Carlo. Suvozac na ovom putesestviju je vec uvezban i pun iskustva, moja supruga. Da bi prikupio sto vise informacija o prevojima i mestima koje treba obici, preko Amazona sam narucio knjigu "Alps beyond and ...". E sad, da li je vredelo, pa i ne znam bas, mnogi hvale ovu knjigu kao da je sveti gral za Alpe, ali po meni je malo suvoparna. Elem, kao i uvek, najvise potrebnih informacija sam prikupio na forumima, analizirajuci Google maps i u prici sa kolegama koji su vec vozili tim putevima. Ogranicavajuci faktor je bio moj godisnji odmor. Mogao sam da uzmem samo 5 dana i 2 vikenda, ukupno 9 dana da odemo, provozamo, uzivamo i vratimo se. Hmmm...kontam oko 4500km, pa dobro, yamaha ce izdrzati, a mi pa sta znam, videcemo, na muci se poznaju junaci. Uvek uzimam i osiguranje pomoci na putu kod AMSS-a ali prestali su da osiguravaju motore. Par dana sam se raspitivao ko radi motore i dosao do aplikacije Vozzi. Vidim po netu ljudi ih hvale, pa reko' 'ajd da i ja probam. Postoje tri paketa pomoci u zavisnosti od zemalja gde se putuje. Samo najveci paket obuhvata Francusku, tako da sam morao da uzmem najveci paket koji je kostao, cini mi se 8000 din. Sto se tice pripreme motora, trenutno vozim Yamahu FJR 1300, nisam nista posebno radio osim malog servisa i zamene guma. Za sad se yamaha pokazala izuzetno pouzdanom, rentabilnom i udobnom. Jedinu sumnju sam imao da li cemo moci spakovati sve stvari u fabricke bocne kofere koji su veoma mali i nepravilnog oblika, pa se ne moze staviti mnogo stvari. Medjutim, sve smo spakovali, pa cak i stvari za vecernju setnju po Nici i Monaco-u. Isprva sam mislio da probam da odvozam jedan mini Iron But od 1400km u toku dana, ali sam odustao jer ipak treba sutra biti odmoran za nastavak voznje po planinskim prevojima, tako da sam odlucio da prenocimo negde na pola puta u Italiji, grad Trevisio. Smestaj unapred rezervisan preko booking-a i airbnb-a i nismo pogresili, osim za Nicu, slike smestaja totalno dugacije od onoga sto smo zatekli. Ali sta je tu je.
  2. Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!
  3. Uvod Kažu da je najbolje vreme za pisanje i čitanje putopisa tokom zime i hladnih zimskih dana kada su nam motori parkirani i kada se ne vozimo onoliko koliko bi želeli. Kada gledamo u vremensku prognozu i samo čekamo da vidimo neki dan kada neće padati kiša ili sneg i kada će temperatura biti iole iznad nule, kako bi smo samo na kratko, samo na sat vremena izašli iz kuće i isterali motore iz garaža na kratku vožnju do omiljenog mesta za kafu i za druženje sa dragim prijateljima. Upravo je to i razlog zašto tek sada krećem sa pisanjem ovog putopisa za putovanje koje se dogodilo u Julu 2017. godine. Blaga zima i konstantno traženje prilika za vožnju. Pa ko će jos da razmišlja o putopisima, kad sezona još nije gotova. Naravno sve su ovo izgovori, koje ja koristim u svoju odbranu kada me prijatelji pitaju kada će više da procitaju nesto o mom putu u Alpe i kada će videti neke slike. Istina je da sam ja u stvari jako lenj, što opet prijatelji znaju pa mi verovatno i ne zameraju. Kažu:"Napisaće on to kad tad..." Čitajući odlične putopise koje su drugi ljudi pisali, došao sam do zaključka da je dobro napraviti neki uvod u putopis. Objasniti malo situaciju pre samog puta i pokazati kako je uopšte i došlo do celog putovanja. Sve to na kraju da širu sliku celom putovanju i na neki način celu priču uobliči i zaokruži. Putovanja motorom meni nisu strana, duga, kratka, jednodnevna, višednevna, višenedeljna... Na prva ozbiljna putovanja u Italiju sam išao davno još Burgmanom 650, pre toga pravio lokalne ture na GSX650F-u, nakon Burgmana, opet lokalne ture na GSXR 750. Tek po prelasku na Fz1s Fazer 1000 sam nastavio i počeo da planiram daleko ozbiljnije rute po južnoj i severnoj Italiji, Jadranu, Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj. Srbiju sam prošao i uzduž i popreko na kratkim vikend vožnjama. U februaru 2015. sam presao na BMW sa kojim sam i najviše proputovao uključujući i Italiju od juga do severa, ali to ću opisivati u nekom drugom putopisu (uskoro nadam se), a koji je i ujedno glavna sporedna uloga u ovom putopisu pored mene u glavnoj ulozi. Ideja da obiđem Alpe i alpske prelaze postoji od kako sam položio za motor i u vozačku upisao A kategoriju. Čuveni Stelvio prelaz, Grosglockner, Furka... Ima ih toliko mnogo. To su neka putovanja o kojima čitaš u putopisima drugih ljudi koji su bili i nadaš se da ćeš ti nekada isto otići i doživeti sve to. Prilika se ukazala 2017. godine još na početku kada sam upisivao odmor za tu godinu. Tražio sam udarne termine u sred leta kako bi bilo toplo i sunčano. Ispostaviće se da je bilo hladno i kišovito, ali ko bi rekao da se tako nešto može dogoditi u Julu mescu. Planine su prevrtljive. S obzirom da sam se te 2017. godine u septembu i ženio, buduća gospođa je odlučila da svoje dane godisnjeg odmora ne koristi tokom leta već da prebaci za posle svadbe da bi otišli negde na medeni mesec. Sada s obzirom da ja imam mnogo više dana godišnjeg odmora od nje, meni nije padalo na pamet da se odričem letnjeg godisnjeg odmora u sred sezone kada mi je pakao na poslu i jedva čekam da pobegnem negde da se vozim i odmaram. Doduše obećao sam joj i kasnije u Junu i ispunio obećanje da ću da je vodim u Barselonu, gde se neverovatnom slučajnošću taj vikend vozio MotoGP, pa je to bila prilika da i ona prvi put gleda trke uživo (meni peti put) i da shvati zašto ja toliko vičem i sto se nerviram kada gledam trke. Malo sunca, mora, MotoGP-ja, sangrije, i piva da se pripremimo za letnju sezonu na poslu. Ostatke dana ću iskoristiti u Maju mesecu za vožnju po Jadranskoj magistrali i Hrvatskim ostrvima (putopis uskoro) i u septembru za taj medeni mesec. Bilo kako bilo, odmor u Julu prijavljen, od buduće supruge imam odobrenje (ona ionako mora da radi), motor spreman pa spreman, to je BMW nema tu mnogo šta da se radi i priprema za velike ture. Sedi i vozi. Do tada ću promeniti gume, servis u Sloveniji će biti urađen u Maju nakon ture po Hvaru i Istri, pločice će biti zamenjene. Kao što rekoh nema tu šta mnogo da spremaš BMW. Ostaje još da se sačeka tih par meseci do Jula pa da krenem kako sam ja to sebi pričao, na poslednji HURA pre nego što se oženim, prodam motor, kupim mini van i dobijem decu. Dosta me ljudi i poznaje što sa druženja što sa nekih akcija, ali dosta i nema pojma ko sam ja, pa je red i da predstavim sebe (u glavnoj ulozi) i motor sa kojim sam putovao (u sporednoj ulozi). Tako da bez daljih odugovlačenja, moje ime je Marko, nadimak Jefta, a motor sa putovanja je BMW R1200GSA. Na ovo putovanje sam krenuo sam. Kada sam prvi put spominjao rutu i kako bi to odprilike izgledalo bilo je interesovanja, ali odmori upisani u drugačijem periodu, nedostatak novca ili jednostavno strah od tako dugačke rute je dovela do toga da na kraju ostanemo moj motor i ja. Nije ni to loše kada se malo bolje razmisli. Dosta smo tajni on i ja podelili za ovaj period koliko je kod mene. Kada se malo povede priča oko toga ima i za i protiv stavova za putovanje u društvu ili putovanje u jednini. Meni odgovara da sam sam. To mi omogućuje da nametnem sebi svoj tempo, da jedem kada sam gladan, da prelazim dnevno kilometara koliko mi dupe dozvoli. Da vidim i iskusim ono što želim i da ne moram da pravim kompromise. Nus pojava toga je da čim negde stanem, pored kafe i menija za klopu tražim i šifru za wi-fi kako bih se nakačio na internet i kako bih stupio u kontakt sa porodicom, prijateljima, kako bih podelio neku sliku i neki trenutak u kojem trenutno uživam. Jer opet šta to sve sto vidiš znači u životu ako nemaš to sa kim da podeliš. Da je moja buduća supruga krenula sa mnom na ovo putovanje ne bih se onda bunio ni za šta. Imao bih najbolje moguće društvo na svetu. Kada smo kod putovanja sa prijateljima koji su na svojim motorima, i to ima velike prednosti i mane. Neka prijateljstva se i završe nakon završetka ture, ili ostanu na povremenoj kafi jednom u mesec dana. Ogromne prednosti su da kada negde staneš ili kada odvozaš neku deonicu nisi bio sam i neko je bio tu da posvedoči da to što ste upravo prošli se u stvari i dogodilo i nije plod mašte. Možeš sa nekim odmah da popričaš, kažeš svoje utiske ili odmah da prepričate neke situacije na koje ste naleteli. Bilo šta da se dogodi imaš tu nekog ko može da ti pomogne. Po mom iskustvu kada putujete sa nekim u grupi, ta osoba ili ti ljudi moraju potpuno da vam odgovaraju kako na putu i po stilu vožnje, tako i van puta u pauzama, u večerama nakon dugog dana, u kafani. Jer ako se sve to ne poklopi, svaka sitnica koja vam se čini beznačajna na kratkim jednodnevnim ili dvodnevnim turama sa tim istim osobama se višestruko uvećava i pojačava na nekom dužem putovanju. Zato meni i nije problem da idem negde sam, ali ako se pridruži dobro društvo rado ću ga prihvatiti. Drugari su me zezali da kada ja pišem putopis, samo izbacim 400 slika i eto na putopis. Zato ću se sada potruditi da malo više rečima, a i slikama ispričam ovo moje putovanje. Ako su tekstovi predugi ja ću ih skratiti. Dosta sam snimao i GoPro-om pa će biti i nekih videa ako se ikada nakanim da ih editujem i postavim na Youtube. Te snimke ću naknadno kačiti u ovoj temi. Pa da krenem u stvari sa delom koji ljude najvise zanima a to je putovanje. Nastavak sledi...
  4. Sasha P

    Djir do Italiju

    U domaćem filmu "Poslednji krug u Monci"majka glavnog junaka izgovara rečenicu koja mi se poslednjih meseci vrzma po glavi: "Uroše sine,šta ćeš ti u Italiju?!" Ne zovem se Uroš,ali ekipa od nekoliko momaka i ja se spremamo da početkom septembra meseca posetimo jedno Enduro takmičenje u Italiji. Možda nisam dobro napisao,ne idemo kao gosti,već da se takmičimo. U daljem delu teksta ću i opisati o čemu se radi pa ćete shvatiti zašto uopšte ona rečenica. Ideja o samom učešću postoji već godinu dana. A na samo takmičenje smo se prijavili početkom januara ove godine. Vrlo je popularno i broj učesnika je ograničen. Nema pojedinačnih takmičara već se ide u ekipi 3 ili četiri člana. Zbog bezbednosti. Hajde ispočetka. Da predstavimo ekipu (s desna na levo) Igor BMW R1200 GS (nije član BJB foruma) Najveći zajebant u ekipi,koji se ponekada i zaboravi pa pretera u tome. Glavna meta su mu svi. Pa koga zakači. Predstavnik nemačke škole off road vožnje. Ponosni vlasnik Yamahe V Max i naš zvanični prevodilac sa nemačkog i francuskog. Sklon padovima sa motora i valjanju po blatu. Na takmičenju u Loznici u aprilu ove godine je pokupio više blata na lokalnim putevima nego omanji TAMIĆ. Na ovom takmičenju zadužen za ishranu i negu takmičara. Deki BMW R 1200 GS LC (Deki Adv) Ozbiljan off road vozač. Vlasnik 4 sina koji su već pretekli mnoge vozače ove discipline. Njegov najstariji sin Luka(16) se već takmiči u ozbiljnim kategorijama na takmičenjima po Srbiji. Svaki trenutak svog slobodnog vremena koristi da unapredi tehniku vožnje van asfalta. Predstavnik off road škole iz Viš Badena(Višnjička Banja) i obronke Beograda(Glinaru) koristi kao glavni poligon za vežbanje. Do skoro je vozio i lokalna takmičenja(Tara 2015,16,Loznica 2015,16,17,Raška 2016...)na Yamahi WR. Glavni inicijator ovog takmičenja u Italiji je baš on. Na ovom takmičenju je zadužen za logistiku,finansije i kontakte sa organizacijom takmičenja. Slabo mu ide italijanski,ali se perfektno koristi rukama i osmehom. Saša BMW F800GS (Sasha P) Ja! Šta reći,a ne zaplakati?! Neću posebno da se predstavljam,pošto ću da pišem i izveštavam,a oni koji prate moja putovanja,već uglavnom sve znaju. Poslednjih dve godine sam se dosta posvetio lokalnim takmičenjima i vožnji na off road stazama. Ne želim da gradim karijeru na tome već da naučim bolje da vozim i pripremim se na neka daleka putovanja(to je već tema za neku drugu priliku). Kao i Deki učestvovao na Tara 2016,Loznica 2016,17, Raška 2016. Motor u 2016 Husqvarna 310 TE u 2017 BMW G650 X Predstavnik zemunske škole off road vožnje. Koja nije poznata ni u mojoj ulici,ali mora da se počne od nečega. Lokalna motokros staza GRAVEL mi je došla glave. Na ovom takmičenju zadužen za mehaniku,navigaciju i marketing. Neša KTM 1190 Adventure R (Neso_Zlatibor) Predstavik zlatiborke škole off road vožnje. Imeđu svakodnevnih obaveza prema jadnim turistima na pomenutoj planini,svaki dan pronađe vremena za trening po lokalnim putevima i livadama. Pobornik zdravog načina života i smatra da je "komplet lepinja" poslednji izdanak zdravlja u ovim krajevima. Osvežava,a ne goji! Verni član "narandžaste ekipe" i pobornik austrijskog brenda. Ne voli BMW vozače i vrlo često to naglašava. Na ovom takmičenju zadužen za nabavku,transport i smirivanje Igora kada pretera u zezanju. Siniša - ne takmiči se,već ide kao pomoćnik,drug i vozač automobila (Sima 46) Ponosni vlasnik Yamaha Super Tenere XTZ 1200. Odličan vozač na asfaltu. I motora i automobila. Čak iako mu poreklo to baš i ne obećava(Pančevo). Sad nešto razmišljam...kome smo mi dali da nas vozi?! Nema ga na gore izloženoj fotografiji,ali prvom prilikom ga stavljamo. Na ovom takmičenju zadužen za vožnju automobila i pomoć bilo koje vrste. Što se tiče samog takmičenja: Start 8.9.2017. u 23h - San Remo Cilj 10.9.2017. kada stignemo - Sestriere 850 - 900 km off road puteva Vožnja bez prestanka,sa malo sna po vuko... Italije u noćnom režimu vožnje. Ako neko shvata ove podatke,videće da nismo baš normalni. Ali dobro... Za sve detaljnije koga interesuje takmičenje,na ovom linku http://www.over2000riders.com/en/agenda/9a-hat-2017-hardalpitour-apertura-iscrizioni-gennaio-2017/ Ako neko ipak želi više u slici i tonu,može i ovo: Redovno ćemo izveštavati sa ovog putovanja,a plan je da bude i jedan film o svemu. Poželite nam sreću! Nije cilj nikakav plasman,pobeda ili dokazivanje već da završimo reli-trku bez povreda ili lomova motocikala. S obzirom da je na ovom takmičenju prvi put ekipa iz Srbije,potrudićemo se da ostavimo najbolji utisak. Kao ekipa,pojedinci i oni koji ne žure da bi pobedili već lete da bi nešto novo naučili.
  5. Cao ljudi, ima ovaj majstor kod tri bika na karaburmi, vidim da mahom radi italijanske skutere, jel ima neko da je bio kod njega, kako rado?
  6. Poštovani prijatelji i kolege, ovom prilikom želim da vas obavestim o mom velikom putu oko Evrope (40-50 dana, 10 000km) na motoru (Honda VF750 CafeRacer), koji sam sam napravio. U prilogu se nalazi PDF document sa detaljima ovog puta... svaka pomoc mi je dobrodošla (u vidu saveta, nekih vaših iskustva) PONUDA-ZA-SARADNJU.pdf
  7. sasha

    MAXI ALPI(nizam)

    Drage kolege, Svako putovanje zaslužuje da osim u pamćenju putnika ostane zabeleženo i u formi koja obezbeđuje trajanje. Upravo iz tog razloga sa sobom nosimo onu silnu tehniku i trudimo se da nam ništa ne promakne. Sa druge strane, sve te silne fotografije i video klipovi ne mogu da dočaraju stvarnost, jer im bez obzira na tehnološku savršenost nedostaje ono najvažnije – reč. Zato se trudimo da ovaj forum ne bude obična „izložbena galerija“ već da svojim sadržajem zadovolji i one koji od njega očekuju nešto više. Ovo će biti moj skromni doprinos velikoj kolekciji putopisa koji se već više od jedne decenije svakodnevno pojavljuju na ovim stranicama ... Iako se neki sa time neće složiti, smatram da svako putovanje mora da ima svoj cilj. U konkretnom slučaju je ovaj uslov višestruko ispunjen, jer postoji pregršt stvari koje sam želeo da obiđem. Na vrhu liste se naravno, nalaze Grossglockner i Stelvio, a tu je i čitav niz manje poznatih prevoja i vidikovaca koje nikako ne bi trebalo preskočiti. Ako se na to doda želja moje saputnice da vidi barem jedno od onih čuvenih talijanskih jezera i moj predlog da zakačimo malo Švajcarske, lako dolazimo do zaključka da to neće biti baš jednostavan zadatak. Pored toga, plan mora da zadovolji i neke "sporedne" uslove kao što su maksimalno trajanje putovanja (do 7 dana) i planirani budžet (do 100 € po danu). Na kraju, tu je i faktor koji lako može da bude presudan - vremenski uslovi tj. potpuno odsustvo bilo kakve pouzdane vremenske prognoze. Posle nekoliko dana sam zaključio da se ovaj problem može rešiti samo ako se na put krene sa maksimumom optimizma, što u praksi znači - nadaj se najboljem, pa će tako i biti! U svojoj konačnoj verziji, plan je obuhvatio nekih 2,700 Km krivudavih puteva što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je za trasiranje korišćen sajt koji je posebno prilagođen željama motociklista – Kurviger. Pri njegovoj realizaciji je doduše, došlo do nekih promena, pa su u cilju postizanja planirane dinamike korišćeni i autoputevi, a to nam je omogućilo da njihov kvalitet uporedimo sa onim što se kod nas naziva „Evropskim koridorom“.
  8. Odmah da se izvinim jer se ne radi o moto putopisu, ali relacija je zaista sjajna i verovatno može da inspiriše na sjajnu turu motorom. Italija - kako i ne bi?! Elem, prijatelj ima brod/jedrilicu od cca 9 metara i rodila se ideja uz gajbu piva po principu "a zašto ne bi...". Vlasnik barke, stari morski vuk + nas trojica alava morska štenad = siguran recept za traženje đavola. Kad malo bolje razmislim tražimo ga cela veka, pa što ne bi malo i ovako. Prvomajski praznici protekli su u Tivtu, u fazi pripreme plovila, što je bio dosadniji deo čitave avanture, tako da izuzev naredne fotke nemam nameru da se mnogo osvrćem na taj period. Farbanje korita i porinuće: 24. juna (ranom zorom) polazak. Vetra ni u tragovima. Potpuna bonaca. Odmah je bilo jasno da tu od jedrenja neće biti ništa i da će nam tišinu aktivno narušavati mali brodski Volvo. Šteta. Imao sam prilike da jedrim na nekih 7 bofora i znam kakav je trip kad je jedrenjak nagnut pod uglom od 45 stepeni. U povratku smo imali nekih 3 bofora, pa su se kombinovali motor i jedra. Da ne dužim i pređem na ono što bi bajkerima moglo biti interesantno. Elem, Bari je fin i veliki lučki grad. Ima svoj istorijski centar i čuvenu baziliku Sv. Nikole u kojoj se i čuvaju mošti dotičnog sveca. Ipak, ne odskače ničim po italijanskim merilima, tako da smo, vođenim jendom starom reportažom gospodina Marinowskog, rešili da zađemo na kopno južne Italije, te obiđemo Arbelobello i Materu. Oba mesta su na cirka 60km udaljenosti od Barija. Renta Car, fljas 70€ + 300€ depozita i put pod točkove. Arbelobello: Italiju povezuju solidni putevi, pa i oni lokalni (uz pojedine izuzetke), uz koje se pružaju sjajni mediteranski pejzaži. Već na 30-ak kilometara od Barija primećuju se specifične Trullo građevine koje vas bacaju u detinjstvo i bude osećaj da ste došli u neko štrumpfovsko selo Arbelobello je oličenje te arhitekture i očuvanosti iste. Fotke od 1000 reči: Legenda kaže da ovaj stil suve gradnje proizilazi iz 2 razloga. Prvo, kuće su projektovane tako da se u slučaju zemljotresa otvaraju (ruše) na spolja, drugo, ove kuće su se brzo i lako rasturale i ponovo podizale što je bilo krucijalno bitno kad nagrnu poreznici iz Rima. Utisci odavde su fantastični i ovo mesto jednostavno mora da se vidi. Naravno ima sjajnih taverni i restorana da okrepe putnika namernika po krajnje povoljnim cenama. Nas četvorica smo pristojno ručali u možda najekskluzivnijem restoranu za svega 50-60€. Matera: Opet vijugavi putevi po vijugavom jugu Italije i potpuno menjamo ambijent. Pred nama je Matera nešto izvan granica Puglije (Pulje), tačnije u pokrajini Basilicata. Ukoliko neko smatra da je Vajler loše odradio Ben Hura iz 1959. godine, te da je rimejk iz 2016. još veće **anje, komotno ovu lokaciju može da iskoristi za simuliranje naseobina tih vremena i snimi bolji film. Fotke (bez reči): Inače, dobar deo ovih kuća je uredno naslonjen na stene i predstavlja logičan nastavak neke od mnogih pećina. Pojedine otvorene pećine su korišćene za život negde do završetka WWII, kada je italijanska vlada naredila iseljavanje stanovništa isključivo iz higijenskih razloga. Zaključak: Nakon ovih obilazaka usledio je povratak za Boku, mučili smo se uz neku pršut i vino, i uz društvo iznenađujuće puno delfina. Ono što je mene potpuno iznenadilo je autentičnost, sjaj starih vremena i stil koji vlada u celoj Italiji. Prvi put sam na tzv "siromašnom jugu" a zaključujem da on ni najmanje ne zaostaje za ostatkom Italije kada se u obzir uzme onaj "wow faktor". Po meni sjajno iskustvo, pa kom se namesti da može nek pali mašinu i pravac trajekt Bar-Bari, sigurno se neće pokajati.
  9. Pre 3 godine sam prvi put bio motorom na Alpima I ono po cemu cu ja, a verujem I moja zena, celog zivota pamtiti Alpe je promena statusa “devojka” u ”verenica” na vrhu prevoja Passo dello Stelvio. Kako smo se u junu “napokon” vencali, odlucili smo da za medeni mesec posetimo Alpe I podsetimo se kako je lepo bilo.
  10. Za pocetak malo objasnjenje – nisam putovao motorom, pa ko hoce da nastavi, neka izvoli…. Dakle, posto sam se ove godine motorom obisao sve sto sam planirao motorom, red je bio da uposlim i mog jadnog cetvorotockasa, da se ne oseti zapostavljenim. To je bio jedan razlog, drugi je sto sam isao sa zenom (nije za duga motoputovanja) a treci – ovo sto smo mi planirali je bolje odraditi kolima (obilasci gradova koje spajaju autoputevi a motor i autoput su kod mene spojivi samo u krajnjoj nuzdi). Evo plana…Bec (moja zena ga nije videla leti), Salzburg, nemacki Alpi (kao nesto sto ce da nas ugosti pre spusta u Italiju), Verona, Lago di Garda, Pisa, Modena-Maranello (ovo sam ja ubacio iz ociglednih razloga), Firenca, Venecija, Trst (uleteo neplanirano) i kuca… Necu mnogo da davim, jer kao sto rekoh, nisam bio na motoru pa i ovaj moj post smatram offom, ali siguran sam da ima ljudi koji ce bar deo od ovoga da prodju na 2 tocka, pa se nadam da ce nesto od ovoga i da bude od koristi. Iz Bg-a krecemo rano ujutru (bio je radni dan a ja sam hteo da izbegnem jutarnji spic preko Gazele da mi put do novosadskog puta ne bi trajao kao Novi Sad-Budimpesta). Za nekih standardnih 6 sati stizemo u Bec. Tamo smo ostali 5 dana…obilazili grad i okolinu, vozili rolere, zdrali, pili….evo par slika samog grada Petog dana smo iz Beca krenuli za Salzburg, rodni grad W.A. Mozarta. Na putu do tamo…pa evo ovako je to izgledalo….vozis na secanje. Kisa kakva se dozivljava jednom u par godina (a mene ove godine hoce takve stvari tako da sam sada miran do tamo neke 2020) Tada sam stvarno bio zahvalan odluci da ne odem motorom Salzburg je prelep. Nije veliki, dovoljan je jedan pun dan da se obidje kako treba. Jedina mrlja u svemu je kazna za nepropisno parkiranje (zaboravio sam da je na tom mestu kolima dozvoljeno parkiranje samo do 11am a posle toga tu staju samo turisticki busevi) – 108EUR…pa dobro, malo da dopunim jadan austrijski drzavni budzet. Evo slika: Tu vidim i tipa koji je uspeo da spoji dve stvari CBR-RR i touring i postao shatoRRash: Iz Salzburga krecemo ka Nemackoj, prolazimo pored Minhena, ulazimo u nemacke Alpe (meni drugi put za mesec dana, pa se snalazim kao mator). Voznja kolima opet daje neku drugu dimenziju u odnosu na motor. Naravno da nismo isli po prevojima, to bi vec bilo previse a i vise vremena bih proveo u stajanju da Jelena povraca nego u voznji. Voznja kolima ti daje priliku da vise gledas u prirodu a manje u put. Vozim sporije nego sto to cinim motorom, koncetracija je puno manja i odjednom vidis stvari koje si propustio da vidis a bile su tu…odmah pored. Voznja motorom kroz Alpe zahteva punu koncentracuju jer se greske izuzetno skupo placaju a retki su pravci gde mozes malo da se opustis i kazes….uh, bas lepa priroda. Za tako nesto stanes i gledas na miru. Uz put dok sam tankao na jednoj pumpi dodje simpaticno drustvance. 4 tipa u 4 automobila: BMW Z4 M, BMW Z4 M coupe, BMW M5 i BMW M6. Pa gde im je masta?? Spavali smo u Garmishu. Nekako mi je prirastao srcu… Iz Garmisha sutradan nastavljamo ka dvorcu Neuschwanstein. Mislim da je zvanicno proglasen za najlepsi dvorac na svetu (njegova, ajde da je nazovem – replika, stoji i u Disneylandu). Nalog za njegovu gradnju dao je jedan prilicno opicen lik - Ludwig II, kralj Bavarije. Na zalost, nije docekao njegov zavrsetak, umro je 1886, pet godina pre nego je zamak zavrsen. Danas on izgleda ovako: Sa njega se pruza fantastican pogled na stari Ludwigov zamak kao i na dva jezera (nisu na ovoj slici):
  11. djura

    Monaco Grand Prix

    E ljudi, odosmo Svaba i ja sutra da ostvarimo decacki san - Monaco Grand Prix. To planiramo da uradimo negde od moje 10. a Svabine 11. godine. Ruta ne izgleda posebno zanimljivo jer nam i nije bio cilj. Idemo u sredu ujutru za Zagreb. Tamo smo do 14h. Svabi cu da dam jedan tour po Zg-u. Ujutru krecemo za Milano (oko 650km) i stizemo, nadamo se, oko 16,17h. Tamo nas ceka neko moje drustvo. U Milanu spavamo i ujutru nastavljamo put ka Monacu. Milano-Monaco je oko 400km. Uzeli smo hotel u Antibes (jebiga, ne znam kako da ga stavim u padez). Mesto izmedju Nice i Kana Ovako su tekle pripreme… Svaba budzi instalaciju za komunikaciju radio vezom u moju kacigu. Ja sam se za to vreme maltretirao sa ubacivanjem softwarea za navigaciju u moj pocket PC Na kraju posle 5,6 sati jebade i nerviranja, sve je proradilo a Svaba je pomislio da sada moze da mi zaspi u gajbi!?! Detaljan izvestaj, sledece nedelje. Vracamo se u utorak...
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja