Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'dubrovnik'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 3 rezultata

  1. Bolje motorom do Sicilije nego peške do frižidera! Južna Italija i Sicilija maj 2019 Godinama sam član foruma i koliko toliko ga redovno pratim, ali mi je ovo prvi post za sve ove godine. Sam sebe podsećam na ono dete iz vica, “Đe je ođe so?” . Nisam imao primedbi. Jednostavno je tako. Ovde sam toliko putopisa pročitao, toliko korisnih saveta i toliko ideja dobio. Red je da i sam dam mali doprinos. Mesecima se odlučujem da napišem ovaj putopis. Jednostavno nisam stigao. Svakako ću ovim pisanjem sebi sačuvati uspomenu na jednu baš lepu avanturu. Red bi bio i da poštedim drugare mojih pijanih priča gde sam bio i šta sam radio, nego im lepo pošaljem link i sve mogu ovde da pročitaju. Prilično sam neiskusan motorista. Ceo život vozim skutere i sve na fazon, daj samo da završim posao i uvek nekako premalo vremena. Toliko malo pređenih kilometara da kad sam prodavao svoj poslednji skuter niko mi nije verovao da je motor 6 godina star prešao samo 3500km. Tek poslednjih 7-8 godina sam kupio sebi “veliki motor” i počeo da pravim malo ozbiljnije kilometraže. Ja to doživljavam kao otkrivanje nekog novog sveta. Šta znam, valjda su stvari došle na svoje. A i sjajn razlog za kidnuti od kuće haha... U svakom slučaju poslednjih 7-8 godina ne silazim sa motora. Posao, kratka putovanja, pa malo duža putovanja, pa onda još malo duža putovanja...nekad sam, nekad sa drugrima , nekad sa ženom...... Čitam sve ove putopise i nekako mi deluje da svi ovi ljudi znaju šta rade. Ja moram da priznam, nisam imao pojma. Mučila me je gomila pitanja. Šta poneti od stvari, koliko veša, koji alat, koliko prelaziti dnevno, kako uklopiti dane kad prelazim velike kilometraže i dane kad obilazim znamenitosti, kako se hraniti, da li da izvadim neko zdravstveno osiguranje i još gomila pitanja. Tako da kapiram da ovo svakako nekome može da bude zanimljivo, čak i od nekog neiskusnog kao što sam ja. Pisaću i o gomili sporednih stvari koje sam usput rešavao jer bi i sam voleo to da pročitam a i cenim da nekome može biti korisno. Ovo svakako nije bilo klasično putovanje motorom. Imao sam situaciju gde sam na par dana morao da menjam prevozno sredstvo. Ipak sam većinu kilometara prešao motorom a i ono što se dešavalo oko toga može nekome biti zanimljivo. Snalaženje u neplaniranim situacijama. Ali o tome u nastavku. Planovi Ideja za putovanje kao i većina sličnih planova dolazi zimi. Vince, motor u garaži, čitanje ovog i sličnih foruma, gledanja putopisa, maštanje o dalekim destinacijama i nasmejanim cicama..... Pretprošle godine sam sa drugarom išao na dva putovanja. Jednom 4 dana Tranfargarašan i Transalpina i 5 dana Slovenija i malo Italije. Međutim oba putovanja su nekako bila, šta znam “lagana”. To je taman toliko dana da šta god da si zaboravio nije strašno, koliko god da se umoriš opet nije strašno a i nisam išao sam. U društvu je sve nekako i lakše i lepše. Ovakvo putovanje planiram godinama ali sve nekako na kraju skratim. Ili nedostatak vremena ili para ili i jednog i drugog. Svakako, počeo sam da planiram oko nove godine. Nije baš da sam pisao deda mrazu ali tako nešto. Konačno ću imati proleće bez nekih dodatnih obaveza, klinci su već dovoljno veliki da ih nekome ostavimo, nemamo radova na kući, na poslu je sve normalno.... i krećemo. Odmah sam rešio da bude 10 dana ili više. Šta uklopiti to ćemo tek da vidimo. Sicilija i Južna Italija me odavno privlače i skroz mi se dopada ideja da to bude moje prvo veliko putovanje. A i nekako mi na karti izgleda baš kao kraj kojim bi voleo da se provozam. Plan je bio, idem sa ženom, zovem Pecu i Kolju sa ženama. Taman super ekipa i za putovanje i za zezanje. Period planiranja je izgledao otprilike ovako Kako to biva, Kolja ne može da uklopi odmor a posle mesec dana planiranja odustaje i Peca. Jednostavno nismo mogli da uklopimo poslove. Mislim da je ovo generalno klasična priča svakakog ko planira neko putovanje. Nismo više deca, obaveza je previše i teško je uklopiti se. Ja sam odvojio ovu godinu i rešio idem pa kud puklo da puklo. Idemo Jelena i ja. Taman biramo maj kad još nisu vrućine, klinci nemaju previše obaveza u školi a ni mi na poslu. Ne lezi vraže. Kome ostaviti troje dece od kojih dvoje u pubertetu. Ni moji roditelji ni njena majka nisu tu ideju primili sa oduševljenjem. Posle većanja odustajemo od ove varijante. Gledam lomim se, sve je nekako protiv mene. Ko zna kad ću ponovo ovako uklopiti karte. Imam novi plan. Idem sam. Jelena dolazi u Palermo gde je čekam, vozimo se 4-5 dana po Siciliji, ona sve vraća avionom a ja lagano još par dana nazad. Super. Peca je odustao negde na pola ove priče sa avionom tako da ovo IDEM SAM baš odjekne. Prvo jedva ubedim Jelenu. Onda kreću roditelji. Dal smo normalni, gde ću sam, zašto motorom....roditelji troje dece... moj drugar iz Kragujevca koji mi priča priču kako su njegovom drugaru hteli da ukradu šleper u južnoj Italiji sa sve detetom u kamionu... Šou. Ne zanima me. Idem! U međuvremenu se vidim sa kumom Đoletom iz Pančeva koji je više puta obišao te krajeve i ispostavi se da on ide sa dva drugara baš nekako tih dana. Ajde sa nama. Upoređujemo rute, planove i nekako mi se ništa ne uklapa u moju priču. Baš mi se ide sa njima. Iskusni su, svake godine obiđu pola Evrope ... A opet oni voze putne motore, dosta su brzi, prelaze velike kilometraže i nekako se ne uklapam ja tu. Ok, ostajem pri starom planu. Stvari polako počinju da dobijaju svoj oblik. Odmah kupujem avionske karte za Jelenu kako bi uštedeli na toj ranoj kupovini. Beograd – Palermo sa presedenjem u Rimu. U principu Rim - Palermo ima baš gomila letova dnevno tako da uklapamo neko presedanje sa jako malo čekanja. Po planu ja krećem 3 dana ranije, idem na trajekt iz Dubrovnika, pa ću polako kroz Južnu Italiju. Tako planiram i povratak 3 dana. Karte za trajekt ću uzeti 10-tak dana pred put jer Jadrolinija još nije odredila ni cene ni polaske. Po nekom mom proračunu trebalo bi da ide svaki dan. Bar – Bari u to vreme još ne saobraća a Drač mi nekako u tom trenutku nije opcija. Kum Đole mi savetuje Dubrovnik jer kaže da je uvek neka fina i kulturna ekipa i uvek se nađe dobrog društva. Što se kasnije ispostavilo kao tačno. Na kraju trajekt ipak ide dan ranije a vraća se dan kasnije. Tako da sve ispada 11 dana. Super. Sve je isplanirano krećem 15.05.vraćam se 26. 05. Peh!!! Već skoro 10 -15 godina imam problem sa diskushernijom. Skoro svake godine se ukočim i budem teško pokretan par dana. Polovinom aprila me stegne kao nikad do sad. Ukočim se tako da je trebalo 11 injekcija da me popusti. Dve nedelje provedem u krevetu. Posle toga sam morao još 10 dana na fizikalnu. Ubedljivo najgore do sad. I sve se to dešava mesec dana pred put za koji već znam da vozim sam. Oko mene panika. Jesi li normalan, šta ako te ukoči usput. Gde ćeš motor kako ćeš kod lekara....? Sve u svemu otkočim se desetak dana pred put, kupim karte za trajekt i odlučim da ipak idem. Prekrstim se i šta mi bog da. Za sve vreme puta leđa me nisu ni zabolela. Bog čuva budale! Pripreme Spremiti motor, kupiti karte za trajekt, spakovati stvari, napraviti okvirni spisak mesta koja želim da obiđem i šta želim da vidim, uzeti zdravstveno osiguranje....... Sve ovo ide glatko. Celu zimu sam planirao i maštao, tako da nema velike filozofije. Motor je nov, idem samo na redovan servis, nameštam moj neki sistem za vezivanje torbi i neke male bisage. Odlučio sam da ne kupujem GPS. Koristiću google maps, dobro se snalazim i bez toga a i obožavam to da radim. E sad dolazi danak neiskustvu. Pakujem u veliku torbu 50l samo “osnovne” stvari. Uz to dodajem Jeleninu kacigu i moto pantalone (da je ne tegli avionom jer će nositi samo jedan ranac). Pored toga imao sam neke male bisage, kao neće mi trebati više i tank torbu. Velike bisage nisam ni probao da montiram jer mi “ne trebaju”. U “osnovne” stvari naivno stavljam 12 kompleta veša, majce, čarape, majce za vožnju, pidžamu, patike, papuče....Duks, rezervni duks, sredstva za higijenu.... set za krpljenje guma, mali kompresor, kišno odelo, rezervne rukavice.... i ko zna šta još. Naravno zaboravim moju domaću rakiju, Gledam sve ovo na motoru, kako je moguće da ljudi idu na moto ture po mesec dva dana. Nigde nisam uspeo da pročitam kako da organizujem stvari, sa Jovanom Dašićem sam se par puta video i nikako da ga pitam koliko je stvari nosio i kako se organizovao kad je išao na onaj 44 dana put, a ne pitah ni kuma Đoleta. Povrh svega ja sam prilično opušteno pristupio svemu. Jednostavno sam se natovario kao mazga. Tek posle putovanja nađem neka video uputstva, pa vidim ljudi nose aktivni veš pa peru pa gomila nekih saveta. Jbg ja sam poneo sav svoj komfor na motor. Možda sam malo dosadan ali meni je napravio veliki problem i voleo bi da sam naleteo negde na neki tekst o pakovanju motora za put. Ili da sam bio pametan da nekog pitam. Šta je tu je. Dobra strana svega je da mi ništa nije falilo mada mi je motor izgledao kao ciganska čerga. Realno sam izgledao baš šmekerski hahah... Usput sam sretao razne likove na raznim motorima ali svi su na putnim motorima sa koferima i svim stvarima po ps-u. Ja sam bio jedini koji putuje sa takvim motorom i tako natovaren. Bio sam atrakcija. A mislim da su mislili da sam neki od onih putnika koji obilaze ceo svet (kamo lepe sreće). Svakako svuda sam privlačio pažnju. Šta da kažem, to je dar haha... Vremenom su počeli da me nerviraju matori nemci sa savršeno spakovanim motorima i sa svim onim koferima i opremom. Zato što se ja nisam toga setio haha. Naravno čim sam se vratio kupio sam kofere, vizir i ozbiljno doradio repnu torbu. Iskustvo je najbolja škola. Posle je to izgledalo ovako
  2. Konačno, dočekasmo i tu dugo iščekivanu turu. Planirana ruta: Čačak – Trebinje – Dubrovnik – Kotor – Plužine – Durmitor – Čačak. Trodnevna tura, nas 4-oro. Saša i Ivana (Aprilia Atlantic 500) i Julijana i ja (Aprilia Atlantic 500). Već smo putovali zajedno kolima, letovali, družimo se već dugo dugo, ma znamo se ceo život. Ne treba ni da pominjem koliko smo srećni i uzbuđeni. Mi, zato što prvi put idemo motorom u inostranstvo, sa nama dragim ljudima, a oni (Saša i Ivana) zato što konačno imaju nas za saputnike na motoru a ne kolima. Oni su već putovali pre par godina za Dubrovnik, i imaju lepog i višegodišnjeg iskustva na motoru, a mi sem 3000km po Srbiji u ovoj godini, nemamo nikakvog iskustva. Julijani i meni drago putovanje jer prvi put idemo na tu stranu, tačnije nikad nismo bili ni u Trebinju, ni u Dubrovniku, ni u Boki Kotorskoj, ni na Durmitoru. Sem povratka od Nove Varoši, i puta do Višegrada, za nas totalno nov i nepoznat put i novi i nepoznati predeli, a obožavamo da idemo novim putevima. Dan prvi, 23.06. Naravno buđenje i pre navijenog alarma. Dogovor je da skupljanje bude u pekari u 07.15. Doručak, kafa, dobro raspoloženje je tu i možemo krenuti. Polazak u 08.00. Granicu prelazimo odmah, bez gužve i zadržavanja. Prva pauza u Višegradu, pored mosta naravno. Boja Drine nerealno lepa, prijatna i zelena. Slike naravno ne mogu da opišu izgled i lepotu. Danas spavamo u Trebinju, što nam je samim tim i današnji cilj. Na putu od Foče, počinjemo da uživamo u prelepim predelima i planinama. Sasvim neočekivano ispred nas jedan vidikovac, proširenje sa suprotne strane i mali letnjikovac. Stajemo, pravimo kratku pauzu i uživamo u pogledu na daleki Maglić, ako se ne varam. Ako nekog interesuje, to se nalazi ovde: 43.378971,18.763424, https://goo.gl/maps/Uhe7dsbxk272 Nastavljamo kroz NP Sutjeska. Planiramo ručak u novootvorenom restoranu Komlen preko puta starog hotela Mladost u Tjentištu. Ivana ne podnosi insekte, tako da se uopšte nije oduševila jednim velikim, lepim zelenim skakavcem. Ona naručuje potaž od povrća koji je identične boje kao i skakavac, tako da nije izostala ni šala da je čorba od skakavca! S obzirom na veliku vrućinu, u pravom trenutku nailazimo na dugačak tunel, Čemerno, (čini mi se oko 2.4km dužine) koji nas je prilično osvežio. Temperatura u tunelu manja za 7 stepeni nego na suncu. Poželeo sam da ostanem u tunelu! Spuštamo se u Gacko, totalno drugačija priroda i prizori. Prolazimo Bileću i Bilećko jezero. Idemo čini mi se pola sata okolo jezera, ogromno jezero. Idemo po obodima planina i odjednom, ugledasmo Trebinje, leži u ravnici sa okolnim malim brdima po Trebinju i velikim planinama sa strana. Krajnje nerealan prizor, fenomenalno. Stižemo u čuveni kafić Platani. Pod platanima smo već u 16.15. Popili kafu, odmorili se i pošto imamo dosta vremena, idemo na brdo u sred Trebinja, Crkvina. Tu se nalazi Hercegovačka Gračanica, inače replika Gračanice sa Kosova. U crkvi je sahranjen najčuveniji Trebinjac, Jovan Dučić. Shodno tome, prelepi restoran koji se nalazi na brdu sa pogledom na Trebinje, reku Trebišnjicu i lokalne vinograde, nosi ime „Dučićev pogled“. Raspitujemo se za doručak za sutradan i saznajemo da im radi kuhinja već od 08h, tako da se dogovaramo da ujutru doručkujemo sa pogledom na Trebinje. Malo smo se islikali, uživali i otišli u smeštaj na osveženje, udaljen 2km od centra grada. Uveče odlazimo na ćevape kod Mura (kafana Kaštel), kažu da su najbolji u Trebinju, mi potvrđujemo da su odlični! Grad je mali ali prelep, sa izuzetno živom atmosferom, pun turista, pravi mediteranski grad kojem samo fali more. Arhitektura, kuće, ulice, sve podseća na primorje. Za prvi dan, ukupno pređeno 350km.
  3. Lokacija: Beograd - Trebinje (Republika Srpska, Crna Gora, Hrvatska) Duzina puta: 1499km Trajanje: 7 dana (31. jul - 06. avgust, 2006) Poslednji put sam bio u Trebinju 1991. godine pa je bilo vreme da se konacno ode dole. To sto sam bio prezaposlen nije bilo opravdanje da tako dugo ne posetim rodni grad. Na put smo krenuli Slaki (moja zivotna saputnica i saputnica na svim putovanjima), moja malenkost i njegovo visocanstvo Honda Transalp. Nakon manjih problema sa postavljanjem novog lanca resavam stvar i odlucujemo da krenemo u nedelju 30. jula 2006. 31. Jul 2006. Krenuli smo negde oko 9 sati, super raspolozeni za put jer je prognoza rekla da cemo imati pakleno vrucu nedelju pred nama. Startno mesto je bila moja garaza. Put kroz Srbiju sjajan. Bez problema i vecih guzvi se krecemo ibarskom magistralom. Pravimo pauze svakih dva sata kako bi odmorili dupeta i popili po neko picence u kaficu koji nam se svidi. Zbog radova na putu pravimo kratku pauzu ali ja taman prijala. Ubrzo stizemo do Cacka pijemo dve kafice i produzavamo put sa idejom da nam sledeca stanica bude Mokra Gora. Na Mokroj Gori smo odlucili na posetimo Krileta (clana ovog foruma i takodje Transalpera) koji tamo da Kusturicom snima njegov novi film. Pre nego sto smo ga posetili je rekao "Kad dodjete do table Mecavnik samo skrenete desno po kratkom putu od makadama i tu sam". Cini nam se da je Krile nakon 4 meseca boravka u Nedodjiji zaboravio kako izgleda asfalt. Nakon 5 minuta voznje po skoro vertikalnom putu od izlomljenog ostrog kamenja, stena preko kojih je zemlja i ko zna cega odlucujemo da parkiramo motor pored "puta" i da ustopiramo prvi automobil. Imali smo srece, naisla je ekipa Ilustrovane Politike koja je krenula da slika snimanje filma. Nakon nove petominutne voznje "putem" izbijamo na savrsen, tek napravljen put. Put je vodio jos 6 kilometara u brda ali konacno stigosmo do kopije Drvengrada u kome se snimao film. Silazeci prema ekipi smo susreli Kusturicu koji je jurio negde na svom Honda kvadu, jedinom vozilu koje se ovde oseca kao kod kuce. Kratko se zadrzavamo sa Kriletom, svasta mu izgovaramo u vezi njegove ideje o "kratkoj" poseti, pravimo nekoliko slikica u ovom predivnom kraju i vracamo se do motora. Inace, uskoro ce Kusturica na ovom istom mestu napraviti skijasku stazu i ekskluzivne apartmane u stilu Drvengrada. Penjanje motorom je trajalo 5 minuta ali spustanje istim putem je trajalo 15. Nisam smeo da motor sa prepumpanim gumama zalecem jer kocnice u tom slucaju ne bi vredele apsolutno nista. Konacno, stizemo na asfalt, ja ljubim isti i brisem suze radosnice. Odmahujem dvojici stranaca koji prolaze pored nas na Super Teneri i Varaderu. Ubrzo dolazimo do granice i brzo je prelazimo bez problema. Put nas dalje vodi kroz Visegrad pa preko Tjentista. Tjentiste je bio jedini deo puta za koji se moze reci da ne prija. Nismo naisli na rupe ali je put uzak i ima mnogo automobila iz suprotnog pravca koji seku krivine. Vrlo neprijatno ali prodjosmo i taj deo. Predeli kroz koje smo prilazili su bili predivni. Kanjoni, reke, tuneli... zaista uzivanje za laganu voznju motora. Put je bio u odlicnom stanju, nigde nije bilo rupa. Jedino se mora obratiti paznja na odrone jer su na nekoliko mesta zauzeli pola kolovozne trake. Uvece oko 2200 stizemo u Trebinje. Odlazimo do stana mog ujaka gde cemo boraviti u narednom periodu. Nisam mogao da vidim mnogo toga nocu ali sam primetio da se Trebinje dosta modernizovalo od moje poslednje posete. Vreme je bilo za odmor. 01. Avgust 2006. Ponedeljak koristimo da se prosetamo kroz Trebinje. Grad je i dalje lep, cak i lepsi nego sto ga se secam. Zadrzao je izgled primorskog grada iako nije na moru ali ipak blizina (Herceg Novi 32km i Dubrovnik 25km) primorskih gradova je imala znacajan uticaj. Setamo se pored Trebisnjice, najvece ponornice u Evropi. Blizu mesta gde se nekada nalazila Begova kuca je Bodiroga izgradio kosarkaski kamp. Inace, Trebinjci su izuzetno visoki ljudi. Kad budete doli u posetu shvaticete da se neko visok 180cm (kao ja) tamo oseca nizak. Cak su i devojke bile vise od mene Ono sto sam primetio je da u Trebinju za 8 dana boravka nisam video NI JEDNU elegantno popunjenu devojku. Kako su uspele u tome, nemam pojma!? Nakon kosarkaskog kampa nastavljamo setnju pored kupalista i slapova do parka gde se nalazi crkva. Park je renoviran i izgleda odlicno. Pun dece koja se igraju. Prolazimo kroz stari grad koji je potpuno izgradjen od starog uglacanog kamena, kao i veliki broj kuca u Trebinju. Odlazimo do Arslanagica mosta (koji se sada zove Perovica most???) koji je tu premesten iz vestackoj jezera koje je nastalo gradnjom velike hidrocentrale na Trebisnjici. Predvece odlazimo na vrh obliznjeg brda gde je jedan nas bogati gastarbajter iz Amerike napravio takozvanu hercegovacku Gracanicu. Prelep plato na kome je nekad bilo neko staro razruseno utvrdjenje je poravnan i tu je sagradjen fenomenalan mauzolej sa konakom, zvonikom, malim kaficem za posetioce. Odozgo se vidi celo Trebinje i okolina a mauzolej kad je uvece osvetljen dominira celim predelom. Nakon zalaska sunca silazimo u Trebinje i pravimo jos nekoliko fotki i krecemo na dogovoreni sastanak sa najvecim trebinjskim bajkerom, hercegovackim megacarem i clanom ovog foruma Mixom. U sjajom ambijentu rok kafea pijuckamo kafice i sokice, razmenjujemo iskustva i dogovaramo se da idemo zajedno do Ostroga narednih dana. 02. Avgust 2006. Odlucili smo da obidjemo Crnu Goru. Na samom izlasku iz grada put vodi u brda ka granicnom prelazu. Usput nailazimo na krave koje nehajno "pasu" na asfaltu. Nije mi jasno kako ista nadju u onom kamenjaru ali jos da se motaju po afaltu e to je stvarno previse. Na granicnom prelazu prolazimo bosanski punk za sekund a onda nailazimo na kolionu od 10tak vozila na crnogorskom punktu. Nije nam bilo jasno do kraja zasto su uvek toliki zastoji na njihovim punktovima? Uvek su morali da nam uzmu dokumente i da se prosetaju do kucice, zapisuju, proveravaju a to nam niko drugi nije radio, cak ni na hrvatskoj granici. Nakon prelaska granice krece veoma los put (za R-ove) koji se spusta direktno u HN. Meni je bio zanimljiv ali ipak na nekim mestima se ne treba zaletati jer su skretanja pre lakat krivine u neravnom asfaltu i sljunku pa je moguce da proklizate. HN izgleda odlicno. Cisto je, ljudi u kaficima su bili mega usluzni. Kad smo porucili vocne kupove stigli su u roku od dva minuta i to su ih nosila dva konobara. Bili smo veoma zadovoljni. Cene su potpuno umerene i mogu se porediti sa beogradskim a mislim cak i da su jeftiniji. Plaze su ciste, lezaljke i suncobran su po 2 odnosno 1 evro. More je fino ali ipak ako otplivate 20tak metara od obale naicicete na nesto sto pluta a ne znate sta je. U svakom slucaju moj utisak crnogorskog primorja je bio veoma pozitivan. Nakon kratkog kupanja krecemo dalje ka Kotoru. Odlucujemo da idemo zalivom kako bi mogli da uzivamo prirodi a da se vratimo trajektom. Stizemo u Kotor i ljubazni policajac me zamolio da ne parkiram tu vec da premestim motor medju ostale motore koji su parkirani ispred tvrdjave. Jos jednom se odusevljama jer sam ocekivao da mi naplati kaznu odmah, kao sto su uradili pre nekoliko godina kad sam sisao u CG kolima. Preparkiravamo se i krecemo u setnju Kotorom. Zaista lep grad ali mislim da je moguce napraviti jos vise turistickih atrakcija. Slaki odlucuje da je pametno popeti se na tvrdjavu sto i radimo. Pogled je fantastican ali Slaki odustaje na pola puta, pored crkvice, a ja joj to naravno ne oprastam i drobim joj sve vreme silaska dole . Nakon penjanja, sedamo na motorce, trajektom prelazimo zalim i vracamo se kuci. Nakon povratka krecemo u stari grad u Trebinju u Piceriju Castello i porucujemo lazanje po preporuci mog prijatelja iz Beograda. Kao sto se da primetiti, nisu nam se dopale. 03. Avgust 2006. Danas je dan za Dubrovnik. Poslednji put sam bio dole kao klinja. Jedva ga se secam. Bili smo malo zabrinuti kako ce sve proci jer imamo BG tablice. Nakon 15tak kilometara smo na granici, prelazimo bosansku brzo a na Hrvatskoj granici nas ljubazni carinik pita gde idemo, pecatira pasose i zeli nam sretan put i lep provod. Cak nas nisu ni proveravali, kao sto su crnogorci redovno radili. Posle kratke voznje pojavljuje se more i oboje smo uzbudjeni. More je plavo, da plavlje ne moze biti. Vidimo obrise Dubrovnika. Po instrukcijama prijatelja se spustamo direktno u centar pred tvrdjavu i ulazimo na parking. Portir na parkingu nam samo odmahuje da ne uzimamo karticu i da udjemo. Posto je ceo "parking" za motore bio zauzet parkirao sam se izmedju dva automobila. Setnja pocinje. Dubrovnik nam je vratio stare uspomene. Zaista lep grad. Turista prepuno, francuza ima toliko da se mozete osetiti kao u sred Pariza. Setamo se kroz grad, atmosfera prijatna. Po ulicama se setaju mladic i devojka obuceni u tradicionalne dubrovacke nosnje. Iz daljine se cuje dobosar i uskoro se pojavljuje zajedno sa smenom straze. Oseca se miris mora. Malo dalje, na drugom ulazu, trio (gitara, violina, flauta) u tradicionalnim nosnjama izvode klasicnu muziku. Sve je odlicno organizovano. Posecujemo sve bitne lokacije, odlazimo i do akvarijuma. On je bio malo razocaravajuci. Moglo bi se uloziti vise novca u njega. Recimo, natpisi iznad nekih akvarijuma su samo na hrvatskom ali u svakom slucaju je zanimljivo videti sta sve moze da se nadje u Jadranu. Odlazimo u cuvenu Gradsku Kavanu i pijemo picence. Cene u Dubrovniku su umerene. Ako hocete da rucate u starom gradu, veoma je skupo, ali cim malo izadjete iz grada cene su kao u Beogradu. U gradskoj kavani su cene iste kao i u Crnoj Gori ili Beogradu. Nakon nekoliko sati boravka se vracamo nazad za Trebinje. Nismo imali nikakvih problema sa BG tablicama a na izlazu iz hrvatske carinik je ponovo bio ljubazan. Posto smo se vratili u Trebinje za vreme dana oducili smo da obidjemo jos par lokacija. Prvo smo svratili do renovirane robne kuce u kojoj smo u javnoj kuhinji klopali full rucak za 6 evra. Stvarno odlicno i ukusno. Zatim krecemo duz Trebisnjice ka maloj a posle i velikoj brani. Iz jezera viri samo krov kuce gde je nekada stajao Arslanagica most. Nastavljamo put na drugu stranu Trebinja ka Mostaru i uskoro nailazimo na manastir Tvrdos koji je nedavno restauriran. Predivna lokacija, dostoljubivi domacini, pravo mesto za predah. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MX/kmDWg_img5149tm1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6M/K0610_img5152cq1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/a2/luGjl_img5154ue6.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/LM/qQyQt_img5159ne1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1p/Sxki2_img5168fv6.th.jpg Vracamo se u Trebinje i idemo do diskoteke na otvorenom u starom gradu. Tamo je Slaki pokazala ko je kraljica diskoteke. Picence, krsne djevojke, svi mladi i lepi a ne ko ja. U 23 sata su poceli tradicionalni skokovi sa starog mosta. Celo Trebinje je bilo na reci da vidi ko je pobednik. Iz obliznjeg fensi kluba su svirali Flamingosi live (ko voli nek izvoli). Atmosfera je bila fenomenalna. Nesto iza ponoci je bilo vreme da krenemo kuci kako bi se odmorili za sutrasnju voznju do Ostroga. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2g/IXzRf_img5174wc5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/V8/YBhq9_img5178ac1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Yy/Yx9oG_img5181ju0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/FU/UvCxY_img5182du1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MV/eueKT_img5189cc7.th.jpg 04. Avgust 2006. U 9 sati se na dogovorenom mestu srecemo za Mixom i polazimo za Ostrog. Put je odlican, brzo prelazimo granice. Usput nam malo hvata kisa ali nista strasno, to smo i ocekivali u planinama. Na putu smo naisli samo na jednu patrolu sto je bilo neocekivano. Brzo stizemo do uspona na Ostrog gde put postaje prava avantura. Slaki gleda samo u levo ka brdu jer ne sme da baci pogled desno preko ivice u provaliju. Prilicno neprijatan put za motor jer prakticno nema sta da vas zaustavi ako krenete tamo gde ne treba. Nakon dosta mimoilazenja i krivina stizemo do donje crkvice gde se parkiramo i krecemo peske ka vrhu. Vreme odlicno, oblaci taman zaklonili sunce da ne prizi. Stizemo do vrha gde pravimo kratak odmor. Kroz 10tak minuta krecemo u obilazak. Mala guzva, ali to je bilo za ocekivati. Uvek je fantastican dozivljaj doci ovde. U silasku svracamo i do novoizgradjene crkvice gde je upravo bilo u toku krstenje. http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/w8/u3dcg_img5267rv8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/wR/7P6Il_img5268wi0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg Krecemo dalje i na Mixinu preporuku se zaustavljamo kod Konobe Koliba koja se nalazi na samom pocetku uspona ka Ostrogu. Odlican etno ambijent. Prijatna atmosfera. Nakon sto je konobar doneo glavno jelo doslo je do prekida filma, pao je mrak na oci, pomracilo se sunce i mesec i zveze kad smo videli kolike su porcije. Jedemo mi njih, jedu one nas. Miksa se nekako izbori sa njegovim cevapima (???) a ja i Slaki nismo uspeli da pojedemo ni pola porcije punjene i rolovane vesalice. Svo ovo zadovoljstvo je dostalo 38 Evra a verujte mi da su mogli njih 6toro da jedu opusteno i da se najedu. Ovo su najvece porcije koje sam video u zivotu. Mixo, hvala na preporuci http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/da/ZNii8_img5284lv4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Vq/Uniml_img5291ym2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/qP/oUIic_img5298um3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2F/rU8C4_img5299tx0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/G4/a9gtF_img5300sa4.th.jpg Vracamo se za Trebinje i hvatamo prvi sumrak da napravimo jos fotki a kasnije da sa prijateljima izadjemo do kafica. Krecemo kuci posle ponoci kako bi se odmorili za sutrasnji put. Planirali smo da se sutra uvuce pojavimo u Beogradu. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1w/i8xQ5_img5302yn5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ak/z8Wa4_img5323ud7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/ks/m9WKb_img5331xo8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/VQ/l13Au_img5334ge1.th.jpg 05. Avgust 2006. Nakon lenjog ustajanja, dorucka i kafice krecemo za Beograd. Vreme je dobro ali vidimo na prognozi da se u Srbiji valjaju oblaci. Sve racunamo nece to nas, kratka je to kisa. Odlucili smo se da idemo kanjonom Pive kako bi napravili lepe slikice i videli kako izgleda jer ga nikad nismo prosli. To je znacilo da cemo 3 puta preci granicu ali to i nije strasno. Brzo se krecemo kroz CG jer je put odlican. Penjemo se na vrh brda pred kanjonom i vidimo u daljini kako se valja oblak koji lije kisu kao kofama. Nakon sto smo sacekali 15tak minuta da prodje nastavljamo put. Iznad nas oblaci ali za sad nista. Dolazimo do mesta gde je malopre prosao oblak i sve je mokro. Za sad nista strasno. Ubrzo pocinje da pada kisica i to opet u naletima. Kratko se sklanjamo u jedan tunel i nadamo se da ce nas vozaci na izlasku iz tunela primetiti. Kakvi su to zvukovi iz tunela kad idu kola, imate utisak da ce sleper sa 18 tockova da protutnji pored vas 160 na sat, kad ono izadje neki prdavac od keca. Prezivesmo mi nekako sve to a da se ne nakvasimo mnogo, prodjosmo kanjon i udjosmo ponovo u Republiku Srpsku. Tu smo odmah videli rafting klubove i splavare koji se spremaju da krenu u spustanje. Fantastican prizor. Nastavljamo dalje u nadi da nas nece uhvatiti kisa ali avaj. Zaboravivsi upozorenje nekoga sa foruma da je put od granice do Srbinja (Foce) u izgradnji krenusmo bas tuda. Naravno, Marfi nas je pratio u upravo je to deo bio gde je pocelo da pljusti. Put katastrofa, kao posle bombardovanja, ponekad se naleti na aflat, autobusi i automobili koji nas zasipaju vodom iz suprotnog pravca. Prezivesmo pakao i dovukosmo se do Srbinja gde smo u nekom kaficu popili caj i kaficu i promenili mokre carape. To je bio momenat kad sam proklinjao sve na svetu sto nisam kupio pantalone i cizme. Nakon polusatnog susenja i nakon sto je prestala kisa krecemo dalje. Nazalost kisa je bila dovoljna da se ja potpuno smrznem na motoru tako da se jedva dovukosmo do Zlatibora i ugledasmo spasonosni motel brace Sekulic. Tu smo uzeli sobu sa bracnik krevetom. Nismo mogli dalje. Vecera, kafica i dorucak su prijali. Kad smo ustali sunce nas je obasjalo i bilo je idealno vreme za put. Krenuli smo oko 10 sati i Ibarskom magistralom smo stigli do Beograda za sekund. Usput smo morali da preteknemo par kolona ali nista strasno. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/WV/Xy1bW_img5342uf2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/D3/fn0eN_img5347ov4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/r5/GYiAU_img5350hs5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/nb/3miFK_img5353pg5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/BT/74uha_img5360xm2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ru/2jI0d_img5364xa3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6Q/jibRT_img5392np3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/3r/JNubo_img5397rs7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg I jedna bonus slika, a vi procenite da li sam imao srece http://cdn.bjbikers.com/images/imported/x7/Pixuw_img5358va6.th.jpg
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja