evo ljudi malo je bila guzva pa nikako da napisem jedan mali post od pre mesec dana....evo samo par reci.. Dane i ja smo morali da se spustimo rano do Knjazevca i kako smo 8 morali da budemo dole krenuli smo negde oko 6 iz Bg autoputem...jos je mrak ali je zato preko 20 stepeni,bolesno toplo...punimo gorivo na ELP-u posle naplatne rampe i krecemo dalje...e sada evo malo racunice ...dane krece sa pumpe jer nece da vozi Africu preko 140km/h a ja ostajem da napumpam gume i dok sam se obukao proslo je 10min...ja krecem za njim i vozim sve vreme 180-190km/h,usput racunam gde cu ga stici i shvatam da je to OMV 100km dalje...dakle ako vozite normalno stizete na svim putevima u toku dana najvise pola sata brze a potrosnja barem na Stromu je 2lit vise...naravno da je dosadno na autoputu i da kada imas jak motor ne mozes da vozis polako ali do Nisa imate rucak dzabe ako idete malo sporije,sve ovo govorim jer ljudi obicno misle da mnogo mogu dobiti na brzini a u stvari na velikim putovanjima usteda je ogromna.. jako je lepo jutro bilo,izlazi sunce,toplo,lepa priroda...iskljucujemo se kod Paracina i krecemo ka Zajecaru ovaj deo puta je lep,sve vreme 140km/h,oko Rudnik planine se nalazi jedan lep prevoj sa 3 trake gde posle dugog pravca kreces da struzes papucicama ...pravo osvezenje..zatim Zajecar,Knjazevac i odlazimo na Staru Planinu... Planina je stvarno prelepa i pravi raj za endurase...skrecemo za asfaltnog puta na jedan razvaljen kameniti put... zalim sto nemam Dominatora jer nije bas Strom za ovakav teren...u stvari nisu gume za takav teren i zastita motora je od plastike,tj nema je a ima dosta velikog kamenja...ali ide strom bez ikakvih problema ali mogu samo da gutam prasinu i kamencice iza tandema Dane-Afrika.. stizemo na vrh uzivamo malo i pokusavamo da se popenjemo na vrh jedne livade...krecem peske jer vidim da je to zid prekriven travom ali krece Africa sa svojim gumama koje su kao kora od lubenice i naravno posle klizanja u mestu Dane je lepo spusta da odmori u travi.. nastavljamo dalje put ali nailazimo na motorne testere uz poruku dalje necete moci,decooooo,decooooo,busiiiii,busiiiii haahahh naravno salim se,seljaci su bili krajnje gostoljubivi jer tu motor nikada nisu videli .. malo osvezenje na potoku i krecemo nazad tu smo naisli na cicu koji ima 95godina...pogledajte samo kako izgleda...neverovatan lik...u toj vukojebini gde ima 10 kuca taj genije prica bez ikakvog zamuckivanja,koncizne misli,prica o datumima iz proslosti,atomskim bombama...neverovatno.. izlazimo na asfalt i nastavljamo ka Dunavu...put kojim smo isli Knjazevac-Zajecar-D.Bela Reka(sve vreme uz planinu Deli Jovan,put odlican i sve su krivine ,odlicna deonica) i izlazimo na Dunav,Donji Milanovac.. put uz Dunav je prelep,vecina je vec bila tamo pa nema sta da se pise... tura je nekih 800km i super je za jedan dan...jos je bolj eotici na dva dana pa se provozati po Staroj Planini koja je stvarno netaknuta i prelepa... eto toliko..

Upravo sam se vratio iz Krupnja, srca Raðevine. Moji su odatle, pa sam obišao babu i sjajno se odmorio. Iako nisam išao motorom, želim da Vam kažem par reèi o tom divnom kraju. Neæu biti subjektivan. Putevi su trojka od deset. Dve varijante dolaska, od Valjeva ili preko Šapca i Cera ili sa strane Loznice. Put Valjevo - Oseèina - Zavlaka - Krupanj lep za vožnju, relativno dobar, sa mnogo krivina, ili da kažem, bez pravca. Bukove i Hrastove šume svuda unaokolo, miris prirode i odsustvo civilizacije. Bez nekih stvari koje "treba" videti. Šabac - Tekeriš - Zavlaka - Krupanj, put sa više pravaca, dosta ošteæen, ali krpljen. Delovi sa lepim krivinama. Tekeriš je mesto gde se nalazi spomenik borcima cerske bitke iz I svetskog rata (ono vreme kada smo pobeðivali). Spomenik kaže: Vaša dela su besmrtna. Put sa Loznièke strane, to je ustvari put Loznica - Valjevo, sa preèicom ka Krupnju, blago užasan. Uglavnom naseljena mesta, šljaka i rupe. Blizina Tršiæa, rodnog mesta Vuka Karadžiæa. Na putu ka Krupnju se nalazi i manastir Tronoša. Vredi videti. Sledeæa taèka su Stolice, istorijsko mesto iz II svetskog rata. Najzad Krupanj. Crkva u Dobrom Potoku, biser, rekao bih. Planinska crkvica oko koje je sposobni pop Aco, skupljajuæi staru graðu iz okolnih zaseoka, izgradio desetak vajata gde se nalaze stolovi za obedovanje. Postoji i 4 roštilja sa æumurom koji èeka i drvima za potpalu. Sve je potpuno besplatno, a u dvorištu crkve se nalaze i muzej Dobrog Potoka, Muzej Lova, Etno Muzej i galerija starih fotografija. Crkva datira iz 16 veka, i danas je od drveta. Po predanju starih krupnjana: Crkva u Dobrom Potoku poèela je da se gradi u Lazarici, ali što god majstori za dan ozidaju ono uveèe nestane. Onda su krupnjani tražili temelje, ali ih naðoše tek uveèe, zahvaljujuæi upaljenom kandilu, pored jednog potoka gde je i danas. Tako su dalje prestali da je grade u Lazarici i podigli su je na dobrom mestu - tamo gde je Bog hteo. Krupanj se nalazi podno Jagodnje, planine na kojoj se nalazi vrh Maèkov Kamen. Tamo postoji kosturnica borcima iz prvog svetskog rata. U blizini se nalazi i Raðev kamen po kome je ceo reon dobio ime Raðevina. Na 20 kilometara enduro puta se nalazi i zadužbina Episkopa Lavrentija, manastir Soko. Soko grad je poslednje Tursko utvrðenje koje je osvojeno od Turaka. U vreme kada je bilo aktivno, imalo je više stanovnika nego Šabac tada. Nalazilo se na steni koja je visoka stotinak metara. Za one koji bi da se obogate, stoji narodno predanje da je ka zvezdi Danici, na 20 koraka od starog Duda zakopano tursko blago. Ne zna se koji je dud u pitanju i koliki je tada bio korak. Manasti je èesto pod mobom, tako da su izgraðeni ikonaci i napravljeno veštaèko jezero od vode koja izvire iz stene. Ja sam prvi put bio u tom manastiru još sredinom devedesetih. Veoma prijatno i spokojno mesto. Postoje i ostaci utvrðenja na stenama. Noæni život u Krupnju je vikendom kao na najluðim mestima u BG-u. Cene su malo drugaèije, toèeno pivo je 40 din, nes, espreso ili topla èokolada takoðe 40. Na cenovniku nema stavke iznad 100 dinara. Viski je 70 a rakija, koja je u tom kraju veoma dobra, je 20 dinara. Palaèinke su 25. Krupanj ima hotel Borac, bioskop, bazen... Krupanj je poznat po prvim rudnicima antimona u koje su pre II svetskog rata ulagali Englezi, pa je zato i prvi teniski teren na Balkanu izgraðen upravi u Krupnju. U zadnjih par godina, neki Holanðani su ulagali u te rudnike, gajeæi u njima marihuanu ali su svi bili pohapšeni. Sledeæe sezone obavezno organizujem turu obilaska znamenja Raðevine. Krupanj je na 146km od Beograda. Ja obezbeðujem smeštajne kapacitete i program aktivnog odmora. Nagradna igra: Onaj koji objasni pojam i upotrebu vajata dobije litru šljive iz mojeg šljivika. Odosadio sam... najzli

Pre 10tak dana smo se provozali do Kosmaja. To je bila nedelja, tako da nije bilo vremena da sve lepo najavimo na sajtu (prethodnog dana smo isli svi zajedno u NS). Evo slicica... Stigli smo do restorana 'Piknik' koji ima sjajnu bastu, ali i poprilicno jake cene klope... Yomanovi drugari Pogled na Mladenovac (Ivica malo pozira za kameru ) Doslo je vreme za klopu... Igor sa oruzjem u rukama Ekipa na okupu Motori nas verno cekaju ispred restorana Eto, nije bilo lose, sve u svemu. Dan se lose zavrsio posto je Neshi motor zakazao na naplatnoj rampi za Mladenovac, tako da smo se gurali do Beograda uspesno. Steta za Suzukija...

U Subotu smo se i mi provozali do NS (doduse, plan je bio da odemo samo do Avale). Malo smo se presli u polasku pa smo do Iriskog Venca otisli 'the hard way' - starim putem i evo svecano se zaklinjem da vise NIKAD necu tim putem ici... Dakle, stvarno je katastrofa... Malo smo posedeli na vrhu venca, a onda smo se spustili do NS na setnju i sladoled... Tamo (na vencu) smo naleteli na ekipu sa moto krosevima, u kojoj je bio i Motofan Akteri voznje i dogadjaja su: NeshaTL, IgorXT, Dexter, Peca, Suki, Never, Mina, Cici i ja. Nadam se da nikoga nisam ispustio... Slike ce Peca da okaci. Ajmo Peco! Sve u svemu, lepo je bilo

Posto je Smajser vec poceo da kuka kako su mu spali Dijamantov zejtin umesto polusintetike i objasnio sta smo tamo trazili, ja cu samo ukratko.. On i njegova supruga su otisli do NS-a da urade servis a moja zena i ja smo im se pridruzili malo kasnije... Pred polazak, masina je spremna kao zapeta puska: Dolazimo ispred Markosa...Smajser ih ubedjuje da su mu nepovratno sjebali motor a zene srpljivo cekaju: Posto smo ga ubedili da ce ipak moci da predje jos koji kilometar, odosmo do 'djave' da vidimo kakav je pogled odozgo: Posto preduzmljivi novosadski ugostitelji jos uvek nisu izbacili baste na tvrdjavi, mi smo se spustili u podnozje i seli na neki simpatican splav i gushterisali: Posle 15ak min voznje od NS-a, stizemo na salas: Dok smo se mi tako borili sa pilecim jastucima: i posle toga malo odmarali: Masine su se takodje druzile (stariji bata je cuvao mladjeg ) Sa punim stomacima krenuli smo preko Kovilja i Arkanja, nazad za BG.

E pa prica ide ovako. Pogledao ja u petak vremensku prognozu za subotu na yubc sajtu i vidim oblacno BEZ kise temperatura 19 stepeni. Jutro suncano mozemo sestra i ja da idemo na put. Kod lipovacke sume pocela da pada kisa.Do Lazarevca smo vec bili debelo oprani i resili da se vracamo kuci. I tako je to slavno proslo... ...Ali posto sam ja prilicno uporan resih da probam ponovo. U ponedeljak gledam prognozu ovaj put na TV-u(na greskama se uci) za utorak predvidjeno super vreme i 24 stepena. Moze! A da zaboravio sam da spomenem gde idem: Divcibare,Bajina Basta(BB),Perucac,Tara,Zlatibor. U utorak 9.00 sve spremno i mogu da krenem ovaj put sam. Po ko zna koj put ove godine idem ibarskom do lazarevca tj do OMV pumpe kod mesta Celije. Par metara pre OMV je skretanje za Divcibare ima putokaz. Dalje put ide ka Mionici i sve do nje je put dobar/odlican. Odatle pocinje penjanje na Divcibare i los put a negde ga i nema tj nedostaju delovi asvalta skinuti jer su bas tad radili i krpili put verovatno je to vec zavrseno dok ovo citate ali opet je put dosta los. Dobra strana toga je sto mora da se ide sporije pa moze i malo da se uziva u pogledu koji postaje sve bolji i bolji sto se vislje ide. Dolazim do vrha gde su odmaralista sve je uglavnom prazno,renoviraju hotel Divcibare valjda ce proraditi tu se nisam zadrazvao jer sam bio mnogo puta kao mladji idem malo dalje prema Kosjericu(mozda 2 km od hotela) i izbijam na vidikovac gde ima kucica i moze malo da se odmori uz bruka pogled. Cajger kaze malo preko 120 km tj vremenski 2 sata i 15 minuta voznje(bilo bi brze da nisu radili put). Tu malo odmaram i pricam sa nekom zenom koja mi daje korisne savete sta bi mogao da obidjem uglavnom sve sto sam i planirao ali me podsetila da bi mogao da obidjem i Mokru goru tj ono Kusturicino etno selo gde je sniman film "Zivot je cudo". Moze. Idem dalje,spustam se prema Kosjericu i tu je put dobar i ima zanimljivih krivina,lepo! U Kosjericu pitam neke ljude da li ima put ka BB posto na jednoj karti imam ucrtano a na jednoj nema. Kazu oni ima i da idem do Varde pa levo prema Jakalj-u. Savet: Obavezno pitati mestane sta smatraju pod pojmom "put". Do Varde put nije tolko los a odatle makadam. Pitam nekog seljaka kolko jos ima makdama do asvalta,veli on 2-3 km. Savet: za seljake i vreme i km su prilicno relativni pojmovi. Nekih 5-6 km moj bike je imao prilike da dokaze off road sposobnosti(kome jos treba V-Strom). Onim koji ne bi da se upustaju u ovakve avanture tj ne voze enduro preporucujem neki drugi put od Kosjerica. Dalje put me vodi preko Kostojevica i Rogacice prema BB. Tu se vec izbija na Drinu pored koje ide put pa je pogled lepsi. Tu negde je i ovo mesto Krivi vir(ako sam dobro zapamtio) gde moze da se odmori pored same Drine verovatno moze i neko pice da se popije ali nije sank radio kad sam ja bio. Idemo dalje. Kroz BB samo prolazim i dolazim do hidroelektrane i zastajem da slikam, kasnije je zabranjeno slikanje. Sa druge strane brane Perucac i jezero. Tu pravim pauzu 20-tak minuta,pogled odlican, da je leto verovatno bi se oladio malo u jezeru. Odatle se penjem na Taru sto je trebalo da bude jednostavno da nije zatvoren tunel koji vodi ka Mitrovcu zbog asvaltiranja. Opet sam prinudjen na kozije staze na koje me upucuju mestani ovaj put poucen iskustvom saznajem da ima oko 5 km makadama(penjanja) sto smatram podnosljivim posto sam vec doktorirao off road voznju. Posle dosta zajebancija konacno stizem do Mitrovca tu se malo odmaram,jedem i raspitujem za put dalje. Vreme: 15.15 predjenih 230 km. Odlucujem se da obidjem krug oko Zaovinskog jezera. Nekih 5 km od Mitrovca dolazi se do raskrsnice gde biram u kom smeru cu da idem oko jezera. Odlucujem se da skrenem levo sto preporucujem svima koji ne voze enduro ili nisu iskusni soderasi. Put nije los obilazi se oko Zaovinskog jezera ali ima tu jos nekih malih jezera. Da li treba da spominjem da je pogled wooooow. Posle nekih 70% obidjenog kruga oko jezera dolazi se do raskrnice(ima neka kafana na cosku) gde se levo skrece za Mitrovac. Kao sto sam vec rekao ko nema iskustva sa soderom a ponekad i blatom bolje da se vrati istim putem kuda je i dosao. Prilicno umoran dolazim opet do Mitrovca. Trebalo mi je vise od sat vremena da obidjem tih 20tak km oko jezera sto zbog spore voznje zbog razgledanja a vise zbog onih 30% loseg puta. Dalje idem prema Kremni. Nemam vremena da svracam do odmaralista. Od Kaludjerskih bara do Kremne je put mnogo dobar sa opakim krivinama(kome jos trebaju Alpi). Da nisam bio umoran i da se nije smrkavalo otisao bi jos jednom gore-dole. Treba reci da je na Tari uglavnom sve dobro obelezeno putokazima. Od Kremne se ide nekih 15 km i dolazi do Mokre gore. Napomena: skretanje za Etno selo(tj Drven grad Mecavnik da budem precizan) je sa desne strane pre cesme i ja nisam video nikakav putokaz nego me je kasnije uputio neki mestanin. Inace cela Mokra gora je u etno fazonu i ima raznih stvari razbacanih na vise mesta. Ja sam obisao samo malo odamh pored puta i etno selo. Ulaz u selo se placa 160 din (po meni mnogo). U sustini nema nista posebno da se vidi galerija,prodavnica etno dzidzabidza,pekara,restoran,biblioteka,bioskop. Zao mi je sto nisam imao vise vremena da pogledam kratak film(verovatno ukljuceno u cenu karte) verovatno je zanimljiv.Inace u restoranu je sedeo Kusutrica ali nisam ja paparaco pa ga nisam ni slikao(a nisam bas ni neki njegov obozavaoc). Tu sam uhvatio zadnje zrake sunca za jos koju sliku i polako povratak kuci. Morao sam da odustanem od plana da svratim do Zlatibora da pojedem pljeskavicu i odmorim malo pored jezera...drugi put. Radovi na putu i obilaznica do Uzica tj Mackata. U Uzice ulazim da se malo odmorim i pojedem prvi normalni obrok tog dana. To je pravi grad udjes 100m i odmah naletis na 5 fast food-ova. Vec je pao mrak i malo me minula zelja za voznjom a ceka ne bas kratka voznja kuci. Da li treba da spominjem da je bilo malko hladno pri povratku...Skinut asvalt kod Gornjeg Milanovca ali posle onih kamenjara ovo mi je zezancija.Kuci sam oko 22.30 posle predjenih 575 km i oko 12 sati aktivne voznje. Opaka putna brzina. Za kraj treba reci da ovu turu definitivno treba ici po lepom danu. Verovatno bi ona Tara po tmurnom danu delovala malo sablasno. Takodje bi trebalo ici leti kad je dan duzi pa da se to lepo provoza po danu. Najbolje bi bilo da ostati po koji dan na Divcibarama,Tari i Zlatiboru pa prosetati i obici sve ali sto se tice samo voznje ovo je mnogo dobra tura. Pozdrav svima pa na prolece da obrnemo jednu grupnu voznju! P.S. Malo se oduzio ovaj post(kolki bi tek bio da sam isao na turu od 10 dana) sta da radim kad sam covek od pera

Evo da najavim: nekoliko ljudi se dogovara da ide sledeci vikend u obilazak spomen kompleksa Karadjordju (Oplenac, nekih 15km od Topole) i u obilazak Mauzoleja Karadjordjevica, na brdu iznad Topole. Ja sam izvideo put, planiram rutu pa cu u narednim danima objaviti plan kako , sta kada i koliko

dakle...nekoliko nas se skupilo u subotu pre podne da malo protegnemo tockove nasim masinama. Krenuli smo sa Bezanije gde je Pablo iskukao TLa posto je trenutno, jel'te, pesak Uputili smo se auto putem ka Iriskom vencu i na samom prevoju stali da napojimo kamile a i mi smo malkice ozedneli pa smo ubili pola sata u prijatnom kaficu. Tu smo sretali ralicite bajkere a i jednom trenutku iz sume su izleteli i endurasi (bio sam ubedjen da ce i Dirty da se pojavi tu negde ) Odatle smo krenuli ka NS na moto skup. Ovde bih teo da zahvalim prijateljima iz NS-a koji su nas ugostili i otpratili do skupa za koji niko od nas nije imao pojma gde se tacno odrzava Hvala Dado! I jedan obican kafic u Novom Sadu... E sada pocinje spektakl....Ovo je za mene bio prvi skup tako da sam polovinu vremena tamo proveo umiruci od smeha (a bogami ni Andrej nije daleko od upale trbusnih misica) OK, nisu bili sve antikviteti... Tu smo sreli i neke prijatelje... i na kraju defile....slike ne govore dovoljno....totalna ludnica... Eto to bi bilo to. Onda smo Andrej i ja krenuli za Bg a ostatak ekipe je resio da roni do kuce ali o tome malo vise....gospodin Pablo... Zamalo da zaboravim....apsolutni mister skupa u NS '05:

Evo Djura i ja bili pre podne do Kovilova - ljudi, mesto je SVAJCARSKA! Nove gazde su od soc-realistickog strelista napravili nevidjeno lepo i moderno izletiste, nesto malo vidite na ovim slikama a okacicu sutra jos, samo da ulovim Djuru za ostatak slika gde se vidi pejsaz. Udaljenost je jedva 15km od Beograda, cim se prodje skretanje sa Zrenjaninskog puta za Borcu / Ovcu, pa produzite jos 2-3km pravo ka Zrexu i onda cim se zadje u sumu, ima put desno. Prepoznacete ga po SAVRSENOM asfaltu i ambijentu kao u sred Engleske. Cim se zadje u sam kompleks, puca pogled na divote privatnog vlasnistva ugostiteljskog objekta: hotel President 4* sve komplet sa otvorenim bazenom (kupanje samo za goste), dva kafea, velikim setalistem, sportskim terenima, uredno osisanom travom na sve strane itd. Mesto je sjajno za poludnevni ili celodnevni odmor, sem ako vam smeta pucnjava koja se cuje, jer to je ipak pre svega streliste. Inace streliste je takodje VRH, digitalne info table, plazma ekrani sa rezultatima, klupe za pracenje strelaca itd itd. Lik koji radi tamo rekao nam je da je ovo prva faza, a da sledece godine prave jos dva otvorena bazena za sve posetioce, travnati fudbalski teren, akvapark (!) i jos neke sadrzaje... preporuka! evo i par slikica: stajanka na Zrenjaninskom putu na OMV pumpi parking u Kovilovu mali deo ambijenta PIAGGIO ekipa ispred hotela u Kovilovu, Djura (levo) i Andrej (desno)