U Subotu smo se i mi provozali do NS (doduse, plan je bio da odemo samo do Avale). Malo smo se presli u polasku pa smo do Iriskog Venca otisli 'the hard way' - starim putem i evo svecano se zaklinjem da vise NIKAD necu tim putem ici... Dakle, stvarno je katastrofa... Malo smo posedeli na vrhu venca, a onda smo se spustili do NS na setnju i sladoled... Tamo (na vencu) smo naleteli na ekipu sa moto krosevima, u kojoj je bio i Motofan Akteri voznje i dogadjaja su: NeshaTL, IgorXT, Dexter, Peca, Suki, Never, Mina, Cici i ja. Nadam se da nikoga nisam ispustio... Slike ce Peca da okaci. Ajmo Peco! Sve u svemu, lepo je bilo

Posto je Smajser vec poceo da kuka kako su mu spali Dijamantov zejtin umesto polusintetike i objasnio sta smo tamo trazili, ja cu samo ukratko.. On i njegova supruga su otisli do NS-a da urade servis a moja zena i ja smo im se pridruzili malo kasnije... Pred polazak, masina je spremna kao zapeta puska: Dolazimo ispred Markosa...Smajser ih ubedjuje da su mu nepovratno sjebali motor a zene srpljivo cekaju: Posto smo ga ubedili da ce ipak moci da predje jos koji kilometar, odosmo do 'djave' da vidimo kakav je pogled odozgo: Posto preduzmljivi novosadski ugostitelji jos uvek nisu izbacili baste na tvrdjavi, mi smo se spustili u podnozje i seli na neki simpatican splav i gushterisali: Posle 15ak min voznje od NS-a, stizemo na salas: Dok smo se mi tako borili sa pilecim jastucima: i posle toga malo odmarali: Masine su se takodje druzile (stariji bata je cuvao mladjeg ) Sa punim stomacima krenuli smo preko Kovilja i Arkanja, nazad za BG.

Posto kisa ne prestaje da pada, pokusacu da vam docaram kako je bilo u devetom mjesecu prosle godine, kada smo nas 20-tak isli na splavarenje rijekom Tarom. Ekipa je uglavnom bila iz Splita, izuzev mene, moje zene i tomee-a iz Cakovca... Dogovorili smo se za ovaj izlet pocetkom devetog mjeseca, I poslije nekoliko dana ga I realizovali. Prethodno sam obezbijedio sve neophodno da bi ovaj izlet bio nesto jako lijepo na zavrsetku moto sezone. Na sve sam mogao uticati, ali na vrijeme nikako. Ipak, za vrijeme odlaska do dogovorene destinacije, I za vrijeme raftinga, dan je bio pravi ljetnji. Problemi su nastali kada je trebalo da se vracamo, jer kisa nije prestajala do pred kraj naseg putovanja. No, idemo redom… U petak sam se cuo sa Niksom, I sve je teklo po planu. Obezbijedio sam im smjestaj u Baru po cijeni od 10 ili 12 eura po osobi, vise se ni ne sjecam, u jednom malom hotelu koji ima cuvani parking. Docekao sam ih u Budvi u vecernjim satima, a oni su stizali u vremenskim razmacima, u zavisnosti koliko ko smije dati gasa... Poslije dolaska u Bar, prvo su se smjestili, a onda smo otisli do grada I do cuvene picerije PULENA, gdje su se okrijepili I probali nadaleko poznato niksicko tamno… Ujutro smo krenuli oko 8.30, uz laganu voznju I zaustavljanje na nekoliko interesantnih mjesta prosli smo Skadarsko jezero, Podgoricu, kanjon Morace, Kolasin I dosli do Mojkovca, odakle smo skrenuli prema Zabljaku. Put nas je vodio kroz Kanjon Tare, koji je poslije kanjona Kolorada, drugi u svijetu po visini. Inace, rijeka Tara je duga oko 140 kilometara, a dubina kanjona na nekim mjestima iznosi I 1300 metara. Put je sasvim solidan, vrijeme toplo I stvarno se moze reci da smo uzivali. Na 10-tak kilometara od cuvenog mosta na Djurdjevica tari stajemo I skrecemo kod nasih domacina koji su sve pripremili za rafting. Mjesto se zove Splaviste I tu ostavljamo motore I licne stvari koje cuvaju ljudi iz ekipe koja organizuje splavarenje. Cijena ovog aranzmana je 50 eura I u nju ulaze hrana, pice, odijela za rafting, voditelj camca I prevoz od zavrsne tacke splavarenja do pocetne. Posto dugo nije bilo kisa, voda na rijeci je dosta niska, pa samo splavarenje je bilo vecini dosadno. Kazu nam da treba doci u 5-om ili 6-om mjesecu, I da je onda kao borba za zivot. Ipak, meni se vise ovako svidja… Krenuli smo, obuceni kao ronioci sa bocom neke kajsijevace I vrecom hladnog niksickog piva. Vec na pola puta je bar trecina bila pijana, a kasnije su im se I ostali pridruzili. Prolazak kroz ovaj prelijepi kanjon je bio zaista fenomenalan. Ostaci starih mostova, utvrdjenja I rjecice koje se ulivaju u Taru su se stapali sa ovim krajolikom. Poslije sat I nesto vise, dosli smo do rijeke koja se uliva u Taru, praveci prelijepe kaskade na uscu. Nedugo zatim smo stali I obisli Manastir koji se nalazi uz rijeku I koji je skoro obnovljen. Vecini gostiju je ovo bilo prvi put da su usli u neki pravoslavni vjerski objekat. Nastavili smo poslije nekih pola sata, mirnom vodom do naseg odredista, gdje su nas cekali dzipovi I mini busevi za povratak u kamp. A tamo, hrana postavljena po stolovima. Navalili smo na razne pite, sireve, kisjela mlijeka I hladnu jagnjetinu. Taman toliko da dodjemo sebi od onog alkohola I da mozemo lijepo sjesti na motor I odvoziti se jos 30-tak kilometara do Zabljaka. Na Zabljaku, gradu na najvecoj nadmorskoj visini, cekale su nas sobe u privatnom hotelu MB. Cijena je bila 16 eura po osobi, sa doruckom. Cakule su se otegle do duboko u noc, a ujutro nas je cekao povratak, koji nam nece bas tako lako pasti zbog veoma jake kise. Krenuli smo oko 10 sati, odlazuci polazak, nebi li se vrijeme smilovalo. Nista nije pomagalo, I vec do Savnika, koji je na oko 50 kilometara od Zabljaka, svi smo bili mokri. Nisu nam pomagala ni kisna odijela, ni razni oblici kesa I ljepljivih traka oko nas. Jednostavno, curilo je sa svih strana. Nekako smo se dovukli do Niksica I stali da se odmorimo. Kisa je I dalje padala, a mi smo se tu I rastali. Splicani su otisli preko Trebinja na Dubrovnik, a ja I moja zena, preko Podgorice, kuci. Cim smo izasli iz Niksica, kisa je prestala da pada. Po Niksinom kazivanju, isto se desilo I njima, tako da je ostatak puta bio OK. Na kraju smo jednoglasni bili da ovo treba ponoviti, I mozda probati u 6-om mjesecu, kada ce adrenalin proraditi svom jacinom… Evo i mape...

na zalost, nisam ja.... Svabi crkle gume na Stromu, pa je iz naftalina izvukao DR-a. Ovaj drugi kolega vozi 650GS Nekom je zivot majka... A da, u medjuvremenu stigle i gume...

Evo malo slika sa izleta letos. Beograd- Guca- Pester- Komovi- Durmitor- Niksic- Zanjice- Zlatibor- Beograd Jutro u Guci... (poslao bih i od veceri ali su malo... khmmm) Pester... Oko 30km ovakvog puta... Komovi... Ka Niksicu... Isuseno jezero Iznad Boke Drugar je produzio za Adu Bojanu a ja kuci, sve vreme po kisi tako da sa povratka nema ni jedna slika

dakle...nekoliko nas se skupilo u subotu pre podne da malo protegnemo tockove nasim masinama. Krenuli smo sa Bezanije gde je Pablo iskukao TLa posto je trenutno, jel'te, pesak Uputili smo se auto putem ka Iriskom vencu i na samom prevoju stali da napojimo kamile a i mi smo malkice ozedneli pa smo ubili pola sata u prijatnom kaficu. Tu smo sretali ralicite bajkere a i jednom trenutku iz sume su izleteli i endurasi (bio sam ubedjen da ce i Dirty da se pojavi tu negde ) Odatle smo krenuli ka NS na moto skup. Ovde bih teo da zahvalim prijateljima iz NS-a koji su nas ugostili i otpratili do skupa za koji niko od nas nije imao pojma gde se tacno odrzava Hvala Dado! I jedan obican kafic u Novom Sadu... E sada pocinje spektakl....Ovo je za mene bio prvi skup tako da sam polovinu vremena tamo proveo umiruci od smeha (a bogami ni Andrej nije daleko od upale trbusnih misica) OK, nisu bili sve antikviteti... Tu smo sreli i neke prijatelje... i na kraju defile....slike ne govore dovoljno....totalna ludnica... Eto to bi bilo to. Onda smo Andrej i ja krenuli za Bg a ostatak ekipe je resio da roni do kuce ali o tome malo vise....gospodin Pablo... Zamalo da zaboravim....apsolutni mister skupa u NS '05:

Evo Djura i ja bili pre podne do Kovilova - ljudi, mesto je SVAJCARSKA! Nove gazde su od soc-realistickog strelista napravili nevidjeno lepo i moderno izletiste, nesto malo vidite na ovim slikama a okacicu sutra jos, samo da ulovim Djuru za ostatak slika gde se vidi pejsaz. Udaljenost je jedva 15km od Beograda, cim se prodje skretanje sa Zrenjaninskog puta za Borcu / Ovcu, pa produzite jos 2-3km pravo ka Zrexu i onda cim se zadje u sumu, ima put desno. Prepoznacete ga po SAVRSENOM asfaltu i ambijentu kao u sred Engleske. Cim se zadje u sam kompleks, puca pogled na divote privatnog vlasnistva ugostiteljskog objekta: hotel President 4* sve komplet sa otvorenim bazenom (kupanje samo za goste), dva kafea, velikim setalistem, sportskim terenima, uredno osisanom travom na sve strane itd. Mesto je sjajno za poludnevni ili celodnevni odmor, sem ako vam smeta pucnjava koja se cuje, jer to je ipak pre svega streliste. Inace streliste je takodje VRH, digitalne info table, plazma ekrani sa rezultatima, klupe za pracenje strelaca itd itd. Lik koji radi tamo rekao nam je da je ovo prva faza, a da sledece godine prave jos dva otvorena bazena za sve posetioce, travnati fudbalski teren, akvapark (!) i jos neke sadrzaje... preporuka! evo i par slikica: stajanka na Zrenjaninskom putu na OMV pumpi parking u Kovilovu mali deo ambijenta PIAGGIO ekipa ispred hotela u Kovilovu, Djura (levo) i Andrej (desno)