Kako uvek biva, plan se napravi, pa se iz mnogo razloga izmeni, zameni ili ke prosto nerealno zbog usputnih peripetija izmedju susednih zemalja. Plan br.1. Prvobitan plan je bio da krenem pocetkom januara iz Beograda, ka Grckoj, pa odatle trajektom ka Kipru, a od Kipra ka Izraelu….pa nadalje, Egipat, Jordan, Saidijska Arabija, UAE, Iran, Turska, Bugarska, Srbija Ali ovo je vec u startu otpalo. Ne postoji nikakava logicna veza od Kipra do Izraela. Mislim na brod, trajetkt. Samo teretni brodovi koji idu…nekada i ozbiljna je procedura za ulazak na iste. To je otpalo! Idem dalje….

@Niksha Hvala za lepe reci i hvala za nudjenje pomoci! Nadam se da nista nece trebati, posto sam sve vec unapred razradio. Imam dobre kontakte u UAE(Dubai). U svakom slucaju imam kako da te kontaktiram ako zatreba pomoc.

Opet nešto novo, a malo drugačije nego obično. Neko će reći da je bezveze, neko da je odlično, a meni savršeno pošto jednu dugu zimu pretvaram u proleće i sezonu započinjem ranije. Prošle godine sa putovanjem u Tunis krajem februara sam shvatio da je zima savršena za moto putovanja. Naravno, negde južnije i negde gde Sunce ima svoj zenit baš tada. Iskreno, godinama unazad želim da krenem sa ovim "zimskim" vožnjama. Od skijanja sam odustao još pre mnogo godina, a planinski turizam vidim samo kroz posao, pa samim tim u ovom delu godine, kada posao koji radim može i bez mene rešio sam da putujem. Pa ću ovaj trend, nadam se nastaviti i narednih godina. Posle mnogo razmišljanja, akcija, "prelamanja preko kolena" i praćenja situacije u svetu, odluka je došla da vozim navedeno Ujedinjene Arapske Emirate i Oman Do tamo letim avionom, uzimam motocikl i vozim nekih 12-15 dana. Planirano oko 4-5000km Polazak 25.1. Povratak... videću. Ima mnogo faktora. U narednom postu pišem još neke interesantne detalje. A u nastavku je animacija planiranog putovanja. Poželite mi sreću i pitajte šta Vas interesuje, ja ću ovde redovno pisati, objavljivati i nadam se malo zabaviti u toku februara.

Vidimo se 23.12.

Dolazim! Naravno sa poklonima od gospodina Jacka Danielsa!

Nije humanitarna akcija, ali ja verujem da ljudi koji zive tamo i svaki put nas ugoste, spreme, kupe i obezbede vecu kolicinu hrane nego sto je njima potrebno. Verujem da su danas ocekivali 20-30-40 ljudi, kao prethodnih godina. Pa samim tim je i ono gorenapisano.

Iskreno, meni je u celoj prici najvise zao one bake i deke i podnoziju, posto nasim dolaskom oni imaju i neki profit. @lalajko da li postoji neka opcija da im se uplati novac?

Moram da priznam da mi je Veoma zao sto nisam na voznji. Zadnjih 7-8 godina sam preskocio samo 2020-te kada je nije ni bilo zbog virusa. Voznja na Ostrvicu mi je lepa voznja i mozda jedina koja je osnovana i preostala vezana za ovaj forum. (ne racunam humanitarne akcije) Nostaljgija, druzenje, malo fizicke aktivnosti i nesto vruce na kraju dana. Sa mojih 38’C i cebetom oko struka mogu samo da Vam zavidim. Srećno na asfaltu, a i na putu ka vrhu!

Drugari, ja se izvinjavam, ali sutra definitivno ne idem. Manje zbog kise, mada i to ima svojih razloga, vise zbog kaslja i malaksalosti. Mada i kisa ima svojih mana, penjanja… Ako se pomera za nedelju, vrlo verovatno dolazim. @Skittles ja jesam zainteresovan, ali bih sacekao sutra sa odgovor. Hvala svima!

10. Sasha P + 1 Naravno do vrha, kao i svaki put.

Lep provod momci, žao mi je što ne mogu da učestvujem u druženju. Pogrešan datum za mene. Pozdrav!

Granični prelaz kod Bele Crkve Na putu negde kod mesta Božovići Medved uz put Medvedica sa mladuncina - JA - preterujem sa pokazivanjem i dokazivanjem Vodopad na vrhu Transfarašgana Jezero Oasis na Transalpini Natpis kod penjanja na vrh. Pogled sa 2200m. Vrh Transalpine.

Sibiu - lep grad u kome se u ovom trenutku vozi trka RED BULL Romaniacs. Moj plan je bio da dođem na početak iste i gledamo prolog, ali poslovne obaveze ne dozvoljavaju baš sve želje. Dobar izbor da se prenoći. Sibiu - Sebeš - najbolje malo se rashladiti na auto putu(cca 45km) Sebeš - Novaci = Transalpina 150+ kom odličnog asfalta, dugih i brzih krivina i fenomenalne prirode. I zadnjem delu se penje na 2200m i taj zadnji deo je VEOMA zahtevan. Kratke lakat krivine koje se penju na gore. Duva vetar. emperatura na vrhu se spustila na +7”C. Posle spuštaje dugim krivinama ka gradu Novaci, a zatim raznim putevima ka Turnu Severinu i Kladovu. Odatle Đerdapskom magistralom ka Srebrnom jezeru; Požarevcu i Beogradu. NAPOMENA: najbolje je ići na ovu rutu u ovom periodu. Ako je u Srbiji +30'C onda se kreće ovamo. Ako nije. Nemojte! Penjete se na velike nadmorske visine i velike su šanse da VAs zadesi kiša, vetar, pa čak i sneg. Pre ulaska na bilo koju od navedenih trasa, treba se informisati da li je put prohodan na najvišim tačkama. Preko interneta ili na ulasku, gde je napisano zelenom nalepnicom DESCHIS. AKo je na visini sneg, posebno na Transfarašganu, na vrhu postoji jedan tunel, a na sred tog tunela velika metalna vrata. I oni ih samo zatvore. I nema vožnje, samo nazad. A za Transalpinu, pa ko se popne motorom po snegu i onim kratkim krivinama.šta da kažem. Bravo!

Ako nekoga bude interesovalo da napravim rutu koju može da ubaci u Garmin i vozi se, neka mi piše. A ovde ću napisati intinerere koji mogu da VAm pomognu u samom putovanju. Meni je ovo 4-ti put da sam na toj lokaciji. Transfarašgan sam prošao samo jednom, a Transalpinu 3 puta. Beograd - Pančevo - Bela Crkva(dobro poznato i sve pravo, do granice) Anina - Božovići (krivina na krivinu, kroz nacionalni park Semenik i putevima sa minimalno saobraćaja i odličnim asfaltom) Božovići - Baile Hercualne ( magistralni put) Baile Herculane - Targu Juiu ( 2/3 puta lošiji asfalt, ali lepe krivine i šuma sa malo saobraćaja, Na kraju prolasci kroz mesta) Targu Juiu - Petrosani Petrosani - Brezoi ( put sa odličnim krivinama, asfaltom, koji na polovini preseca Transalpinu) Brezoi - Sibiu = Transfarašgan - 150+ km krivina, šume, jezera, medveda i uživanja. Kratke krivine, dobar asfalt, lakat krivine, mnoštvo restorana uz put. Nije loše da sipate gorivo pošto do Sibiua nema pumpi za gorivo. Medvedi - prethodnih puta ih nije bilo, ali sada na 5 mesta, slobodno šetaju pored puta. Na jednom mestu medvedica sa dva mladunčeta. Total 7 medveda uz put. Neću posebno da pišem i opisujem put. Put se penje malo iznad 2000m. Gore je bilo i magle i kiše. Ako nekoga interesuje, rado ću da uđem i u detalje.

Dobar dan! Da ne otvaram novu temu, već malo da dopunim ovu iz 2017-te godine. Još jedno putovanje u Rumuniju. Po meni, najbolja vožnja za male pare u ovom delu Evrope. I idealno je baš u ovo vreme doba godine. Bilo gde da krenete sada Alpi, Stra jadranska magistrala, Dolomiti,...shvatićete da imate mnogo da vozite ka samoj destinaciji, a posle svega kada dođete tamo uvidite da su neverovatne gužve. Mnogo turista, kampera, raznih na vozilima sa različitim brojem točkova. Takođe, svaka prethodno navedena destinacija je skuplja u svakom smisu. Smeštaj, hrana, putarine...pa čak negde i gorivo. Ove godine sam išao sa devojkom, koja vozi Hondu NC750x i kojoj je ovo prvo putovanje van granica Srbije sa motociklom. Takođe, vožnju je položila pre godinu dana i posle dva završena kursa i nekoliko hiljada iz sebe, pokazala je i dokazala, da može da se izbori na silnim krivinama Transfarašgana i Transalpine.

Odličan opis i prikaz utakmice, sa jednom malom napomenom. Na kraju je rezultat bio 6:3 za bajkere i to je prvi put da su bajkeri pobedili. Čak je i @Popsy za kraj dao jedan gol kojim je zapečatio sudbinu ekipe iz Sremčice. Ali ako je poetska pravda u pitanju, neka bude i 3:3. Odlično druženje i savršen dan!

Vidimo se! Dolazim sa sinom, da da neki gol za našu ekipu. A naravno i jaja za ekipu iz Sremčice.

U narednih mesec dana cu ovde izbaciti video sa ovog putovanja. Kao i svaki put do sada. 30-45min. Ovo u nastavku je ukupna kilometraza, prosecna brzina, potrosnja i potroseno goriva za celo putovanje.

Za sve kolege koji su nestrpljivi da vide jaknu. Nesto izmedju ogrtaca Dzedaja i “Fala ti bako” dzempera, ali na tuniski nacini. ima ih u svim bojama i velicinama. Ova realno moze i za igranku, a i za borbe svetlosnim macem.

Gume su odlične! Prešao sam sa njima 5000km i kao da nisu ni načete. Nisu bučne pri velikim brzinama i prilično upravljive. Dobro se pokazale po kratkim off road deonicama. Za svaku preporuku.

Brodovi - 300 eur Gorivo - cca 350 eur Putarine - 100 eur Smeštaj i hrana - 500 eur Suveniri i gluposti - 150 eur Ostalo 100 eur Total 1500 eur Možda ima još nešto ili sam negde preterao, ali 100 eur gore, dole. Ako treba da se računa tura, računica je jednostavna. Evropa EU - 120 eur moto dan. Bez suvenira i gluposti. Severna Afrika, Gruzije, Moldavije ili neke slične zemlje - 70-80 eur moto dan. Naravno, Sve može jeftinije, ako se spava na divlje pod šatorom ili jede pašteta iz Lidla. Gorivo košta koliko košta. Ova računica(moto dan) pre dve-ti godine je bila za 20% manja

Obećao sam još na početku putovanja da ću napisati nekoliko redova/uputstava za sam Tunis. Za početak svima koji misle,žele ili planiraju da idu tamo. NEMOJ! Ja sam 2015 godine bio u Maroku i Zapadnoj Sahari, a u dva navrata(ne motociklom) bio i u Egiptu(ne samo u resortu već išao i u Kairo, Aleksandriju). Samo odlazak do Tunisa zahteva bar dve vožnje brodom, ako ne i 4.(JAdransko more u oba pravca) Da bi ušli u Tunis, nije potrebna nikakva viza, ali je potrebno da imate povratnu kartu iz Tunisa i obavezno rezervaciju preko Bookinga ili nešto slično. Ne znam koliko ste shvatili iz napisanog posta, kada sam ulazio u Tunis, ali velike šanse su bile da me ne puste da uđem. Bez ikakvog razloga. Sve sam imao od navedenog, nisam se pravio pametan(što ja ponekad znam, posebno pred organima policije, pošto se ne palim na "autoritete".) Jednostavno bio sam im sumnjiv! I to je to. I znate šta sam ja radio dok su oni proveravali moja dokumenta, da nisam potencijali špijun ili bilo šta...ćutao. Nekada jednostavno znam da je ćutanje blago. Seo sam na trotoar, otvorio tunjevinu i čekao. Shvatio sam da bilo koja moja reč, a da nisam pitan može da donese samo lošije pred ljudima koji ne znaju engleski niti znaju razlog zašto su me izdvojili iz mase, Sam Tunis kada sam smišljao putovanje je trebao da pude prolazna tačka, tj. malo da ga obiđem i da idem dalje za Alžir, obalom, pa zatim, iz Alžira u Španiju i nazad. Ali, za Alžir je potrebno dokumenata i dokaza za dobijanje vize više nego za USA. Čeka se više od mesec dana i ide se na neki poseban razgovor u njihovu ambasadu. Nema šanse! Samo Tunis i malo Italija. Pre nastavka čitanja, svima koji misle, žele ili planiraju da idu, još jednom. Nemojte! Ako želite da nešto vidite, uživate i svima pričate kako Vam je lepo bilo idite u Maroko! Mislim na motocikl. Ako hožete da odmorite i ronite idite u Egipat. Tunis, za i protiv: ZA 1. Jeftina cena goriva. Na pumpama zvaničnim oko 0.7 eur za litar. Na ulici kod preprodavaca, za strance 0.65, za domaće 0,55-0.6 eur. Poređenja radi, ako neko bude ovo čitao za 5 godna. Srbija 1.44 eur, Hrvatska 1,38 eur, Italija 1,86 eur, Albanija 1,5 eur 2. Prelepi predeli pustinje 3. Ko voli urme ima ih na svakom koraku. Protiv; 1. Bezbednost u saobraćaju. Ja sam bio u mnogo zemalja motociklom i do sada su mi prvo mesto delili Gruzija i Srbija, ali Tunis je definitivno zauzeo čelnu poziciju. Bez problema svi voze u konta smeru u vašoj traci, nema žmigavaca, noću ne pale svetla, prave se brzi, bitni i bahati(kao kod nas kada voziš BMW star 15 godina ili službeni pick up) 2. Putevi. Loši, skoro kao u Srbiji, ali sa jednom izmenom. Ležeći policajci. Napisao sam u nekom od postova, ali jednostavno ne može da se dočara nego samo uživo. Ima ih hiljade. Ogromni su. Neobeleženi, Vrlo često sa uljem pod njima. Ako malo brže naletiš na njega, motor skoči, a pri prelasku istog, kada ustaneš da bi amortizovao skok, zadnji kofer te udari u dupe. Nenormalno! 3. Hrana, ništa posebno, ako volite kus kus ili tajin(tradicionalna arapska jela) onda ste odlično, ali sve ostalo je bezukusno i loše. Kupovina u prodavnici se ne isplati. Cene su veće nego kod nas, a nema ni nekog izbora. Ja sam kupovao tunjevine i cherry paradajz, ali samo poredio i sve ostalo. Jeftini je jesti u lokalnom restoranu nego kupovati u prodavnici. 4. Videti i osetiti. Kako sam napomenuo bio sam u Maroku, tamo imate osećaj da ste na drugom kontinentu, imate mnogo izbora šta da se vidi. Ovde, vredi ili ne videti nekoliko stvari. Mos Espa - lokacija snimanja Star Wars - zapušteno, prljavo i sa mnogo dosadnih lokalaca. Oaza u pustinji - Kshar Ghilane. Napravljena za uzimanje novca od turista. Groblje srpskih vojnika - lep osećaj i shvatanje nekog drugog vremena Pustinja - osećaj da je oko Vas pesak i Sunce koje zalazi na horizontu. Pista Rommel - 20km puta sa dobrim asfaltom i krivinama. Na jugu Tunisa. Ko želi, može lepo i brzo da vozi, ali ako se uzme u obzir natovarenst motocikla i udaljenost od bilo čega normalnog, gubi poentu. Čak svaki zaseok u Italiji ima bolju i dužu rutu krivudavih puteva za uživanje. Sve ostalo, potpuno nebitno, loše ili prljavo. 5. Veoma prljava država. Na svakom koraku je đubre. Po samom gradu Tunisu je neverovatna količina đubreta, a po malim mestima čitave njive i proplanci su pod đubretom. Ne nisu deponije, već vetar raznosi ono iz grada. Stvarno užasno. 6. Ljudi - tužni, ružni i prljavi. Ja nisam video nijednu lepu devojku niti muškarca za svo vreme boravka tamo. 7. Mnogo VEOMA dosadnih preprodavaca, vodiča i prevaranata. Niko nije bezobrazan niti navalenta, ali su baš naporni. Bio sam i u Turskoj i u Egiptu, e tamo su pitoma jagnjad u odnosu na ove. 8. Siromaštvo - vidi se po ljudima da su Veoma siromašni. A siromaštvo stvara glad svake vrste. Ja se nijednom nisam osetio ugrožen, u smislu lične bezbednosti kada sam pešak, ali je veoma čudan osećaj hodati njihovim ulicama. Unosi neki nemir. A ko me poznaje zna da ja nisam neko ko se boji vetra, pogleda ili loših ljudi. Na kraju balade, kada se sve sabere, nema svrhe ići u Tunis zbog dva džaka peska ili urmi. Ako želite sve lepo na jedom mestu, idite u Maroko. Nema potrebe rizikovati sebe, motocikl i nešto zarad samo toga da kažete, bio sam. Italija je mnogo bliže, jeste i skuplja, ali je osećaj neprocenjiv. i posebno, neporediv. Još jednom za kraj, ako se predomišljate ili imate neku drugu želju da putujete, izbegnite TUNIS. Nadam se da sam nekome bar malo pomogao. Ili sam srušio planove. To je realnost. URME Jedan od VEOMA napornih likova na putu. A ovaj je bio i bezobrazan.

Moze. Samo ga rezervisi na vreme. Za ekipu koja ide tim brodovima nema sezone. Stalno je sve puno. Javi se slobodno ako ti treba bilo kakva informacija. I ako mozes, sutra procitaj moj post o Tunisu.

U pravu si, ipak se poznjemo malo duže, ako se ne varam, upoznali smo se 2010. godine u Ljubljani. Pišem sutra sve vezano na tu temu.