Sasha P
-
Broj tema i poruka
1338 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Odgovori koje je postavio član: Sasha P
-
-
-
9
-
-
OMAN
Iskreno, svi mi koji vozimo motocikle uvek u glavi imamo neku željenu destinaciju.
I uvek maštamo gde bi išli, dobro se osećali i pričali...prijateljima, deci i onima koji shvataju malo više od politike i fudbala.
Oman, kao destinacija kod mene nije bila nikada nešto ni da pomislim, a opet, tako su "pale kocke" i to se deslio. Ko nije čitao, ima na početku ove teme kako je došlo do toga.
Kao država, Oman je po površini veći od ex Jugoslavije, a po klimi prilično sličan Maroku, Tunisu ili bilo kojoj afričkoj ili južno-azijskoj zemlji.
Uglavnom pustinja, more i blizu granice sa Saudijskom Arabijom planine.
Za vožnju motocikla, a da se očekuje "obaranje do fuzastera", nema ništa od toga.
Tamo gde se i pojave krivine, uglanom je neki vetar sa boka, tamo gde je pustinja, uglanom su dugački pravci po 50-100km gde nema nikoga i ničega, a mora da se pazi na nanose peska na put.
Hrana - riba sa lokalnih pijaca, pirinač, patata hleb i sve vrste povrća sa čudnim začinima.
Benzin - cena za 95 oktana je oko 52 din po litri, a bila je opcija da se koristi i od 91 oktan on košta oko 47 din.
Automobili - Toyota! U Muskatu ima drugih modela i brendova, u južnijim delovima blizu granice sa Jemenom, uglavnom Toyota Hilux(benzin) i Land Cruseri(stariji modeli)
To je tamo narodsko vozilo, prevoz se sve u njima: građevinski materijal, koze, seno, kamile, ljudi...
Najlepši deo Omana je onaj od glavnog grada Muskata pa uz samu obalu sve do grada Salalha blizu granice sa Jemenom.
Sve vreme se vozi kroz pustinju. Sa desne strane pesak, sa leve strane more.
I najbolja odluka koju sam done pre polaska na put je da nekoliko dana kampujem na ovoj turi.
Smeštaji u Omanu nisu skupi, ali celom ovom trasom ima vrlo malo gradova, hotela ili motela.
Ili se ja nism ni trudio da ih nađem, jednostavno šator postavljen na 10-15m od mora je savršen oblik putovanja, noćenja i sobode.
Ljudi u Omanu su VEOMA ljubazni, mnogo puta su mi rekli WELCOME TO OMAN, svaki put kada stanem u malom selu u pustinji, ponudili vodom, hlebom, a vrlo često na putu pokazivali kroz prozor čajnik sa želojom da stanem i da nekome ko putuje kroz pešćana protranstva bar malo olakšaju.
U velikim gradovima (Muscat, Sallah, Nizva) ima svega. Malih prodavnica, suvenira, pijaca, hrane...sve približno kao u bilo kom našem manjem gradu. Svi nasmejani i ljubazni.
Naravno, svuda mogu da se kupe urme. A arapska poslovica kaže: 7 urmi dnevno i može da se preživi dan.
Da li bih ponovo išao u Oman, pa ne! A ako bih išao, sigurno bih proveo više dana na obali mora.
U šatoru, gde u blizini od 50km nema nikoga.
Šum talasa, tišina vetra i škripanje peska pod nogama.
-
24
-
2
-
-
UAE
Država napravljena pored mora, na pesku i novcem od nafte.
U početku zamišljena, posebno DUBAI, kao eksluzivno mesto za arapski svet, a onda se "otvorilo" ka čitavoj planeti, kao mesto za odmor, turizam i razne eksplicitne sadržaje(koji nisu javni, ali VEOMA postoje)
"What happened in Vegas stays in Vegas".
Najveći grad - Dubai
Glavni grad - Abu Dhabi
Oba grada su veoma uređena, lepa i naprvljena po svim svetskim standardima.
Nešto mi se sviđa, nešto mi je odvratno, ali su se stvarno potrudili da iskopiraju sve najbolje iz celog sveta.
Pa imate osećaj kao da ste na Menhetnu ili Mauricijusu ili nekom evropskom skupom gradu.
Potrudili su se da turizam u budućnosti bude najbitinija grana, pošto nahte neće biti zauvek.
- Plaže, restorani, bazeni, teretane, pijace, tržni centri, prodavnice svih svetskih brendova, Auto moto staze, zološki vrtovi, cvetni vrtovi, Sportska igrališta, moderne marine, bioskopi, vidikovci, izletišta,....ima sve!
Čak i više od toga, što ne može da se obajsni i opiše.
Auto park je veoma skup kao i snadard.
70-80% vozila je Toyota(čak i kamioni i autobusi,kombi,taxi...)
10-15% ostali japanci(Honda, Mistubishi, Nissan)
Ostatak su eksluzivni modeli(Ferarri, Lamborgini, McLaren,...) i još neki koji nemam pojma šta su, ali izgledaju skupo i brzo.
Ono što je veoma retko je BMW, Audi
Ono čega uopšte nema (VW, Škoda, Fiat)
Motocikli nisu česta pojava, ako izuzmemo one koji vrše dostavu(Honda ili Pulsar 125ccm), može da se vidi poneki BMW i to najviše K1600 ili LT, a od motocikala najviše ima Harley Davidsona.
I svi ti veliki motocikli su toliko okićeni svetlima da su kao pokretne jelke.
Saobraćaj kao takav je prilično haotičan, svi su bahati, bezobrazni i niko ne daje žmigavac. Skoro kao kod nas.
Sa jednom izmenom. Ovde su brži putevi i mnogo je gušći saobraćaj koji se kreće.
Policija je vrlo retka, pošto kamera ima na svakom koraku i lako stigne kazna za svaki prekršaj.
Prekoračenje brzine - od 150 eur pa naviše
Prolazak kroz crveno svetlo - 5000 eur(pet hiljada eur!)
U Abu Dhabiju kazna može da se dobije i ako suvozač koristi telefon - cca 100 eur (Obrazloženje - ometa vozača)
Cena goriva - cca 60-63 din po litri. Benzin.
Dizel ne znam pošto se veoma retko koristi pa ga i nema na svim pumpama.
Smeštaj - ja sam boravio besplatno na prijateljskoj osnovi, ali hotela isma svakakvih od 20-30 eur po danu pa do 2-3-4000 eur po danu.
Za 60-80 eur može da se nađe pristoja smeštaj, ali je VEOMA bitno koji deo grada se uzima, pošto dosta vremena kao turisti može da uzme transport od tačke do tačke.
Transport: Metro, jeftin, redovan, brz
Taxi - skuplji kao kod nas, ali je odličan zbog mesta gde ne zalazi metro. Aplikacija CAREEM je najbolja za pozivanje.
Hrana: mali arapski restorani gde dve osobe mogu da se najedu za 10-ak eur (roštilj, riba, pirinač, povrće...)
Prodavnice sa svim što ste ikada pomislili da ima, osim naravno svinjetine.
Lokalne pijace gde odmah mogu da Vam spreme ono što ste kupili
Eksluzivni restorani gde je predjelo po osobi 100 i više eur.
Najbolji slatkiš - kunafa sa sirom
Najbolja klopa - riba ili piletina sa pirinčem ( neki začin koji se meni sviđa, a pirinač duguljasti, tvrd)
Hrana za izbegavanje - indijska, nije to za naš stomak,posebno moj
Ono što sam prvi put probao - sos od belog luka sa kiselim mlekom ( savršeno)
Za svakoga ponešto, a za pojedince sve!
-
21
-
1
-
-
Dobar dan!
Nekoliko "sitnica", napomena i moža sugestija za one koji požele da odu u ove krajeve.
UAE - postavljam sutra
OMAN - sreda
Verujem da velikoj većini ova i ovakve destinacije nisu u nikakvom moto planu, ali ja imam još veće i dalje planove, pa ko zna, možda neko promeni mišljene - želju.
-
6
-
1
-
-
-
15
-
-
-
21
-
-
3 hours ago, Usamljeni jahač said:
Bravo Sale, kao i uvek vrhunski prikaz putovanja. Sada čekam filmić da se izmontira. Dobro došao kući !
Hvala!
za 10-tak dana trailer, a bice brzo i film.
-
2
-
2
-
-
Ubrzan je snimak. I ona se muči malo kada treba da izračuna 5000km preko Iraka, Sirije i Turske. a treba i da mi objasni da se u Bugarskoj plaća vinjeta.
Inače je navigacija vrhunska. Meni je ovo 4-ti Gamin i sa ovim modelom su objasnili. Model: XT2.
-
4
-
-
-
5
-
-
Yamaha Tenere T700
Moram da napisem nekoliko redova, a opet da malo i poredim sa motociklima koje sam ranije vozio i putovao.
Po mom licnom misljenu, ovaj motocikl je prvenstveno zamisljen za off road voznju i krace deonice gde je asfalt u manjku.
Ne bih da ga omalovažavam na duzim deonicama, ali model koji sam ja vozio je bas onaj osnovni.
Bez ikakvih elektronskih pomagala(osim ABS-a).
Najvise mi je smetalo fabricko neudobno sediste, koje na 100-200km ne pravi razliku, ali na malo duzim deonicama nije dobro.
Zastita od vetra, ovaj je imao fabricki vizir pa su voznje preko 100km/h stvarale osecaj kao da uzlecem, a i vetar veoma umara kada se dugo vozi.
Sve ostale stvari su VEOMA pozitivne.
Potrosnja na 4200km: 4.2L
Kocnice: odlicne, prednja i zadnja
Ponasanje u krivinama: za tocak od 21 inch, veoma dobro.
Grejanje motora: nisam ga osetio
Off road voznja: veoma lak i povozan, kao da je stvoren za tu vrstu terena.
Auto put: ako nema bocnog vetra i kada bi se popravile navedene sitnice, moze da prodje.
Ovaj motocikl je u najpovoljniji za kupovinu u srednjem enduro segmentu.
Cca 12000 eur.
Dok su svi ostali preko 14000 eur.
Kod zeli pouzdan motocikl za promenljivi teren i putovanja, a ne pati od toga da na 150km/h moze da upali cigaru, ovo je pravi izbor.
Iako ima 70-tak konjskih snaga, to mu je vise nego dovoljno i ne oseca se nedostatak snage kada je potrebna.
Konkurenti: KTM 890, Honda Transalp
U poredjenju sa Honda AT koju vozim, sve je po na strani Honde, ali je cena Honde i znatno vise, pa nisu ni ista kategorija.
-
21
-
1
-
3
-
-
Poslednji moto dan u ovim krajevima.
Mesto Hata i brana sa istim imenom su bili cilj ovog dana.
150km do lokacije, velike gužve na izlasku iz grada i vetar na dugačkim pravcima.
Ovde nema mnogo „lepih“ puteva za vožnju i krivinarenje.
Postoje samo manji i veći autoputevi. Najbolje krivine su one kružne koje uključuju ili isključuju sa nekog puta. Sve ostalo su dosadni pravci sa ograničenjima brzina koje moraju da se poštuju.
Hata je prilično turistički orijentisana. Razne aktivnosti za turiste i suveniri na sve strane.
Male prodavnice i restorani.
A brana, kao i svaka druga. Lično, neke u Rumuniji koje sam video su dosta lepše i veće od ovoga, ali ja nisam merodavan. Ili jesam, ali neka ljudi uživaju.
Naravno, na putu do Hate, kiša.
Polazak iz Hate – kiša.
Neki ljudi žive 10 godina u UAE i kišu dožive 2 puta, ja sam ovde manje od mesec dana i tri puta je padala kiša.
Iskreno, između kiše i vetra, uvek biram kišu. Lep je osećaj i vazduh je čist.
Odlična piletina sa sosom od belog luka. I Za današnji dan 320km.
Pozdravio se sa motociklom i najavio druženje sledeće godine u ovo vreme.
Možda. Ostala mi je želja da obiđem Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein i Kuvajt.
Još tri dana sam ovde pa povratak u Beograd.
-
33
-
1
-
-
-
14
-
-
Dan za odmor i punjenje baterija pred još jedan moto dan.
Naravno, plaža. Voda je bila malo hladna, ali je Sunce bilo taman da malo dobijem i boju, crvenu.
Lep je osećaj u februaru da bosa noga bude na pesku, a odmah pored se čuje zvuk talasa i nekih dalekih ptica.
Sledeća destinacija je Riblja pijaca u Bur Dubajiu. Deo grada koji je ustvari „stari Dubaji“ odakle je sve počelo.
A pijaca, za one koji vole ribu, lignje, školjke i meni veliki broj nepoznatih vrsta i oblika, savršeno!
Ono što je najbolje, sve što kupiš, možeš da odmah odneseš u prostoriju pored gde će sve da ti očiste, začine po ukusu i ispeku.
Cene su VEOMA niske i povoljne. A lososa, tune, orade, brancina, lista… u svim oblicima, veličinama.
Ručak je planiran na jednom od najlegendarnijih mesta u ovom gradu.
Iranski kebab Al Ustadl. Veoma poznat, ukusan, jeftin.
Iskreno, najviše volim restorane gde je sve polu prljavo, a hrana vrhunska.
To je baš ovaj!
I uvek se traži mesto više, a cela ekipa konobara, vlasnik,kuvari, svi nasmejani i ljubazni.
Sutra je planirana vožnja od nekih 350km opet blizu granice sa Omanom.
-
23
-
1
-
-
-
7
-
-
-
13
-
1
-
1
-
-
Celu noć je padala kiša, a pred jutro je bilo ozbiljno nevreme.
U UAE kada padne mala kiša je potpuni kolaps, a ova koja je padala danas je prouzrokovala ozbiljne gužve, zastoje i saobraćajne nesreće.
Stanovnici ovih krajeva su očajni vozači.
Srazmera veličine automobila nikako ne ide sa znanjem vožnje istog.
Danas je svima javljeno da ko može radi od kuće, škole i vrtići su zatvoreni, a čak i dostave o kojima sam juče pisao, ne rade.
Nekoliko puta u toku dana mi je vibrirao telefon u džepu, a nemam uključenu vibraciju, sa porukama upozorenja na nevreme. Neki njihov „Amber Alert“.
Prvo je nevreme bilo u Abu Dabiju, a posle sam ja zajedno sa njim došao u Dubaji.
Tj. Malo iza njega, ali dovoljno da budem učesnik istog.
Mene lično ako pitate, ništa posebno, pala malo jača kiša i to je to. Mnogo drame bez potrebe.
Jedini je problem što ovi gradovi su u pustinji i nemaju dovoljno kanalizacije, odvodnih sistema i jednostavno u svim ulicama su mini jezera, poplave ili visoka voda koja pravi ozbiljan zastoj.
Prilazak motociklom garaži u kojoj ga ostavljam do srede je bio veliki izazov. Visoka voda, ljudi koji stoje u sred bare, neki bosi šetaju, neki se prave bitni, pametni ili su jednostavno idioti. Isto kao i svuda, samo ima mnogo više nacionalnosti, rasa i pogleda na svet i planetu.
Sutra je dan odmora, a u sredu opet vožnja do jednom lepog mesta u UAE.
-
27
-
1
-
-
-
9
-
2
-
1
-
-
Kišni dan u Abu Dabiju.
To je ovde retkost, a ja opet već drugi put imam kišu na ovom putovanju.
Vožnja kroz grad, da stvorim osećaj gde sam i „ćaskanje“ sa braćom bajkerima.
Arapski narod VEOMA koristi usluge dostave. Već sam napisao da ove, a posebno u Dubajiu na hiljade njih rade taj posao. Koji je ovde veoma rizičan, a za male pare.
Svakog dana pogine bar jedan.
Hteo sam da kroz vožnju u gradu, svakoga od njih pozdravim i ako mogu pružim ruku.
Možda jesu indijci, pakistanci, bagladešani, ali su ipak „braća“ na dva točka i zbog toga ih poštujem.
Ako ništa, bar sam uspeo da im izmamim osmeh i stisnem ruku.
Nisu oni navikli na to i bilo im je baš drago.
Posle presvlačenje u civilnu odeću i obilazak jedne od najvećih džamija,
„Velika džamija Šeik Zajed“.
Jedan od obeležja ovoga grada.
Inače, Abu Dabi je glavni grad UAE. Dubaji je mnogo veći grad, ali sva ministarstva, ambasade i bitne državne ustanove su ovde.
Unutrašnjost džamije nisam obišao iz dva razloga:
- Red za ulazak je bio veoma dugačak, po proceni obezbeđenja sat vremena, po mojoj, večnost.
- Ne može da se uđe u kratkim pantalonama.
Naravno ima tu prodavnica da se kupi nešto, neke šalvare. I za muškarce i za žene.
Njihova pravila, a i biznis pošto ima baš mnogo vernika, turista ili znatiželjnika.
Nisam neki vernik, a već sam obišao najbitnije džamije:
- Plava džamija, Istanbul 2012.
- Hasan II, Kazablanka, Maroko 2015.
- Šeik Zajed, Abu Dabi, 2024.
Kiša i daje pada.
Sutra rano ujutru krećem ka Dubajiu, na susret sa garažom u koju privremeno parkiram motocikl.
-
27
-
1
-
-
Loše sam spavao noćas. Uzbuđenje pred izlazak iz Omana, takva noć ili nešto treće.
Iz Nizwe krećem već oko 8h ujutro.
Doručak kod lokalnih indusa i žurba da se što pre uđe u UAE.
Danas popodne imam dogovoreno online uključenje, na Moto radionicu, da malo pričam sa učesnicima o putovanjima, bezbednosti i uživanju na dva točka negde daleko od svoje kuće.
Na putu se mimoilazim sa grupom motociklista, a na granicu stižem već oko podne.
Jedan od graničara Omana koji se predstavlja kao PR za turizam me zamoli da se pomerim u stranu i postavi mi nekoliko pitanja o: čistoći, bezbednosti, putevima, internetu, ljudima…u Omanu.
Put me dalje vodi kroz grad Al Ain, a zatim se parkiram na lokaciju gde se uspešno uključujem na Moto Radionicu.
Abu Dhabi je već bio spreman za moj dolazak i sve zastave emirata su bile visko dignute, Sunce je sijalo punom snagom, a ptica nije bilo, inače bi i pesma bila uključena u doček.
Kroz grad nema gužve, dan vikenda, a ispred hotela pričam sa „bratom bajkerom“ lokalnim vozačem za dostavu hrane.
Njih ovde ima na stotine, Dubai, Abu Dhabi. Svi na malim Hondinim motorima, svaki dan rizikuju život u haotičnom saobraćaju ova dva grada. Naravno, za male pare i neki bakšiš koji ovde nije baš česta pojava.
Na recepciji osoblje shvata da imam kameru na kacigi i malo se igraju praveći svoj lični rijaliti program.
Sutra sam u ovom gradu koji ima mnogo toga da pokaže.
Dan predaha pred povratak u Dubai.
-
26
-
1
-
-
-
Najhladniji i najteži dan za vožnji od početka putovanja.
Volim kišu! Ali toga ovde nema.
Samo jak vetar, koji uvek duva sa boka. I nosi pesak na put.
Vrlo česti su saobraćajni znaci koji upozoravaju na to.
Danas sam prešao 380km i sve vreme je bila borba sa vetrom.
Čim se malo smiri, ja ubrzam, a on me udari i upozori da je još uvek tu.
Stajao sam nekoliko puta, što zbog goriva, a jednom na parking da malo odmorim leđa i vrat od udara vetra.
Iza mene staje auto, izlazi čovek i pruža mi kesu. Ne zna engleski, ali gestikulacijom pokazuje da je hrana. Daje mi kesu, poklanja se i odlazi.
Omanci, predivni ljudi.
Na sledećoj pumpi baš to ručam. Kajgana, malo ljuta, sočivo i parata hleb(slično kao naše palačinke, samo malo slanije i mekše).
Nastvlja se borba sa vetrom i vetrenjačama. I na polovini dana stižem u grad Nizwa.
Poznat po tome da je on bio glavni grad Omana pre mnogo vekova.
Veliki broj prodavnica nakita, pokazuju da je ovde srebro i predmeti od njega venom zastupljeni. Ima mono i bižuterije, ali omanski tradicionalni nož(Khanjar) od srebra je veoma lep i unikatan.
Simpatični Souq(pijaca/buvljak), tvrđava, sunčan dan i eto razloga za osmeh.
Danas je petak i njima je to vikend. Mnogo porodica se šeta po gradu.
I ono što mi se mnogo sviđa u Omanu, jeste da prodavci nisu nimalo dosadni. Možeš da gledaš, probaš, pipneš…i nema „uletanja“. Sve suprotno od Tunisa.
Ovo mi je poslednja noć u Omanu, sutra prelazim granicu i idem ka Abu Dabiju.
Drugi grad po veličini u UAE.
-
27
-
-
Slalah je bio pust kada sam jutros krenuo dalje. Radni je dan, bilo je oko 8.30h, a ulice puste kao u Beogradu nedeljom prepodne, pa i još manje.
Grad je drugačiji od ostalih u Omanu, po tome što je najjužnije i samim tim je veoma zelen.
Ima dosta palmi, zelenog rastinja i meni nepoznatih sorti drveća.
Bio samu dosta sličnih gradova u prethodnim vožnjama i moram da priznam da se ovaj grad ništa bitno ne razlikuje od nekoga u Maroku, Tunisu ili Zapadnoj Sahari.
Izlaskom iz grada, penjem se na 600-700 metara visine i tu počinje da duva jak bočni vetar, koji me prati veći deo dana.
Vetar je na trenutke bio toliko jak da nisam smeo da pređem 60-70km/h, a gurao me je iz trake u traku.
Danas je bio „tranzitni dan“, onaj koji ima za cilj da se pređe što više km da bi se stiglo na željenu lokaciju.
Usput na benziskoj pumpu srećem dva pripadnika nemačke nacionalnosti na KTM motociklima. Prvi motociklisti koje sam sreo od kada sam krenuo da vozim ove krajeve.
Malo smo pričali, uglavnom ko je bolji, lepši i brži. Ponudio sam se da ih počastim nečim osvežavajućim, ali to ne postoji u njihovom rečniku. Da nekome platiš.
Uz stisak ruke nastavljam dalje.
I ceo današnji dan sam vozio kroz pustoš, pesak, kamen, vetar…i jedan zamalo incident sa kamilom koja je istrčala na put.
Trenutno sam u gradu Haima, vrlo blizu granice sa Saudijskom Arabijom.
550km danas, a za sutra planirano malo manje, cilj je grad Nizwa.
I to će mi biti poslednja noć u Omanu.
P.S. Gorivo u Omanu je oko 50 euro centi, a u UAE 60 eur centi.
U prevodu 3x jeftinije nego u Srbiji.
-
20
-
-
Shvatio sam danas da je Salalah grad u kojem sam bio motociklom najdalje od moje kuće. 6099km.
I to kada se stavi na Google mape, putevi kojima bi išao kući nisu baš logični ili mi treba pancir prsluk.
Ceo dan sam proveo vozeći se po gradu.
Obišao njihovu pijacu, zelenu i riblju.
Na ribljoj kupio odličnu ribu, salatu i pirinač. Sve spremljeno i lepo upakovano.
Kao da radim za Wolt.
I to je sve koštalo oko 8-9 eur, a ima za dobra tri obroka.
Obišao centar grada, obode grada i plažu.
Otišao čak i do jednog od vodopada kojih ovde ima nekoliko i svi se nalaze malo van grada.
A baš taj na koji sam otišao, zabranjen prilaz. Da li nešto rade ili nemam pojma, uglavnom pogledao sam na internetu šta propuštam i shvatio da i preostala dva nisu ništa posebno, a treba da se vozi do njih preko 30km.
Dan sunčan, čak i previše topao.
30’C. I ceo dan vozim u bermudama i majici kratkih rukava.
Grad nije mali, ali gužve u saobraćaju uopšte nema.
Moderne građevine i kuće, ali i dosta pustih i kuća u lošem stanju.
I na više mesta kamile šetaju, ne baš po centru grada, ali kao da su "krug dvojke" u Beogradu.
Nemaju nikakvo šetalište uz more, već jedna dugačka plaža koja je postala posećena tek kasno popodne.
Iskreno, očekivao sam za nijansu više od ovog grada, ali imam osećaj kao da je sada skroz van neke njihove sezone.
Sutra idem polako ka UAE. 550km sutra.
-
29
-
1
-
-
5 hours ago, QmBGD said:
Uživam čitajući tvoje putešestvije, živiš san mnogih, koji bi hteli a ne mogu, ne smeju...
Pitanjce - do sada si putovao svojim motorima, koje si prilagodio sebi. Ovaj je renta - našao si najpribližniji po karakteristikama koje su ti potrebne, rezervisao i zajahao? Nema personalizovanog gel sedišta, podizača kormana i sl?
Hvala na lepim recima.Nema ničega. Fabrički model.
Nudili su mi jedino nosac za telefon, ali ja koristim navigaciju, pa sam poneo svoju i montirao.
Mogao sam da uzmem i GS-a, ali vise kosta i nemam toliko alata da nosim sa sobom.
Iskreno, zeleo sam ovaj motocikl da vozim posto imam ponudu da uzmem jedan u Srbiji za off road.
Pa da vidim kako lezimo jedan drugome.
A to sredjivanje motocikla prema potrebama i zeljama….neko preteruje, ali na svakom fabrickom modelu treba bar neka izmena.
-
4
-
Djir do Omana
in Putopisi
Napisano
Najava