Onda bi čitao šta je biftek, ramstek, pa u worchester sosu, pa sa viskijem flambiran itd itd... to će čekati koju godinicu :-D

Ima tu jos nekih detalja sitnica, doživljaja...ali moram to sačuvati za knjigu koju ću nadam se objaviti sledeće godine

Final destination Ovaj svet nikada nece biti jedan. Iako su svi ljudi isti. Male razlike u boji, nacinu odevanja ili očima. Svejedno. Razdvojili smo se granicama i to je ono sto me sprečava da ostanem u ovom raju. Skromno, ali srećno i nasmejano stanovništvo. Ukusi oni pravi, plodovi koje je izgradilo sunce, čista voda i ljubav onih koji ih uzgajaju. Povratak u naš svet, tako lep a tako proklet. I jaganjce i prasiće fabrikujemo a sok od narandže nam je voda sa narandžastom bojom. Hajde malo i drugacije da razmisljam...kući me neko i čeka. A ovde sada... taliban kamilovođa bi me sačekao-s nekom motkom zbog one zastave. Hajde ti kući blago meni. Ukrcavanje na trajekt. Za desni fuzaster mornarski čvor pa zategni preko sedišta – ali poturi nešto na njega da ne ostanu tragovi ! Zategni ! Motor na ćopavoj da stoji ! I onda mirno gledaj kroz prozor tlo Afrike kako nestaje iz vidnog polja, tuguj za njom. Imaš za čim i tugovati. Ali i sanjaj sledeći odlazak. Jer neko reče... Africi se uvek vraćaš. Alžesiras i ta Evropska gužva nama poznata, prolećemo kroz sve to, hitamo ka Barseloni preko Malage, Granade, ValDepanasa, Utiela, i Requene Malaga je prizor nestvaran, poigra se more sa arhitekturom, mirisi sa vetrom, a putari sa Tempranillom pretpostavljam. Tipično crveno vino ovoga kraja, meko i mlado, pojavi se i neko kompleksnije... e njega su izgleda pili. Na svakih 300 metara kružni tok ! Da li je bilo copy&paste ili šta je ali već nam je dozlogrdilo. Bacim pogled desno i poželim tu živeti, kuće uz more, sunce i miris Španije. Pitaće neko kakav je to miris ?! Originalan. Kao i Hugo Boss zeleni recimo. Miris Španije šteta što se nepakuje u sprej ili možda kao jelkica za kola. Tako bih mogao živeti u Španiji. Oko Granade sreća koja nas je do sada pratila nas ostavi... da li je pogrešila put ili šta joj bi ne znam ali nas uhvati užasno nevreme. U zadnjoj sekundi uletosmo na Repsol pumpu – koja ne radi. Na toj deonici ima 129 pumpi i samo jedna koja ne radi. E ta je naša. Nevreme jedno 20minuta i odosmo mi dalje. Vožnja uglavnom pun gas i pravac Requena. Poznati hotel ulice i restoran. Dočeka nas naš prijatelj s ljubavlju i ugosti i bolje nego što zaslužujemo. Umor nas je uništio i mi smo samo za spavanje. Opet nosi kofere i utoni u san. Jutro, umorni i dalje ali da se voziti. Pravac Barselona ! Bukiram neki privatni smeštaj u centru Barselone i to zamalo da nam bude prvo odredište u Barseloni – kad kaže Bosanac, idemo prvo u Kamp Nou ! Kakav sad Kamp Nou šta ti je to nesrećo ­? Jel to poslastičarnica ? Kako ti znaš za nju ? On se smeje... pa šta se smeješ pukom srećom si živ ostao kod onih majmuna, sad se smeješ.... kaže ma kakva poslastičarnica... ??? Sigurno neki veliki Audi otpad možda odatle uzima delove... Vidim ja da izgleda mnogo grešim čim se i Novica smeje ko blesav. Ma ljudi recite mi gde je ta kafana ili javna kuća šta je već, da kucam u navigaciju da se to ide blago meni. Kažu stadion... Stadion Barselone. A ja kad sam bio mali vakcinisan protiv fudbala i šta ću ne znam. Valjda će mi narod oprostiti. Kamp Nou, Aristides Maillol ulica naše odredište. Moji saputnici se i dalje cerekaju. Ja šta ću, gunđam nesto sebi u bradu i ćutim. Zaboraviće ovo samo ako dobiju amneziju, drugo me ništa ne spašava. Beton, ograda I to zaključana, ali oduševljenju mojih saputnika nema kraja. Došli na kamp Nou pazi molim te. Dok se oni fotografišu u 101 pozi ispred stadiona, kucam u navigaciju Šabac. Odavde krećemo kući direktno i bez stajanja. Naša avantura je ukupno trajala 12 avanturističkih dana. Oko 8500km. Još par zanimljivih činjenica, BMW R1200GS trošio je u proseku 5.5lit/100km, Super Tenere 1200 6.5lit/100 i VStrom650 7.5lit /100km rekordnih. Razlog visoke potrošnje je što smo uglavnom išli prilično brzo i natovareni. Luksuz od 12 slobodnih dana smo potrošili na najbolji mogući način, i ostaje nam da se sećamo, da ponekad zavirimo u foto album i podsetimo se svega. Šta vam treba za putovanje ? Okvirni plan i volja. Ostalo verujte da će početi samo da se pojavljuje. Sklopiće se kockice. Do sledeće avanture, pozdravljaju vas novopromovisana zvezda moto sazvežđa Bosanac (ko bi rekao da u njemu čuči takav talenat), Novica (samo 3kg se usput ugojio), i moja malenkost Nikola. Osedeo sam i smršao 5kg pazeći i boreći se s mojim saputnicima. Šta čekate ? Nije Maroko u Japanu ! Pakovanje i hajde gas !

Ee ako je cena u GS vodama - onda bih radije propeler [emoji1] Sent from my iPhone using Tapatalk

Dragi moj samo polako, ostani na kanalu pa cemo doci i do masnije klope [emoji23] Sent from my iPad using Tapatalk

Crna je boja raja U gužvi Katanje najpametnije je kretati se peške. Motocikli neka stoje parkirani u dvorištu. Samsungov servis je na kraju grada a sve ostalo je na početku. Idealno da se malo preznojimo i podsetimo se kako noge funkcionišu. Sled događaja da bi bio ispravan, mora se kafica ubaciti na prvo mesto. I tu bar nema mudrosti. Ovde svuda kafa valja. Prvo mesto koje ugledaš e tu svrati i nećeš pogrešiti. Bar President, tu nas put dovede. Neka fudbalska zverka lokalnog kluba je vlasnik objekta i čovek je tu. Uljudno nas pozdravi i usluži. Svoj život je gostima izložio na zidu, kroz fotografije sa utakmica. Ima se tu svega videti. Granitu sam uz kaficu pojeo, i baš mi je prijala. Samsung servis se doslovno nalazi u rupi. Sreća je što su ljudi normalni i shvataju da smo mi ovde na putovanju i da nemamo vremena za standardne formalnosti i čekanje na servis i sve što ide u nerviranje. Iz nekog razloga (punjenje u tank torbi na 100 stepeni) baterija se upokojila. Ali pošto je telefon nov i ima internacionalnu garanciju zameniše ljudi bateriju začas i okonča se noćna mora ! Nastavljamo gde smo stali ! Zahvalih se i uz pozdrave i želje da istinski uživamo u ostrvu rastasmo se. Kuda sad ? Pa zna se. Odosmo na riblju pijacu. Jedno od obeležja grada. Buka, graja, žamor, to je opis. Sve što postoji u moru mislim da se našlo ovde na tezgama. Njihov humor i način prodaje je jedinstven. Novica je gladan, a Bosanac se skupio i pazi kuda prolazi, da ga neka sabljarka ne probode ili da ga neko živinče iz mora ne degustira za doručak. Prolazimo kraj tezgi i tugujem što ne mogu sad da spremim nešto iz ove ponude. I tu uhvatim sebe u najvećoj zabludi. Ne mogu. Zašto ? Nemam kuhinju ? Nemam roštilj ili šporet ? Fale mi začini ? Da vidimo šta prvo nemamo. Nemamo sve što treba. Šta imamo ? Samo volju. Dovoljno. Zaustavih saputnike i predložih da spremam ručak po njihovoj želji. Misle da me sunce malo udarilo. Da je sunčanica uradila svoje. Opet Bosanac me poznaje i kaže: -Rođo onu sabljarku nikad nisam probao, spremi ti to pa makar ja crko od nje Novica je uvek za klopu, i samo čeka da prihvati teret i da ponese. Lako ću za ribu, toga ima na pretek, ali začine moram juriti. Ili će me oni sami pronaći. Na prvoj tezgi gde ugledasmo lepe orade, upitah nekako za začine, italijan me gleda ispitivački i zaključuje da ćemo mi to sami nekako da spremamo i shvata da nemamo ništa i pokazuje nam da sačekamo. Ode čovek i nestade u gužvi. Celu tezgu sa svim bogatstvom Jonskog mora nam ostavi. Gledamo se međusobno i ne verujemo da čovek može biti tako predusretljiv. Vraća se zadihan i nosi pune ruke svega. Tu je limun, peršun, beli luk, maslinovo ulje, nešto i još nešto. Po mirisu jedno nešto identifikujem i to je ruzmarin. Ono drugo nešto ostaje nešto. Naplaćuje nam samo ribu i dodaje jednu gratis da se nađe. Pozdravljamo se i odlazimo na drugu tezgu da kupimo i sabljarku. Ova je malo kraća od Bosanca. Ali uzećemo nekoliko šnicli od sabljarke i biće taman za ručak. Novica se uveliko oblizuje. Idemo u smeštaj da vidimo ima li tamo šansi da spremimo ručak ili ćemo negde na obali mora. Vlasnik smeštaja nas upućuje u gradski park i kaže samo tamo možemo paliti vatru, i da nigde drugde ni ne pokušavamo. Kazne su stravične a požari začas nastaju. Na putu ka parku kupujemo žicu za roštilj i ostalo što nam treba, opremljeni kao Džejmi Oliver, upadamo u park gde centralno mesto zauzima tabla o zabrani roštiljanja i paljenja vatre. O sudbino kleta. Idemo dalje gas ! Na izlasku iz Katanje s leve strane su neke plaže, skrećem tamo i dolazim do kapije. Scena iz filmova osamdesetih. Starija gospođa zaspala na svojoj ruci, u debelom hladu tropskog rastinja. Naslonjena na sto koji samo što se nije slomio. Uniforma je odaje da je čuvar, policajac, ili komunalac, neki manji ili veći pravilnik sigurno drži u džepu. Zvuk KTMa nju ne budi. Na kašljucanje obrati pažnju, trgnu se i skoči na noge ne baš lagane. Shvatamo da smo došli u izviđački park. Nekako joj dadosmo do znanja da smo mi u stvari saradnici Džejmi Olivera i da kao njegova prethodnica treba da nađemo teren zgodan za spremanje u blizini mora, a Džejmija će sutra Bosanac da pokupi i dovede kod nje. Priča slabo prolazi. Zove šefa kampa da dođe. Sedimo i čekamo na suncu. Minuti sporo prolaze. Zujanje insekata počinje da narušava vespa. Stiže šef. Nasmejani italijan hvala bogu. Rekoh Bosancu i Novici ovde spremamo sigurno. Objasnim čoveku našu zamisao, on se češe po glavi. Kaže pođite za mnom. Dovede nas na plažu, i tu na ivici plaže, gde šumarak počinje, kaže ovde sve dobro postavite i pazite sa vatrom ! Ako ne daj bože se zapali šta – odmah samo bežite što dalje. I bon apetito ragaci. Pozvah ga da nam se pridruži, ali ne može jer ima obaveza u kampu. Bosanac ! Nema se šta čekati skupljaj drva. Novica skuplja kamenje. Pravimo začas mesto za roštilj, od Bosančevih kofera radni kuhinjski sto i magija počinje. Nemamo vremena niti uslova za bolji recept, ali i ovaj će u ovoj atmosferi biti odličan. Seckam sitno beli luk, peršun, i malo limunove kore stružem. Sve to u maslinovo ulje u priručnu posudu od aluminijuma, kupljenu za 1eur. Malo limunovog soka unutra obavezno. Bosiljak u ribu dodati. Malo, onako tek da se nađe, kao i malo nane u maslinovo ulje. Dok krene vatrica i dok napravim bar malo osnove za ćumur ribica će da spava u posudi. KTM transportuje ćumur. Saputnici su na 20metara od vode ali ne idu jer su zaduženi da prate razvoj situacije, da slučajno ne napravimo požar. Naš prijatelj šef kampa nas obiđe jednom, čisto da vidi treba li nam šta. Vide čovek da nismo o svemu mislili, nasmeja se i ode nekuda. U prodavnici smo našli žicu za roštiljanje u koju se riba ubaci i zatvori. Vrlo praktično. Može da posluži i za šnicle od sabljarke. Dok se poslednje drvce gasi i ostaje samo žar, ubacujem ribu i montiram je da visi između kamenja na žaru. Moraću u dve ture sve spremiti. Imam još jednu alu posudu za gotovu ribu i nju koristim da sačuvam sokove koje riba počinje ispuštati na žaru. Zvuk talasa, cvrčanje ribe na žaru, sunce u zenitu. Ko ima bolju kuhinju od ove ? Evo šef stiže i nosi bocu belog vina hladnog ! Nekoliko čaša plastičnih u drugoj ruci kao usputna neizbežna stvar za motocikliste putnike i budalaste kuvare na plaži. Flaša vina ima komercijalnu vrednost od nekoliko eura, ali flaša koju dobiješ na ovakvom mestu, i u ovakvim okolnostima nema cenu. I ukus je daljeko bolji. Gostoprimstvo na Siciliji doživljavamo na svakom koraku. Šef na žalost nema vremena da nam se pridruži i ode. Prva tura gotova ! Jedva stigoh fotkati ih dok su još bile na žaru, ove nemani od saputnike krenuše da usisavaju u sebe oradu. Vidim da je vrag odneo šalu i dohvatih pola orade. Sunce, more, ovaj miris slobode i tropskog rastinja, sve je se uvuklo u ovu ribu i ukusnija nam je od steka u Moskvi. Novici prepuštam na par minuta kuhinju, samo da malo ubacim u kljun. Sabljarku mi je ostavio malo duže na žaru i peršun mi je spaljen. Nema veze, očistićemo. Bosanac mljacka kao prase i istinski uživa. -Rođo...bolju ribu u životu nisam jeo -pa naravno kad ti sprema kuvar sa 2 Michelin zvezdice ! -što lažeš kad je ono Metzeler Tourance next -sa dve tourance zvezdice htedoh reći -jes dobra ova sabljarka, mogli smo se vratiti da uzmemo još -ne može danas. Moramo krenuti čeka nas čovek. -ko nas čeka rođo ?? -Arhimed. Pogledaše se moji saputnici belo i kažu ma pusti njega neka čeka hajdemo mi malo na kupanje. Ulazak u vodu na Siciliji je prosto buć što bi se reklo. Ne treba ti nikakva priprema. Jednostavno se prepustiš daru prirode i zaboraviš na sve. Kristalno čista voda, riba raznih koliko ti volja, lepo i na i pod vodom. Osećaj za vreme smo spakovali sa naočarima za sunce, ključevima od motora i svim ostalim na plažu. Uživamo u ovom danu i trenu kao da je poslednji. Da li se više smejemo od onog vina ili ove lepote, ili prosto što i dalje trošimo mladost nije ni bitno. Plaža je pusta maltene, levo i desno gde pogled dopire možda svega desetak ljudi. Ležim na pesku i nešto razmišljam, imamo vremena dovoljno, mogli smo sesti na turistički bus napraviti krug po Katanji pa tek onda krenuti dalje. Šta god da sam ih pitao posle ovog ručka i ove lepote, odgovor bi bio da. Bus klacka polako ulicama Katanje, italijan na mikrofon priča kao navijen i svaku desetu reč hvatam i neku celinu nakaradnu sklapam pa kao prevodim saputnicima. Divimo se arhitekturi. Cela Sicilija je kao jedan muzej na otvorenom. Gde grad dodiruje more, tu su kameni bedemi crne boje. Svaki kamen je crn. Hefest kad se probudio jednom prilikom i bio prilično nervozan, utrobu Etne je prosuo po Siciliji. Zato je ovde kamenje crne boje. U umetnosti crna boja izražava smrt i žaljenje. U starom Egiptu crna je označavala život i rođenje. A gle čuda ovde crna boja stoji u izvoru života, i ima funkciju kontrasta, zaštite i masivnog ukrasa. Nije se čovek pobrinuo za ovaj sklad, neko bi rekao i nesklad. Da li se pobrinuo Hefest ili priroda nije ni bitno. Svakim trenom mi smo sve ubeđeniji da smo u raju. Crna je boja raja. Definitivno. U baru Presidente Ulicama Katanje Riblja pijaca Ručak kod Džejmija Spoj prirode i čoveka

Ali oba Trejsera nisu uopste ADV klasa nego turing. Imao sam Trejser 700. Mali i za vozača a kamoli za suvozača. Sve ostalo je super. Druga stvar-cena novog trejsera 900 opremljenog je blizu cene novog GS-a klot, ili opremljene Afrike, opremljenog Stroma 1000.

Nekome je motocikl prevozno sredstvo vikendom, a nekome je način života. To su bitne razlike. Dešava mi se leti da kola ne upalim po mesec dana. Prosto sve obavim na motoru. I službeno i privatno

Jedna novijeg datuma

Sa tom kilometražom BMW nije star. Ostavi 500eur na stranu za ne daj bože servis. Ostalu lovu u džep, zavrti globus, ubodi prstom i gas.

Pobegnem od pandemije u kucanje teksta ! A kad ovo prođe - dolećem na one lignje što si pominjao, ili ćeš ti na moju stranu pa da odmoriš malo od mornarskog života

Ne budi Hefesta Polako i sigurno sunce krči svoj put kroz starinske roletne kamene kuće u predgrađu Taormine. Dopiru zvuci iz kuhinje pomešani za cvrkutom ptica iz dvorišta. Brzo se oblačim i kompletiram da strčim dole i ne dozvolim satu da mi ukrade ove magične trenutke jutra na Siciliji. Jer svaki tren je ovde poseban. Sto sakriven u krošnji limuna, sa svežim kolačima, i espreso koji upravo dolazi na sto, uz srdačno dobro jutro domaćina. Zahvalih se, progovorismo koju reč i odlučismo da presečemo ovaj trenutak jednom grapom iz njihovog podruma, pa da se onda vratim u stvarnost i nastavim gledati u jutro i horizont. Njihova grapa (loza) je malo blaža od Crnogorske, i punijeg je ukusa, više se oseća voće. I jedna i druga jednako ulepšaju jutro i pripreme želudac za doručak. Dvorište je jedan vrt, fino uređen, stabla limuna, cveće, i nekakvo crno čudno kamenje po obodu. Moji saputnici se pojaviše, popismo i pojedosmo sve što je bilo pred nama i odosmo u Taorminu. Komplet spakovani, obučeni lagano kao pravi turisti, parkiramo se u Taormini i krenusmo u infiltraciju. Šetnja će započeti još jednom kafom. Bosanac negoduje jer već smo jednu popili. On broji i ne vidi čemu uvećanje količine na 2 komada. Šta ću kad lepo zamirisa. Iako smo već nešto pojeli, moramo probati granitu. Moji saputnici uzimaju što i ja, granitu od limuna. U kombinaciji sa toplom krofnom ona je super. Jedan lagani osvežavajući obrok, ali nedovoljan za balkance navikle na pola hleba i pola kilograma svega uz to. Na obroncima planine Monte Tauro nikao je ovaj živopisni gradić, i po istoj planini dobio ime. Taormina. Istorija grada seže čak 392 godine p.n.e. kada se kaže da su se tu naselili grčki kolonisti iz Naksosa. Padala i ponovo se podizala Taormina kroz vekove i u 19 veku postala poznato turističko mesto, zahvaljujući bujnoj tropskoj vegetaciji i čistom plavom i toplom moru. Šetamo korzom Umberto i kreće da nas hvata i opija ritam ulične muzike. Mislim da je to bio deo melodije iz filma Kum. Inače tako opuštajuća muzika da mi i dan danas stoji postavljena kao rington na telefonu. Izađosmo na jednu terasu sa koje puca pogleda ka moru, ka beskrajnom plavetnilu, ka horizontu tamo negde. Doći ćemo i tamo, samo polako. Odosmo prvo da vidimo Teatro Greco. To je Grčki amfiteatar ali izgradili su ga rimljani, pa je onda valjda Rimski ? Oni ga zovu Grčki ? Mi ćemo ga zvati Bosančev teatar ! Da se ovi ne posvađaju. 109 metara u prečniku, i dalje očuvan do te mere da se ovde odigravaju predstave i koncerti pod vedrim nebom. Turista sve više a temperatura raste. Pravo vreme da se ode na plažu Đardini Naksos. Đardini – u prevodu voćnjak limuna. Rajska plaža sa kristalno čistom i toplom vodom ! Okupasmo se nabrzaka, škljocasmo malo telefonima i spakovasmo se dalje za polazak. Naš plan je da se malo ozbiljnije obučemo i odemo na Etnu, a zatim pravac Katanja. Želimo da se penjemo severnim putem-usponom ka Etni a da se spustimo južnim i odemo u pravcu Katanje. Sporo se krećemo uličicama Taormine pretrpanim turistima i lokalcima koji prodaju voće i povrće. Mi sa koferima samo gledamo gde ćemo se iskipovati. Nije uopše pitanje da li ćemo, nego kada će nam se to desiti. Ovde su najšira kola Fiat Panda ! Nisam ni znao da su ta kola tako luda i da tako dobro idu dok nisam došao na Siciliju. Izvukosmo se na jedvite jade na regional i skrenusmo ka Etni. Kad prođosmo naselja ukaza se put na kom bi trebala da stoji tabla ONLY FOR MOTORCYCLIST. Put koji je savršenstvo i blagodet za svakog motociklistu ovog sveta. Ne znam šta bih mogao kuditi. Jer sve je savršeno. Asfalt, nagib, krivine, preglednost, bezbednost. Zaboravih da su mi diskovi malo krivi i spustih u nižu i pun gas. KTM se prope i polete kao besan. Saputnici moji videše da je trka puštena i krenuše i oni. Tourance Next drži kao lepkom da je mazana ! U krivinu legoh ko u krevet, struže nešto, neka struže, gas ! Ovo se jednom vozi ! Duga desna brza, Bosanac u repu, zavrći, malo pravca, duga leva brza, i tako bez kraja ! U jednoj ćoškari na zavrtanje gasa malo pomeri guzicu KTM ali ništa pun gas se drži i nema popuštanja ! Ako me Bošnjo sad stigne i opegla na glavu će mi se popeti ! Novica je Bosancu ušao u kofer i samo gledam kad će iskočiti i obojicu nas opeglati u prvom trenutku popuštanja gasa. Opasno je ! U nekom trenu mi prođe kroz glavu. Opasno jel ? Opasno je bilo i na brodu, mogli smo proći ko titanik. Drži gas i udri ! Maslinjaci i pusta polja okupana suncem su jedini svedoci trke Moto ADV GP KTM protiv ostatka ! Moja kočenja su kratka i snažna, tako motor ne stigne da zadrma prednji kraj, a i KTM ima izrazito motorno kočenje i to mi je dosta ! Pejzaž se menja, postaje crn, gas se ne pušta i dalje. Saobraćaj je redak. Ako bude policije negde, mi ćemo biti u dnevniku. Ako ovako nastavimo još dugo, opet nekom dnevnik sleduje. Sreća pa dođosmo na vrh ! Bosanac naleće sa BMWom urla mašina, vičem gasi Bosanac ! Eto i Novice... -Što da gasim ! ? -Probudićeš ga ! -Koga ?! -Hefesta ! -Ko je to rođo ?! -Sad ću ti polako ispričati... U Grčkoj mitologiji živeli su bogovi Zevs (vrhovni bog) i Hera (boginja i zaštitnica žena i braka). Imali su sina jedinca po imenu Hefest. Hefest se jednom prilikom umešao u svađu roditelja. Zevs u svom gnevu, sa Olimpa baca Hefesta na zemlju i on pada i ostaje hrom na jednu nogu. Predanje kaže da je pao na vulkansko ostrvo Lemno. Hefest je dobio svoja zaduženja, te je bio bog zadužen za zanate. Napravio je dvorove od bronze, skiptar Zevsu, lukove Apolonu i Artemidi, pravio je nakit Afroditi. Ilijada kaže da je skovao novo oružje Ahilu. Napravio je od zemlje prvu ženu Pandoru. Po Zevsovom naređenju je prikovao Prometeja za stenu. Oženio se Afroditom boginjom ljubavi. Na Atinskoj Agori nalazi se Hefestov hram, stariji i bolje sačuvan od Partenona. Legenda kaže da kad je umro, Hefest je zaspao duboko u Etni, i kada se probudi dolazi do erupcije vulkana. -Ugasio. Preguraću ga bar 500m pa onda paliti kad krenemo. U tišini siđosmo sa motora i prvo uzesmo kamenje u ruke. Svuda oko nas je kamenje crne boje. Etna je najviši vulkan u Evropi i aktivan je. Eruptira povremeno i pomalo. Velikih erupcija je bilo, naročito ona u 17 veku kada se Etna raspukla i kad je izašlo preko milion tona lave. Lava se razlila i oblikovala krajolik, otišla daleko od mesta erupcije i napravila neverovatne pejzaže na ostrvu. Dok mi stojimo ovde na parkingu, ponegde izbija dim iz zemlje i ne znamo da li Hefest diše ili je rešio da se probudi da uzme štogod iz frižidera ili samo na piš pauzu kreće. Odavde se do samog vrha ide peške ili žičarom koju mi ne videsmo. Nismo se mnogo ovde zadržavali, jer šta znamo šta Hefest radi, da ne bi bili spaljeni mi i motori, okrenusmo ka Katanji i opet pun gas u spuštanje ! Raj motociklistički koji koristimo i ne mislimo uopšte na bezbednost. Jer živi se jednom, i ko zna kad će nas Hefest opet zvati u goste. Za nepunih sat dolećemo u Katanju. Dolećemo jer ovo što smo mi vozili je letenje nije vožnja. Uzane uličice deluju kao da ih je gradski arhitekta crtao pijan. Savijaju pod 90 i pod 180 stepeni, prolazimo motorima između postavljenih stolova i stolica, kvarimo ljudima gutljaj vina, ali to je ovde normalno. U jednom momentu u tom saobraćaju nestaju mi iz retrovizora saputnici. Zaustavljam se i nadam da će naići. Do mene dotrčavaju klinci koji se dive motociklu i pozdravljamo se jer mi smo najbolji drugari. Objašnjavam im da sam izgubio još dvojicu blesana i da mi pomognu da ih sakupim. Oni su ovde ipak pravi noćni kapetani i poznavaoci svake staze i bogaze u Katanji. Si si senjore ! Bosim nogicama podigoše prašinu sa kaldrme i nestadoše. Taman sam skinuo kacigu i otkopčao jaknu, čujem dečije tabananje i boksera. Evo ih ! Za 5 minuta Capo di Capi, Capetano di Notte, nađe moje saputnike. Nagrađujem ih osmehom, rukovanjem i sjaj njihovih očiju mi napuni baterije do kraja u momentu. Dodajem i koji evrić da te sjajne oči ne budu gladne, i da ispune neku svoju želju. Pozdravljam se sa mojim drugarima i odosmo dalje. Ne gledam ulicu ispred sebe, gledam u rukice u retrovizoru koje mašu neznancima. Pomoću bukinga iz drugog pokušaja se smeštamo u centar, vrlo povoljno i motore ostavljamo u dvorište pod ključ. Napolju u blizini se čuje svirka, brzinski se tuširamo, pakujemo i odlazimo u noć Katanje. Devojka verovatno meleskinja, peva neku italijansku pesmu i njiše se u ritmu muzike. Atmosfera koja te potpuno uzme i ne pusti cele noći. Oko nas više ne postoji arhitektura, nema ni zgrada, ni saobraćaja, ničega nema. Oko nas su samo osmesi u noći i igra svetla koja se dešava po vinskim čašama. Prepušteni ritmu i vinu okrenusmo priču. Setismo se naših starih avantura, Afrike, Rusije, Baltika, Kefalonije. Potaknuti vinom krenusmo u nova maštanja i crtanje nekih novih ciljeva. Ni ne sanjajući da sledeće godine nećemo u istoj postavci voziti. Tako slični a tako u stvari različiti. Dolazak u sobu nije prijao mom telefonu. Ugasi se iako je baterija bila puna. Pokušaj uključenja propada. Note 4 samsung se upokojio ! Star svega par meseci. Posle nekoliko godina korišćenja jabuke, ja izdam voćni tabor i uzmem Note. Umro i to ti je. Haos ! Mnogo posla obavljam telefonom, fotografišem i snimam, poslednje što mi treba je da mi umre na putovanju i da se moram s njim baviti ! Ovo uzrokuje promenu planova ! Ujutru moram prvo ići u Samsung servis da vidim ima li šanse da ožive ovaj Šaub Lorenc nakaradni, a ako to ne uspe da idem u neki tržni centar da kupim opet jabuku. Neplanirani trošak koji menja tok puta ! Kakva glupost može postati noćna mora, neverovatno. Ulazak u Savoku Bar Viteli kafica kolači i granita Taormina Teatro Greco Giardini Naxos Vulkan Etna

Drago mi je da je tako drugar. Upravo pišem dalje pa objavljujem. Cilj svakog putopisa je da "proguta" još nekog čitaoca i odvede ga da svojim očima vidi i svojim čulima sve to doživi. Sicilija je za mene raj na zemlji, ukrašen crnom bojom. Sva ostala putovanja su samo bledi obrisi ove lepote

Na tom linku su cene. mislim 290eur. Provereno dobro čovek radi.

e nisam znao da rade i u ZG. Super !

Pazi kad sam se hteo kladiti da će na BMW-u pući kardan u Mongoliji ! Ali prođe prokletinja bez greške ! Posle Mongolije stavio sam tačku na nedođije. Moja putovanja će ići tamo gde je asfalta. Eventualno neki laki offroad koji može i sa GSXR-om da se pređe. Imao sam Scotooiler na svakom motoru, ali prosto mi je svanulo od kako ne moram da prckam felnu, diznu za ulje da čistim, da lanac i lančanike menjam, da dotežem... ali ne kažem da neću to ponovo raditi. Ko zna....

Zaboravismo Triumph, koji se uopšte ne šali. Kad bi platili dizajnera dobrog bilo bi tu mesa za razgovor

U skladu sa naslovom teme napisah zašto je GS tu gde jeste. I u skladu sa temom napisah iz perspektive prosečnog evropskog kupca viđenje stvari, i iz moje lične perspektive. Tvoj motor dodje u turing klasu ne u adv. Nema potrebe da se bilo ko duri, ljuti itd... rekoh realno što jeste i kako jeste. Svi motori današnjice su daleko od idealnog i savršenog proizvoda, ali s obzirom da ga kući teško sami možemo proizvesti a da bude lepši i bolji, moramo se zadovoljiti ponudom. @kepo Afrika mi je preleeepa, ali ja ne nadjoh da stara (do ove sad zadnje) ima tempomat ? i nema tubeless. A ova nova ogromnaaa. Kardan preferiram jer moj offroad ti je skreni kad baš moraš s puta. Felna mi uvek čista, ne moram se mastiti i odmašćivati. To vremena što imam za motor, želim na motoru i da maksimalno iskoristim Ne znam zašto sam imao u glavi da ti vozaš afriku ?

Teneraši... da vam toplo preporučim otključavanje motornog kompjutera. OFF-THE-ROAD | ECU Umprogrammierung Yamaha XT1200Z Super Tenere | Zubehör für Reisemotorräder WWW.OFF-THE-ROAD.DE ECU Umprogrammierung Yamaha XT1200Z Super Tenere - FRÜHLINGSANGEBOT -- 25% Rabatt -- statt 386.- € nur noch 289 Uradili smo ovo prijatelju na Teneri. Motor je prodisao kako treba ! Potrošnja za litru dole, motor ima osetno više snage i linearnije raspoređuje snagu, naročito u niskim obrtajima. Yamaha da bi se prilagodila EU standardima je uštrojila taj agregat, da bi dobili EU normu. Otključavanjem dobijate pravi rad agregata. Baš velika i osetna razlika. Pošaljete švabi DHLom komp, on uradi i vrati. Pozzz

Pišem upravo - simultano Siciliju i Mongoliju, da poklonim što više za praznike Vaistinu voskrese i sve najbolje svima

pa to ti pričam ako hoću u mongoliju-ja odoh i na metli ! ako neću...e onda ću da zakeram Zdravo bio i vozio

@Gajo Sevojno @mickeyZ Daj recite mi šta vozite da pokušam nekako zbog toga da vas zamrzim ? Koji god motor da vozim - isto se uredno svim motociklistima javim u saobracaju, pomognem gde treba, vodim na kafu kad god mi se ukaže čast. Nadam se da vi ne pripadate onoj sorti koja se svim bemvejašima na putu ne javlja, uprkos tome sto ih oni pozdravljaju. Kao što gore napisah - VOZITE SE, čime vam volja. @kepo znam što nema tubeless, smatram to idiotizmom (od strane HondeI jer mnogo ima ljudi koji bi kupili taj motor i vozili po asfaltu ili vozili neki laki off. Africi tako malo treba pa da bude dostojan takmac GS-u. Muka je što to Honda ne vidi i ne konta. Smatraju Crosturera za motor koji je u klasi gde i GS. Motor na kom koferi imaju rajsferslus. Motor koji je pretežak i čiji agregat NIJE POUZDAN. Gedzeti i zaokružen proizvod su ono što prodaje GS lepo si rekao. Nova Afrika - napravljena samo za ljude od 2m. Ja npr mogu samo da je sanjam. Ne mogu da se popnem ! (znači od tržišnog kolača ljudi sebi odmah odbiju 40% na nas niske), motor je lepši od ljubavi, ali avaj... ne videh tempomat, bez kog neću da razgovaram, neću ni bez kviksiftera da pričam, lanac bih oprostio ako je ostalo na mestu, ali nije. Pored želje i volje za drugim motorom, kad sve stavimo na tas, ostade BMW kao tata u klasi. Ovo svo pisanije ne znači da ja tebi sad solim pamet da batalis Afriku-naprotiv, meni je zadovoljstvo da je koristis i ti i npr Mato, vi vozite off i za vas je to ultimativna sprava. Za široke narodne mase nije ta sprava (na žalost Honde). Kad se priča o motociklima i kvarovima-pune uši BMW BMW... oni prodali 300000komada pokvarilo se 30 i katastrofa. Honda prodala 30 Crosturera od toga na 5 odapeli agregati, o tome se ne priča jer ne znamo za njih. Ne pričamo ni o moja dva stroma 1000, na oba sam radio kvačilo. A oba su bila na 20000km pređenih, novi motori. Ne pričamo ni o Yamalube ulju koje Tenera proguta na putu, ne pričamo ni o njenim pumpama za gorivo (prodali 20 komada, na 20 riknule 2). Ne pričamo ni o Honda DCT menjaču i mukama sa prvim generacijama (konkretno na Xadv skuteru problema mila majko). Nije da mi sad ne pričamo o tome jer ne želimo-nego prosto MALA JE KOLIČINA prodatih motocikala. I mali je broj ljudi koji će iskreno i otvoreno da pričaju. Evo da mrziteljima BMWa ulepšam dan i napišem spisak ulupanih para u BMW R1200GSA 2014god prešao do sada oko 60000. 1x RDC senzor u zadnjem točku (170eur OEM) 1x set semeringa i prašinara prednje viljuške (27eur OEM) 0x agregat redovni servisi, ulje filteri pločice... na svakih 20000km spušten diff, pregledana guma kardana i podmazan sklop. 1x skinuta tela za ubrizgavanje i očišćena Nije Đekna umrla a kada će ne znamo

Naša stvar Nekoliko kapi mleka na espresu kreira makijato, sunce se prosu po regiji Apulja i stvori idealnu podlogu za našu avanturu. Ovo je prvi dan vožnje po Italiji I čime ga započeti ? Da li kafom ? Picom ? Tiramisu za doručak ? Slatke muke ! Iskrcavamo se brzo na tlo Italije i krećemo u našem pravcu, pa ćemo već negde stati tu u gradu, kafenisati, pojesti nešto I nastaviti. Izvežbano uho i nos putnika odmah se prepusti Italiji. Miris kafe ujutru ulicama Barija, buka, njihovo brbljanje, I smeh. Ambijent koji putnika hrani energijom, voljom i željom da se vozi kroz Italiju i da putovanje ne prestane. Opor miris nepočišćenog đubreta se zaboravi. Pica serviramo na kofere, jedemo brzinski i kao Italijani glasno pričamo smejemo se I prepuštamo u potpunosti avanturi. Kafica je na metar odatle, na šanku bonđorno i makijato zajedno. Nismo ni zagazili na Sicilijansko tlo a nama je već odlično. Put ka Vili San Đovani prilično dosadan. Sunce peče ne šali se. Gorivo skupo. Moj motor ludi. Na kočenju igra prednji kraj užasno. Diskovi krivi definitivno. Ćutim. Gde da kažem nešto da me unište od zezanja. Na visokoj temeperaturi moje sedište radi kao grejna ploča na šporetu. Bar da sam sa ovom nakaradom krenuo na Nordkapp. Još jedna pauza za kaficu i već oko 3 sata popodne stižemo na trajekt. Rutinski se ukrcavamo, vezujemo motore i prepuštamo se iščekivanju. Da konačno stanemo na tlo avanture I prepustimo joj se. Plan postoji ali samo okvirni. Kretaćemo se u pravcu istoka, tačnije obilazimo ostrvo u smeru kazaljke na satu. Tačan plan će da se rađa u kretanju. Ima da spavamo na jaknama na sred plaže ako treba. Mesina je lučki grad, treći po veličini na Siciliji. Ne, nije poznat po nekoj poslastici niti po operi. Poznat je po čestim zemljotresima. Najrazorniji zemljotres u Evropi u 20 veku se ovde dogodio 1908 godine. Mesina je bila potpuno razorena. Podizala se dugo iz pepela da bi nas putnike namernike dočekala. Seizmički nestabilno tlo bi moglo opet poludeti zbog Novice i mene. Mi još nismo ručali kao ljudi. Kroasani sa pumpe se ne računaju. Seizmičku stabilnost održava Bosanac koji ne mora do sutra ništa da jede. Izvlačimo se iz Mesine i gledamo da nekoga ne dokačimo koferima. Sve više se osećamo kao slon u staklarskoj radnji. Ovde ne postoji vozilo koje je čitavo i neogrebano. Skuteri lete oko nas, pretiču, sa leve i desne strane ! Krećemo se 40 na sat a imam utisak kao da smo u roler kosteru, čekam momenat kad ćemo iz njega izleteti I molim boga da se meko prizemljimo, I ne daj bože uzemljimo. Glava mi odlete levo za nosem, nos za fokačerijom ! A kakav je to miris ! Nema stajanja sad do Savoke, zaboravi njuh i taj miris sveže fokače. Kako smo skrenuli sa glavnog puta I krenuli ka Savoki, pejzaž se poče drugačije slikati. Nestadoše tekovine tehnološkog napretka. Nisu više bandere I kablovi u prvom planu. Ovo je pejzaž koji je sazdan od kamena, drveta I zemlje. Ukrašen drvećem i procvetalim oleanderom. Limun u svom nastajanju dodaje dozu svetlo zelene boje koja rafinirano estetiku dovede na ivicu mistike. Ko bi rekao da se istorija I postanak mafije krije iza kiselog ploda ? Neumoljivo podgreva situaciju i daje život pejzažu sunce koje se ovde ne štedi. Koji bi to putnik svratio u Pariz i u Luvru prošao kraj Mona Lize, remek dela renesanse a da ga ne osmotri ? Tako i mi stadosmo da ovo delo realizma preotičimo u oči i objektiv foto aparata. Motocikl je na ovakvim putovanjima jedan veliki lopov. Lopov s kojim se treba znati boriti i koga treba često krotiti. Jer ako se njemu prepustiš skroz, oko ti uvežbano vreba repere za prolazak kroz krivinu a prestaje da lovi lepote ovoga sveta, i ukrade mnogo pejzaža. Mi tu negde balansiramo i jurimo optimum. Kamenom ulicom Via Pineta ulazimo u selo. Kao da ulazimo u prošlost. Taj osećaj nas prati i drži. Tišina oko nas. Poneki insekt odsvira svoje u letu i to je sve od zvukova. Stari zvonik kao najviši pazi da neko ne pokvari ovu lepotu. Motore ostavljamo kraj njega i polako ka baru Viteli. Prekriven vinovom lozom i dalje izgleda baš onako kao u sceni iz Kuma. Majkl Korleone je ovde upoznao svoju ljubav Apoloniju. Mi upoznasmo birra Moretti i zaljubismo se. Svako je ovde neku ljubav upoznao koliko vidim. Fransis Ford Kopola se ovde osvežavao isključivo granitom od limuna. Znači zaljubio se u nju. Inače tradicionalni Sicilijanski doručak je granita. Drobljeni led i voće, u Kopolinom slučaju limun, i topla krofna specifičnog oblika. Za normalnog italijana i sicilijanca to je super doručak. Nama je to kao preddoručak. Fino ali slabašno i tanko. Nije dovoljno ni bosancu. Na zidovima u baru je mnoštvo fotografija sa Al Paćinom, Kopolom i ostalim filmadžijama. Deluje mi kao da je Savoka samo tada bila živa i aktivna, i da je posle filma ponovo se umirila i vratila u Sicilijansko „pjano, pjano“. Pozdravismo se sa Kopolom i Kumom, te pjano pjano niz kameni pločnik napustismo Savoku i odosmo u pravcu Taormine, tačnije na kraj, tu pored plaže San Marko smo našli fin i povoljan smeštaj. Ali prvo da se nešto pojede. Glad nas opominje kao dosadni alarm za posao. Niko ne gleda na sat. Sunce nestaje na horizontu i pušta veče da nas odvede na obalu Jonskog mora u piceriju malo veću od Bosančevog motora. Svega četiri stola, nekoliko boca vina i miris sira. Sedimo na svega nekoliko koraka od vode. Večernja svežina nas je primorala da potražimo neki duks i malo se ogrnemo. Udavismo naš premor u boci Sicilijanske istorije. Arapi, Grci, Feničani i Italijani su se vekovima ovde borili za prevlast. Iako su moderniji način proizvodnje vina na ove prostore doneli Grci, ostaje zapisano da su se ovde vina spravljala čak 4000 godina pre n.e. Umerene padavine, suva i topla klima su pogodovale za vinogradarstvo. Nema plesni u tim uslovima. Nero d' Avola najrasprostranjenija sorta na Siciliji našla se u našoj boci. Odagna naš umor i razgali nas za još malo priče. Gledajući oko sebe čovek shvata da nema nigde na svetu ljudi siromašnijih u novcu a bogatijih u osmehu i sreći. Kako baš ovde u ovoj idili je nastala mafija ? Gledajući na kartu vidimo da je Sicilija najveće ostrvo u sredozemlju i stoji kao spona između Afrike i Evrope. I otkad postoji brod, postoje i osvajači. Svi redom su ovde dolazili i osvajali. Neko uspešno neko ne. Ko god da je bio gazda, uvek je upravljao iz daljine. Vladali su i Normani. Španci, Arapi, Burboni... Osvajači su dolazili i odlazili a Sicilijansko društvo je bilo i biće zatvoreno, tradiconalno, nepoverljivo, i nesklono nekim novim uticajima. Takvo samo po sebi je gledalo da svoje probleme rešava samostalno i bez zakona, suda i državnog aparata. Porodica i čast su bile (i ostale) dve najvažnije poluge života na ostrvu. Na Siciliji se uzgajao limun. Kultura teška za uzgajanje, i ekstremno laka za uništavanje. Pored limuna bilo je tu i stoke u uzgoju. Ko je radio, nekako je i uspevao da zaradi neku paru prodajom limuna. Limun su brodovi vukli u Evropu. Ko nije želeo da radi, shvatio je da je lakše zapaliti plantažu limuna. Tako se rodila ucena i reket. Plati ti meni malo i neće ti izgoreti plantaža. Ili plati malo i tvoje krave neće nestati. Godine 1856 obraćajući se vladi u Rimu, prefekt Palerma prvi put upotrebljava reč „mafija“ te oslovljava sicilijansku kriminalnu organizaciju. Svaki pokušaj rešavanja problema na ostrvu samo je izazivao veće probleme i krizu. Jer i oni koje uhapse su znali šta je „omerta“ (porodični kodeks ćutanja) i ćutali su. Od 1898 do 1900 godine tadašnja policija je identifikovala oko 670 članova „Cosa Nostre“ (naša stvar) grupisanih u 8 klanova. Biznis više nije bio limun i stoka. Cosa Nostra je se uvukla dublje u pore društva, nadzirala je i šverc kafe i prodaju sladoleda. Bila je jedna vlast (teorijska) u smislu državnog aparata i vlast koja je u realnosti funkcionisala, a to je naša stvar ! Rešavalo se u krugu „porodice“. Kada na primer devojka ostane trudna, a momak bi da se i dalje zeza i da se ne ženi njome, mafijaški capo bi se zamolio da pomogne i to reši. Ako on kaže ženidba to je to. Ili momak postane hrana za ribe. Ono što capo odluči – tome se nije imalo šta pridikovati. Krajem 19 veka, obilazeći Siciliju dva političara zaključuju da je ona u stvari „industrija nasilja“ i slikovito je opisuju. "Kada kap ulja padne na mramornu površinu ona ostane nepromijenjena i lako se može obrisati. Ali ako padne na komad papira počinje se upijati i širiti i postaje jedno s materijalom na koji je pala i nerazdvojiva je od njega." Leopoldo Franchetti.

hm... Punjač za komunikaciju je najbitniji. Bez njega nema muzike ! Bez muzike sam kao lud

U zadnjih 20 godina mnogo toga se promenilo. Došlo je do redefinisanja potreba, proizvoda, kao i do redefinisanja tržišta. Posledica svega toga u moto svetu je prvo mesto koje drži BMW i držaće ga dokle god Japan bude bio u Japanu, i dokle god Ducati potpuno ne stane na noge i dobije reputaciju dostojnu stroja. Pre se imalo više vremena za vožnju i manje para. Tehnološki motocikli su bili u formi ram, agregat i gume. Od dodatne opreme torba i kaiš da vežeš. I to je bilo super ! Za to vreme super ! Pa polako ode karburator u zaborav. Stigoše koferi. Sa koferima i klasa - koferaši. Pa su počeli da se osvetljavaju koferi. Pa je počeo motor i da svira. Švabo je prosto SLUŠAO konstantno i unapređivao ionako dobar proizvod. Pa dodao i ABS, dodao i kombinovano kočenje, gledao na svaki način da poveća komfor u vožnji, da poboljša ciklistiku, da smanji potrošnju itd itd... Japanci tradicionalno davali minimum komfora, maksimum kvaliteta. I svi oni koji su se kleli u Honde Yamahe Suzukije, a psovali BMW, osvanuše jedno jutro u saznanju da su se debelo zajebali. Probaše nemačku nakaradu i staviše tačku. Ono što muči japance je TVRDOGLAVOST. Suziki godinama ne ume ili neće da napravi kvačilo kako treba. Honda izbaci novu Afriku ali gume nisu tubeless. Stani i plači ako se probuši na putu. Novodefinisani motociklista je u stvari jedan evropljanin sa dozvolom u džepu, lovom na računu, koji traži malo zabave i avanture... I ČITA OVO ŠTO MI PIŠEMO kao i članovi ADVrajdersa i vidi da tamo neko prcka pa radi konverziju felni na Africi da bi se vozio, pa gleda na oglasima navigaciju koju bi trebao na japanca da doda, pa nije siguran jel to kompatibilno, pa pročita kako tamo neko traži i nosače kofera, pa vidi da nova super tenera 1200 troši boga oca a ide loše, ali to nije muka jer ima tamo neko ko otključa i čipuje komp i bude super... I prosto čoveku dopizdi i ode i KUPI KOMPLETAN PROIZVOD. Sedne na njega s priveskom u džepu i šarafa po gasu ! Sipa gorivo i gas ! Shvatite da je samo BMW zaokružio priču i kompletirao proizvod ! Samo iz BMW salona možeš da izvezeš motor i kreneš gde ti volja. Za ostalo ćeš ipak morati da malo šarafaš. Daleko od toga da je BMW savršen jedan proizvod - ima i on svojih boljki. Ali kada se sve sabere i oduzme, on ostane kao najveći plus. Kako ostali shvataju tržište i kako se glupiraju - mislim da će BMW biti na tronu još duuuugoooo dugoooo.