Kolega, poslao sam ti poruku da ne spamujemo forum.

Ukratko: Kada registruješ firmu u Bugarskoj, da bi na ime te firme tražio dozvolu za boravak, moraš ili da investiraš minimum 300.000 Evra ili da imaš barem 10 zaposlenih u toj firmi. Bez toga ne možeš da dobiješ boravak. Ako to ispuniš i dobiješ dozvolu za boravak, uz nju možeš po Srbiji da voziš kola ili motor registrovane u Bugarskoj ali samo do 3 ili 6 meseci (ne znam sigurno), inače ćeš biti u carinskom prekršaju u Srbiji. Kada dobiješ BG boravak, posle godinu dana treba da zameniš srpsku vozačku dozvolu za bugarsku. Problem je što ti za to treba dokaz da imaš minimum završeno osnovno obrazovanje… a srpska diploma o.š., pošto nije iz EU, treba da se nostrifikuje (2-3 meseca). Inače, u ovom slučaju se ne dobija lična karta već dozvola za privremeni ili stalni boravak (vizualno sličan dokument kao lična karta). Ona važi samo uz srpski pasoš. Ličnu kartu dobija samo onaj ko ima BG državljanstvo. izvan ovoga, na linku imaš nabrojane druge moguće načine za dobijanje boravka: https://pravatami.bg/11004

Živim u Sofiji ali, verovao ili ne, nikada nisam išao na Ilijance. To je bio buvljak sa tezgama a, koliko znam, sada su prodavnice. Proverio sam na sajtu... http://ilianci.com/media/static/logo_large.png Илиянци WWW.ILIANCI.COM Ilianci ... i sigurno nema radnje specijalizovane za moto opremu. Možda ako neko nešto slučajno donese.

Za one koje interesuje prostor za noge, evo kako izgleda čovek (ja) od 100kg i 182cm na ovom motoru. Do sada nisam osetio manjak prostora ali ne znam kako bi bilo kod viših od mene ili za dužu turu. Stopala mogu komotno da postavim i napred ali je to daleko od ispravljenih noge kao na čoperu. Inače, ADV 350 sam kupio da imam motor u Srbiji kada dolazim kolima. Pančevo-Beograd i bliža okolina, parking, lako manevrisanje... Motor sam poručio bez prethodne probe jer mi se učinio lepšim od konkurencije, pa šta bude (Forza i XMAX su bili u razmatranju). U poslednjem trenutku sam zamenio srebrni za bordo i nisam zažalio. Meni jako lepa mašina. Evo par utisaka posle prvih 200-300 pređenih kilometara… Moje viđenje treba uzeti sa rezervom jer mi je osnovni motor već 13 godina BMW GSA (100ks više od ove Honde). Posle Burgmana 650 koga sam nekada davno imao, nisam vozio drugi maxi skuter pa ne mogu Hondu da uporedim sa ostalima. Kad sam neposredno posle ture od 10 sati na GSA-u seo na Hondu, trebalo mi je vremena da se naviknem. Zaštita od vetra: Vizir je zaista mali, duva ali ništa strašno s obzirom na brzinu kojom se vozi. Očekivao sam da će se više osećati strujanje vazduha pa sam prijatno iznenađen. Biće problem da naprave vizualno dobar a veći aftermarket vizir zbog širine kormana. Na nekim FB grupama su komentarisali Givi vizir koji, kada se stavi u najvišu ili najnižu poziciju, ne sećam se, sprečava maksimalno okretanje kormana. Oseća se vetar na potkolenici jer je prednji deo tu sužen. Kišu nisam imao pa ne znam kako motor nju odrađuje. Vožnja: Pristojno ide i ne osećam da mi za gradsku vožnju i relaciju PA-BG treba više. Stabilan je kada se obori kod skretanja. Maksimalno ide do 140 km/h po njegovom brojčaniku. Za sada mi je frka da pretičem auto koji po regionalnom putu ide 110km/h jer mi nedostaje snage. Neplanirano, vozio sam ga oko 1km po makadamu od oštrog kamenja i peska. Ne znam kako bi bilo sa drugim maxi skuterima ali plombe su mi otpale. Pozitivno: nije proklizio ni kada su me pojurili kučići pa sam malo (dosta) ubrzao. Posle ozbiljnog truckanja, ADV 350 je ostao u komadu. Drugim rečima, da, može i po lošijem putu ali za to su daleko bolji drugi motori. Prtljag: Uzeo sam originalni kofer jer mi se sviđa opcija otvaranja bez ključa. Kofer se predlaže samo u srebrnoj boji. Ispod sedišta ima dosta prostora. Staje Shoei kaciga (XL) ali treba da se stisne da bi se zatvorilo sedište. U zadnjem koferu sve staje bez problema. Elektronika: Nisam se mnogo igrao s obzirom da TFT trenutno ne podržava iPhone. Dakle, androidaši, dajte utiske. TFT na BMW-u je katastrofa što se tiče povezivanja ali fenomenalan kada je reč o vidljivosti. Na Hondi, ekran nije toliko dobar ali je sasvim pristojno pregledan i danju i noću. To bi bilo to za sada. Sve u svemu, jako zabavan i lep maxi skuter. Ja sam super zadovoljan.

Odličan putopis i ovaj i onaj o Srbiji. Svaka čast što se tiče opisa Bugarske. Uradio si posao za koji ja nikada nisam uspeo ... a ovde živim. Silom prilika sam malo više ovde vozio prošle godine. Bugarska je, inače, ostala jedno od retkih mesta u Evropi gde adventure motori imaju punu svrhu (na mestima blago oštećen put, makadam, divlja priroda a istovremeno mogućnost da odvrneš gas a da nemaš posla sa policijom). Kako su krenuli sa asfaltiranjem, uskoro će moći i Harley-i da ovuda prođu. Pošto je ovaj tvoj putopis bukvalno vodič za obilaženje znamenitosti u BUL, zloupotrebiću ovo mesto da predložim zainteresovanima i neke ture koje su dobre za samu vožnju motora i uživanje u prirodi i tu i tamo nekoj znamenitosti. Neke od stvari si i ti opisao. Ovo sam skoro poslao jednom kolegi sa foruma. Vrška Čuka – Sofija Ulazak u Bugarsku preko Zaječara gde leti nema gužve na granici. Kalotinu leti izbegavati. Belogradčik uz put. Blizu ture je i pećina Magura ali treba proveriti da li je otvorena https://goo.gl/maps/hr6wVmJRdPasSYQr6 Sofija – Borovec – jez. Belmeken – jez. Batak – jez. Dospat Moja omiljena tura pokraj jezera Belmeken (2.000 metara n.v., leti idealno) i drugih jezera opisanih u jednom mom starom putopisu https://goo.gl/maps/WPFh7tE8rNYbXg9e6 Devin – Plovdiv Ovde je urađen nov put, kao moto pista. Ide pored jezera Vača sa odličnim pogledom. https://goo.gl/maps/S3Jt542ZLGjAFds86 Slična tura ali iz Plovdiva Slična tura ako se kreće iz obrnutog smera, iz Plovdiva i u njega se vraća. Uključuje i delove prethodne dve ture. https://goo.gl/maps/HqKwfEiagV43TggZ6 Dospat – Jagodinska pećina – Djavolje grlo – Krdžali – Mezek grobnica Vožnja kroz Rodope je po meni najbolji deo Bugarske za motor. Kod Jagodinskih pećina ima opcija vožnje džipom do Orlovog oka ili gnezda, odličan vidikovac. Verovatno leti može i motorom do gore. Ostalo je idealno za adventure motore jer je priroda fenomenalna a asfaltni put krivudav i na nekim delovima blago ispucao. Razočarao sam se prošle godine kada sam video da i tu postavljaju nov asfalt. Mezek grobnica je super zanimljiva. https://goo.gl/maps/Y41RqUv8bJTq5DG67 Oko Velikog Trnova Veliko Trnovo je interesantan grad. Bivša prestonica Bugarske. https://goo.gl/maps/sqPbESHiN3bSuVun8 Od Burgasa na jug do same turske granice koja se vidi sa druge strane reke Rezovo Ovo je tura za jedan dan. https://goo.gl/maps/8ek6DRRmnC8LbAuy6 Od Varne do rumunske granice Malo ravno ali ima šta da se vidi kada se izađe sa ove ture do mesta i plaža na obali. https://goo.gl/maps/dTt6RKLmHREU3cU68 Sofija – pećina Ledenika Ovo bajkeri iz Sofije voze kao jednodnevnu turu https://goo.gl/maps/2BRZLx5oaKNdwdXv9 Sofija – Koprivštica i dalje do Troyan pass Koprivštica je istorijski grad. https://goo.gl/maps/U59b87QUfQ66aqZt6 Sofija – Buzludža Na ovom putu se posle Sofije produvava motor. Kod mesta Karnare može da se skrene ka Troyan-u. Put je pun serpentina i lepih pogleda. Svi vole da vide Buzludžu jer je tako zgrada komunističke partije koja liči na leteći tanjir. Problem je što ne može da se uđe unutra pa se svi pomalo razočaraju. Bansko – Rilski manastir – Vlasinsko jezero Ovako se obično bajkeri iz Srbije vraćaju kući https://goo.gl/maps/BE5u9KRdAM7hezqx8 Vredi obići Plovdiv, po meni najlepši grad u Bugarskoj. Što se tiče smeštaja, teško je dati neku preporuku. Ja sam obično koristio booking.com jer je dosta toga iz Bugarske na njemu. Kampovati se može svuda.

Mislim da ne možeš da pomeraš aplikacije niti da ih brišeš jer su integrisane u Garmin softver. Totalna glupost. Što se tiče korišćenja telefona tokom vožnje (ako napravim analogiju sa mojim gps-om - Garminov BMW Navigator 5), treba da su ti povezani i telefon i BT slušalice sa navigacijom. Kada se povežu, automatski se pojavi shortcut telefona na osnovnom ekranu sa mapom. Nema potrebe da se ulazi u aplikacije. Tako je barem kod mene, ne znam za 396.

Ma zovite ga i Đorđe umesto Adventure ali meni je on odličan… Kreneš posle doručka i 800km kasnije si na trajektu u Pireus-u. Već sledećeg jutra voziš sa prijateljima po Kritu… … i tako par dana. Na povratku, svratiš do Feniksa na Eviu. Nije važan motor, pa makar bio i kobajagi adventure pun elektronike. All you need is Love…

Sa ovim se potpuno slažem. Eto moj lični primer: Kad sam sa “starim” dobrim R1200GSA LC (2014) pao u krivini pri 70km/h, rezultat je bio očekivan za Bavarca. Ja sam se muški izlomio: sedam preloma, operacija, šina u ramenu... A MOTORU NIŠTA. Malo se izgrebao crash bar i oderali koferi. Eto, to je nekada bio kvalitet… motora. Sa novim GSA 1250, potpuno druga priča. Nedavno sam uleteo u klizište u nekoj Grčkoj vukojebini i prizemljio se. Nečim izazvano, iza krivine se pojavilo ovo čudo (desno se vidi parče asfaltnog puta kojim sam došao): Rezultat: Meni ništa a na motoru iskrivljen crash bar i izderan metalni poklopac glave motora (koga je crash bar trebao da zaštiti). Zahvaljujući svojoj fenomenalnoj fizičkoj kondiciji , svojeručno sam digao motor i nastavio dalje... na opštu radost grčkih bajkera koji su, videvši me uz put, veselo mahali i sigurno mislili: “Ko kaže da GS ne može hard off-road? Evo ga jedan, kaljav od glave do pete.” Posle nekih 1000km, svratim do BMW servisa i kažu mi da na tom istom izgrebanom poklopcu (kozmetički problem) postoji i mala pukotina. Vide se tragovi ulja i mora da se zameni. Stvarno sam se iznervirao. Sa prethodnom generacijom GS-a: pao, ja se izlomio a motoru ništa a kod ovog novog: pao, meni ništa a motor se izlomio. Bruka. Na kraju se sve dobro završilo. Kao “znak dobre volje prema lojalnom klijentu”, komplet opravku su mi u BMW-u uradili besplatno. Stavili novi poklopac i sredili crash bar. Tek kad su mi predali motor, kazali su mi da je pukotinu napravio Touratech "čoperski" fuzaster koji sam dodatno montirao na crash bar-u.

Kada u BaseCamp-u planiraš Trip i uneseš početnu i krajnju tačku, program proračuna i iscrta rutu na bazi preferencija koje su mu zadate (tip vozila, izbegavanje...). Ako hoćeš neku drugu putanju, klikneš na strelicu iz menija Map Tools u gornjem delu ekrana. Sada možeš kursorom da "uhvatiš" rutu i da je premeštaš gde želiš po mapi. Kada "pustiš" rutu na mesto kroz koje želiš da prodješ, ruta se rekalkuliše, iscrta se nova i automatski se pravi Via Points od tog novog mesta. Važno je da via points jednog tripa budu u istom tzv. (New) List folderu jer se onda na Garmin prenese cela tura, zajedno sa mestima između početne i krajnje tačke. Program BaseCamp je dobar ali nije preterano intuitivan i zahteva malo više vremena za učenje. Izmedju ostalog, prednost u odnosu na druge programe je što radi na istoj mapi na kompjuteru i na gps uredjaju.

Mislim da sam već pisao o tome, meni je CSS kurs bio i ostao najbolja investicija u ovaj naš hobi. Ovo je moj lični stav jer, generalno, smatram da je svaka investicija u sopstveno znanje, veštine i usavršavanje nešto najisplativije u životu. Bolje je da nešto znaš nego da ne znaš a pri tom ne znaš da ne znaš. Prva dva nivoa CSS te uče tehniku koja je i te kako primenljiva u svakodnevnoj vožnji. Savan je sve rekao, da ne ponavljam. Treći i četvrti nivo su mnogo više okrenuti stazi pa sam ih preskočio pošto me staza ne interesuje. Osnovna prednost ove škole je koncentracija teorijskog i praktičnog znanja, kredibilitet instruktori, dosta ponavljanja u kontrolisanim uslovima, momentalna povratna informacija ako nešto radiš pogrešno. Na kraju dana jasno vidiš koliko si napredovao. Naravno, CSS nije jedini sveti gral i kamen mudrosti moto sveta. To je jedna od opcija da naučiš kako bolje da voziš i iskoristiš mogućnosti svog dvotočkaša. Sa druge strane, škole bezbedne vožnje te uče kako sigurnije da voziš. Kombinacija ove dve škole je, po meni, najbolja moguća kombinacija.

Samo da osvežim temu novim informacijama. Pantalone Revit prod rednim brojem 6 su prodate Kaciga Shoei pod rednim brojem 5 je prodata. Ostaje još:

Pozdrav. Nisam želeo da subjektivno rešavam kome ide oprema i evo koga je aplikacija Pretty Random izabrala: Held jakna - @Djaps27 Rukavice Probijker - @Štef Pantalone Motowear - @DaliborBP Ruka protektor za ledja - @Živko Nolan kaciga - @Baki Vrsac Nadam se da će vam oprema dobro služiti. Ukoliko vam ne odgovara iz bilo kog razloga, zamolio bih vas da je vi poklonite nekom drugom. nEŠA

Pozdrav! Evo preliminarnih rezultata u vezi stvari koje se poklanjaju: Nolan Kaciga je našla novog vlasnika pošto se samo jedan kolega prijavio. Ruka štitnik za ledja je otišao privremeno dok ne vidimo da li odgovara kolegi. Za Rukavice Probiker, jaknu Held i pantalone MotoWear se javilo dosta ljudi pa ću sutra ujutro napraviti "lutriju" pošto sam danas ceo dan van kuće. Od stvari za prodaju: Revit čizme su prodate.

Neke stvari stoje već drugu/treću sezonu a to znači da ih verovatno više nećemo koristiti. Šteta da propadaju pa idu za prodaju. 1. Richa ženska kožna jakna, model Danielle. Veličina 40 Malo korišćena; jakna ima termo postavu, protektore za ramena i laktove; mesto za postavljanje leđnog protektora. Fluo traka na ledjima. Cena: 120 Evra (plaćena 250) 2. Richa ženske kožne pantalone, model Freedom. Veličina 42 Kombinacija koža i tekstil. Malo korišćene; nemaju protektore za kolena ali imaju unutrašnje džepove za postavljanje. Cena: 80 Evra (plaćeno 160) Jakna i pantalone su idealne kao komplet. Oficijalne fotke. 3. Spidi muška kožna jakna i pantalone. Dobro očuvano; jakna ima termo postavu; perforirana koža na unutrašnjosti rukava, protektori za ramena i laktove; pantalone nemaju protektore. Jakna nije prljava ali je hemijsko čišćenje poželjno jer je stajala u ormaru u podrumu (kaže moja žena, ja ne mislim tako). Jakna: XXL Pantalone: broj 56 Cena kompleta: 200 Evra (plaćeno 500) OTIŠLO 4. Rev’it Pioneer poluduboke čizme. Veličina 45 Korišćene na putu do Nordkappa ali su mi za nijansu manje nego što treba zbog lomljenog palca. Izuzetno praktične, lake za vezivanje, vodu ne propuštaju. Poručio sam broj veće pa ove idu na pazar. https://www.fc- moto.de/epages/fcm.sf/en_GB/?ObjectPath=/Shops/10207048/Products/Revit-Pioneer-OutDry- Boots/SubProducts/Revit-Pioneer-OutDry-Boots-0001 Cena: 150 Evra (plaćene 280) 5. Shoei kaciga XR1000. Veličina S Izuzetno lepa šara. Malo korišćena. Ima torbu i pinlock. Cena: 100 Evra (plaćena 350) 6. Revit Sand muške pantalone. Veličina M Tanja greškom poručila za sebe i prevelike su joj. Koristila ih na jednoj moto turi i od tada su u ormanu. Imaju dva uloška: onaj srebrni što liči na Goretex i termo uložak. Cena: 130 Evra (plaćene 250) 7. BMW AirFlow letnje rukavice. Veličina 6/6,5 Nekorišćene, kupljene greškom pa ni etiketa nije skinuta. https://www.bmw-motorrad-bohling.com/bmw-airflow-motorcycle-gloves-unisex-black-2017.html Cena: 80 Evra (plaćene 100) 8. BMW prsluk CoolDown. Veličina S Tanja dobila za rođendan a već ima isto. Izuzetno efikasno kod velikih vrućina. Natopi se u vodu, iscedi i obuče ispod jakne. Ne oseća se mokro, samo hladno. Za Grčku u julu i avgustu, dušu dalo. BMW CoolDown Motorcycle Vest Men (grey) | online sale | 76 23 8 395 332-main WWW.BMW-MOTORRAD-BOHLING.COM ➤➤➤ Buy BMW CoolDown Motorcycle Vest Men (grey) for cheap money at bmw-motorrad-bohling.com! Order BMW CoolDown Motorcycle Vest Men (grey) 76 23 8 395 332-main... Cena: 50 Evra (nov 90) 9. Wunderlich dve unutrašnje torbe za kofere. Korišćene samo jednom i izgledaju kao nove. Šire se rajferšlusom i mogu da se koriste za različite kofere. Detalje pogledajte na sajtu sa kog su kupljene. Inner bag for side cases EVO I WWW.WUNDERLICH.DE Our robust, but still stylish bag is THE universal inner bag for all common motorcycle side cases.Thanks to the wrap-around zipper it is extendible from 18 to 26 liters capacity. Its flexible... Cena za obe torbe: 100 Evra (nov komplet košta 149.90) OTIŠLO 10. Muška Held jakna. Veličina XXL Termo uložak. Nije nigde oštećena ali se vidi da je nošena. Ima sve originalne protektore. Cena: poklanjam OTIŠLO 11. Probiker tekstilne rukavice. Veličina S Nošene kao rezervne, nikada nisu korišćene. Uz rukavice idu ulošci i navlake za kišu. Cena: poklanjam OTIŠLO 12. Motto Wear muške pantalone, model Combat. Veličina XL Nošene. Izuzetno prijatne, pamučni teksas. Džepovi sa strane. Imaju mesto za protektore u kolenima ali sam protektore zaturio. Možda ih i pronađem ali ne obećavam. Cena: poklanjam OTIŠLO 13. Rukka protektor za ledja Mislio da su svi Ruka protektori isti kad ono... nisu. Nikada košišćen. Cena: poklanjam 14. Touratech (Kahedo) zadnje sedište za BMW R1200GS Adventure LC Slomljena je plastična kuglica kojom se sedište pričvršćuje u ležaj. Ko ima spretne ruke, ovo verovatno može da osposobi. Cena: poklanjam OTIŠLO 15. Nolan kaciga N43Air. Veličina XL. Korišćena samo leti u gradu i na jednoj turi do Grčke. Sitnije ogrebotine. Nema pinlock i nisam siguran da li mogu da pronađem rezervne delove. Poželjno je da se opere jer sam je nosio bez potkape. Cena: poklanjam To bi bilo to. U vezi dostave... Stvari su trenutno u Sofiji ali će sledeće nedelje biti u Pančevu. Najidealnije bi bilo da se u Pančevu preuzmu ali postoji i varijanta da se šalju nekom poštom. Što se tiče opreme koje poklanjam, ako bude više zainteresovanih, koristiću lutriju. Stvari su namenjene onima kojima su potrebne za lično korišćenje. Kolege koje su na forumu aktivni uglavnom u sekciji Kupujem/Prodajem neće ući u razmatranje. Stvari koje poklanjam mogu samo da se preuzmu lično u Pančevu. Ako ste za nešto od stvari zainteresovani ili imate pitanja, kontaktirajte me na nlozovic@gmail.com ili privatnom porukom ovde na forumu. Temu ću zaključati jer ne mogu da je redovno pratim i da na vreme odgovaram.

Ako nekoga slučajno zanima, odgovara mu cena i ima volje i znanja da se bakće uvozom iz Bugarske: Prodajem svoj BMW R1200GS Adventure LC - 12.500 Euro · Prva registracija: mart 2014 · Prešao 56.150 kilometara · Svi paketi opreme · Održavan isključivo u ovlašćenom servisu BMW Motorrad Sofija · Upravo urađen redovni servis za 60.000 kilometara (prethodni servis odrađen malo ranije zbog Nordkapp-a pa je i ovaj poranio) · Gume Pirelli Scorpion Trail prešle max 1.000 kilometara · Upravo zamenjene kočione pločice originalnim BMW · Pre 500 kilometara zamenjen kardan pa je kupac miran barem par stotina kilomertara · Ugrađen Wunderlicht povišeni vizir sa duplim nosačem Motor uskoro dajem BMW-u Sofija, pa reko, ajde da ga pre toga ponudim i na BJB. Kada sam prodavao prošli motor, neki su se ljutili što ga nisam ovde oglasio... a ja u stvari jesam ali je baš tada ukinuta sekcija Oglasnik. Na fotografijama je moj motor koji se prodaje ali u cenu ne ulaze (nisu za prodaju): · Koferi (i onako su oksidisali, prokišnjavaju ali mi žao nalepnica). Nosači kofera ulaze u cenu. · „Čoperski“ oslonci za noge na prednjem baru · Sedište sa fotografije - prodaje se sa originalnim BMW sedištem · Možda još neka aftermarket sitnica Sledeće nedelje ću postaviti fotografiju motora u stanju za prodaju. Falinke: · Priveskom za ključeve zagrebana boja na rezervoaru i to baš kod... Mislio sam da na to mesto stavim zaštitu gumu kao kod običnog GS-a ali ne nađoh vremena · Roll bar sa leve strane zastrugan posle proklizavanja pre četiri godine. Nisam ga menjao jer je ispravan (a i da me podseća da smanjim gas) · Drugih mana nema, barem koliko ja znam. To ide ko ludo… Uz motor poklanjam, ako kupac želi: Godinu dana stare (ali očuvane) čizme Revit Pioneer broj 45 (definitovno posle lomljenja palca na nozi nosim broj 46). P.S. Ukoliko je za kupovinu potrebna saglasnost bolje polovine, poklanjam kao mito: Kacigu Shoei – S (malo nošena, nije izgrebana, samo na slici tako izgleda zbog odsjaja) Nekorišćen rashladni prsluk BMW.

1. Za te trajekte izmedju fjordova cena je bila oko 10-15 Evra po motoru (zavisi od rastojanja). Iskreno, ne sećam se tačno koliko ih je bilo. Morao bih ponovo da pročitam putopis da se potsetim 2. Sobe u studentskim domovima su bile od 35 Evra pa na gore po čoveku. Najbolje je u booking.com-u da tražiš smeštaj u regiji i da sortiraš spisak od najjeftinijeg pa na gore. Oni su uvek među najjeftinijima na spisku. Trenutno mnogi od njih ne postoje na booking-u jer im nije sezona. Za nas su ti hoteli bili prijatno iznenadjenje ali smo ih otkrili kad smo već bili tamo. Uspeh u planiranju!

Čitam ovu temu i nešto mislim… Hvala Bogu da postoje BMW GS i ljudi koji ga voze. Da njih nema, ovaj svet bi bio jedno prazno i učmalo mesto. Izgubila bi se inspiracija za hiljade bajkera širom sveta. Koliko je samo tema po forumima otvoreno o ovom motoru, koliko viceva je ispričano, koliko karikatura je napravljeno, koliko konstruktivnih diskusija započeto... Da nisu krenuli u analizu fenomena GS-a, ko zna koliko pojedinaca nikada ne bi u sebi otkrilo skrivene talente za psihologiju (“vozači GS-a vuku traume iz ranog detinjstva”), anatomiju (“imaju mali penis”), mehaniku (“motor je krš – čuo sam, kvari se”), lične finansije (“bačene pare”), sociologiju (“sekta”), itd, itd... Da ne dužim, BMW GS ima značajno mesto u individualnom napretku svakog bajkera a samim tim i celog čovečanstva. Poštujmo to. Šta bre čovečanstvo... i internet bi propao bez GS-a. Ukucaš bmw r 1200 gs u Google i izađe 54.300.000 rezultata. Na Pornhub-u je otvorena cela jedna sekcija posvećena slomljenim kardanima na GS-u. Šta više reći... Okosnica digitalne ere i svetle budućnosti naše planete. P.S. Uradi i ti nešto za svoju planetu i napredak civilizacije! Vozi BMW GS Adventure! Na prodaju BMW R1200GS Adventure LC. 2014-to godište. Prešao ispod 60.000km (ne znam tačno, mrzi me sad da gledam). Zamenjen kardan. Redovno servisiram u BMW servisu. Svi paketi opreme. Bugartske tablice.

13. maj 2016. Ovaj dan je, za razliku od prethodnih, bio manje “uzbudljiv”. Iskrcao sam se sa trajekta, probio se kroz jutarnju gužvu Atine i spržio do Sofije. Kratke pauze sam pravio samo da se presvučem, za benzin i za klopu. Posle 800 kilometara najzad stižem kući. Obično kada se vratim sa ovakvih putovanja odvalim dobru dremku i ko nov sam.... ali ne i ovaj put. Svi stresovi poslednjih dana, štrajk, važan i neuspešan sastanak, neizvesna budućnost, kašnjenje, letovi, ... ponovo su mi rasklimali imuni sistem. Već drugi put u godinu dana sam fasovao visoku temperaturu, osip i totalnu iznemoglost. Da nisam argumentovano objasnio lekarima da za par dana moram da letim za Pariz, sigurno bi me zadržali u bolnici. I tako... Uz antibiotike i gomile lekova završava se naš drugi obilazak Krita. Ova moto tura je trebala da bude čisto uživanje i relaksaciju bez stresa ali se pretvorila u suštu suprotnost tome. Neko bi posle svega lake ruke precrtao ovo ostrvo sa spiska... ali nama nešto ne da da to uradimo. Osećamo da nismo završili posao... Ima nešto nedorečeno... ...... Ponekad, ne preterano često, sedim i mislim. Ova naša planeta je ogromna. Čak i ako bi neko to mnogo želeo, imao finansijskih mogućnosti i vremena, skoro je nemoguće da obiđe sve što ga interesuje. U želji da vidimo što više, Tanja i ja veoma retko posećujemo ista mesta dva puta, ma koliko da su nas impresionirala. Fakt da smo ove 2018-te godine rešili da treći put idemo na Krit najverovatnije znači samo jedno: zaraženi smo Krititis Zaljubitis virusom... a za njega terapija još nije izmišljena. Neizlečivo je. Sledi putopis.

Tamo / Vamo Danas je nedelja i rano ujutro počinje naše neplanirano putešestvije. Taksijem odlazimo do aerodroma i petodnevna not fun tura može da počne: 8. maj: Heraklion – Atina Atina – Sofija 9. maj: Sofija – Beograd Beograd – Varšava 10 maj: Varšava (katastrofa od sastanka) 11. maj: Varšava – Beograd Beograd – Sofija 12. maj: Sofija – Atina Atina - Heraklion Uh... izmorih se samo od pisanja a jeza me prođe kada se setim tih dana... Elem, posle svih ovih letova i bez dana odmora, u četvrtak 12. maja popodne, slećem u Heraklion. Vreme je muljavo kao i moje raspoloženje. Sa dve boce pića za Yanisa i za Spirosa, odem da vidim da li je nešto ostalo od mog motora. Stižem u servis kad tamo... GS stoji spreman, samo da uskočim u sedlo. Nisu ga drugari Krićani spalili, rasklopili ili se popišali po njemu iako je Made in Germani. E sad, ovo za pišanje ne mogu da tvrdim... Bez mnogo zadržavanja jer štoperica otkucava, pozdravljam se sa novim prijateljima i palim na trajekt. Tajming mi je u minut. Kupujem kartu, direktno ulazim na brod i on ubrzo kreće za Atinu. Kiša je padala cele noći. Iako sam mrtav umoran, nisam mogao da zaspim. Pola puta sam sedeo i pušio na palubi. Suviše je ovo dinamike za moje godine.

Progutam knedlu, pozdravim se sa svojim germanskim ljubimcem i nešto mislim: Pih... gde sam baš izabrao militari boju, trebalo je da kupim svetlo plavi... No, sada nema vraćke. Vidimo se za par dana... Možda... Uveče odlazimo na večeru u restoran koji drži Yanisov prijatelj. Pridružila nam se Yanisova devojka Vaso i cela družina je na okupu. Kao što se može videti iz priloženog, klopa je bila “kolko na zub da staviš”... Kada već nismo mogli da dišemo, trebalo je platiti račun ali nije bilo govora da mi to uradimo. Uzalud smo ih ubeđivali da oni nama čine uslugu pa je red da mi... Džabe. Veče smo završili uz koktele u obližnjem baru. Kao da se poznajemo sto godina. Postoje neki ljudi...

7. maj 2016. Pošto tek sutra letimo a u neko doba treba da ostavimo motor – nema lutanja na okolo. Pred nama je jedan ceo dan u Heraklionu. Mislili smo da ćemo se dosađivati pa smo odlučili da iskoristimo pogodnosti koje hotel pruža. Kakav apsurd... Pored tolikih plaža na Kritu, prvi put smo se bućnemo u vodu u minijaturnom bazenčiću u centru najvećeg grada na ostrvu. Još nisu počeli da nam iskaču plikovi od opekotina na suncu, kad dobijam poruku od Yanisa. “Dobar dan. Dolazim po vas da ostavite motor.” Ovde je mesto da napomenem, od tog trenutka, nismo platili ni jednu kafu, piće ili klopu. Yanis je lekar, oftalmolog. Iako je u tom periodu udarnički radio na otvaranju svoje privatne ordinacije, odvojio je jako puno vremena da se pobrine za nas, “bajkere u nevolji.” Pošto je u velikim investicijama, prodao je svog KTM-a pa privremeno vozi bratovljev motor. On je jedan od onih bajkera kod kojih ne postoje pitanja “Kakvo je vreme za vožnju?” ili “Kakav je teren?” Yanis je došao po nas i sproveo nas do Spirosovog servisa Moto Works. Tokom ćaskanja smo saznali da je Spiros (bez obzira na svoje malo jače gabarite) legenda off-roada na Kritu. Osim što se mlati po kamenjarima i šumama, u njegovoj radionici se održavaju skoro svi KTM-ovi na ostrvu. Natovarenog GS-a je sa dva prsta okrenuo kao da je trotinet i ugurao ga među druge motore. Yanis i ja se guramo da pomognemo ali nema potrebe. Traži da Yanis prevede: “Kaži im da će ih motor skoro sigurno sačekati kada se vrate. Mi na Kritu obožavamo BMW...” i napravi facu u stilu emoji sa rogićima. Tada smo shvatili da na ovom ostrvu BMW nije najomiljenija marka iako se može videti tu i tamo. Čak je i Yanis (verovatno greškom) vozio F800GS. Japanci su ovde ok a KTM zauzima vrh u hijerarhiji. Za BMW su u fazonu: ma motor je odličan ali... Tek kasnije smo saznali šta je razlog za to. “BMW je nemački brend a pare od nas Nemci videti neće.” Krićani nikada nisu oprostili Nemcima događanja tokom II Svetskog rata. Pročitajte negde za Battle for Crete 1941, jako je interesantno. Rame uz rame sa saveznicima u borbama za ovo ostrvo učestvovalo je lokalno stanovništvo. Povadili Krićani tandžare iz slamarica i sa tavana i udri po agresorima. Procenjuje se da su civili prouzrokovali jednu trećinu nemačkih gubitaka. Posle neminovnog poraza od nadmoćnih fašističkih sila, usledila je odmazda. Oko 20.000 Krićana je egzekutirano ili umrlo od gladi i bolesti. U nekim selima je streljan svaki muški stanovnik, bez obzira na uzrast. Šezdeset godina kasnije, BMW je ok ali...

Izvinjavam se za pauzu. Lepo vreme ovih dana pa iskočilo mnogo neplaniranih obaveza...

Oko podne pakujemo stvari i pravimo taktičko povlačenje iz Hanja prema Heraklionu. Radi veće mobilnosti, rezervisali smo hotel sa pogledom na trajektnu luku. Nadali smo se da će neki brod ipak da krene ali ne, štrajkači su čvrsti k’ostena. Avetinjski prazni trajekti se ljuljuškaju u luci. Dok smo parkirali ispred hotela, dogodi se interesantna stvar. Sa četvrtog sprata neki bradati i čupavi čovak nas zove. “Jeste li raspoloženi za bajkersko druženje?” Iznenađeno viknemo “Daaaa...” i on nestane. Kad smo ušli u sobu zvoni recepcionerka i daje nam koverat. Unutra rukom napisana pozivnica. Taj čupavi čovek se zove Aris, bajker je i vlasnik kafića Side Stand Bar u centru grada. Poznat je na Kritu po tome što svog BMW Adventure-a nikada ne pere... a ne silazi sa njega. Provezao je pola Evrope ali je poslednjih godina malo usporio. Aris sa svojim GSA sigurno ne spada u grupu “bajkera” koja svoje mašine koriste samo da bi ih parkirali ispred Starbaksa. Na kraju krajeva, zašto bi parkirao ispred Starbaksa - parkira motor ispred svog kafića. Prezalogajimo nešto na brzaka i odemo do Arisovog kafića. Pešačka zona je puna parkiranih motora. Malo je neprijatan osećaj kada se priključuješ nekoj grupi u kojoj nikoga ne poznaješ ali razloga za neprijatnost u ovom slučaju nema. Prihvatili su nas kao da se znamo još od osnovne škole. Par piva kasnije i posle lepog druženja vraćamo se u naše odaje. Kakvi ljudi... Već smo malo spokojniji. Jutros je sve mirisalo na katastrofu ali su se zahvaljujući dobrim ljudima sve kockice lepo složile. Rešili smo problem povratka sa ostrva, čuvanja motora, upoznali smo ljude, dobro se proveli... Šta treba više čoveku? Možemo na miru da se prepustimo prohladnoj noći iznad Herakliona. Trajekti i dalje ne mrdaju...