Pretpostavio sam da su teške povrede, kada je motor ovoliko oštećen.

Motor je dobro razbijen. Ima li informacija o vozaču?

Drug mi poslao slike. izgleda da je ozbiljan udes bio.

Nije. Bar ja nisam video

Bio sam u Milanu na sajmu prošle nedelje i video uživo ovaj motor. Ceo sajam je bio u znaku novog Transalpa. Bilbordi, video bimovi, katalozi… Prvi utisak mi je bio da je motor lep, ali nije mi izazvao emociju kao kada sam prvi put video novu Afriku. Sve je na mestu, ali meni fali malo dizajna. Položaj na motoru je odličan. Snage ima dovoljno. Vešanje je sasvim dobro za njegovu namenu. Ali ga ja ne vidim kao motor koji će imati slavu kao stari TA.

U Zrenjaninu, Lowland. Odlični su

Ajde 3500 din.

Cena 4000 din Ne korišćen. 063298180 Ovaj ranac je napravljen po uzoru na oblik i funkciju brzinske grbe koju vidite na poleđini trkačkog odela. Poseban aerodinamični oblik znači da jedva da primetite da nosite ranac čak i pri velikim brzinama. Korišteni visokokvalitetni materijal se ogleda u čvrstom izgledu. Karakteristike: Podeljeni glavni odeljak Mrežasti odeljak i držač za ključeve Integrisani džep za zaštitu leđa Robusna ručka za nošenje Podstavljena leđa Skidajući, podesivi kaiš za kukove sa dva džepa sa patent zatvaračem Podstavljene naramenice sa remenom za grudi podesivim po visini i širini Krajevi pojaseva su dodatno pričvršćeni kako bi se sprečilo preklapanje Pokrivač za kišu se odlaže u pregradu za poklopac Otporna tekstilna tkanina sa vodoodbojnom završnom obradom, crna Specifikacije: Kapacitet: do 18 litara Težina: pribl. 1000 g Dimenzije (ŠkVkD): pribl. 30 k 45 k 18 cm

Evo i ja da se pohvalim sa mojom lepoticom

Bio sam ubeđen da će se odmah prodati. Očekivana cena kod naših prodavaca je 40 000 din. I to tek kada stigne. Ajde neka bude cena 180 Evra

Može cena 40 evra po komadu

Kacigu sam kupio u Austriji , a da je nisam probao. Ispostavilo se da mi je velika. Plaćena je 235€ na popustu, a ja je prodajem za 200€. kaciga je Flip up, ima kačket koji može da se skine, pinlock koji nije montiran, sunčane naočare. Izuzetno kvalitetno urađeno kaciga. Kaciga je potpuno nova, samo je probana. Ovo je potpuno novi model HJC i kod nas je nemaju na stanju. Veličina je XL

Pojačaćemo mu trening da se razvije do sledeće ture.

Maršruta je u hodu malo menjana, ali probaću da napravim celu rutu na mapi. Pozz

Nerado se rastajemo sa Kala Nerom i krećemo ka bugarskoj granici. Dosadan autoput i velika vrućina nas prate sve vreme, ali posle par sati vožnje i više pauza na benzinskim pumpama stižemo na granicu sa Bugarskom. Prilično brzo završavamo formalnosti oko ulaska i nastavljamo dalje. Kako smo ušli u Bugarsku dočekala nas je kiša. Stajemo na prvu bezinsku pumpu kako bismo obukli kišna odela i natočili gorivo. Nameru da odmah krenemo nam je omela glad i kobasice koje su nudili na toj pumpi. Pauza je trajala više od jednog sata , ali dobro je što je u međuvremenu i kiša stala. Počunjemo da se penjemo ka Banskom. Nema više vreline, mnogo je prijatnjie za vožnju. Sve postaje zelenije oko nas, što oku vrlo prija. Danima smo gledali žutu travu, spaljenu grčikm suncem. Put je jako lep za vožnju motorom , krvudav baš koliko treba. Bez pauze smo odvezli ovu deonicu i posle par sati stigli do hotela. Bansko je romantičan i idiličan gradić sagrađen u starom balkanskom arhitektonskom stilu. Grad svojim izgledom oponaša tradicionalan izgled starih bugarskih varoši sa katakteristčnim planinskim kućicama od drveta, uskim kaldrmisanim ulicama malim slikovitim trgovima,crkvama i mehanama. Najpopularniji i najkvalitetniji ski centar u jugoistočnoj Evropi. Slikovit i autentičan planinski gradić u jugozapadnom delu Bugarske, Bansko je smešten na obodu planine Pirin. Planina Pirin spada u red svetskih prirodnih dobara pod zaštitom UNESCO-a. Kvalitetno uređene staze i moderna infrastruktura čine Bansko najkvalitetnijim ski centrom u Bugarskoj. Hotel koji smo rezervisali je imao 4 zvezdice sa bazenom i spa centrom kojem smo se posle devet dana puta na motoru najviše radovali. Smeštamo se u jako lepe i velike sobe i spuštamo se do spa centra. Dolazimo do vrata koja su zaključana. Zakasnili smo više od sat vremena. Već razočarani idemo u sobe, kada dobijamo informaciju od recepcije da će Spa i bazen biti otvoreni samo za nas na dva sata. Umorni i iscrpljeni od predhodnih dana prepuštamo se uživanju blagodetima spa centra. Proveli smo tamo mnogo više od dva sata. Sutra idemo kući. Mešaju se osećanja sreće što idemo kući i što smo uspešno , bez ijednog incidenta završili ovako zahtevan put i tuge što se sutra sve završava. Već počinjemo da smišljamo gde je sledeće destinacija... Đenova, Nica, Kan, Monte Karlo, Madrid Lisabon.... Možda i Moskva...Sankt Peterburg... Pominje se i neka svadba u Amsterdamu .... Osmeh se vraća na lice, krećemo u planiranje nove moto avanture. Atlanski okean dobro zvuči, ali i Rusija, pa i ulica crvenih fenjera ! I do nekog novog putopisa, evo i slika leđa majica koje smo nosili.

Evo sutra završavam. Upravu si @Blaza

Ofcelot xl Fox medium Ofcelot medium cena 150€ za sva tri, ili 60€ po komadu

Motor je 2017. godište. prešao je oko 26000 registrovan je do 05.2022. Od opreme ima Givi rolbar Akrapovič izduv (fabrički ide uz njega) Hondin zadnji kofer Servisiran kod Darka , Satelis Promenjeno ulje u motoru ulje u kočnicama zamenjene pločice urađena sinhronizacija menjača ugrađen nov akumulator na njemu su nove gume Bridgestone Moguća zamena za Intruder 1800, vtx 1800, Fat boy, ili sličan kruzer cena je 8500 €

Iskreno saučešće porodici. Divan čovek je bio.

200 Eura

Na prodaju skoro nova kaciga CABERG FLYON Carbon u M veličini. Ja nosim L, a kako je tada u radnji nije bilo, probao sam ovu u M veličini i na prvu mi se učinilo da je veličina ok. Posle duže vožnje primetio sam da me ipak pritiska. Nošena nepunih mesec dana. Po meni jedna od najlepših kaciga ove vrste. Na glavi izgleda mnogo lepše nego kada je ovako gledate. Na kacigu je stavljen dodatni tamni vizir koji ide uz nju. Fabrički ide sa providnim vizirom. Providni vizir i pinlock nikada nisu montirani, potpuno su novi i upakovani. Na tamnom viziru postoji ogrebotina dužine 1cm, koja se nalazi u donjem levom uglu. Ogrebotina ne smeta pri vožnji jer nije u vidnom polju, a i teško je videti ogrebotinu i kada se zagleda kaciga. Kaciga je sa vizirom plaćena preko 400€, ja bih ovu prodao za 250€ 063/298-180

Na moru sam sa porodicom, čim se vratim dovršiću priču.

Sedeći sinoć na plaži izračunali smo da do kuće imamo oko 1100 km i još dve noći, tj. tri dana. Što kada bismo podelili na tri dela dolazimo do nešto manje od 400km dnevno. Kako je Kiza (predsednik MC Sandžame) sa porodicom u Kala Neri, a to je udaljeno oko 350 km od Amarintosa, odlučujemo da to bude mesto za sledeće spavanje. Najavljujemo mu dolazak i on uzima na sebe da nam obezbedi smeštaj u blizini njih. Kala Nera se nalazi u blizini Volosa. Mi sa Evie možemo do tamo trajektom, ili preko mosta koji se nalazi u blizini Halkide. Odlučujemo da ćemo na most. Brzo prolazimo Eritreju idemo preko mosta, pa preko Kamene Vurle i Lamije idemo ka Volosu. Most je sličan onom koji povezuje kopno sa Peloponezom, ali mnogo kraći. Sve vreme vozimo autoputem, pa je vožnja prilično dosadna. Pravimo pauze na pumpama da sipamo gorivo i da se osvežimo. U jednom trenutku me obilazi Đomla sa BMW GS1150ADV i ja čujem jako neprijatan zvuk koji se čuje iz zadnjeg dela motora, točka. Ubrzo dolazimo do Volosa , gde vođi kolone, Mesu, signaliziramo da stane. Stajemo pored puta i Đomla kaže da je i on primetio neprijatan zvuk. Pokušavamo na licu mesta da ustanovimo odakle dolazi problem, ali ne uspevamo da procenimo da li je kardan, pločice koje izgledaju potpuno potrošeno, ili neki ležaj točka. Guglamo najbliži moto servis u Volosu i izlazi nam servis koji ima jako dobre recenzije i nalazi se 700 metara od nas. Kako je velika vrućina, dogovaramo sa ostatkom ekipe da nastave ka Kala Neri, a da nas dvojica odemo do servisa pa da vidimo šta je problem. Đomla i ja odlazimo do servisa gde nas dočekuje Grk koji jedva govori engleski. Nekako uspevamo da sporazumemo i posle probe motora, majstor kaže da problem u ležajevima zadnjeg točka. Pred nama skida pločice i vidimo da je jedna došla do metala, da druga ima milimetar mesa. Dogovaramo sa njim da zameni ležajeve za koje je rekao da je cena oko 25 eura po komadu i pločice za koje je rekao da koštaju oko 30 eura. Obećava nam da će motor biti gotov do 18 časova. Kako je tada bilo oko 15časova, odlučujemo da Đomla sedne samnom na motor i da idemo do Kala Nere, a da nas majtor pozove 1 sat pre nego što bude završio popravku. Ostatak ekipe nam je poslao lokaciju i mi posle dvadesetak minuta vožnje vidimo putakaz, za skretanje u desno, ubrzo dolazimo do odredišta. Kala Nera je takvo mesto, da se u njemu osećaš potuno opušteno iako si tek došao. Prosto zrači mirom i dobrom energijom. Ovo je primorsko selo od svega 500 ljudi po poslednjem popisu, smešteno u zalivu Pagasitikos, udaljeno 18 kilometara istočno od grada Volosa i pripada opštini Milies. Kala Nera u prevodu sa grčkog jezika znači ’Dobra voda’. Ovde se u more uliva reka Belegrino. Duž celog sela se proteže šetalište pokriveno šumom platana ispod kojih se nalaze brojne taverne i barovi. Jedna od najstarijih taverni na poluostrvu Pilion je taverna Pagasitikos koja se nalazi u Kala Neri. Stajemo u obližnju tavernu da nešto popijemo i čujemo se sa ostatkom ekipe, jer lokacija nas ne dovodi tamo gde su oni. U predivnoj bašti koju pokrivaju ogromni platani sedimo i uživamo u celokupnom ambijentu. Kasnije saznajemo da je to Taverna Pagasitikos kojaje otvorena davne 1934. godine i godinama je uspevala da opstane zahvaljujući preukusnoj hrani, ljubaznom osoblju i divnom ambijentu. Kiza nas zove, objašnjava nam da treba samo da nastavimo dalje uz plažu i da dolazimo do njih. Tako i bi. Dolazimo do zimovnika za čamce koji se zove Captainsclub-Boatyard. Dočekuju nas Kiza i Milica, pozdravlajmo se i ulazimo u ograđeni deo zimovnika. Na ulazu u zimovnik, sa desne strane u improvizovanoj hladovini od starog jedra, nalaze se tri stola sa klupama na kojima sedi cela ekipa i već svi piju haldno pivo i čekaju da pasulj bude gotov. U nastavku stolova, nalazi se kuhinja koja je naravno na otvorenom u kojoj se obično kuva za sve trenutno prisutne u objektu. Sedamo, otvaramo pivo i u tom trenutku stiže pasulj sa suvim mesom i razne sveže salate. Nikada lepši pasulj u životu nisam jeo. Ovde je vreme stalo. Ljudi su nasmejani i nigde ne žure. Nakon ručka utrčavamo u vodu koja je kristalno čista. O kvalitetu i čistoći mora dovoljno govori podatak da je nagradjivana Plavom zastavom od strane Evropske Unije. Kala Nera na grčkom znači „dobra voda“ i u potpunosti opravdava ovo ime. Plaža Kala Nere je dugačka i sa krupnim šljunkom, zaštićena od talasa, imate utisak da se kupate u najmirnijem slenom jezeru. U međuvremenu, majstor šalje slike, pored jednog manjeg ležaja, u problemu je i veliki ležaj i njegova cena je 125 eura. Šalje nam slike kvara. Potvrđujemo mu da pristajemo na cenu i krećemo ka njemu. U servisu nas čeka popravljen motor. Zamenjeni ležajevi, pločice zadnjeg točka i dodato je ulje u kardanu. Majstor sabira: 125eura veliki ležaj, 25 mali, 30 eura Ferodo pločice i kaže da sve košta 180 eura. Ruke nije hteo da naplati. Đomla mu daje 200 eura, zahvaljujemo se majstoru na brzini popravke i srećni što smo upoznali još neke dobre ljude krećemo nazad ka KalaNeri. Motor sada ne ispušta čudne zvukove. Dok uzimamo motor. Kako je Dekiju baš taj dan bio rođendan, odlučujemo da napravimo roštilj u Captainsclub-u. Kiza odlazi u nabavku mesa i donosi verovatno sve što je našao u mesari. Brdo mesa je poslagano na stolu, raspaljujemo roštilj i uz hladno pivo krećemo da ga pečemo. Milica kreće da pravi Mohito koktel za sve. Do kasno u noć smo sedeli i uz pesmu, roštilj, pivo, koktele i na kraju tortu sa svećicama , proslavlajmo Dekijev rođendan. Iako smo imali kvar, ovo mi je bio najlepši dan celog puta. Sutra se pozdravljamo sa Grčkom, čeka nas Bugarska, Bansko, idemo u planine...

Nas petorcica smo već u 8 ujutru na motorima i pre doručka krećemo za Atinu. Dogovaramo se da posle pedesetak kilometara stanemo na benzinsku pumpu, dopunimo gorivo i iskoristimo pauzu za doručak. Želimo što pre da stignemo u Atinu i izbegnemo vrućinu i gužvu , koliko je to moguće. U Grčkoj je gorivo skuplje nego kod nas cene se kreću od 1,55 pa do 1,8 eura po litru u zavisnosti od položaja pumpe, koliko sam primetio, na autoputu je najskuplje, a kako se udaljavamo od autoputa jeftinije. Ne obraćamo sada pažnju na to i na autoputu punimo rezervoare i krećemo dalje. Vozimo po jako dobrom autoputu i držimo brzinu oko140km/h. Posle nepuna dva sata stižemo u Atinu. Niko od nas petorice nije imao navigaciju, pa ja uključujem Here navigaciju preko telefona. Pre polaska sam skinuo mape svih država, pa tako aplikacija može da radi i bez interneta. Ukucavam Akropolj i na ekranu mi piše da ćemo na odredištu biti za 20 minuta. Krećemo se kroz uske atinske ulice, koje su uglavnom jednosmerne i dolazimo na odredište. Okrećemo se oko sebe i ne vidimo Akropolj. Slučajno pogledam tablu na kući sa desne strane i vidim da se ulica u kojoj se nalazimo zove Akropolj... Isključujem Here i preko Google maps tražim destinaciju. Kaže 20 minuta. Krećemo prema uputstvu i stižemo do podnožja ovog zdanja koje simolizuje početak Hrišćanstva. Akropolj doslovce znači grad na brdu i predstavlja antičko svetilište posvećeno grčkoj boginji Atini zaštitnici grada Atine, u samom centru doline Atike. Zidovi utvrđenja koji danas dominiraju su izgrađeni poslije persijskih ratova u prvoj polovini 5. vijeka p. n. e. Izmene su rađene u Periklovo doba i kasnije, kada je Akropolj postao glavno uporište grada. Stajemo u red za karte koji je prilično dugačak i pored vrućine koja je ,čini mi se, još gora na ovom kamenom brdu. Posle skoro pola sata čekanja u redu dolazimo na šalter i kupujemo karte. 20 eura po osobi je cena. Ne puštaju nas u kompleks bez maski iako je sve na otvorenom, a i upućuju nas nazad da ostavimo kacige u prostoriju koja je za to namenjena, jer sa kacigama nije dozvoljen ulaz. Obavljamo sve formalnosti krećemo ka vrhu. Akropolj se nalazi u najvišoj tački grada , pa se tako pruža neverovatan pogled na Atinu, koja ima skoro 5 miliona stanovnika. Toliko toga bih mogao da napišem o Akropolju, ali ovo je ipak moto putopis, , pa neću mnogo širiti. Moram da napomenem Partenon, posvećen Atini Parteno, zaštitnici grada, koji je bez sumnje, najoriginalnija tvorevina atinske demokratije u najvišoj tački njene moći. Takođe je naljepša građevina Akropolja, kako u samoj koncepciji tako i u egzekuciji. Izgrađen između 447. i 438. p. n. e., kao deo velikog Periklovog građevinskog poduhvata, ovaj takozvani Periklov Partenon (Partenon III), je zamenio jedan raniji hram u mermeru (Partenon II), koji je građen poslije bitke na Maratonu, negde oko 490. p. n. e. i koji su Persijanci srušili 480. p. n. e.. Partenon II je zamijenio jedan još raniji, prvi Partenon (Partenon I), koji je građen oko 570. p. n. e. Prolazimo kroz Bolovu kapiju, slikamo se, i uživamo u ovom prelepom okruženju iako je napolju paklena vrućina. Nismo ni oseteili, a prošlo je dva sata. Supuštamo se u podnožje ka motorima bogatiji za još jedno iskustvo. Dogovaramo se da ukucamo smeštaj kao odredište, a dok smo još u Atini, usput stanemo u neki restoran, popijemo piće, ohladimo se i ručamo. Kupujemo po neki suvenir u obližnjoj radnji krećemo po dogovoru. Probijamo se kroz Atinsku gužvu i već posle par kilometara izlazimo na autoput. Ništa od atinskog restorana. Promašujemo isključenje i stajemo pored piljare koja prodaje prelepo voće. Kupujemo po neku voćku i pred motora je jedemo. Moja breskva je bila odlična. Nastavlajmo i posle sat vremena vožnje stajemo na pumpu da dopunimo rezervoare i vidimo da u sklopu pumpe imaju dva restorana brze hrane. Odlučujemo da tu ručamo i što pre odemo do smeštaja kako bi se raspokovali i otišli na plažu. Sat vremena nakon pauze dolazimo do današnjeg odredišta. Amarintos je mali grad sa oko 4500 stanovnika. Nalazi se na ostrvu Evija. Poznat je po dugoj i veoma specifičnoj istoriji, što pokazuju brojni ostaci starog garad koji datiraju još od pre 3000 godina. Amarintos je sada ribarski grad, ali poslednjih nekoliko decenija razvio se u veoma lepo i živahno turističko mesto. Dolazimo do našeg hotela i ljubazni domaćini nas smeštaju u sobe sa pogledom more. Hotel je na samoj plaži pa posle ostavljanja prtljaga odlazimo na plažu i tu provodimo celo poslepodne i veče. Drugi deo ekipe je ostao u Longosu do podne, gde su koristili hotelsku plažu, kada su krenuli bilo im je vruće pa su Korintskom zalivu našli plažnu u hladovini i plažni bar i ostali zu do mraka. U smeštaj su stigli oko ponoći. Sutra nas čeka Kala Nera.

Usmeno su nas pitali gde idemo. Naveli smo samo mesta.