Jump to content

Moto Zajednica

Zeksius

Članovi
  • Broj tema i poruka

    7
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

O članu Zeksius

  • Rođendan 09/22/1991

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Stara Pazova
  • Motocikl
    BMW G310R (2017)

Poslednji posetioci profila

187 profile views

Zeksius's Achievements

U prolazu

U prolazu (1/6)

36

Reputacija u zajednici

  1. Pozdrav profesore, eto da sam znao da si tu mogao sam te tagovati
  2. Uh, kasnim malo sa odgovorom, posao, obaveze.. Vidis druze, Skadarsko jezero je mozda i bolja ideja nego ona moja za Ohrid. Blize je a i more je tu blizu, mogao bi da odvojim par dana na jezeru a par na moru, jos ako ima neki kamp oko jezera, to bi bio pun pogodak. Kakav je put do tamo, jel imas neki predlog za neku rutu? Taman je i Zlatibor na pola puta, deluje mi kao sledece odrediste
  3. Cuo sam da je tamo odlican moto skup, imamo u planu i to, nadam se da ce biti prilike, hvala za predlog
  4. Hvala svima, put i celokupna avantura je stvarno bilo uzivanje, celo vreme sam vikao "najbolji godisnji ikada" Sto se tice puta preko Debelog Brda za njega sam cuo da je losiji ali da se brze stigne. Po preporuci smo isli uz drinu i put je odlican i sam dozivljaj uz vodu, one krivine, sa druge strane brdo, prolazi se i pored nekog manastira, bas je lepo...jedino ako je guzva bude nezgodno ili ako se nadje neko pametan da pretice na punu i jurca pa se i zalepi uz tebe a desilo nam se i to. Sledeci put mozda budemo isli tuda, bar u povratku.
  5. Svaki prvi put, svaki prvi korak je uvek onaj najtezi, pogotovo ako je korak u nesto novo, nesto nepoznato. Tako je i nasa avantura pocela sa puno pripremanja, uzbudjenja, nervoze a pre svega ogromne zelje. Nadam se da necu duziti previse i potrudicu se da pricu ukrasim slikama kako bi bila sto zanimljivija, takodje bi bio presrecan ukoliko ovom pricom budemo vetar u ledja nekima koji se premisljaju, kao sto su neke od prica napisanih ovde mene pogurale da krenemo u ovu avanturu. Bilo bi lepo i da neko izvuce neke pozitivne pouke iz nase price. Zelja za voznjom i putovanjem je odavno vec bila prisutna ali manjak para i slobodnog vremena nam nije dozvoljavao da se organizujemo i provozamo. Kako je korona ludilo u toku nisam imao neke specijalne planove za godinji odmor ove godine pa sam mislio da se neobavezno provozam kolima do Banja Luke i okoline da posetim rodbinu. Razmisljao sam o tome da idem motorom ali nisam bio bas siguran da mi ne bi dosadilo da idem sam a brat je ostao bez posla pre par meseci tako da nisam mogao da racunam na njega da ide svojim motorom nego smo se dogovorili da idemo kolima. Krajem juna kad su se na poslu pisali godisnji odmori, zbog prirode posla moj godisnji je bio u mogucnosti da seta nedelju - dve dana gore ili dole u zavisnosti od posla ali bilo je planirano krajem avgusta. Blizi se kraj prve nedelje avgusta, vidim ja da cu ici od 16.08. i par dana kasnije vidim na forumu da se od 20.08. odrzava Motofest u Banja Luci, krivo mi je bilo sto ne mozemo motorima ali sta da se radi. Nedelju dana pred godisnji sam dosao do nekih para totalno ne ocekivano i kad smo se preracunali, vidimo da ce biti para da se pokrije put, ma idemo motorima nema sta. imamo zelju vec skoro godinu dana da idemo motorima na Taru kod nasih roditelja koji tamo svake godine idu na odmor i samim tim, nasa ruta je pocela da se menja na zanimljivo. Krenuli smo lagano da se pakujemo, spremamo motore, podmazivanje i ciscenje lanca, gume i sve tako dalje kako ide. Najveca birga mi je bila oko guma, sta cemo ako se ne daj Boze desi, na sto stvari sam mislio. Skoro sve je bilo spremno, planirano je bilo da u petak izadjem ranije sa posla i da krenemo oko 2-3 popodne pa da uvece stignemo. Cetvrtak je bio planiran da se ocisti i podmaze lanac pa da sve bude spremno za put, dok je Dusan vozio svoj motor kako bi zagrejao lanac pukla mu je sajla gasa. Malo smo taj dan bili na knap sa vremenom ali smo uspeli da nabavimo drugu sajlu, dan pred polazak njemu motor rasklopljen i menjamo sajlu ali bolje tada nego u putu. Kad smo sve zavrsili umorni onako donosimo odluku da je bolje da poranimo u subotu ujutru i da krenemo. Petak smo imali puno slobodnog prostora jer smo sve zavrsili, lagano se pakujemo i zavrsavamo sve sto treba. Subota jutro, poranili, spremamo se, uzbudjenje pocinje nekako da se mesa sa nervozom ipak je ovo nesto novo. Krecemo u 07:30 iz Stare Pazove preko indjije, Rume, Sabca do Loznice. Kao komunikaciju smo koristili slusalice za telefon i bili smo na vezi. Pravimo par pauza od svega 1-2min da se nameste slusalice i veza, puni uzbudjenja trudimo se da sto vise predjemo dok ne krenu vrucine. Cilj nam je bio da stignemo sto pre do Loznice koja nam je na oko pola puta. Skoro sat ipo od polaska nismo hteli da se forsiramo pa smo odlucili da napravimo pauzu u Lesnici na 20ak min voznje od Loznice, tu smo doruckovali, popili malo vode i krenuli dalje. Ostatak puta ponovo stajemo samo na par minuta da bi namestili vezu i slusalice. Vrucine su taman krenule kad posle 30ak minuta stizemo do Malog Zvornika i pocinjemo da vozimo uz Drinu, prelep deo puta a i prija svezina vode, vrucine je sve manje. Tu pravimo pauzu uz vodu da odmorimo. Sad vec jurimo Ljuboviju i Bajinu Bastu ali oduzilo se. Krece najdosadniji deo puta, nema vise Drine pored puta, voznja od sela do sela, nikad stici negde. Vozimo vec jace od sat vremena, krece nervoza, umor a nigde ni neko lepo mesto da se zaustavimo. Vozili smo tako jos 10 – 20 minuta i onda onako nevozni odlucujemo da stanemo da popijemo vode malo i da stignemo vise do Bajine Baste da popijemo kafu. Nailazimo na putokaze i pratimo kilometrazu ali nikad stici, iskreno vec nam je bilo dosta voznje, nekako sam pomislio kako cemo dalje. Negde oko 12-13h stizemo u Bajinu Bastu i sedamo na kafu i veliku pauzu. Proslo je vec 14h, nasli smo se sa nasima i krecemo da se penjemo na Taru. Put do odmaralista je bilo lep, kroz sumu sa zanimljivim krivinama, u jednoj zamalo da kliznem kako me ponelo da oborim motor. Vozili smo tako nekih 20-30min i stigli do odmaralista, sve sa jednim rezervoarom. Taj dan smo popili reku vode kad smo stigli i shvatili smo da smo napravili ogromnu gresku sto nismo pili vise vode, vodjeni tim iskustvom odlucujemo da ostatak puta stajemo na svaki sat i da pijemo mnogo vode. Tara je prelepa planina i odlicna kao mesto za odmaranje, klopa je odlicna i nije skupa. Preporuka je cetati prirodom, posetiti vidikovce i definitivno dnevni rafting Drinom, nije klasican rafting mada ima malo brzaka, vise je fenomenalna voznja camcem koja traje oko sat ipo u zavisnosti od brzine reke. Ljubitelji izazova bi definitivno da posete extreme park, poligon sa preprekama, jako zanimljiva stvar. Posetili smo i jezero Zaovine koje nije bas za ne plivace i one koji vole da se izlezavaju na suncu jer svuda oko jezera kamen. Pored toga jezero je jako lepo i nije bila guzva, dosta ljudi dolazi sa camcima i kajacima koje mozete iznajmiti. Ostali smo na Tari 4 dana i narednog jutra opet ustajemo rano, krecemo da se pakujemo i spustamo do Bajine Baste da napunimo rezervoare i krecemo dalje. Dosta je hladno vreme pa smo se malo bolje obukli, za svaki slucaj. Punimo oba motora do cepa, odlucio sam se za G-drive i opet oko 07:30 krecemo put Zvornika, granicnog prelaza. Vreme je bilo hladno, mada za voznju idealno, to je ono vreme kada su zaposleni vec na poslu i piju jutarnju kafu a nezaposleni jos nisu ustali. Presli smo 70km za 40ak min, nigde nikoga, mozda smo 5 automobila sreli za celo to vreme i tu stajemo da napravimo pauzu. Odmaranje je trajalo 20ak min, lagano i naravno uz dosta vode. Sedamo ponovo, vec je pocelo dosta automobila da se pojavljuje ali mi smo svakako blizu Zvornika i nema brige. Ubrzo je naisla granica na kojoj nije bilo guzve i sve prolazi bez problema, oko 30min od pauze a mi smo vec presli granicu. Odlucujemo da krenemo dalje pa da nadjemo neko lepo mesto za pauzu. Pratimo putokaze do Tuzle, put je ravan ali mi je delovao tako prljav i mastan da me je bio strah da vozim brze i obaram motor, mozda mi se ucinilo ali kako god, vozimo lagano i stajemo na nekih 40km od Tuzle koliko se secam. Puno tecnosti ponovo, malo nesto prezalogajimo, protegnemo noge i planiramo ostatak puta. Mislio sam da ce nam biti naporan ovaj put jer nam je onaj deo do Bajine Baste izasao na nos a ovo je dosta duzi put i apsolutno nikad nismo isli njime ali umesto toga samo je euforija jos veca i to nepoznato cini avanturu sve vecom. Na putu do Tuzle radovi, radi se tunel pa je obilaznica kroz neko sporedno selo. Uzbrdo, nizbrdo u koloni, motor se greje puca auspuh, uzak put ali dobro, cak sta vise brzo smo stigli ali tada nestaju putokazi. Sledece odrediste nam je Doboj ali kako smo usli u Tuzlu prestale su sve oznake, nekim osecajem vozimo samo pravo i prolazimo kroz grad, nastavljamo dalje ali i dalje nikakvih oznaka a navigacija nam nije radila lepo. Mozda bi se i vrteli ili zalutali da nismo zaustavili coveka na pumpi da pitamo za putokaze, on nam je objasnio da je malo losije obelezeno ali da pratimo Sarajevo do elektrane i da samo nastavimo pravo dok se ne pojavi znak za Doboj. Nismo imali nekog izbora pa smo isli bez obzira sto je u jednom momentu delovalo kao da smo totalno promasili, kad ono eto putokaza za Doboj, nekako smo se duze vrteli kroz Tuzlu nego do nje. Pravimo pauzu malo dalje nakon izlaza iz grada posto je posle samog izlaza bilo jako prasnjavo i automobili i kamioni koji su nailazili su dizali ogromnu prasinu. Put do Doboja se poprilicno oduzio, kolona je bila dugacka, uzak put nije za preticanje a na celu kolone cisterna. Voznja je bila spora, nismo isli ni 80km/h koliko je dozvoljeno, dodatno nam je nervozu unosilo to sto su putokazi pokazivali pogresnu udaljenost. Pred ulazak u selo pise Doboj 20km, prodjemo to selo i na izlazu iz sledeceg sela isto Doboj za 20km, posle skoro sat vremena voznje Doboj 8km, haos ali ipak na kraju jedva pretekosmo tu cisternu. Nismo ni ulazili u centar grada jer nas je interesovao autoput za Banja Luku pa smo pratili putokaze. Nesto pre toga su se radili kruzni tokovi pa su neke smernice i dalje ostale tu ali sva sreca nismo se puno vrteli i nasli smo obilaznicu i put ka Banja Luci, nije bilo tako tesko kako je izgledalo. Pravimo pauzu od 1h na pumpi, odmor nam je bio i vise nego potreban, kafa pogotovo. Nakon pauze vrlo lako nalazimo ukljucenje na autoput i tu krece onaj malo dosadniji deo. Dogovorili smo se da vozimo 100km/h da bi ustedeli gorivo do Banja Luke i da ne bi forsirali motore. Voznja je trajala oko 40ak minuta, bez pauze. Usput nas je obislo par motora koji su verovatno isli na moto fest. Ovo nam je bilo prvi put da smo motorima na autoputu toliko dugo i da vozimo toliko dugo istom brzinom i istim tempom. Protezali noge pa se zamislis, drzao sam malo gas levom rukom samo da desnu protresem, bilo je bas zanimljivo. Mozda zvuci kao dosada ali nije uopste, vreme je bilo lepo, suncano, autoput prazan, nije vrucina, jedan isti tempo motora i samo se lagano naginjemo, Dusanu je bilo dosadno a meni bas uzivanje. Pravimo malu pauzu posle autoputa, cisto da protegnemo noge i motori da odahnu, kad smo pustili gas kod iskljucenja sa autoputa auspusi su poceli da pucaju, da se hlade. Posle 10 – 15min pauze krecemo do sela Milosavci koji su nase odrediste i do sela ima isto tako 15ak min. Ovaj put nismo bili zedni i iscrpljeni kad smo stigli na odrediste, nismo ponovili gresku od proslog puta. Odmaramo i provodimo tu par dana do subotnjeg moto festa u Banja Luci koja je na pola sata voznje. Moto fest je bio fantastican, nismo ulazili u samu tvrdjavu jer smo dosli zbog motora i druzenja, ne zbog muzike. Poveli smo i sestru sa nama, ona obozava motore a ta ljubav se kod nje rodila upravo uz nas dvojicu. Motora je bilo bas bas puno i svi su stajali u redu uz ivicu ulice sto je meni bilo bas zanimljivo kako stoje, bas za razgledanje. Zanimljivo je bilo i to sto su ljudi setali i razgledali motore, bukvalno je bio dogadjaj, ne samo skup, vec atrakcija. Dok su tako ljudi setali i komentarisali motore cujemo komentare “Vidi ovo ST table”, okrecemo se kad ono nasi sugradjani, poznajemo ih, jedan je cak predavao Dusanu. iznenadjeni smo bili i mi i oni, njih dvojica su tu kampovali i ko bi rekao da naidjemo na njih, video sam tablice iz Srbije sto smo i ocekivali ali bas Pazovcane nismo ocekivali. Doslo je vreme za defile, kad su poceli da se okupljaju motori uopste nismo imali neki osecaj da se bas formira kolona za defile, mislili smo da je mozda nesto izmedju klubova. Motora je bilo na stotine, bukvalno na stotine, stali smo i mi u kolonu, sve je zujalo-brujalo i koliko god da pogledas napred i nazad jedino sto vidis su motori, bilo je nestvarno. Kada je krenuo defile tek se tada cinilo jos vece, trajalo je dosta dugo i bilo je odlicno. Zao nam je bilo sto nismo dosli ranije taj dan ali bila je to stvar organizacije, u svakom slucaju osecam se kao da nista nismo propustili, da smo ono najvaznije doziveli. Primetio sam dosta da ljudi voze sa kacigama na laktu, sto mi nikako nije jasno, ne radi se o defileu vec jednostavno na putu ka kuci nas je obislo par motora cak i R motora dosta brzo i to bez kacige, cemu to? Nedelju smo jos odmarali i ponedeljak ujutru se pakujemo lagano i krecemo u standardno vreme oko pola 8. Najavljena je bila kisa pa smo se nadali da cemo je izbeci. Jutro je bilo hladnjikavo ali nekako lepo, lep je osecaj kad ispunjavas nesto svoje i sad se to privodi kraju, ovo je poslednji korak nase trenutne avanture. Ukljucujemo se na utoput do Banja Luka – Doboj i idemo istim tempom, ne preko 100km/h. Autoput je bio prazan a vreme hladnjikavo, jutarnje, zagrlio sam motor nogama, uvukao se i samo cekao da se ugreje, znali smo da ce to biti najhladniji deo puta jer je otvoren i konstanta brzina. Put prolazi lepo i bez problema, cak sata vise dosta lako a i slusalice nas ne zezaju jer sam pozajmio sestrine, moje su pravile problem. Pauzu pravimo cim smo prosli naplatu rampu, dok smo protezali noge i uzeli vodu da se osvezimo nailazi enduro motor. Decko i devojka idu na more, malo Crna Gora pa do Albanije, dok smo pricali sa njima nailzi jos jedan motor, ispostavilo se da je to njihov drug. Jedna stvarno lepa strana ovo naseg sporta, nase ljubavi, svi smo kao porodica. Produzili smo malo pauzu dok smo pricali sa njima, zanimljiva ekipa, simpaticno je to tako bez plana putovati. Dalji put je bio solidan, vec se polako blizilo 10h i krenula je guzva, nas dvojca jurimo Bjeljinu, tu smo na oko 80km od nje, po koji kamion tu i tamo ali nije bilo guzve, stajemo opet na kratku pauzu sto zbog WC sto jer je vec proslo skoro 1h voznje i po dogovoru na svaki sat unosimo tecnost i protezemo noge. Krenula je polako i vrucina pa skidamo dodatnu odecu koju smo imali i pakujemo je nazad u torbe. Nastavljamo dalje i ulazimo u distrikt Brcko ali sam grad obilazimo, idemo poznatim putem sa dosta kruznih tokova. Prethodni put kad smo isli kolima tuda put je tek bio zavrsen i ogranicenje je bilo 60km/h, komentarisali smo bas da je steta sto nije standardno 80km/h jer je lep put, nema potrebe. Ovaj put smo primetili da je ogranicenje 80, sto je super a i nije bilo guzve, lepo za voznju. Vreme je sve nekako toplije i toplije, bez obzira sto smo skinuli dukseve ipak je vruce. Opet nakon oko 1h voznje stajemo da napravimo pauzu, ovaj put na oko 20km od Bjeljine. Zanimljivo je da sam ceo ovaj put odstampao, tacnije odstampao sam google mapu i upravo na ovoj slici je gledam. Put Bajina Basta – Banja Luka nam je bio totalno nepoznat, zato mapa, nekako mi je bilo zanimljivije nego sama navigacija. Dalji put nam je bio relativno dosadan jer smo nekako imali osecaj kao da smo tu a opet ima jos da se vozi. Priblizavamo se granici, lagano vozimo, nema zurbe. Razmisljamo na koji granicni prelaz da idemo i trazimo pumpu gde redovno sipamo gorivo kad idemo kolima. Na pumpi tocimo do cepa mada je bilo jos goriva ali jeftinije je, neka ga. Provodimo 5-10 minuta pauze i krecemo dalje na granicu koja je relativno blizu. Sama granica je delovala skoro prazna, ali je islo sporo, pogotovo kad smo ulazili u Srbiju. Presli smo most i ugasili motore, gurali smo ih pored nas, kao pauza a i ujedino da protegnemo noge. Pricali smo posle da smo mogli mozda da probamo da se ubacimo ali zasto nismo nemamo pojma, u tom momentu ni na kraj pameti, valjda jer nemamo naviku, ovo nam je prvo putovanje motorom preko granice. Provodimo oko pola sata na granici dok se nije otvorio jos jedan salter i tu zavrsavamo brzo i krecemo dalje. Prolazimo Kuzmin i ta mesta usput, vec je oko 12h i trazimo gde cemo da doruckujemo. Vrtimo se tako i jedva nailazimo na neku pekaru koja radi do 13h, bilo je bajato testo ali sta sad, svakako smo na skoro 1h od kuce, prezivecemo. Mislio sam da sam slikao i tu pauzu, tacnije bio sam ubedjen da jesam ali se ispostavilo da nisam, valjda jer smo zurili. Brzo se ukljucujemo na auto put i idemo ponovo tih 40ak minuta autoputa, to mu dodje nekako kao zavrsna etapa. Na ukljucenju za autoput nam je problem pravilo sto je kamion ili auto iza mene imao ENP i onda mene nije ocitao i nisam dobio karticu, tu je bilo onda napred – nazad da me snimi kamera i da dobijem karticu. Slusalice su nam radile super, brzina je i dalje ista kakav je dogovor za autoput, zezamo se, pricamo, vozimo, vec nas hvata ta neka sreca sto je cilj blizu. Bilo je nekih radova uspt na autoputu pa smo morali malo i da usporimo ali sva sreca guzva nije bila strasna. Nakon 40ak minuta se iskljucujemo sa autoputa i razmatramo da li da pauziramo. Odlucili smo da izguramo jos tih 30min do kuce jer smo sad na domacem terenu. Prolazimo Krnjesevce, Vojku i eto je nasa Pazova, milina. Stizemo kuci i pocinje polako raspakivanje i puni utisaka ne znamo sta bi pre, mozda nije nista i nekome je ovaj put smesan ali nama je i tek kako veliki i kao podvig i kao avantura. Trip1 pokazuje kod mene 944,4km, dok kod Dusana pokazuje 10ak kilometara vise, kako se napravila ta razlika i cije je merenje tacnije nemam pojma, uglavnom smo to zaokruzili nekako na 950km puta. Nasa velika greska koju smo posle uvideli je jer tokom puta nismo podmazivali lanac, pre puta jesmo i posle ali tokom puta smo totalno zaboravili. Motori su nas posluzili i vise nego dobro, mada da budemo iskreni i skromni nismo ni ocekivali da nece. Mene je najvise plasilo da nam ne ode guma usput, moram da nabavim mali kompresor na baterije za neki buduci put. Potrosnja je bila odlicna, celokupni trosak puta je bio i vise nego odlican. Nadam se da nisam davio puno i potrudio sam se da sto zanimljivije i slikovitije prenesem ovu nasu avanturu. Slike mozda nisu bas neke ali potrudicemo se vise sledeci put. Hvala svima koji su procitali ovu nasu pricu, ukoliko imate neki predlog za neko ovako pocetnicno putovanje ili neki savet, voleo bi da cujem. Sto se tice sledeceg putovanja, Ohrid nekako zvuci zanimlivo, videcemo. Hvala, pozdrav! Motori: Zeljko - BMW G310R (2017) Dusan - Kawasaki Ninja 300R (2013)
  6. Cao, moj predlog ti je da ipak sacekas i polazes za A2 da ne bi posle godinu - dve morao sve ponovo..ali da ipak kupis motor od 125cc. Iz licnog iskustva jer imam polozeno za puno A ipak sam krenuo sa manjim kubikazama i to je jako pametna stvar. A2 motor ide kao nevreme u odnosu na manje motore, odziv gasa je veci, dok naucis kako da drzis rucicu gasa imaces problema sa rupama, lezecim policajcima i neravninama generalno kad ti trzne ruka, isto tako manevri pri malim brzinama, iz istog razloga i jer su ti motori nesto tezi. Sto se tice samog motora, malo sam prelistao oglase, ima naked motora, mada bi ti ja preporucio Hondu CBR 125r koja moze da se nadje za te pare oko 2005 - 2006 godista, po meni je lepsa a i to su zahvalni motori ako se lepo odrzavaju. Od opreme obavezno kaciga (full face), rukavice i pojas. U svakom slucaju, pamet u glavu i lagano. Srecno!
  7. Pozdrav, Nisam nasao ovakvu temu a interesuje me iskustvo vozaca koji imaju ove modele. Posle 2 godine voznje hocu da kupim novi motor koji je inace moja prva zelja a to je upravo gsxr od 600cc. Gledao sam modele kako sam naslov kaze od L1 pa do kraja jer sam cuo da je 2011 godine pusten taj noviji model koji je sve do kraja proizvodnje ostao isti, tako sam odprilike i nasao da pise uglavnom. E sad ide ona caka, cuo sam da je ipak 2013 model sa otklonjenim greskama i da je od te godine model ostao do kraja isti kao i svi naredni, pa me interesuje misljenje ljudi koji voze ovaj model u ovom rasponu godista kakva su njihova iskustva? Nasao sam na stranom forumu jedino da se moze desiti FI problem kako ga oni zovu ili kod ubrizgavanja goriva sto dolazi do gusenja i gasenja motora, sad ne razumem se toliko bas da bi znao koliko je to veliki problem ali navodno su neki ljudi pisali i da su vracali i resavali se motora tih godista upravo zbog toga. Ovaj motor gledam da uzmem sto se kaze da ostane kod mene godinama i primetio sam veliku razliku u ceni upravo izmedju 2012 i 2013 godista, cak i do 2000e cenovne razlike, sto je dalje produbilo moju sumnju o stvarno nekom problemu koji poseduju ti raniji modeli, naravno da to ne mora biti svaki model ali da ih ima dosta i da se desavalo. Kakva su vasa iskustva, zna li neko nesto vise?
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja