Turaska graniči Sirijom, Irakom, Iranom,..., s toga je vojska više prisutna, i to je cena mira i sigurnosti. Kontrola vojske (na istoku zemlje) je većinom prijateljki razgovor i slikanje, pitanja o motoru i sve to uz nasmeh vojnika. Nikad nismo imali osećaj represije. Mi se nismo vozili kroz industrijske delove, pa zagađenja nismo zaznali, ali smeća nema nigde. Prema istoku je poseljenost manja stoga i priroda neokrnuta i fantastična. Što se smeća tiče, je balkan godinama otpozadi.

Pohvale za putopis i svaka čast na solo putovanju. Tursku sam provozao 2 put, jednom otprilike tvoj itinerar a u drugo sjeverom za Iran i centralno u povratku i za saobraćaj nisam imao nekih kritika, iako nam se jednom na semaforu jedan lagano zabio u stražnji točak. Možda je to posledica vožnji po Trstu u 80 i 90 godinama prošlog veka, posle kojeg je vožnja Turskom, Maroku pa i još gorem Iranu sasvmi podnošiva. Što se puteva tiče nisu to Dolomiti ili Sardinija, ali u poređenju sa balkanom sasvim dobri. Ne slažem se sa @mali_zmaj o tome da su policijska država - bar u smilu saobraćaja. Prošle godine u Crnoj gori, od granice kod Dubrovnika do Albanije (cca 150km), prošli 14 (četrnaest) policijskih kontrola, a za usporedbu godinu prije, od Kopra do Shiraza (cca. 5000km) samo 4 (četri) od toga 2 u Turskoj (na jednoj i dobili kaznu zbog brzine - opravdano) i 2 u Iranu (granica nije brojana). Slično je u BiH na pravcu Drvar - Mrkonjić grad - Banja luka - Brčko, na kojem su strane tablice viđene kao pomični bankomat i tako i izmišljene kazne, koje možeš da izbegneš sa 20€. Neznam šta je mišljeno kroz higijena nije oduševila?? Hoteli u kojim smo bili, su u rangu 27€ - 35€ za dva sa doručkom. I gradovi su sređeni sa cvečem, zelenilom i bez smeča. Na jadranu izuzev Istre, mogu samo da uče. U turskoj su sobe u pravilu veće, bolje opremljene a i mnogo puta čišče, a kad dodam i cenu baš neusporedive. Isto važi i za veći dio Balkana izuzev dela Grčke i Albanije. Turska je lepa zemlja, sa puno za vidit i relativno jeftina. Zbog toga, samo gas - bez straha. Možda ove godine opet.

Gume se na niskim temperaturana osjetno više troše, jer ne dosegaju optimalne temperature i dolazi do mikro poklizavnja i tome nenormalne potrošnje i ako je asfalt sa dobrim gripom pa onda i brzine veće, još gore. Isto je razlika dali voziš sam ili u grupi. Ako si sam voziš svoj tempo, međutim u grupi stalno podešavaš - menjaš tempo - brzinu, tada ima više kočenja i više ubrzavanja pa sve utiče na potrošnju guma pa i goriva.

Još sigurnije je upotrebiti lak za kosu (pitaj ženu). Kad se osuši os se zalepi i ne klizi i se ne obrče, posebice na strani gasa.

Može biti. 1100gs nisam nikad vozio ali sa 1100RT, pa sam mislio da ima isti prenos, pa zapravo nema.

Ja uvek sa 3 kofera (nikad jih ne skidam) i u dvoje, a potrošnja oko 5,2-5,4. Motor najljepše radi izneđu 2500 i 3500 oktretaja, gde je izraženiji momenat motora onda malo padne i opet popne prema 5000 okretaja. Preko 4000 vrlo rijetko, samo za koje preticanje inače sa do 3500 možeš biti jako brz.

Najveći plus 1150 napram 1100 je 6a brzina. Na 100km/h voziš sa cca. 3000 okretaja kad na 1100 si na 4000. Inače su vrlo slični ali 1150 nije novi motor nego dobro poboljšania verzija 1100. Ima i veći hladnjak ulja, koji je kod vazdušno hlađenih motora važan kod sporije vožnje. Treba paziti, jer ovi motori dok se ne miču se ne hlade.

Hvala. Ali teža je odluka i pripreme, nego sam put. Bar za nas, jer se išlo onako skoro pa u nepoznato.

Hvala @ZeleniZub

Kad sam na putu pokušam ne razmišljati o stvarima na koje nemam kontrole to je nesreče, kvarovi, zemljotresi,... A sad kad na TV-u gledam šta se dogodilo ljudima u prelepim krajevima koje smo prešli, to su Diyarbakir, Adiyaman, Kahramanmaras,..., baš tuga. Doživeti nešto tako je velika tragedija i niti zamisliti ne mogu koliko je pogođenim ljudima teško.

Hvala. Dok zimi gledaš kartu, putopise i slično je tolika volja, da bih odmah bez pomišlanja krenuo, ali kad si samo na korak do nepoznatog ipak dođe neki strah ili poštovanje do nepoznatog, koji pomogne da treznije ideš u nešto novo. A kad si jednom tamo i u potpunoj nevjerici doživiš toliko pozitivne ljude, strah se zaboravi i počinje uživanje. Još jednom hvala i pozdrav.

Hvala.

Hvala. Svakako se javi ako si u blizini a i mi se javimo.

Dan 38 Povratak. Sa vlasnikom apartmana se dogovorimo da možemo ostaviti stvari u apartmanu do kraja dana, da ga iskoristimo za plažu i more. Kasno poslepodne krećemo na put prema domu. Iskoristimo svaki trenutak odmora i tako kući stižemo nešto prije polanoći, a već u 7 trebamo biti na poslu. I ovako završi naša avantura... ...38 dana, 11.653 km, napravili 13.956 fotografija i sveukupno potrošili 3000 eur.

Hvala, @Tumbe, @Bokes

Dan 35, 36 i 37 Ovog puta se selimi severnije, na naše poslednje odredište to je otok Pag, Samo tren nepažnje i evo, dogodi se. Na moru bukiramo apartman bez klime. U gradu Pag na istoimenskom otoku ostajemo tri dana. Srećom naveče počinje da puše, pa smanjuje potrebu za klimu. Sledeći dan plaža kupanje i odmaranje. Na večeru idemo u Novalju, kad odjednom počinje kiša, a mi skoro 30km od apartmana. Ništa, idemo naravno bez kišnog odela. To je i prvi put ovim motorom, da vozimo noću, kad svetla svete samo nekih 15m napred, a dodatna svetla u svete nebo. „Zalepim“ se za neki auto i vozimo iza njega do doma. Stignemo samo nekih 30sekundi prije jake oluje. Sutradan prvo regulišem svetla, jer će nam trebati, a onda celi dan plaža. Zanimljivo da je dve noći zaredom bila kiša a po danu praktički bez oblaka. Vreme nas poštedilo za nepažnju zbog klime. Ovaki smo rezervne dane upotrebili za odmaranjem prije odlaska na posao.

Dan 34 Opet idemo sa dobih 20 na preko 30 stepeni. U BiH idemo po nekom lokalnom putom i preko samo u sezoni, međunarodnim graničnim prelazom. Put je uzak i prazan, naselja su redka i na veliko napuštena. U sat vremena i cca. 60km sreli samo jedan auto. Na granici praktički probudili policajce, jer prometa nema. Polako se spuštamo a temperatura opet raste na 35. Ulazimo,na nam prvi put, bosansku autocestu u dužini čak 8 km do hrvatske granice. Današnji cilj je Makarska, opet naše redovna stanica, koja je ovaj put bolje sređena i puna turista, iako je tek 6 mjesec.

Dan 33 U Žabljaku ostajemo još jedan dan, jer je Durmitor veoma lep i vredi izgubiti dan za ga obići. Temperature tu su od 20 do 25 stepeni, baš razlika od preko 35 koje smo imali skoro tri sedmice. Iako je Jun več ima mnogo turista, najviše motorista i to najviše poljaka i čeha, koji su dosad bili retki. Uglavnom obilazak Durmitora je baš onako „no stress“ dan. Više neka slike kažu.

Dan 32 Taj dan idemo iz planina u još više planine, to je Žabljak – Crna gora. Smo na više od 1400m nad morem i dugi rukavi su preporučeni. Žabljak je naša redovna destinacija, odlična za letne vručine, a i priroda je fantastična. Sam put je bio sasvim uredu, po prelepim krajevima, osim dio ceste nakon ČG granice, kad je put zatvoren a nema oblilazka. Radnik kaže da se može pokušati preko strmog lokalnog makadama, naravno bez oznaka. U žabljaku kod apartmana napravimo i dobro delo. Iz gnezda pade mala vrana i ima zanku zvezano za nogu, koja se već urasla. Polako je skinemo i pustimo. Uskoro dođe i njena mama i polako odu.

Hvala, @max80

Dan 31 Još jedan lep i vruć dan. Napravili nešto više od 300km i preko Kragujevca došli u hladovino na Zlatibor. Od naše poslednje posete, se puno toga promenilo – po moje na loše. Za mene malo previše urbanizacje i kraj je izgubio ono domaćnost i mir. P.S. Uz put sreli i autobus iz kultnog filma „Ko to tamo peva“

Hvala, @ivchaNB

Dan 30 Vožnja preko Bugarske je dosadna, većinom sama ravnica. Još najzanimljivija su polja suncokreta u cvatnji. Prije Sofije nebo se potamni i malo kasnije i počinje kiša. Zaustavimo se uz cestu i oblačimo kišna odela. Prođe dobar pljusak i opet sunce. Zaustavimo se na pumpi da svučemo kišna odela, da se ne dobro oznojimo i dalje prema granici. Kad dođemo do gradilišta autoputa kiša iz vedrog neba. Nemamo gde stati, pa nastavljamo, valjda neće dugo. Nije dugo ali dovoljno da nas skroz premoči, ali granica je tu, kiša stane a sunce prži. Na granici gubimo čas vremena ali dobijemo čas zbog vremenske zone, pa smo na nuli. Opet je cilj Niška banja. Baš nam prija takvo malo umireno mesto. Posle 3 sedmice piletine, baš prija dobra porcija odličnih ćevapa.

Dan 29 Opet lep dan za vožnju, ali sa kilometrima dolazi i vručina. Idemo sjeverno od Istambula, da izbegnemo gužvu velegrada. Pređemo Bospor iz Azije u Europu, kasnije pređemo i granicu za Bugarsku. Ovog puta bez problema i veoma brzo. Posle nešto preko 500km je cilj Plovdiv. U Plovdivu smo bili pre 5 godina ali samo kasno popodne i prekratko za razgledavanje, pa smo ga planirali sad, sa kojim satom više vremena. Grad je inače veoma lep, sređen i napravljen baš iznad antične Rimske nekropole. Ima očuvan amfiteatar a korzo je napravljen baš iznad antičnega stadiona za 30.000 gledatelja, od kojeg se može videti zapadni deo. Kao informacija, tog dana smo prešli 10.000 km ovog putovanja.

Dan 28 Opet napravimo transfer od dobrih 400km, do grada Izmit. Odabrali smo ga zbog mora i što je negde na pola puta do slećeg kraja, kojeg hoćemo posetiti. Posle dugog vremena smo uz more, ali nemaju plaže a i more ne izgleda baš najbolje. Najzaninmljiviji je bio odličan sladoled, za kojeg smo stajali u redu a posluživalo ga je čak 7 ljudi. Možda sam malo kritičan, ali posle svega što smo dosad videli i doživeli, je zaista malo razočarenje.