Posle jedne kružne ture po sredini Švajcarske danas nastavljam svoj put ka Italiji. Ali pre Italije posetiću jednu malu zemlju koja se nekako umetnula izmedju Austrije i Švajcarske. Danas idem do Lihtenštajna i njegovog glavnog grada Vaduza. Ovog puta vozim autoputem skoro do Vaduza da bih što pre došao malo bliže Italiji. Očekuje me dug put i imam plan da do nekih 15-16 h dodjem do smeštaja ostavim stvari,olakšam motor i odem do verovatno najpoznatijeg planinskog prevoja /passa za nas motoriste-Stelvia. Deli me dosta kilometara pa je bolje da krenem. Krećem relativno rano, oko 7 i 30 i vrlo brzo sam na autoputu gde pravim pauzu posle nekih 100 i nešto kilometara. Protežem noge i pravim doručak. Prethodne večeri sam kupio namirnice za nekih dan dva puta i napunio rezervoar tako da danas nemam potrebe da razmišljam o stajanju po prodavnicama pa čak i benzinskim stanicama. Kao što sam i pomenuo gore u tekstu prva destinacija Vaduz. Dolazim u grad i prolazim ulicama. Napravio par slika ali sam se ipak opredelio da obidjem prirodu. Izlazim iz Kneževine i nastavljam dalje ka Davosu. Slike iz Davosa i nemam, relativno podseća na Zlatibor zbog količine gradilišta. Na svakom ćošku po jedan kran. I oni grade sve vreme Ali zato sam slikao predele posle Davosa. Stižem do Fluela prevoja na nekih 2380 mnv Zatičem i neke radove na putu. Putari se trude da poprave sve dok je lepo vreme. Čak se i ne sećam da sam pravio previše pauza ovog dana. Jesam na Fluela prelazu nekih 15ak min i možda pre toga još negde ali umor nisam osećao. Adrenalin zbog krivina,obaranja motora i uzanih puteva davao mi je neku snagu da nastavim dalje. Dolazim i do Bernina prevoja. Sa ovog prelepog mesta se spuštam ka provinciji Sondrio u Italiji. Deli me nekih par sati vožnje do smeštaja. Temperatura preko 2000 m je bila izmedju 17 i 20 stepeni. Veoma prijatna temperatura za vožnju i po toj temperaturi sam vozio sve dok nisam ušao u Italiju i sišao ispod 1500 m. A onda kreću nagle promene i neka sećanja iz Nemačke se opet vraćaju.Stajem da natočim benzin i gledam u termometar koji pokazuje 37 stepeni. U smeštaj stižem kao što sam i planirao oko 16h. Ulazim u restoran koji je u sklopu smeštaja i nadam se da ću naći nekoga. Italijani imaju posebno radno vreme. Po meni oni uživaju u životu. Nema te stvari koja će njih naterati da oni prekinu svoju popodnevnu dremku. Hotel i restoran u kome sam odseo vodi jedna porodica u jednom malom mestu na severu Italije po imenu Grosio na nekih pola sata vožnje od Nacionalnog parka Stelvio. Ulazim u restoran i tamo pronalazim bakicu tj nanu koja pazi na hotel i restoran u ove "gluve" sate Nana ne zna ni reč engleskog tako da sam opet (kao i nemački) morao da vadim italijanski iz nekih fioka u glavi. Naravno par reči onda malo i uz pomoć ruku,a kako drugačije u Italiji, sporazumeh se ja sa nanom i dobih sobu. Piće dobrodošlice da me osveži posle ovolike vrućine,mislim da je bila neka limunada, i na brzinu sam skinuo nepotrebne stvari sa motora i odneo u sobu, Stelvio čeka. Od Grosia do Stelvia vozi se preko Bormia. Kad se pogleda mapa veoma je jednostavno. Stradale ta i ta onda tu i tu i eto te na Stelviu. Baš i nije bilo tako. Italijanski putari su zatvorili kompletan put koji vodi ka NP Stelvio i jedan deo se ide zaobilaznicom. Ajde čovek da pomisli da je i to lako.. Samo pratiš znake za zaobilaznicu, ako ih ima. Ah da nisam spomenuo stil voznje talijana Veoma neobično. Ceo jedan dan mi je trebao da se priviknem na takav način vožnje i onda na kraju sam postao jedan od njih Pretiče se kad se može/hoće,ne kada je isprekidana linija,rastojanje izmedju vozila praktično i ne postoji. Nije mi prvi put u Italiji motorom ali uvek me to iznenadi. Mada sam tako vozio sve dok nisam došao u Srbiju. Loš uticaj Italije...Elem da se vratim na put ka NP. Trebalo mi je 15 min da izadjem iz jednog mesta gde sam se zaglavio po nekim brdima i strmim ulicama prateći navigaciju. Nije čudilo što su me meštani sa nevericom gledali Konačno nalazim put i sada tkz talijanskim stilom vozim do Stelvia. Odlično pogodjen trenutak za dolazak na Stelvio je popodne kada nema previše gužve. Posebno za nas koji nismo previše vešti u ovakvim krivinama.Priznajem da moram jos mnogo krivina da prodjem da bih mogao komotno da vozim ovde. A tog dana sam prešao 4 druga planinska prevoja i bezbroj malih i lakat krivina sa lakoćom. Dok sedim iznad ovog krivudavog puta na parkingu, prilaze mi 4 GS-a. To su bili naši motoraši iz BiH koji žive u Nemačkoj. Slikali se i razmenili kontakte.Sudbina je tako htela da,iako nismo vozili zajedno a ni istim putevima, sretnemo se jos jednom i popijemo piće zajedno. Već polako pada i mrak i osetno je hladnije. Da sam imao stavio bih i zimsku postavu u odelo koliko je u jednom trenutku bilo hladno. Krećem nazad ka smeštaju i na zasluženu večeru. Ne znam koliko je pametno jesti morske plodove na severu Italije ali jedino jelo koje mi se svidjalo (a ja čak i ne volim pastu) A i dezert je bio fenomenalan-tiramisu i limončelo ( slike nažalost nemam) Laku noć!

Pozdrav ljudi, evo me opet posle malo duže pauze. Problem je sada nastaviti priču Mada sada sledi možda i najlepši deo ture tako da i nema potrebe nešto mnogo pisati. Slike će reći mnogo više. Danas je na redu Švajcarska! Krećem iz svog smeštaja na jugo-zapadu Nemačke ka Cirihu sporednim putevima i onda dalje ka Cugu, Lucernu itd. Inače ovako izgleda motor posle manje kiše prethodnog dana Put nastavljam ka Lucernu i Lucernskom jezeru. Parking samo za nas! Retko gde moze da se sretne ovaj znak u drugim zemljama Čak i pauza za toalet ima super pogled Toliko sam vozio i gledao oko sebe da sam stao tek u zadnji čas da odem u wc..ne baš prijatna situacija U ovom delu Švice se snimao čuveni Goldfinger. Po ovim krivinama jurio je i 007 Priroda je fantastična a i ja sam imao sreće da je bilo prelepo vreme. Dolazim i do Furka prelaza. A evo i slike kako se ovde dopremaju materijali za gradnju.. Sledeći na redu je čuveni hotel Belvedere. Tu su bili i neki klasici.. Ovde na parkingu sam popio najskuplju Koka-kolu i pojeo najskuplji sendvič na turi. Tako je to kad se ne razmislja i krene se na put bez hrane i pića Posle duže pauze i uživanja u pogledu sledi još jedan prelaz- Grimsel. Umor me lagano stiže i krećem nazad ka smeštaju. Uživao sam celog dana i nadam se da ove slike mogu barem delić užitka da prenesu i na sve vas koji ovo čitate.

Tokom noći je grmelo i sevalo. Padala je kiša i pokupila prašinu što je bila na putu. To je bila prva kiša na ovoj turi. Uh kad bi uvek padala samo noću pomislih. Imao sam sreće za sada. Nisam ostao bez goriva, kiša je padala noću, nikakvih problema sa motorom,nisam pao ili imao bilo kakvih nezgoda takve prirode. Danas me očekuje dosta dug put. U planu je doći do grada Konstanz zatim ka Bazelu i onda do smeštaja u Nemačkoj. Doručak u smeštaju,pakovanje i pokret. Već dobro razradjena rutina. Tmurni oblaci opominju da pripremim kišno odelo. Napuštam Wolfach i ne mogu a da ne primetim predivnu prirodu u ovom delu Nemačke. Nailazim na jedno zanimljivo mesto. Mesto gde moćna reka Dunav ponire. Korito reke je prazno, naročito leti kada su velike vrućine kao sada. Da,ovo je Dunav, to jest korito reke. Dunav je na ovom mestu dostizao vodostaj čak od 4m. Bilo je to davne 1990. Posle kraće pauze nastavljam dalje ka Bodenskom jezeru koje zbog svoje veličine podseća malo i na more. Prate me tamno-sivi oblaci ali i dalje nema nikakvih padavina. Dočekuje me lepo vreme u Konstanz-i gde pravim par slika i obilazim grad motorom. Ne zadržavam se previše u gradu već nastavljam put Bazela. Granica je tu ali nije bilo zaustavljanja, mada verovatno može biti nekad i neke kontrole. Vozim sada uz reku Rajnu i zastajem da uživam u njenoj lepoti. Ovi oblaci mi stavljaju do znanja da će uskoro kiša. Pravim malo dužu pauzu za jedan mali obrok i koristim malo sunca za sunčanje Dolina Rajne i nije toliko zanimljiva za vožnju zato i nemam previše slika sa ove deonice. Uglavnom sam snimao i nisam stajao previše. Pokušavao sam da pobegnem od kiše koja me je sustizala. Moj beg je bio neuspešan. Ubrzo me je sustigla i onda sam na brzinu oblačio kišno odelo. Nevreme je trajalo nekih sat vremena. Zapravo i nije bilo toliko strašno, navikao sam ja i na grdje (to grdje se desilo posle par dana ) Uvidevši da je kiša na Švajcarskoj strani,prelazim na desnu stranu reke,nazad u Nemačku. Dobra je bila procena. Posle samo 10 ak minuta kisa je prestala i ja sam mogao da skinem opremu za kišu jer je ispred mene bilo čisto,plavo nebo. Do smeštaja mi je ostalo još nešto više od sat vremena tako da nisam morao previše da žurim mada se veče već približilo. Večeras i sutra uveče spavam u nekom mestu po imenu Laufenburg, zapravo u njegovoj okolini. Pronalazim smeštaj,parkiram motor i pokušavam da nadjem nekoga da mi da ključeve. Domaćini rade do 16h a ja sam došao posle 18h. Nigde nije ni bilo informacija da oni nisu tu posle 16h. Uz pomoć gostiju koji su bili već tu i još dvojice kolega motoraša nekako nadjem ključ od sobe. Veoma je teško naći nekog ko priča engleski u ovim predelima. Sve u svemu koliko sam razumeo na mom lošem nemačkom i njihovom još lošijem engleskom, dobro je što sam unapred rezervisao sobu inače bih izvisio kao ova dvojica bez rezervacije. Jednostavno vlasnike je mrzelo a možda i nisu mogli da dodju da izdaju sobu. Posle skoro sat vremena burnog check in-a konačno ulazim u apartman i odlazim na zasluženi odmor. Sutra me čeka par planinskih prevoja i jedan deo Švajcarske.

Svanulo je jos jedno sunčano jutro. Vesela pesma ptica nagoveštava lep, a jako sunce i topao dan. Raduje me što me put vodi ka planinama, izbeći ću i toplotu a i konačno neću voziti samo po ravnici. Za cilj 7-og dana je postavljeno mesto Wolfach. Nalazi se na jugo-zapadu Nemačke i na obroncima je Švarcvalda. Kreće opet ono dosadno pakovanje,doručak i pozdravljanje sa mojim domaćinima. Ubacujem konačnu destinaciju u GPS, izbacujem sve autoputeve i brze saobraćajnice. Želim da vozim zaobilaznim putevima i što više uživam i upoznajem ove krajeve Nemačke. Još jednom proveravam da li je sve na svom mestu, oblačim opremu i krećem. Prvih par sati vožnje je i dalje preovladavala ravnica i smenjivala su se razna mesta kojima je dosta teško i zapamtiti imena dok odjednom teren nije počeo da se menja. Sve je više bilo krivina i uzbrdica a hladan povetarac je prijatno rashladjivao tog toplog julskog dana. Posle hiljadu i nešto kilometara ravnice ovaj pogled. Odjednom zaboravljam koliko je vruće napolju i koliko je naporno voziti sa svom opremom na sebi,ali bezbednost nema cenu. Kada sam se dokopao Švarcvalda onda je došla na red vožnja svim mogućim sporednim putevima. Vozeći tako nisam obraćao pažnju na količinu goriva u rezervoaru. Panika jer sam na rezervi. Dzabe trepćeš mislim se,nema ovde pumpi. Prošao sam jednu benzinsku stanicu gde sam i pitao za put do Wolfach-a ali gorivo nisam sipao misleći baš biće verovatno još neke usput. Gledam preko interneta gde su pumpe ali uglavnom su zatvorene ili daleko. I tako krećem nazad pa kako bude. Potrošnja mog motora je nekih 3-4 litara na 100 km, ali problem je bio što ja nisam znao koliko sam dugo vozio na rezervi. Posle nekih 20ak minuta vožnje stižem do pumpe i olakšanje. Sve su brige opet nestale. Podešavam mapu, pronalazim gde trebam da idem i nastavljam ka odredištu. Na cilj stižem popodne i pronalazim smeštaj. Smestio se malo odmorio i shvatio da ja sem doručka i jedne užine u toku dana ništa nisam jeo. Dajem se odmah u pronalaske nekih koliko toliko dobrih kafanica. Wolfach nije toliko veliko mesto tako da mi nije trebalo previše vremena da obidjem skoro sve ugostiteljske lokale i odaberem mesto za jelo. Naravno za kasni ručak/večeru uzimam šniclu i pomfrit a za osveženje veliko pivo. Posle ove jako ukusne večere morao sam malo i prošetati mestom. Ipak sve ove kalorije moraju nekako da se i potroše. Zeka se nije mrdao uopšte par minuta . Morao sam da proverim da li je živ Ove znake sam vidjao celim putem.

Pozdrav ljudi! Imao sam neki težak raspored na poslu pa nisam bio u mogućnosti da pišem. Ali evo da nastavim večeras koliko mogu.. Tura se nastavlja u Kasselu gde sam proveo peti i deo šestog dana. Grad Kassel se nalazi u pokrajini Hessen i treći je grad po veličini u pokrajini. Tog petog dana se motor odmarao ali zato noge nisu. Aplikacija na telefonu je odbrojala preko 24 hiljada koraka. Neumorno smo obilazili deo po deo grada i uživali u njegovim lepotama. Inače ime potiče iz 913. godine po nekom zamku iliti kasteli. Najpoznatiji deo grada je najverovatnije Palata Oranžerija a vredi posetiti i muzej braće Grim,Botaničku baštu, kao i Herkulov spomenik. Svakako vredi posetiti ovaj grad i izdvojiti malo više vremena za njegov obilazak. I tako se moj boravak u Kasselu približio kraju. Sutra me već očekuje put do Frankfurta i posetiću još jednog druga. Šesti dan putovanja kreće ne tako rano. Ipak me je umor sustigao ali isto tako do Frankfurta tj do Offenbach-a ima nekih 200 km ili 3 sata lagane vožnje. Ustajanje,kafa i doručak, pakovanje, pozdravljanje i pokret. Naravno opet biram neke sporedne puteve mada ovog puta i tu nailazim na gužve. Putevi počinju da budu krivudavi ali i dalje je to daleko od onoga što nama na dva točka treba. Stižem do grada na Majni i pronalazim druga. Sada opet sledi obilazak grada ali to činim u manjoj meri nego prethodnog dana u Kasselu. Na putu do Frankfurta i Frankfurt sa Offenbach-om... Naravno kako to već ide, na kraju svakog pešačenja energija se doliva hladnim pivom Zahvaljujem se obojici na gostoprimstvu ovim putem i nadam se da se vidimo uskoro! Sada krećemo ka planinama! Konačno!!

Pozdrav ljudi! Imao sam neki težak raspored na poslu pa nisam bio u mogućnosti da pišem. Ali evo da nastavim večeras koliko mogu.. Tura se nastavlja u Kasselu gde sam proveo peti i deo šestog dana. Grad Kassel se nalazi u pokrajini Hessen i treći je grad po veličini u pokrajini. Tog petog dana se motor odmarao ali zato noge nisu. Aplikacija na telefonu je odbrojala preko 24 hiljada koraka. Neumorno smo obilazili deo po deo grada i uživali u njegovim lepotama. Inače ime potiče iz 913. godine po nekom zamku iliti kasteli. Najpoznatiji deo grada je najverovatnije Palata Oranžerija a vredi posetiti i muzej braće Grim,Botaničku baštu, kao i Herkulov spomenik. Svakako vredi posetiti ovaj grad i izdvojiti malo više vremena za njegov obilazak. I tako se moj boravak u Kasselu približio kraju. Sutra me već očekuje put do Frankfurta i posetiću još jednog druga. Šesti dan putovanja kreće ne tako rano. Ipak me je umor sustigao ali isto tako do Frankfurta tj do Offenbach-a ima nekih 200 km ili 3 sata lagane vožnje. Ustajanje,kafa i doručak, pakovanje, pozdravljanje i pokret. Naravno opet biram neke sporedne puteve mada ovog puta i tu nailazim na gužve. Putevi počinju da budu krivudavi ali i dalje je to daleko od onoga što nama na dva točka treba. Stižem do grada na Majni i pronalazim druga. Sada opet sledi obilazak grada ali to činim u manjoj meri nego prethodnog dana u Kasselu. Na putu do Frankfurta i Frankfurt sa Offenbach-om... Naravno kako to već ide, na kraju svakog pešačenja energija se doliva hladnim pivom Zahvaljujem se obojici na gostoprimstvu ovim putem i nadam se da se vidimo uskoro! Sada krećemo ka planinama! Konačno!!

Dan 4. Hamburg-Kasel preko Wolfsburga,Magdeburga i bezbroj drugih mesta. Na trenutak sam morao da prekinem pisanje dok skuvam čaj i prisetim se zašto sam ja tog dana odlučio da idem tim putem. Gledam ovo loše vreme kod nas i setim se da je tog juna u Evropi bio neki vrući talas sa ekstremno visokim temperaturama. Ja sam želeo da vidim neke male vodopade na nekoj reci a umesto toga dočekali su me peščani sprudovi. Sada shvatam da sam izgubio možda ceo jedan dan ali svakako nisam mogao da stignem u Kasel pre 21h. Početak dana se nije razlikovao mnogo od prethodnih. Ustajanje i pakovanje pa onda nošenje tih torbi do motora je dosadan proces ali nezaobilazan. Ovog dana ne moram da mislim na smeštaj. Čeka me krevet kod druga koji živi u Kaselu. Jedini problem je što on radi drugu smenu. Zato se odlučujem da posetim grad VW, čuveni Wolfsburg i vidim mesto rodjenja narodnih automobila (volkswagen-narodni auto). Krećem iz Hamburga pre 9 ujutru i izbegavam gužve. Moj izbor hotela na samom kraju grada mi dosta olakšava taj posao. I dalje izbegavam autoput, popularni autobahn. Izlazim iz grada i eto me već u poljima punih raznih žitarica. Primećujem da su se boje promenile. U Danskoj je sve uglavnom bilo još uvek zeleno dok je ovde sve požutelo. Poljski radovi su u punom jeku i neumorni poljoprivrednici već su u svojim traktorima na njivama. Konačno posle tri dana na putu mogu da vidim i neke brežuljke. Ostaje mi samo da uživam u pejzažima predela kroz koje prolazim i budem skoncentrisan na vožnju. Ipak tu mi se dešavaju prvi problemi. Polenske alergije koje imam i koje mi otežavaju život povremeno u periodu maj-jul su se aktivirale i smetale mi tokom celog dana. I pored terapije koju koristim,reakcija nije izostala,tako da sam bio primoran često da stajem. Temperatura koja je prelazila 35 stepeni tog dana nije mi išla na ruku. Nastavljam ka Wolfsburgu. U gradu može sve i svašta da se obidje. Autostadt,Volkswagen arena,Allerpark,Muzej umetnosti,Planetarijum i tako dalje. Kasno sam shvatio da za sve ovo treba dosta vremena i odlučujem da motorom obilazim gradove, a neku temeljniju posetu ostavljam za neki drugi put. Ovo je bila istraživačka ekspedicija da je tako nazovem. Ovaj grad mi se svidja ovaj ne.. Slušajući Galeba Nikačevića i njegov podkast Agelast i epizodu sa momcima iz GSS-a završavam obilazak grada i tražim mesto za ručak. Dalje me put vodi ka Magdeburgu. I dalje nisam svestan da su vrućine praktično isušile reku i da neću moći ništa da vidim. Dok ovo pišem pokušavam da nadjem tačnu lokaciju i naziv reke i vodopada. Ali ne uspevam u tome. Posle par sati vožnje stigao sam u Magdeburg. Zanimljiv grad. Provozao se i stavio ga na listu gradova koje bih posetio opet, samo bez motora. Našao sam to mesto odakle se pruža pogled na reku ali imao sam šta da vidim. Tako je to kad logika nije uključena dok si na odmoru Odmorio se malo i smejao sam sebi. Još više sam se smejao kada sam video da me do Kasela čeka put od preko 250 km. Pre početka putovanja sam ja kao istražio kolika je distanca izmedju ova dva grada i mislim da nije bila više od 180km.Čak sam bio i zapisao negde Sada se već lomim da li da nadjem neki smeštaj u blizini ili da nastavim dalje ka Kaselu. Umorniji nego dan pre nastavljam put. I dalje vozim lokalnim putevima jer je tek oko 18h mada sada više obraćam pažnju sa strane da mi neka divljač kojim slučajem ne izleti na put. Ipak oko 20 h odlučujem da izadjem na autobahn po prvi put na toj turi. Velika promena u odnosu na one sporedne puteve. Prevelike gužve,brzina jeste veća ali nije preterano veća u odnosu na one sa lokalnih saobraćajnica. Posle 50 km sam naleteo na zastoje. Sudar koji se dogodio negde ispred i totalni kolaps na putu. Imao sam sreću da sam naišao na izlaz sa autoputa,a pre toga gledao mape i tako da sam znao da mogu da zaobidjem zastoj. Vraćam se na lokalni put i nastavljam tempom koji mi odgovara. U 21:10 stizem u Kasel. Tog dana sam prešao preko 500 km i kao što možete i da pročitate bio je to dug i relativno dosadan dan. Moje loše planiranje,zapravo ja i ne planiram previše nego se samo provozam od mesta do mesta, me je zamorilo ali peti i šesti dan su dani odmora u Kaselu i punjenje baterija za ono sto sledi u nastavku.

Dan 3. Treći dan je započeo relativno rano. Budjenje izmedju 7 i 8,mada ja i praktikujem da ustajem rano kada vozim. Verovatno od uzbudjenja i ne mogu da spavam. Sunce je krenulo da se budi i vrućina se oseća u vazduhu. Sada ide onaj dosadni deo kada se sve opet pakuje i nerviram se kako je neka stvar juče perfektno stala u torbu a danas neće. Ah tek je treći dan. Ratovaćemo mi još Sve je na motoru, ja još jednom proveravam da nisam punjač zaboravio u sobi ili možda nešto još važnije od toga. Siguran u to da sam sve spakovao i osigurao na motoru,upućujem se ka svojoj novoj destinaciji. Za današnji cilj odredio sam Hamburg. Pre toga prvo idem u Esbjerg. Gradić koji je peti po veličini u Danskoj (slučajno sam saznao dok sam proveravao na gugl mapama) na samo nekih pola sata vožnje udaljen od mesta gde sam prespavao. Uživam u vožnji i jedva čekam da dodjem do nekih krivudavih puteva. I sam znam da me to čeka tek negde kada pridjem južnijem delu Nemačke. Ima prelepih stvari da se vide i u ravnici. Brzo je prošlo tih pola sata i ja sam već bio u Esbjergu. U tim jutarnjim časovima poprilično i prazan. Lep gradić na na zapadnoj obali. Motorom sam obišao jedan kratak krug po gradu i nastavio dalje ka Nemačkoj. Pratim znakove za put 24 do grada Ribe i odatle bih trebao 11-om ka gradu Tønder. Naravno na celom putu kroz Dansku sam prolazio pored vetrenjača. To se nastavilo i u Nemačkoj,ali slike vetrenjača su mi nestale. Ili su na nekoj drugoj memorijskoj kartici. I dalje se vozim ravnim predelima i razmišljam ko zna kako je ovde kad je loše vreme. Imao sam sreće da me je tokom cele ture samo dva puta stigla kiša. Biće više o tome u nastavku. Prolazio sam kroz prelepe predele nešto slikao a jedan deo sam i snimao. Stomak je počeo da alarmira da je vreme ručku i da ubrzo nadjem negde neki parking gde ću napuniti baterije. Par desetina kilometara kasnije i sam shvatam da ne mogu više da sedim na motoru i da mi stvarno treba jedna duža pauza. Nalazim neki parking sa klupama i hladovinom. Kako sam sve više prilazio jugu tako je i temperatura rasla. Sada već na krajnjem jugu Danske visokih 32 stepena. Kraj je juna,valjda je i normalno da bude toplo. Ko ti je kriv što živiš u Norveškoj pa si zaboravio kako izgledaju prava leta. Zauzimam jednu klupu i sto na kraju parkinga i stavljam svoju jaknu,štitnike,rukavice,kacigu,podkape i ko zna šta sve još na 3/4 stola dok preostali deo koristim da sebi napravim neki iole pristojan obrok. Stavljam telefon da se puni. Trebaće verovatno dok budem tražio hotel u Hamburgu. Uvek se trudim da pijem što više tečnosti na putovanjima. Veoma ozbiljna stvar. Mnogi od nas zaborave na to dok krstare drumovima. Ova mala torbica na vrhu mi sluzi upravo za to. U nju staje 2 do 4 litara vode,soka ili sta god želite da pijete. Možete da je nosite na ledjima ili kao i meni da bude na torbi ili koferu. Verovatno znate sve to,ali ajde čisto da pomenem i to. Posle duže pauze i dobrog odmora nastavljam dalje, prelazim granicu i eto me u Nemačkoj. Smeštaj sam rezervisao u jugo-istočnom delu Hamburga na izlazu iz grada. Sledećeg dana idem ka Kaselu ali ne bas direktno. Put me vodi na istok.Stižem u Hamburg i pronalazim smeštaj. Neki hotel gde se okupljaju ovi što vole video igrice. Nije loša stvar ako te to zanima. Sada opet kreće dobro poznati ritual. Sve što si jutros stavio na motor sada ćeš opet da skidaš Primećujem da sam se više umorio danas nego juče ali to me neće sprečiti da odem do grada i malo se prošetam. Nisam previše slikao po gradu,planiram da odem tamo i bez motora na par dana. Za kraj dana već dobro poznata stvar. Pivo! Toliko za treći dan. Laku noć!

Putovanje trajektom je bilo dugo,more je bilo mirno,talasi do dva metra,sunce se nazire na horizontu i konacno se približavamo danskoj obali. Jutarnje obraćanje kapetana putnicima kao neki alaram za budjenje i lagano spremanje i pakovanje za pokret. Tuširanje,lagani doručak i oblačenje. Jedva čekam da čujem onaj zvuk otvaranja velikih gvozdenih vrata broda,upalim motor i krenem. Uzbudjenje na ekstremno visokom nivou. Većina drugih kolega se vraća svojim domovima posle skandinavske ture koju su imali po Norveškoj,Švedskoj i Finskoj. Mislim se kako bi bilo lepo da i to jednog dana obidjem motorom, ali za sada me više privlače toplije destinacije. Nordkapp iliti Severni rt je svakako želja koja će se ostvariti jednog dana nadam se. Elem da se vratim na 2022-u godinu. Sišli smo do naših motora odvezali ih,stavili sve na svoje mesto i lagano se oblačimo. Brod pristaje. Stavljam kacigu na glavu, ukljucujem muziku ispod kacige. Inace volim da slusam muziku ili podkaste dok vozim. Pozdravljanje sa ostalim motordžijama i naša traka lagano kreće da se pomera ka izlazu broda. Dočekuje nas sunčano i toplo jutro na najsevernijem delu Danske. Odlazim do obližnje pumpe da proverim da li je sve na svom mestu i odredim put kojim ću danas da se vozim. Autoput je previše dosadan i odlučujem se da vozim samo sporednim putevima a autoputeve da koristim samo ako je neophodno. Zapadna obala mi se činila privlačno i grad Esbjerg. Laganim gasom krećem i napuštam previše opterećene saobraćajnice. Ravnica ispred mene i pravi putevi. Mnogo napuštenih kuća koje su na prodaji. Scena kao iz nekih horor filmova. I ponavlja se,iz sela u selo isti prizori. Nikada nisam na taj način zamisljao Dansku, ali izgleda da i Danci žele da žive po gradovima. Dolazim do jedne prelepe plaže i tu odlučujem da napravim malo dužu pauzu. Možda da i na kratko uskočim u Severno more,ali ipak nisam se odvažio na taj potez. Umesto toga palo je sunčanje na kamenoj plaži. Evo par fotografija. Nastavljam dalje. Priblizava se vreme ručku što žnači da moram medju ljude da nadjem neku klopu. A i neki smeštaj za večeras. Plan je da se prespava večeras u Danskoj a onda sedećeg dana do Hamburga. Nalazim neki smeštaj u Tistrupu na nekoj farmi. Taman nije daleko od gore pomenutog Esbjerga koji planiram da posetim sutra ujutru na putu ka Hamburgu. Kupujem malo hrane i tečnosti i nastavljam put ka Tistrupu. Pauza za ručak izgleda ovako. Salata sa škampima i nekim prelivom i kiselom vodom. Dovoljno do večere i nije preterano teško za vrućine koje su me zadesile u Danskoj. Vrućine za mene Sa 15 stepeni u Bergenu na 28-30 u Danskoj. Ah ta Norveška..ladno ali.... Dolazim u smeštaj oko 17h. Nalazim se sa domaćinom. Prijatan neki čovek. Iznenadio se kad je video motor i odmah je počeo da priča kako i on vozi i gde je sve bio i šta je sve posetio. Razgovori o Bergenu i zapadnom delu Norveške nisu izostali. A u sobi sam imao druge goste. Ne nije to što ste pomislili Parkiram motor odmah iza sobe i odnosim one stvari koje mi jedino trebaju. Naucio sam sa prošle ture kako treba da se pakujem Iskustvo se stiče svakodnevno. I to je to za drugi dan ove priče. Usledila je večera i jedno pivce za opuštanje. Laganja šetnja po farmi i prijatna noć. Laganih 350 km uz dosta uživanja,fotografija i videa. Laku noć!

Pozdrav ljudi! Evo odlučih se da podelim sa vama jednu od mojih vožnji od prošle godine. Pa dok je još uvek ovo loše vreme, barem za nas na zapadnom delu severne Evrope , da napisem koju rečenicu. Nadam se da će vam se dopasti a nekom možda bude i od koristi.. nikad se ne zna.. Pa da počnem.. Početna tačka ovih mojih putešestvija je Bergen. Zapadni deo Norveške, najkišniji grad u Evropi. Čovek da se zapita kako to da ovde ima toliko motora. Mnogi od njih voze tokom cele godine. Cilj je negde mnogo južnije i sunčanije. Prokuplje, Srbija. Znam da imam par varijanti koje mogu da planiram, čitao sam dosta putopisa ovde na Forumu i odlgedao mnoštvo videa na YT kako domaćih tako i stranih motordžija, a i već sam vozio 2021 god. do Srbije. Ipak i dalje nemam jasan plan gde ću da vozim nego samo kupujem kartu za trajekt Bergen-Hirtshals na severu Danske čim sam dobio godišnji odmor. Odradjujem pripreme koje su neophodne pred svaki duži put. Servis motora, oprema koju ću koristiti usput i navikavanje tela na velike kilometraže. Pred svaki duži put vozim rute izmedju 100 i 200 km u okolini i tako tempiram formu za sedenje na motoru. Izbacujem i kafu iz upotrebe pred putovanje..mada povecam unos piva zacaran krug sta ces... nista lepse nego dobra vecera i pivo na kraju dugog dana na motoru. Kako se blizi putovanje zapisujem sve sto treba da spakujem od stvari,alata,lekova itd.. Motor koji vozim je V Strom 650 2016. Verni drug na ovim putovanjima i odlican motor za pocetnika kao sto sam ja. I dalje nemam jasnih planova gde cu da vozim i koliko ce da traje... Ne moze da traje duze od 4 nedelje zbog posla. Nedelju dana pred sam polazak pada odluka da vozim kroz Dansku,Nemačku,Švajcarsku,Lihtenštajn,Italiju,Sloveniju,Hrvatsku,BiH i Srbija kao konačno odredište. Putovanje od ispostaviće se 4500km i 14 dana. Sad treba samo još raditi tu jednu nedelju i onda krenuti na dugo očekivani put i odmor. Dan 1. Bergen-Hirtshals Izlazim iz noćne smene i žurim kući da se spakujem i natovarim motor. Kao i uvek mislio sam imaću dovoljno vremena da sve to uradim. Ipak je trajekt oko 13 h. Naravno vremena uvek malo i u žurbi se pakujem. Kačim bočne kofere,obezbedjujem torbu na sedištu i krećem. Gužva na čekiranju. Puno je bajkera iz Nemačke i Holandije. Svi su nestrpljivi ali neverovatno lep junski dan je svima popravio raspoloženje i uz razgovor čekamo na ukrcavanje.(pre toga je padala kiša danima ) Inače je bilo samo dva Suzukija. Ostalo su bili samo GS-ovi..:) Napuštamo grad sedam planina i krećemo ka Stavangeru i kasnije ka Danskoj! Put trajektom traje 18 sati. Od ove godine ce produžiti putovanje na 20 sati iz kako kažu ekoloških razloga. Na trajektu se može izabrati kabina koja je skuplja varijanta ili sedište. Svakako preporučujem kabinu jer ipak je san bitniji. Pogotovu nama na dva točka. Nastavak sledi...

Hvala!

Pozdrav drugari! Da li imate neke predloge gde voziti ka Srbiji od Kasela (Nemačka) južnije ka Austriji i u Austriji i dalje ka Srb? Hvala unapred!

Hvala kolege!

Pozdrav ljudi! Slucajno sam otkrio forum i morao sam da se prijavim! Ima dosta korisnih tema a tek sam poceo da istrazujem teme i citam razne komentare! Zovem se Stevan imam 24 godina i od pre nekih nedelju dana sam zvanicno postao vas kolega! Jedva cekam prolece i kupovinu svog prvog motora. Verovatno cu kupiti Suzuki dl 650. Puno pozdrava!