Jump to content

Moto Zajednica

Kiza Pirat

Članovi
  • Broj tema i poruka

    74
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

127 Excelent

O članu Kiza Pirat

  • Rank
    U prolazu
  • Rođendan 14.07.1969.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Belgrade
  • Interests
    Skitanja i skituljanja...
  • Motocikl
    Honda CBF 1000 FA

Poslednji posetioci profila

406 profile views
  1. Neko moje iskustvo sa opremom iz Lidla. Za motor tek od prošle godine, Cerada je ok, ali potpari se malo ispod, kondenz valjda. Ništa strašno. Punjač akumulatora sasvim ok radi posao, koristim za motor i ćaletov auto jer on jako malo vozi. Mislim da je jako dobar izbor, odnos cena-kvalitet. Motor puni sa 0.8 ampera (i 6 i 12 V), kola za 5 ampera. Ima i kao četvrti program, punjenje u hladnim uslovima i punjenje AGM akumulatora, takodje sa 5 ampera to radi, a koliko dobro ne znam, nisam probao. Za bicikl i planinarenje smo uzeli baš sve i svašta, nekoliko godina unazad, većina opreme nam Lidl. Generalno su materijali ok, ali imaju malo problem sa šivenjem. To jest, rašiva se, to je možda i najveća mana Crivita kao Lidlovog brenda. Kao da je slab konac. To rašivanje se nije dešavalo na aktivnom vešu. Na majicama, nekoj jakni, bici šorcu i pantalonama za planinarenje, jeste.
  2. Meni deluje vrlo korektno, uzeo sam prošle godine, koliko vidim isti je. Inače imam i biciklističku i planinarsku i ski varijantu. Mada je ski varijanta namenjena takodje za motor. Nije baš da ga nosiš nedelju dana na nekoj turi, ali dva dana izdrži bez problema, nema one srebrne niti ili kako se to zove, što sprečava razvoj bakterija, a samim tim i smrducanje. Mada više nije tako jeftin Ja ga nosim kad je hladnije, recimo oko 10 stepeni, ili koji stepen niže ispod onih Enter moto pantalona, onih jeftinijih, i sasvim je podnošljivo. Možda malo pri većoj brzini da se oseti ladnjikavo na kolenima, ali podnošljivo
  3. 1000 fotografija dnevno joj je prosek Ne mogu da verujem.
  4. Ma nije za poredjenje Potpuno si u pravu... Mene iz kola baš mrzi da fotografišem, tako da to gnjavim suvozačicu Mislim da je bicikl zakon za količinu fotografija i uopšte da se putuje. Prelaze se mnogo veća rastojanja nego hodajući, jako brzo se staje, ne ide se previše brzo pa se stalno nešto zvera okolo i svašta se primeti... na usponima, kada je duša u nosu fotografiše se i kad nema šta da se fotografiše, samo da se malo opravda pauza Po razvijenim evropskim zemljama je neverovatno razvijena mreža biciklističkih staza i puteva, baš svašta može da se obiđe i vidi. Neki nacionalni parkovi su recimo besplatni za bicikl, neke zemlje imaju šumske puteve koji su samo za pešake i bicikle, itd... E sad, motor prelazi približno tri puta veće rastojanje dnevno od bicikla, pogled je više usmeren na put, ne gleda se previše okolo, usponi se ni ne osete, lakše čak uz brdo nego niz brdo... sama vožnja je zanimljivija, zahtevnija, više zaokupi čoveka, nekako sve drugo postane ne baš toliko bitno... pokušavam sebi da objasnim, ali mislim da sam ja više fotke pravio da bih uradio ovaj putopis nego što sam ih radio zbog sebe, nije tu meni ništa jasno... ko zna, možda ova sezona donese više škljocanja
  5. Hvala puno, nosio ja i pravi foto-aparat, ali na kraju dosta fotografija izabrao napravljenih mobilnim Mali poraz za moje foto-umeće Prošlo je tu dosta fotki kroz Photoshop, da malo budu atraktivnije. Inače baš malo fotografišem kad putujem motorom, a manijak sam po tom pitanju. Uvek se vraćam sa gigabajtima fotografija. Sada jednostavno prodjem, dok shvatim da je dobar kadar prošo kilometar, jedino da se vraćam.. a ko će se vraćati Toliko me vožnja motora čini srećnim da je fotografija otišla u drugi plan. Inače sam ranije znao noću, po mećavi, da šetam gradom da bih ulovio neki dobar kadar
  6. Hvala puno, ovo mi je bio prvi moto putopis, i baš mi je bilo stalo da uradim što bolje mogu. Nadam se da će ih biti još. Ostale vožnje koje sam pravio su jednodnevne, eventualno trodnevne, ali tu nije bilo previše za neku priču.
  7. Trebao bi Ima sigurno dosta nas kojima bi to bilo zanimljivo. Nama matorima da nešto novo naučimo, da se podsetimo i sl. a mladim naraštajima da se zainteresuju i usvoje taj način putovanja Jezero Van sam video samo iz autobusa, ogromno je, ceo dan smo se vozili oko njega, ne sećam se da smo se brčnuli. Tako da su od toga urokljive mačke mnogo bolja opcija I samo da dodam, krenem li ove godine ka bliskom istoku, ti si kriv A ozbiljno razmišljam
  8. Pa s obzirom da su ga oteli od Jermena, da je naseljen Kurdima, a vlasništvo Turske, nije zezanje. Ako se nije nešto promenilo, (od 2007) na Ararat se ide samo preko agencije. Ima više agencija u samom Dogubajazitu, prošetaš, iscenjkaš i ideš sa njima. Time ne dobijaš samo vodiče, jer generalno to nije zahtevan uspon, nego i bezbednost. Mi smo imali situaciju da su jednom planinaru maznuli nešto opreme iz šatora za vreme završnog uspona. Dok smo se vratili, sva oprema je pronadjena i vraćena. Častili su nas jagnjetinom spremljenom na balegi, pošto oni drva baš i nemaju, a mi smo njih finansijski i mislim neki poklon preko. Imam kontakt vlasnika agencije sa kojom smo mi išli ako nekom treba. Mazge i magarci se posebno plaćaju. A postoji i problem gde ostaviti vozilo i stvari koje ne nosiš na uspon. Jermenima je inače zabranjeno da penju Ararat, Turci su na to jako osetljivi od kako su jermenski planinari ostavili svoju zastavu gore. Jermenija na zastavi države ima baš Ararat. Moguće je da sada treba dozvola, moguće je da je i tada trebala a da je agencija to rešila. Ne znam. Sećam se da su oni pustili Kurde da prave biznis od toga i na taj način rešili malo mir. Mada video si ona oklopna vozila. Tada su samo takva bile ispred policije u gradu. Ni jedna obična kola. Zapamtio sam da su LandRover Nisam ni znao da ta firma pravi takva čuda. Inače su jako dobri, obavezno su prilazili da se slikaju sa nama, trudili se da pričaju, ustajali u restoranima i kafićima da bi nam dali bolje mesto, stolicu sa naslonom i sl. U tim visinskim kampovima su nam pevali, igrali kolo sa nama, i sl. Pravili su dodatna mesta za nas pošto nas je bilo dosta... U startu su nam rekli da ne uzimamo mleko i mlečne proizvode od Kurda, nismo otporni na te bakterije koje su kod njih. To je malo nezgodno odbiti kad te ponude, srećom nas je bilo puno pa su valjda shvatili da bi im sve mleko popili, pa nas nisu nudili kas smo se sklonili u jednu "kuću" zbog kiše. Inače sam Ararat je vulkanska planina koja se izdiže iznad poprilično puste ravnice, tako da pogled nije neki. Tu ništa nisi propustio. Mogu stavim neke fotografije sa tog uspona ako misliš da bi bilo zanimljivo i da ne remeti tvoju priču.
  9. Čekaj bre Sveto 69 godina? Ako dobro računam? 35 puta dva je 70, minus 1 je 69! Mislim nije komplikovano, ali ne mogu da verujem, možda matematika greši? Garant Defintiivno svaka čast i moj naklon do poda A ja mislio da sam sa 50 mator za motor, tako mi pričali neki ljudi... ma nemaju oni pojma Bravo za izbor "hotela". Takodje najradije kampujem i nešto bih dodao svima koji su skeptici kad je šator u pitanju. Ako želiš na putovanju da spavaš u čistom, onda kampuj, šator+vreća+podloga, savršeno. Ljudi nisu baš čista bića, misle da su čisti, ali svašta iz njih iscuri po onim krevetima po hotelima i hostelima i pansionima i kojekude, da sad ne detaljišem... Šator može da se postavi na lepšim mestima od većine hotela. Hotel može da ima maksimalno valjda 7 zvezdica? Šator ima na hiljade. Neki kažu "šator je hotel sa milion zvezdica"
  10. Svaka čast na putovanju i putopisu Idem sad lagano iz početka sve da prodjem ponovo Hvala Definitivno je u pitanju deo sveta koji treba da se poseti, ali ne samo turističke regije. Turska je zemlja kontrasta, stvarno tu svašta može da se vidi i doživi. I fenomenalno je kako poštuju gosta. U sklopu neke planinarske akcije na Ararat smo 24 dana putovali tim krajevima. Kada sam polazio, bio sam spreman da se možda i neću vratiti, tako mi to delovalo, a onda je ispalo sasvim drugčije. Turska ima više antičkih spomenika od Grčke, ima šta da se vidi i poseti, ljudi su ljubazniji, kada nešto kažu to i ispoštuju, gorivo im nije skupo, hrana baš ume da iznenadi sa cenom, toplo je, imaju super ratluk i sladoled Sasvim dovoljno Znači ove godine idemo u Tursku?
  11. Hvala puno Ovo sada ispao auto-put, neće više biti, sigurno Pretpostavljam da za ove puteve ne treba Vinjeta? Ako sam dobro razumeo to bi bilo ovako:
  12. Nije bez razloga video radjen na ovakvom terenu. Na nekom kamenjaru je maltene nemoguće postaviti ovakav šator. Oblik se formira tek kada zategnete napred i pozadi. Ako ne možete da zabodete kočiće gde treba nastaje problem. Što se tiče težine, ako idu dva motora može da se podeli, to je onda ok, ali ne mogu oba da se parkiraju unutra. A cena? Pa dobri šatori često mnogo koštaju, vidjao sam šatore za dve osobe, mnogo manje a slične cene. A ako želite da parkirate motor u šator, pa čak i dva možete da uzmete neki porodični Aprenaz 4.1 kod Dekatlona recimo, samo 100 eura. Možda bi mogla i tri motora, taman da se njegova težina (10kg!) podeli na tri dela. Ovo je malo šala, ali dotični fensi-šmensi moto šator mi nekako po dimenzijama skoro kao ovaj porodični, samo nema ulaz sa strane.
  13. Nema na čemu. U putopisu Moto Češkanje na ovom forumu je baš taj šator. Ok vreme je relativan pojam, neki šatori bez problema izdršavaju i oluje na Himalajima i minus 40, kao i potope biblijskih razmera Naravno i koštaju, i malo se teže postavljaju... itd... U suštini, svako vreme po kome možeš da voziš motor je dovoljno dobro za ovaj šatorčić. Mi smo ranije na turama delili šator, jedan nosi spoljni sloj i kočiće, drugi unutrašnji i šipke. A šator je neki komforniji za tri osobe. Pre nekih 5 godina krenem na neku cikloturu sa ekipom koja nije mogla ni oko vremena polaska da se dogovori, tako da sam morao da uzmem neki manji i lakši šator. Uslov je bio i da može da se postavi na svim terenima, naravno da izdržava kišu i kakav takav vetar i da je dvoslojan. Jedino što sam našao a da nije baš skupo je bio taj na oglasima na KP. Prijatno sam se iznenadio da mi je bilo toplo i na nekim većim nadmorskim visinama. Inače vizuelno mi se baš i ne dopada, valjda zbog te visine na malu osnovu. Sledeće godine, negde u Hercegovini, toliko je duvalo da je savijalo šator maltene do mene. Nisu pukle šipke. Prokisnuo nije ni malo, mada taj ulaz nije baš dobro rešenje, otvaranje dotičnog po pljusku svakako znači i kišne kapi unutra.
  14. Koristim dotični šator, dosta je lagan a radi posao. Nije mi bilo hladno u njemu, i nije propustio kišu. Isproban je i na moru i u Norveškoj na višednevnim turama. Staviš vreću po dijagonali, stvari rasporediš kako ti odgovara. Cena u oglasu je malo jača, imaš sad Dekatlon kod nas, mislim da je 23 eura prava cena. Bude na akciji u okruženju i za 20. E sad, za motor, ako hoćeš i neki kofer unutra uzmi model za tri osobe. Model za dve osobe je težak 2.2kg, model za tri osobe 3.O kg Fino je što možeš da ga namestiš na bilo kojoj podlozi, pa i na kamenjaru gde je malo problem da se zabodu klinovi. Za tu cenu šator je vrhunski. Mada su ga uradili najjeftinije što su mogli. Ne znam da li ti je bitno, ali u mraku se ne vidi baš previše, što je fino za neka divlja kampovanja.
  15. Hvala, malo sam budžio fotografije. Neke više, neke manje. Kako sam u kom trenutku bio raspoložen Fotoaparat je vremešni Nikon D5000, a dosta je napravljeno mobilnim Xiaomi Redmi Note 7. Jeste kinez ali sam prijatno iznenadjen kako radi, posebno one panorame. Za ekranski prikaz ništa ne zaostaje za nikonom, naravno ako su dobri vremenski uslovi. Noćne fotografije nikon pravi bolje, kao i fotografije kad je ružno vreme sa malo svetla i sl.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja