Jump to content

Moto Zajednica

Kiza Pirat

Članovi
  • Broj tema i poruka

    121
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

280 Excelent

O članu Kiza Pirat

  • Rank
    Svrati ponekad
  • Rođendan 14.07.1969.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Belgrade
  • Interests
    Skitanja i skituljanja...
  • Motocikl
    Honda CBF 1000 FA

Poslednji posetioci profila

851 profile views
  1. (N) U obilasku vodopada smo proveli najviše sat vremena. Nastavljamo put dalje. Vreme ne liči na ono kako bi smo zamišljali 5. jula. Oblačno je, hladno je i nestabilno i nekako ni Zoran ni ja nemamo želju da vozimo čuvenom biciklističkom stazom Rallarvegen. Naime, za danas je bila planirana ta jagoda na vrhu naše biciklističke torte – svakako jedan od „must see“ za biciklistu-turistu u Norveškoj. Reč je o starom putu korišćenom tokom izgradnje železničke pruge Oslo – Bergen duboko i visoko u planinama. Ostavljamo to za neka srećnija vremena, a mi iz topline auta posmatramo predivne i divl
  2. Sledeće jutro je osvanulo musavo, te tako ustajemo jako kasno. Nalazimo se na vodopadima Voringvossen. Iako za norveške prilike ne preterano visoki (najviša kaskada je sa 162 metra tek 83. najviši norveški vodopad) ovi su na pristupačnom mestu, pa su najposećeniji. Pakujemo šator, šetamo se pored provalije u kojoj je rečica Bjoreio uklesala ovu atrkaciju – ima dosta kozjih staza i nekako se opet čudim i prijatno iznenađujem kako nije sve betonirano i obezbeđeno po EU normama (naravno sa infrastrukturom u obliku šaltera sa ulaznicama od kojih bi to sve bilo finansirano). Eh, da. Norvežani imaju
  3. TROLOV JEZIK I MALI PREIKESTOLEN Već je popodne, sedimo na Preikestolenu. Na Malom Preikestolenu, kako smo ga nazvali od milja – jer ne može se porediti sa svojim imenjakom kojeg smo posetili pre neki dan. Ovo je skromna vertikalna litica sa malim previsom, za norveške standarde na koje smo se već privikli – ništa posebno. Ipak, ovde vlada mir i ničim narušena tišina. Od pre pola sata, kada smo odlučili da nastavimo planinarenje od Trolovog jezika dalje, skoro smo sami. Ovom stazom se definitivno ljudi mnogo ne kreću, jer smo čak imali i probleme da odredimo
  4. (Z) Tokom ta dva dana bicikliranja smo naišli na više vodopada. Jedan je bio baš veliki. Uopšte to nije bilo u planu. Nismo ni znali za njega. Samo smo eto tako biciklirali i u jednom trenutku sa naše desne strane se pojavljuje njegovo veličanstvo Naravno da sam napravio gomilu fotografija, čak i neki filmić. Evo neke... Obratite pažnju na drveće. Nije malo, a deluje na slici kao da su neku žbunčići Meni se sve to vrlo dopalo, stvarno je to čudo ostavilo utisak. Nastavili smo dalje. Ne znam
  5. (Z) Neverovatno je bilo koliko smo sreli Hondi Goldwing, mislim da je trećina motocikala bila ovaj model. Trećina su bili Harliji i to u baš velikim grupama, a trećina svi ostali. To onako generalizovano. Kada vozite bicikl i to u nekoj slabo naseljenoj zemlji, onda vozite puno vremena u tišini. E sad Harli i nije tih, V mašina kojoj maltene čuješ otkucaje srca. Mislim ti otkucaji su više kao pucanje, to je bolji opis, ali kada je jedan. Kada ih ima pedeset, e onda je to grmljavina, ali prava. Setio sam se filmova gde se maltene trese zemlja kad nailazi neka velika grupa. I tu sam video n
  6. Hvala... ma lako je u Norveškoj napraviti dobre fotke. Mi ovde putujemo po 100-200-300 kilometara da bi posetili neki vodopad, neko jezero, planine... a tamo je to normalno, koliko je normalno da vidiš žitna polja kad voziš kroz vojvodjansku ravnicu... Neki vodopad visine preko 600 metara nismo ni imali u planu, slučajno se zadesio pored puta. Čak i tada kada smo stajali pored njega nismo znali o čemu je reč. Videli posle da je to nešto visoko, tek kući saznali da je to jedan od najviših vodopada, valjda i u svetu. Biće posle. Pokušaću danas da uradim ovaj putopis. Tek prva tri dana Norve
  7. (N) Osvanuo je prelep, sunčan dan. Brodić koji će nas prevesti nazad do Lauvika (periferija Stavangera) polazi već u 7.20 ujutru – a sledeći je sutradan u isto vreme. Ja sam legao i sklopio oči na sat vremena, dok se Zoran grejao krčkajući pasulj. Eh, kad muka čoveka natera da za doručak priprema pasulj... Neko spava, a neko fotografiše jutro u fjordu.. Bilo kako bilo, nešto posle sedam ulazimo u brodić, temperatura se lagano diže te se tako raskravljujemo i čak vreme provodimo na vetrovitoj palub
  8. Mislim da je krajnje vreme da nešto uradim po pitanju ovog putopisa. Napolju je vreme vanredno dosadno za april mesec... Pošto mi se nešto ne smrzava i ne kisne, kad već sedim kući, ajde da se malo potrudim. Možda se prolepša vreme kad završim... _________________________________________________________ Kraljevina Norveška sa nešto manje od 5 miliona stanovnika i oko 320 hiljada km2 je retko naseljena zemlja – svega 16 stanovnika na km2. Ne računajući ostrva i fjordove, dužina obale je 2650 km. Osim skandinavskog kopna, Norveškoj pripadaju i ostrva na severu (Svalbard na 78
  9. Rešeno, samo da vidim kako radi u praksi Znači, samo sam zalemio 4 i 5, kratak spoj napravio. Bez ikakvih otpornika. Navigacija radi. Rasturio sam onaj mini USB pažljivo, zalemio, vratio sve kako je bilo i to je to. Ne ide u data mod.
  10. Izlicitirao na Limundu neki Garmin Nuvi 250, i sreo se odmah sa ovim problemom. Imam samo USB na motoru, ne planiram da radim onu autoutičnicu, tako da mora nešto da se grumfuje. Bolja mi je ta garmin navigacija jer je ekran manji, nije kapacitativni, lakše se radi sa njim kada su ruke u rukavicama... a bila čitavih 510 dinara Kako odoleti Neverovatno je šta sve čovek može da nadje na ovom forumu Upravo se zezam sa mini USB kablom. Nego mi pade na pamet, da nije neko izgustirao sve ovo i da ima viška ovako prepravljen kablić?
  11. Nisam ni znao za TROLLI Inače sam pre nešto godina imao ideju da kupim skuter od 50 kubika i da idem do Nordkapa preko Finske. Pošto sad imam A verovatno do realizacije te ideje neće nikada da dođe. Kako vreme prolazi, sve više me privlače topli krajevi, bar kada je motor u pitanju, a i jeftiniji benzin Norveška, Finska i Švedska, dozvoljeno kampovanje, mada ima nekih pravila. U "jotunheimen national park" je bio znak da je zabranjeno. A odavno san shvatio da kada krenem neki putopis na ovom forumu da se vreme drastično popravi. Tako da kada je kiša
  12. ___________________________________________________________________________________________________________ (Z) Dugo godina plovim. Jako dobro znam da se više uživa u samom činu plovidbe kada je taj ljuljajući objekat manji. Veliki brodovi si više kao zgrade na vodi. U početku imate lepe predele, a posle kada se ta grdosija dokopa pučine ostaje Vam samo ta zgradurina i plavetnilo mora i neba. Jedino dešavanje je penušanje vode iza krme. Zato se moreplovci raduju kada ugledaju kopno posle više dana-nedelja-meseci na pučini. Zato i ekskluzivni brodovi hoteli imaju onoliko sadrža
  13. (N) Planiram da ustanem rano ujutru kako bih video zoru u ovom ambijentu. Budim se zaista rano, nije ni 5. Provirujem iz šatora i zaprepašćujem se. U potpunoj smo magli. Nadam se da je to lokalna inverzija i da kad se popnem na dinu visine 50metara – da ću videti oblake ispod sebe. Zvuči suludo, znam, ali upravo je tako bilo! Zoran ostaje da spava, ja uzimam fotoaparat i krećem na „uspon“. Već na pola puta, što će reći – posle 2min, magla se raščišćava i uočavam plavo nebo i zrake sunca koji se probijaju kroz niske oblake. Posle još par minuta magla je prošlost i ja imam neponovljivu pril
  14. (N) Vožnju nastavljamo, a prvu ozbiljnu pauzu nekako stalno odlažemo. U Flensburgu je bilo prerano da stajemo, a i kasnije je nekako šteta bila prekidati glatko napredovanje ka severu. Konačno smo u Aarhusu, na polovini puta kroz Dansku i tu parkiramo. Aarhus je, posle Kopenhagena, najveći danski grad i obzirom da imamo vremena – odlučili smo se da osim šetnje po gradu, otpočnemo i sa pedaliranjem severnim krajevima. Grad je na istočnoj obali i svakako ćemo naći neku zanimljivu stazu pored mora... Aarhus Tako je i bilo. Par uličica i obreli smo se na stazi por
  15. (N) Nismo još ni krenuli, a već smo stali na benzinskoj pumpi. Palo mi je napamet da bi bilo dobro imati rezervne sijalice. Naravno da nisam imao pojma koji tip sijalice mi treba. Zoran je svojim majstorskim okom procenio da je to H5 i tako sam ja samouvereno kupio dve H petice. Sva sreća te rezervne nam nisu bile potrebne i tek ću godinu dana kasnije u Bosni saznati da mi zapravo trebaju H7, a da su ove H5 namenjene kamionima (ili barem kombijima). Leta 2011. me u blizini Sarajeva zaustavlja policajac i pita šta sam i odakle sam. I onda se smeje „elektroinženjer, a ne radi mu struuuuja“.
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja