O da, stvarno lepo proveden dan. Za relativno malo novca se sve to može lako pretvoriti u savršen vikend. Recept je sledeći: sačekati vikend sa lepim vremenom, po mogućstvu da bude neki topliji deo godine mada ni zima ne smeta mnogo. Poraniti u subotu, što ranije to bolje i pravac Čačak. Od Čačka dalje ka Ovčar Banji. Ručati u nekom od restorana uz Moravu kod brane i nakon ručka se odvojiti ka Ovčaru. Put je uzak i loš ali sve to može da se pređe sporom vožnjom do samog vrha Ovčara. Kako se približava vrhu put je sve lošiji jer je živa muka sve to održavati ali je još uvek upotrebljiv za avanturu. Napraviti pauzu na vrhu, obavezno prošetati, ima par skrivenih vidikovaca u šumi odakle je pogled veličanstven. Zatim nastaviti put ka Ovčar Banji. Usput, ako ima vremena, nije loša ideja obići neki od manastira, ima ih jako mnogo i svi su vredni posete. Zatim obavezno i definitivno odsesti u welness centru u Ovčar Banji. Večera, prenoćište i doručak su oko 3300 din i u cenu je uključen ulazak u bazen a osoblje nije gadljivo na blatnjave bajkere. Obavezno poneti kupaće i u bazen ići pre večere, kad se upali rasveta i pumpa koja snabdeva vodom veliki slap visine 2m ispod koga se zabiti u trajanju od barem 15-20 minuta. Voda je jako topla, lekovita, banjska pa treba odvojiti vremena da se duša i telo temeljno razdvoje. Zatim sledi večera na kojoj se duša i telo ponovo spajaju a ko nakon svega ima snage za lutanje može u šetnju, ja je nisam imao, bazen me je dotukao do kraja da sam jedva dočekao da se onesvestim. Zatim ponovo poraniti, kuhinja a time i doručak rade već od 7:30 i zatim pravac Kablar. Eventualno nije loše pre Kablara posetiti neki od manastira, čuo sam da imaju lepe juratnje službe na kojima se okupi baš dosta sveta i ima se svašta pametnog čuti, da se upotpuni sva lepota putovanja. Od Kablara nastaviti dalje putem u dolinu Kamenice i kada se siđe u dolinu nastaviti uzvodno ka Gojnoj Gori ali nakon par km se opet odvojiti desno ka Pranjanima i Koštunićima. Put je otprilike pola pola, asfalt makadam, asfaltne deonice su OK makadam je slabiji. Kada se stigne u Pranjane obavezno posetiti centar i crkvu, ko hoće može i do spomenika posvećenog spašavanju američkih pilota tokom WW2 a ko je tanak sa vremenom neka nastavi u Koštuniće na ručak u etno selo. One kupaće koje ste poneli za banju se ovde opet mogu uporebiti jer je reka Čemernica pregrađena i napravljeno je jako dobro kupalište sa sve plažom, kafićem na plaži i restoranom na samoj obali, teško da će neko biti razočaran. Odatle se asfaltom može ili na Divčibare ili na Rajac, oba varijante su skroz OK a postoji i varijanta za one sa off ambicijama koja vodi prevojem do Ravne Gore, put je makadam i čvrsta kamena podloga i prelaze ga putnička vozila. Od Ravne Gore dalje po želji. Eventualno oni napredniji bajkeri mogu celu priču prebaciti za još jedan dan pa prenoćiti u Koštunićima. Imaju jako lepi bungalovi i veoma šarmantne kace za šljive koje su adaptirane u sobe za noćenje pa tako sve ovo pretvoriti u produženi vikend. Da dodam još da odmah ispod Kablara kada se krene u dolinu Kamenice ima jedan spomenik prirode - hrast od 300 godina koji vredi posetiti. Takođe u dolini Morave malo nakon Ovčar Banje u pravcu Požege postoji šumska staza koja vodi do pećine Kađenice gde su turci zapalili zbeg. U pećini ima spomenik. Za pojačan osećaj punoće života sve ovo ponavljati u redovnim intervalima i maksimalno kombinovati i eksperimentisati sa sporednim putevima, svaki od njih vodi do sledećeg, potpuno novog otkrića :-)