Jump to content

Moto Zajednica

Wildserbian

Članovi
  • Broj tema i poruka

    46
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

O članu Wildserbian

  • Rođendan 11/04/1984

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Interests
    Avioni, Motorcikli, Putovanja, Priroda
  • Motocikl
    Honda Forza 300 '19

Contact Methods

  • Skype
    budimir84

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

Wildserbian's Achievements

U prolazu

U prolazu (1/6)

102

Reputacija u zajednici

  1. Naše malo nekome znači mnogo...Daće bog da sve bude kako treba, a na nama je ko koliko može prema svojim mogućnostima...
  2. Kupio u Motolandu... Srafe se na klizace kao i original i klize bez problema kao original... Dobija se mnogo... Sa originalom vetar udara pravo u kacigu... Za tih 10 tak cm je to taman... Nema toliko buke od vetra. Nisu bacene pare ako mene pitate.
  3. @umpahpahsada vidim da si iz Sremske Kamenice..tako da mozemo i na FG.. A za to ce nam trebati neli vikend.
  4. Kupljene su u radnji Pilot Sport u TC Konjarnik (Ustanicka 189), kod Dekija. Covek jako korektan i mislim da ima najpovoljnije moto gume na trzistu. A sto se tice druzenja ja ovaj vikend ne mogu od planiranih obaveza... Mogli bi mozda neki radni dan predvece da odemo do Avale ili tu negde blizu... Pa cemo otom potom isplanirati neku duzu rutu za vikend... Evo ja i @SQTR@SQTR se nasli oko 18h i otisli do Avale na pice da isprobamo nove gume...Bas je prijalo.
  5. Nego mogli bi da se okupimo negde pocetkom sledece nedelje... Nekad predvece oko 18 i 30...19h... Da se upoznamo i dogovorimo neko konkretnije druzenje ko sto neko spomenu u par postova pre. Ja radnim danim radim do 17h a pretpostavljam da rade i ostali pa zato i predlazem da bude predvece.
  6. Mitas Touring Force gume su stavljene... Oko 10000 rsd kostaju obe gume. Proizvode se u Sloveniji. Sa Pirellijem sam presao 11500km...imale su dobru saru, i to neko ne bi menjao jos 10000km, ali 2 cepa u zadnjoj plus su postale malo tvrdje.... Nisam jos provozao nove gume da bih dao neka konkretna zapazanja, ali javljam cim pre.
  7. Stavljene nove Mitas gume... Javljam iskustva kad se malo razgaze. Fabricke Pirelli su postale malo krute i nesigurne u krivinama a i u zadnjoj sam vec imao dva cepa (od pocetka marta do sredine aprila 2 srafa u gumi).
  8. I da zakljucim ovo putovanje. Nigde ali nigde nisam imao ni najmanji incident. Podrsku su mi pruzali svi koji su me sustizali sa srpskim tablicama kroz Makedoniju i Grcku, a narocito kamiondzije. Od jednog sam cak i dobio kutiju kikirikija na nekom parkingu (mislim da je bio iz Turske). PCX se pokazao kao ozbiljan skuter, i stvarno svaka preporuka za kupovinu. Mislim da nepostoji bolji skuter od 125cc. Prvi put sam ga vozio na Tajlandu kao rentabike i cim sam se vratio kuci odmah sam nasao jedan primerak uvezen iz Beca i kupio sam ga malte ne na nevidjeno. Tad je bio jedan jedini na oglasima. Skuter koji ide 115kmh i trosi 2l benzina pa to nema nigde. Brzina mi je uglavnom bila izmedju 90kmh i 110kmh na autoputu i oko 80kmh lokalnim putevima. Ovo je putovanje gde sam potrosio za 1700km oko 34 litre goriva. Cini mi se da sam vise novca dao za putarine i prolaze kroz neke tunele u Grckoj nego za gorivo. Imao sam mnogo vremena da razmisljam o svemu i sto je najvaznije malo sam "porastao" na ovom putovanju. PCX je bio 2013 god i prodao sam ga srecnom vlasniku iz Sremske Mitrovice... Pa ako vidite crvenog PCX-a u Mitrovici verovatno je to taj. Posle toga sam kupio opet PCX-a 2018 god... I evo pre mesec dana sam vlasnik Forze 300 2019 god. Ako sam sa 125cc prevalio toliki put zamislite sta mi je u glavi sa 300cc . Npr put do Sicilije Beograd-Bar-Bari-Taranto-Ragio Calabria-Mesina-Palermo-Syracusa-Catania-Vulkan Etna i nazad....mozda se nadje jos koji ludak pa da odemo zajedno. Zivi i zdravi bili.. Veliki pozdrav. Hvala na laskanju.
  9. Nisam jos uploadovao nigde snimke... Nazalost imam samo iz povratka iz Grcke... Kada budem imao vremena postavicu neki link.
  10. Svanuo je Vidovdan. Prvobitno sam planirao da idem rutom Knjazevac-Soko Banja pa Aleksinanac i da se vratim putem kojim sam krenuo iz Beograda... Ali... Zasto jednostavno kada mozemo da malo da ga Zabiberimo... Oko 9 ujutru krecem ka Zajecaru jer sam na forumu procitao da je upravo tamo Moto skup... Stizem na lokaciju, a svi mamurni spavaju u satorima i samo policija i vatrogasci patroliraju na sve strane... Na levo krug i pravac Bor i Borsko jezero... Pravim pauzu da se okrepim u nekom kaficu sa pogledom na jezero..umesto da se vratim na put Zajecar-Paracin ja odlucim da cu preko Crnog Vrha ka Zagubici.. Ajde da vidimo oce li Honda poloziti i taj test. Krecem polako od Borskog jezera uzbrdo.. Put KATASTROFA.. Rizla na svakoj krivini, blato od traktora i kamiona koji nekonttolisano izvlace drva iz sume.... Krivina mali milion... Ali jigde zive duse... Brzina izmedju 30 i 50 kmh... Vozi, vozi, vozi nikako da se popnem do Vrha... Vrem polako pocinje da se menja, neki oblaci da nailaze i odjednom sam se nasao sam na planini u magli... Onda mi je proradio nemir jer sam se setio da nemam nista za krpljenje guma, sam na planini.. Kad bi stao iz nekog razloga ko zna kad bi neko prosao da ukaze neku pomoc... Veca frka me je uvatila kad sam skapirao da nemam ni domet u pojedinim deonicama.. Medjutim setio sam se odlomka iz jedne knjige... " I sine ako se desi, a desice se da nestane svetla i ispred i iza tebe, nebrini... Nastavi tamo gde si krenuo i reci "Ne moras ni sijati j... m ti majku, naci cu put u mraku sam eto" ".. Stao sam pored puta da popijem malo vode i pojedem neku cokoladicu..otprilike sam video na karti gde sam (jer telefon je van funkcije), i punom parom napred... Polako prelazim vrh i krecem da se spustam.... Vec je lakse, jer i ako masina stane, skotrljacu se do nekog sela ... Polako izlazim iz magle i prolazim nekoliko sela i u daljini se nazire Zagubica.. Pade kamen sa srca a odmeh do usiju. Spustam se polako u grad i pravac izvoriste reke Mlave, gde pravim pa uzu u restoranu. Nakon toga krecem ka Krupajskom vrelu.. Stizem ubrzo tamo i jos jedno odusevljenje prirodom. Mala kafanica nudi svezu pastrmku iz sopstvenog ribnjaka, stari ovciji sir i pivo iz sopstvene proizvodnje... Znam da alkohol i dva tocka ne idu ali sam morao da se resetujem posle one planine i da dodjem sebi.. Rucao sam fino, odmorio isto tako i dalje put nastavljam ka Gornjackoj klisuri i manastiru Gornjak. Tu sam stigao oko 16 i 30h.. Obilazak manastira, palim svece i polako krecem za Bg.. Vreme ne radi za mene tako da vise nema mesta za pauze... Prolazim Petrovac na Mlavi, kroz lokalna sela do Pozarevca, preko Smedereva, Kovina i Panceva stigoh konacno u Borcu. Iza zgrade me je docekao odbor za docek u sastavu nekoliko komsija sa porodicama i moja supruga koja se krsti sto sam se vratio ziv i zdrav . Kako kazu "Budalu i Bog cuva". Ovo je bila najlepsa i najuzbudljivija etapa za voznju.
  11. Etapu broj 5. zapocinjemo 27.juna...Pokret iz Vranja oko 11h i krecem autoputem... Prvi chek point Motel Predejane, da se pojede neka skembe corbica.. Mali odmor i dalje nastavljam isto autoputem do Nisa... Prolazim kroz centar grada i pravim pauzu na NIS-ovoj pumpi u Knjazevackoj ulici... Gde drugo kad je konacna destinacija ove etape bas Knjazevac . Idem starim putem do Malce i pravac Svrljig.. Nakon toga lagani uspon na Tresibabu i lagano se spustam u Knjazevac. U toj deonici sam uzivao u laganoj voznji jer je priroda bila neverovatna... Odusevljen sam bio sopstvenim skuterom koji je uzbrdo isao kao i po ravnom, kao da je onih 12 konja isporucivalo bas punu snagu. Stigao sam kod tasta u Knjazevac oko 16h, direktno na kremenadlice sa rostilja i hladno Zajecarko pivo.. Nakon toga osvezenje u bazenu sa klincima. Ovo je bila najlaksa etapa u avanturi jer znam puteve, rupe i sve kafane.. Odmor i prikupljanje snage za sutranjih 350km koje treba prevaliti do kuce.
  12. Svanuo je 26. Jun i vreme je za pokret na 4. etapu ove avanture... Oko 9h vec spakovan i spreman za pokret... Tu sam se rastao sa drustvom.. Zivota sa porodicom ode za Beograd autoputem a ja opet starim putem uz Vardar... Malo po malo opet stigoh do Belov 13 odmaralista.. (opet sam se setio pokojnog Mirka Alvirovica), on je firsirao stalno to mesto u emisijama... Parkiram ljutu masinu i ulazim u bastu restorana, kad opet isti onaj konobar koji me je castio kafom prosli put... Porucujem istu turu... Odmorim malo... Trazim racun, on kaze oko 2.5e, ali ovog puta je dobio 10e..sad i ja njega da castim. Pozdravimo se tu ko najrodjeniji i ja lagano forsiram bivsu Jugoslovensku republiku Makedoniju... U toku voznje mi zapade znak koji ukazuje da je za par km skretanje za jezero Mladost. I posto nikad nisam svracao do tada opet odlucim da pravim pauzu tu... Skrecem sa glavnog puta i malo nizbrdo, uzbrdo, levo, desno i ukaza se jezero... Odlazim pravo u Hotel Romantik opet po secanju iz emisije SAT... Pogled top... Sedi se u basti tik uz obalu restorana.... Porucih limunadu i mali Zlagen Dab jer mi se prethodno vece bas dopao.. Sat vremena pauze i uzivanja pa lagano pokret za Vranje...Do Vranja vise nisam pravio pauze. Granice prosao lagano, i na cilju sam bio negde oko 16h. Dan sam iskoristio za vidjanje sa prijateljima moji je zavrsio odlaskomna Przar, hotel iznad grada u brdu sa kog puca panorama celog Vranja. Druzenje do kasno u noc pa spavanje.
  13. Posle par dana suncanja i brckanja u Nei Poriju svanuo je i 25. Jun i vreme da se krece na 3. etapu puta. Odluka pada da do Soluna idem lokalnim putevima kroz naseljena mesta... Pokret oko 8h ujutru i lagano uz more grabim ka Solunu... Pred ulazak u Solun stajem u neki trzni centar da kupim nastavke za GoPro kameru koje nisam poneo iz Beograda...pronasao dodatke i potrosio neplaniranih 30e za celo pakovanje dodatka i dzidza-bidza...U povratku sam bio laksi za jedan ranac, jer sam nepotrebne i prljave stvari strpao kod Zivote u auto.. Na setalistu kod kule u Solunu se nalazim sa ekipom iz Nei Porija i idemo negde na kafu. Fakultativno razgledanje Soluna, odlazak u crkvu Sv. Dimitrija pa pravac Zejtinlik. Tamo nas docekuje deda Djordje i njegova supruga... Bio sam nekoliko puta tamo i svaki put mi je osecaj kao da idem prvi put. Nakon toga opet malo setnje po Solunu i odluka pada da sledeci chekpoint bude Gevgelija. Preko kolege dobijam preporuke za hotel Ashikot (mislim da je 10e prenociste) hotel nista spec ali za nase bajkerske potrebe top.. Udoban krevet, topla voda, dobar wi-fi i dvoriste iza objekta gde se moze popiyi pivo sa drugarima. Raspitujemo se kod gazde gde je dobra klopa i on kaze 50m preko puta.. Restoran Idila. Klopa fantasticna, cene vise nego povoljne.. I preporuka za pivo Zlaten Dab. Posle klope obilazak Gevgelije... Nazad u hotel i Shlafen... Da se napune baterije za 4. etapu puta Gevgelija-Vranje.
  14. Hvala na savetu.. To je bilo tada, sto upravo rece.. Adrenalin.. Uzbudjenje... I naravno svaki dobar savet ne skodi .
  15. Svanuo je 21.jun i vreme je za drugu etapu puta. Ustajem malo kasnije, pijem kafu doruckujem, jos malo pricam sa rodjakom i u 11h pokrecem ljutu masinu od 12+1 hp .. Polako izlazim iz Vranja i odlucim usput da put do granicnog prelaza Presevo nastavim lokalnim putevima kroz Albanska sela. Put je osrednjeg kvaliteta na kome ima mnogo rizle, i ovog puta moram da pohvalim Michelin City Grip gume koje nisu mrdnule sa asfalta.. uskoro prolazim Bujanovac, jos par sela i vec sam na granicnom prelazu. Bilo je nekoliko vozila ispred mene, kad sam primetio da mi carinik mase (u fazonu sta cekas, prolazi).. Cekiram se i pravac prelaz Tabanovce. Tu me opkoljava grupa milicajaca i carinika kad su videli Bg tablice i postavljaju mi 1000 pitanja, koliko moze da ide, koliko trosi, ides iz Beograda, svaka cast... Odusevljeni i oni a i ja.. Dobijem limenku ladnog Pepsija i pozeleli su mi srecan put .. Ovde se prvi put ukljucujem na autoput i dalje ka Kumanovu nastavljam krstarecom brzinom 90-100km/h.Prolazim Kumanovo i stajem na Lukoil pumpi da sipam gorivo i napravim kratku pauzu. Ubrzo krecem dalje i prolazim Skopje, prolazim sve tri naplatne rampe u Makedoniji i posle trece stajem na Makpetrol benzinsku pumpu da pojedem sladoled ... Video sam negde oko Vranja frikomov bilbord i od tad mi je sladoled u glavi .. Kratka pauza za osvezenje i relaksaciju gluteusa i onda nastavljam dalje do Demir Kapije gde se odvajam sa autoputa i dalje nastavljam starim putem niz kanjon reke Vardar. Opet ista prica, osecaj kao da vozim putem duhova, nigde saobracaja... Samo priroda, PCX i ja... Stizem do odmorista Belov 13 gde sam odlucio da naprvim duzu pauzu... Narucim kafu i kiselu i tako mozak na off jedno pola sata. Kada je doslo vreme da se plati ja vadim karticu kad ono nemaju terminal (A ni Denara u dzepu). Kaze meni konobara sreken pat i vidimo se u pavratku. Castio me covek. Krecem dalje i prolazim sva ona mesta sa cudnim imenima Prdejci, Mrzenci i sl. I uskoro stizem u Gevgeliju na granicni prelaz Tabanovce-Evzoni....brzo sam obavio formalnosti i kalimera braco Grci. Svake godine sa porodicom planiram da obidjem memorijalni park posvecen proboju Solunskog fronta koji se nalazi sa desne strane nekih 10 tak km od granice, i uvek "nismo" imali vremena za to... E pa sada sam imao svo vreme ovoga sveta i cim sam ga spazio, skrecem sa puta krenuvsi da odam pocast svim onim palim borcima na ovom polju u 1 svetskom ratu. Popeo se uz stepenice i gore seo na klupu i 15-tominutnim cutanjem sam im odao postu, gledajuci u ono siroko polje gde su se te bitke vodile inkaonda sam mogao da osetim svu tu muku. Nastavljam polako dalje i dolazim do one cuvene raskrsnice gde pokojni Mirko Alavirovic kaze da se obrati paznja i da svi koji idu na Halkidiki prelaze preko nadvoznjaka a svi koji idu u Olimpijsku regiju i na Krf da se odvoje desno... Ja se odvajam desno jer je moj cilj Neoi Poroi... Vozim tako jos nekih 50 tak km i pravim pauzu u odmaralistu Olympus Plaza da rucam veceru jer je vec skoro 19h po lokalnom vremenu, a mene jos drzi onaj sladoled. Zavrsio pauzu, prolazim Katerini, Skotinu, Platamon i posle tunela se iskljucujem za Neoi Poroi. Ulazim u mesto i trazim adresu na kojoj je moj drug Zivota, tacnije trazim belu Daciu Logan sa Bg tablicama .. U 20h po lokalnom vremenu sam stigao na odrediste.. Zivota sav srecan sto sam stigao ziv i zdrav vadi rakiju iz leda, sece neku prsutu i kako se kod nas valja "da se prekrstimo i nazdravimo za dobrodoslicu".
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja