Темеринац, да извиниш и да ме не разумеш погрешно - серем ти се на решење. За мене је то подвијање репа и 'ватање џаде. Докле да се склањам и препуштам талогу да то њихово постане општприхваћена норма понашања, размишљања, делања...? Ја се борим колико могу као појединац, и поред тога што би то било лакше (и често корисније) не пристајем на којекакве компромисе, да ми то што читавог живота сматрам неприхватљиво, сада постане прихватљиво. Да не помислиш да сам неки Дон Кихот који се залеће на ветрењаче - то нисам, али не упадам у ово што данас постаде "мејнстрим" да бих био "као сав нормалан свет". Да неки сличан став имају и они који су као решење видели одлазак, много тога би било другачије и не само да би лако доћи до критичне масе да се нешто промени на боље, већ ствари не био ни отишле толико лоше.

Tebi svaka cast. Ali kao pojedinac mozes jako malo postici u ovakvoj drzavi u kojoj ionako vecina nema nikakve volje da uradi nesto a to sam osetio vise puta na svojoj kozi. Dzabe sto smo se oslobodili turaka kad su na red dosli jos gori. Kad sam isao da glasam govorili su " k'o da tvoj glas znaci nesto" kad sam hteo na proteste govorili su "ma koji ces tamo to sve budale" , nemaju ljudi nikakve volje da ustanu i nesto urade. Hoce oni promene ali bi najradije sedeli kuci ispijali pivo posle osmocasovne smene na poslu za 25.000. Nisam oduvek bio za odlazak ali jednostavno nekad se nema izbora. Evo ti moj primer. Keva je radila u banci 10+ godina za istu platu od oko 35k i posle 10 godina dobije bez ikakve najave otkaz. Naravno kako vec ima 55 godina niko nece da je primi , jer jelte svi bi mlade "kamenjarke" . Trazi posao oko 5 meseci i na kraju "preko veze" se zaposljava u drzavnoj firmi za neverovatnih 33k . Firma se gasi posle 3 meseca i opet svi dobijaju otkaze. Ona opet bez posla i bez prihoda. Kredit, racuni se nece sami platiti tako da odlucuje da ode u Nemacku da radi kao negovateljica . Plata 1400e mesecno za koju ovde radi 5 meseci. I ti mi kazes da odlazak nije resenje.. Sta? Trebala je da se zaposli na traci da radi u pelenama za 20k?? Mani me prica. Lako je reci nije to resenje. Veruj mi jeste kad nemas izbora.

Када дође до грла, онда нема много избора - то је питање преживљавања. То не могу (нити смем) ни ја нити било ко други да оспоримо. Ствар је што је моја породица и ево сад и ја, када сам постао њена глава, некако успео, да л' пуком случајношћу или вођени неким својим унутрашњим компасом, да останемо са главом изнад воде. Неретко је поприлично тешко да подмирим све потребе, али како-тако успевам да не правим дугове. Мало ли је "на ову скупоћу"? Шта ће бити сутра, не знам, само знам да сам овде и гурам како и колико могу и не д' идем одавде и то не з' инат (нити што сам помало (чуј - помало... хе...) инертни Лалош), већ сам одлучан да ја другима видим леђа, а не они моја, "иф ју кеч мај дрифт".

Али није то суштина моје реакције на твоје "пасош у руке,, карта у једном правцу и што даље...". Безмало исту реченицу читам по стоти пут као реакцију на било који догађај: "државни зубари наплаћују услуге - селим се одавде", "санитарна инспекција пронашла буђаве виршле - одох ја", "старлета та-и-та купила тај-итај бесни BMW - бежим из Србије", "туча у школи - шаљем децу одавде"... Ево и сам реци да такво писање ниси приметио и сам.  Је л' можда одлазак у Немачку лек и за ерективну дисфункцију или можда за некоречен улаз у зграду!? За неке ствари одлазак негде и друге јесте лек, али не за сваку будалаштину.

Окружени смо срањима толико да и ми помало постајемо исто, али мајку му, где нам је та гранична линија, до које се хватамо у коштац са проблемом, пре него скупимо своје пинкле и "заузмемо резервни положај"? Некако имам осећај да смо постали, како Амери кажу "quitter"-и. Ко ће да нам уреди ову земљу по било ком аспекту, ако не ми сами?