Jump to content

Moto Zajednica

AMomcil

Članovi
  • Broj tema i poruka

    41
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

135 Excelent

O članu AMomcil

  • Rank
    U prolazu
  • Rođendan 26.05.1971.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Oslo, Norveška
  • Motocikl
    BMW R1150RT

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. @A.J. Zaboravih da se zahvalim - puno hvala na informacijama i ponuđenoj pomoći! Kamo sreće da sam pred prošli ili pretpošli put kroz ex-SSSR mogao da te pitam za savete... Ali ići će sigurno još neko, a možda se i ja odlučim za Istok ponovo :).
  2. Ušao sam u Rusiju sa srpskim pasošem 30. aprila, i drndali su me više od sat i po, možeš pročitati u gore linkovanom putopisu (osmi dan). Imao sam utisak da je to zadržavanje bilo sa namerom. Možda što je motor registrovan u Norveškoj, ili što sam sam putovao, ili što u to vreme obično nema bajkera, ali mi se čini da sam im bio nešto sumnjiv... Ipak, bolje i lakše je bilo nego prošli put, pre jedno 5 godina, isto bajkom. Na trajektu Latvija-Švedska sam sreo Šveđanina bajkera koji mi je rekao da su ga dva puta u zadnje dve godine odbijali za rusku turističku vizu, hteo je da se voza bajkom do Sent Petersburga i Moskve.
  3. @.milke. Puno sreće i dobro vreme ti želim! Slobodno me pitaj šta ti god padne napamet. Meni su rekli da stranci mogu jedino taj prelaz preko Kavkaza da koriste i da je teško/nemoguće uopšte ući vozilom i u Abhaziju i u Južnu Osetiju. To sam čuo iz više izvora i nisam želeo da proveravam. Pre nekih 5 godina sam želeo da prođem istim ovim putem, ali tada je i Verkhni Lars prelaz bio zatvoren za strance, pa je jedini put do Rusije sa ove strane Crnog Mora bio preko Azerbejdžana, a oni traže vizu i nisam imao vremena za to. Zato sam krenuo preko Odese u Ukrajinu. Tu sam i ne znajući izgleda prošao kroz militantnu zonu Pridnjestrovlja... Inače, ja sam prešao Verkhni Lars 30. aprila i imao više sreće nego pameti, jer često u to doba nije prohodno za motore.
  4. Ali je još veća razlika sa decom ili bez :). Meni lično je i lakše tako, sa puno manjih skokova, ići motorom, pre svega zbog parkiranja. Doduše ja o kolima i ne znam previše, tek sam prošlog ponedeljka položio vozački za B klasu...
  5. Da potvrdim prvo da je putarina za motore ista kao za automobile. Grubo gledajući, na auto putevima je slično koštala putarina koliko i gorivo. Što se vremena tiče, to može da se organizuje za 10 dana bez problema. Neki će reći da je jurcanje, ali ja sam slično letovao kolima sa porodicom (gospođa i dva manja dečaka) prethodna dve godine i dobro je ispalo. Spavanje svakog dana u drugom mestu uz što je moguče više plaža i mora. Prvog leta smo prozujali do Verone, a onda prešli obalom od Livorna do Barselone. Prošlog leta smo išli iz Beograda do Barija, pa obišli jug Italije, celu Siciliju i zapadnu obalu do Rima. Kada idem solo na moto ture prelazim daleko više km dnevno. Kada ste knap sa vremenom, gledajte da idete auto putem između interesantnih tačaka - npr. kroz Mađarsku i Austriju, a lokalnim putem tamo gde vas više zanima sam krajolik (npr. planinski i obalni predeli). Novac? Nas je ispalo oko 200-250€/dan. Ali to je letovanje četvoročlane porodice, pa je bilo poseta i akva parkovima, muzejima i koječemu. Tu računam smeštaj (za nas četvoro 100-120 €/dan), gorivo & putarinu i hranu/koješta. Kada ste dvoje i ne idete auto putem kroz Italiju, to može da se spusti na 100-120 €/dan. Smeštaj se može tražiti dan za dan. Za pojedinačna noćenja obično koristim Booking.com ili Hotels.com. AirBnB zvuči jeftinije, ali se više vremena izgubi u nalaženju sa vlasnicima u dolasku/odlasku, a više se plaća i čišćenje. Preporučujem hotele ili hotel apartmane koji imaju stalno otvorenu recepciju, jer često se ne zna kada se stiže, olakšava planiranje i smanjuje stres. Kada tako putujem, tražim smeštaj dalje od mora (5, pa i 10 km) i ako je moguće sa bazenom. Onda se lako odvezemo do plaže, a dosta se uštedi. Smeštaj se može naći i svega par sati unapred, ali ti preporučujem da karte za trajekt uzmete unapred. Ja uvek krenem odatle kad planiram put. Prošlog leta smo za Bar išli preko Drača, iz zainteresovanosti da obiđemo Albaniju, ali i najlakšeg puta. Opcije su jasno Bar, ali i Dubrovnik (mislim da ide samo jednom ili dva puta nedeljno).
  6. Ako nekog zanima da krene na ovu turu svojim motorom: Mislim da više nema trajekta Trabzon-Soči, već samo putnički brod, a od Batumija ide samo hidrogliser. Jedini meni poznat put do Sočija iz pravca Turske je onda preko Gruzije i graničnog prelaza Verkhny Lars, južno od Vladikavkaza. Prošao sam tuda prošlog aprila, pa se slobodno obratite da podelimo iskustva.
  7. Lep video, hvala na podsećanju! Prošao sam Transfagarasan putem na V-Stromu 650 pre 5-6 godina na putu kroz Ukrajinu, Belorusiju i dalje na sever. Nisam imao mnogo vremena, pa sam samo prozujao i sećam se da je bilo divno, ali nekako kratko. Noćio sam u mestu Sibiu, koje je ranije bio nemački deo u Rumuniji, kao i ceo taj kraj. Posle sam svratio do mesta Brašov, koji je lep turistički centar. Negde na tom putu, kroz jednu šumu, sam pao u krivini prekrivenoj peskom. Ljubazni Rumuni izletnici mi pomogli da se pridignem, našao se i roštilj za pomoć - mići, tj. rumunski ćevapi. U samom gradu Brašov sam bio zadržan jedno pola sata trkom trokolica (ono što smo kao klinci pravili od daske i lagera) koja se odigravala na jednoj dugačkoj nizbrdici, pa je policija zaustavila saobraćaj :). Kasnije, na putu ka Galati i granici sa Moldavijom sam iskusio najjači bočni vetar do sada, ali mi je generalno Rumunija, a posbeno Transilvanija, ostala u lepom sećanju, najviše zbog ljudi i interesantne arhitekture, čak i po selima.
  8. Eh, @nikvuksa, "Pazi šta poželiš, jer se može ostvariti"... Baš sinoć gledao neke polovne motore (dnevna doza daydreaminga). Ona mi se pridružila i odjednom pita "Eeee, što je ovaj dobar, pa to je prava fotelja, sa tim bi mogla i ja da se vozim, koji je to motor?". "Gold Wing", rekoh i dodajem brzo "A zar ne bi onda radije htela neki mali kabriolet?" - "Jeste, u pravu si, bolje kabriolet!". Kakav crni Gold Wing, gde sa tim čudom da idem na posao svakodnevno?! A sad nek ona mašta o kabrioletu...
  9. Hvala, to je to. Tada nisam ni znao za sukobe i situaciju na terenu, pojma nisam imao. Jedino znam da su mi neki vojnici sa automatima u drugačijim uniformama od Moldavskih, nekim smeđim, dali jedan mali papirić i vrlo autoritativno rekli "Ako ovaj papir izgubiš, *nećeš* izaći iz naše regije!". Malo je reći da sam ih ozbiljno shvatio! Tada sam krenuo ka Ukrajini i Belorusiji prilično nepripremljen. Ne potpuno, jer sam radio sa jednim kolegom iz Kijeva i jednim iz Minska. Onda mi je onaj iz Kijeva savetovao da obavezno kod sebe imam 10-ak evra ili dolara, ako me policija zaustavi, jer to i traže. A onda je onaj iz Minska rekao da ni slučajno ne nudim pare policajcima u Belorusiji, jer ću završiti u ćorci. E, te sam savete zapisao, jer bi nadrljao ako pobrkam zemlje...
  10. A ne, kod nas je drugačija situacija. Naime, ja tek sada, ove godine, idem na časove vožnje da konačno, sa svojih 48 godina, položim za B kategoriju. Za koju nemam baš nikakvo interesovanje, ali nam dečaci rastu (9 i 4), treba ih voziti u školu, treninge, itd. pa sam konačno kapitulirao. Posle te vožnje do Sarajeva rečeno mi je "Kada ćeš konačno da kupiš auto, kao normalni ljudi?". Kupio ga, eto, pre dve godine i za sada ga samo draga vozi. A valjda je lepo da sam konačno normalan. Ako ništa drugo, delimo strast ka putovanjima generalno, pa za ovo leto, planiramo porodično sličnu turu kao tvoju - Albaniju ili Bar, Bari, Siciliju, pa reko Rima nazad na sever. Sa kolima, doduše, penzionerski...
  11. Lepa priča, iščekujem nastavak :). Ja sam pre 5-6 godina u Ukrajinu ušao preko Rumunije, kod mesta Galati, pa onda dva puta prolazio kroz Moldaviju, drugi put kroz neku okupiranu teritoriju, punu vojnika sa automatima. Srećom da nisma pojma imao o konfliktima, inače se ne bih ni usudio da tuda idem. Da sam znao da putujete, savetovao bih vam da se vratite možda preko mesta Umanj, južno od Kijeva, divan srednjevekovni grad. Inače, kod ulaska u Rusku Federaciju (Rusija, Belorusija, Kazahstan) se vrši privremeni uvoz vozila i to može da potraje. Ali je sada kada sam ponovo prolazio u maju bilo puno brže i lakše nego prošli put.
  12. Izuzetno lepo ispričano i opisano, hvala puno! Kamo sreće da sam pročitao vaš putopis pre nego što sam krenuo na svoj put kroz Tursku i oko Crnog Mora (opisan ovde u drugoj temi). Tako bi na vreme saznao da je Evroazijski tunel u Istambulu zatvoren za motore i uštedeo bih bar sat vremena po jakom suncu i ogromnoj gužvi, punom instanbulskom špicu. Inače delim veoma pozitivna iskustva o samoj Turskoj i vožnji tuda. Voleo bih da jednom odem na tako lepo putovanje u grupi, to je skroz drugi doživljaj. Moja draga je jednom prilikom izdržala od Novog Sada do Sarajeva i nazad i rekla nikad više. Pa sada svugde sam, makar dok mi sinovi ne porastu... Jedno pitanje vezano za Stroma: Jel se radi o ABS ili običnoj verziji? Sličnog plavog ABS Stroma '07 sam mrcvario kroz 35 zemalja Evrope tokom 7 godina i uglavnom se nije žalio. Najveću muku mi je napravio kratak spoj ispod dugmeta startera zbog kojeg su mi svetla otišla u Engleskoj, kod Kembridža. Jedva nađosmo uzrok, mnogo kasnije.
  13. Imam ja još dosta fotki, ubacio sam samo one koje se odnose direktno na priču. Ako nekog zanima, mogu okačiti i ostale u neki online album...
  14. Sasvim moguće, prosek na celom putovanju je bio oko 7l. Zašto, ne znam. Imao je nove svećice, podešene ventile i paljenje, filter za vazduh skoro nov. Doduše, ima ekstra veliki vetrobran, uglavnom na najvišoj poziciji. A uz mojih 115 kg, imao sam još jedno 30+ kila u opremi, koferima i prtljagu. Inače, kad je hladno, po gradu na kratkim relacijama prosek bude i 9. Makar nije potrošio puno ulja, najviše litar na zadnjih 7000 km.
  15. Nisu ni meni, to mora da su neki čudaci... Hajd ovako, od 2008-e do sada ovo su mi bile neke duže ture (ne sećam se tačnih godina ni da li su hronološke), sve solo iz Osla: Prva tura, čim sam dobio dozvolu, sa Yamahom Diversion 600, malo po Norveškoj, to sam i ovde opisao. Sve bilo glatko. Druga tura, sledeće godine, isto Diversion. Skršio sam se u Belgiji, u Groningemu. Čekao 3-4 dana da mi skrpe motor, pretvore ga u naked, ali bez ikakvih instrumenata, samo ključ. Vozio tako do Berlina, tamo mi crkao akumulator. Vezao mi jedan ljubazan mehaničar akumulator od auta na zadnje sedište, tako se vratio nekako kući. Tura preko Alpa i cele jadranske magistrale do Igala. Suzuki V-Strom. Dobio jaku upalu kolena, duplo se nadula. Nekako ih sredila terapija blatom. Posle preko Albanije do Beograda, pa onda i kući. Opet V-Strom - tura do Beograda pa do Azurne obale, pa Alpi, Švajcarska. Tu se nešto otkačilo, neki šraf sa viljuške, sredio ga ljubazan majstor. Posle kući bilo OK. Prvo do Beograda V-Stromom, pa onda do Rumunije. Pao u Srpskoj Crnji. Onda pao u Rumuniji, otišle neke ručice. To popravio u servisu u Kijevu, Ukrajini. Onda u Rusiju. Pukao mi leđni mišić kod Sankt Petersburga. U velikim bolovima i agoniji nekako odvezao 1000 km do kuće. Žurio sam za Beograd, majka mi je bila teško bolesna. Skršio sam se sa Stromom u slovačkim planinama. Posle autobusima do Beograda, ispostaviće se na sahranu. Avionom nazad, motor došao kamionom tek posle nekoliko meseci, muka sa osiguranjem. Opet V-Strom - Prvo do Belgije (1160 km, rekord u jednom danu). Onda u Veliku Britaniju. Crklo mi svetlo kod Kembridža. Onda Škotska, pa Irska. Tamo počeo Strom da pravi probleme sa paljenjem. Onda Vels, pa nazad u Francusku i kući. Sve bez svetla i sa kilavim paljenjem. Zadnja tura (R1150RT) - oko Crnog Mora, uglavnom bez većih problema. Dakle, problemi se očekuju, izenadim se kad ih nema. To je sve deo avanture. Ali definitivno za čudake...
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja