pozzzzzz sa 29 godina, u julu 2021 godine (u jbt, sutra je tacno 21 godina od tada) u udesu sa motorom sam ostao bez noge. Cim sam dobio proteyu odmah sam nastavio sa voznjom. tako i dan danas. U vreme udesa deca su bila mala. Cerka 6 a sin 5 godina... mali je bio vragolan sto se tice voznje dvotockasa najpre sa bicikletom a posle i pokazao interesovanje za motore. Sa 10 godina je ucio voznju na BT 50 a potom, u 12 godini polagao za A2 kategoriju i dobio svoj prvi motor Apriliu RS 50. Nekoliko puta smo isli zajedno na blize skupove i uvideo sam da su mu saveti o voznji duboko urezani u glavu. Vozikao je i sestru na motoru u susedna mesta kada su nocni turniri u pitanju i slicne aktivnosti. 2008 godine ih je autom oborio jedan pijanac. Sin je imao prelom kljucne kosti a cerka se lakse ugruvala. Kacige su im spasile glavu. 10 dana je bio u bolnici a kada je dosao kuci, pravac garaza i pitanje : tata, jel mogu da provozam. Bilo mi je tesko i drago u istom momentu. Tesk, jer sam uvideo da to nece izbaciti iz glave a drago jer sam shvatio da vec postaje muskarac... Sa sve utegama na ledjima ga je provozao nekih 500 metara i ostavio u garazi sve dok se nije oporavio... Posle toga je vozio apriliu RS 125 sa nenormalnom snagom a potom i Yamahu FZR 600 street fighter... U nekim momentima sam shvatio da je bolji vozac od mene i da iskusno reaguje u nekim situacijama koje bi mene dovele u opasnost... Danas, sa 27 godina, vozi burgmana 400 sa svojom suprugom i prelaze ozbiljne kilometraze... Ja i dalje vozim (BMW 650 gs dakar) i zeljno iscekujem njihov povratak sa puta.... Dakle, ako je neko mogao da zabrani sinu da vozi, onda sam to bio ja... Mogao bih mu braniti dok ne odraste i ne dodje do novca. Onda kupi neku azdaju a ne ume da vozi .... Jbg, pamet u glavu i polako...

cekam nastavak

bravo...vec razmisljam da vw t3 naked kamper menjam za jednog ovakvog golfa

zahvaljujem lalajko...navrati do leskovca na picence u moj kafe Hej Dzo

evo me opet te 2013 godine sam resio da malo iskoristim ovu moju masinu i da obidjem mesta koja su, svako na svoj nacin, obelezila pojedine delove mog zivota...Prvi dan je bio planiran da se stigne do Vrbasa kod mog prijatelja Vlade..Ali, da bi se stiglo, moralo se prvo krenuti...Negde oko 9 casova ujutru se krenulo na put prvo stajanje, naravno zbog slikanja, bese na ovom mostu...e sada ne znam gde to bese zatim sam stao kod table da proverim kuda dalje da kojim slucajem ne stignem u madjarsku onda jos jedan most ispod koga nema H2O pa onda putokaz da sam na pravom putu a potom sam stigao i kod prijatelja iz JNAe a on je razrogacio oci od srece trebalo je i malo da se odmori od ne bas dugog puta ali da se telo spremi za nastavak u prelepom ambijentu naseg druga Igora e, onda smo spremili francuski lezaj Posle prespavane noci, preko Kule i Crvenke, stigoh do skretanja za Osijek, tj prema granici sa Hrvatskom tacnije do Bogojeva i polako se blizimo prelazu i evo ga...malo izdaleka jer se ne moze slikati na samom prelazu odmah potom se stize do Erduta a potom na kruznom toku okrecem desno ka Trpinjskoj cesti, do mog prijatelja Duleta i ocas posla eto mene ispred njegove kuce posedeli, ispricali se i otisli do NK Sindjelic u Trpinji a zatim krenuli do vodotornja i jedna slika ispod a potom na pice pokraj lepog plavog Dunava i jedno poziranje kod hotela Dunav a masine parkirane na sigurnom posle odmaranja smo krenuli do mesta Klisa koje je meni itekako vazno jos iz onog doba sluzenja JNAe to sada mnogo drugacije izgleda ali je meni drago kao i onda Bese lep dan za voznju te krenusmo do Osijeka da vidimo stadion gde se nekada igrao dobar fudbal a posto je tu blizu resih da vidim i mesto za obuku nas vojnika,tkzv C poligon ali sa puta se i nije moglo bas mnogo videti Posle obilazenja meni bitnih mesta, naravno, vratili smo se kod Duleta na klopu i posle prespavane noci sam se uputio put Sida i Sremske mitrovice nazad prema Lazarevcu a taj put je, nadam se svima vec dobro poznat...Evo malo na brzinu ali ipak da se vide malo i ti krajevi...Pozdrav do sledeceg puta

lepo....ah, taj rtanj

zahvaljujem komso

pozdrav braco i sestre bajkeri !!! evo resih da napisem jos jedan kratak putopis da krenem... Prvi dan : krajem avgusta, sacekavsi da se iskristalizuje vreme i da supruga odvoji dva dana za voznju, najzad, 25.08.2016 oko 10 casova ujutru krenusmo na ovo dugo planirano putovanje...Put je vodio preko arandjelovca i topole do kragujevca a zatim preko Ratkovca do Rekovca gde smo stali po prvi put da se masine malo odmore i rashlade . Posle jedno pola sata odmoranja zadnjica kretosmo put Krusevca grada . Posedesmo malo ispred narodnog muzeja a zatim osmotrismo mapu Lazarevog starog grada a zatim do crkve Lazarice gde u miru i tisini provedosmo nekih 15ak minuta dok je ispred neki cica nagazio neku babu ... Krenuli smo do centra da nesto pojedemo a ja iskoristio nepaznju organa reda da se slikam pored spomenika ... Niko drugi nego Samanta, glavom i bradom ...Kaze da joj licim na nekog glumca pa izrazi zelju da se slika ... Kada smo se malo okrepili, nastavismo put dalje, preko Djunisa i Deligrada do Aleksinca, izbegavajuci autoput u sirokom luku ... Negde pre Soko Banje smo stali da sipamo gorivo i da protegnemo noge ... Ipak nismo krenuli na tu stranu vec preko Knjazevca i Boljevca do Rtnja ... Cilj mog dolaska na Rtanj je bio da ponovo vidim mesto gde sam pre 30 godina, kao ucenik sedmog razreda bio na radnoj akciji (PRA Rtanj '86)...Pored slika koje su ovde, nemam snage bilo sta da kazem osim da smo mi vrlo cudan narod ... Sa nekom setom u dusi uputismo se put Zajecara ne bismo li svratili do Romulijane ... Meni od svega najzanimljiviji bio on ... Imalo je jos da se vozi tako da se nismo dugo zadrzali na ovom nalazistu vec pravac Bor ili tacnije do Borskog jezera .. Malo kuliranja i odlazak na pocinak ... To mu bese sve za prvi dan...400 km, zasluzen san i odmor... Drugi dan : Svanjiva jutro sa pogledom na carapu, tj na predivno jezero .. Poranili smo jer nas je malo mucila glad a nisam bio raspolozen da u hotelu Jezero placam pljesku 450,oo niti da jedem kojekakve keksove u malenoj prodavnici kod auto kampa...Ovom prilikom pozdravljam Icu i bas mi je krivo sto se nismo videli...Elem, pravac Negotin i potraga za pekarom ... Dok se supruga borila sa nekim kiflicama, ja sam otresao dva bureka i krecemo dalje...Nema odmora dok traje obnova ... Onda smo odlucili da nema stajanja do ... Pratilo nas je lepo vreme ... Uputili smo se prema Kladovu da vidimo ... Dok ja kroz prozor gledam Rumuniju , supruga slika umetnicka dela ... Na putu prema Tekiji naidjosmo na tablu i nasmejasmo se od srece jer je nasa boginja Dijana tada bila u Kotoru ... Do Tekije smo uzivali u predivnim predelima ... U Tekiji smo svratili do nasih prijatelja, Sonje i Nikole, Malo popricali a onda otisli do restorana sa cije terase se pruzao divan pogled na mocni Dunav .... E a onda je krenuo najlepsi deo za voznju a Decibel nam se smejao preko puta ... Evo, cutacu sve do Srebrnog jezera... E onda na Srebrnom jezeru ja resio da obradujem zeludac a zena me cudno gledala a ja lep ko slika ... Resih da se pridruzim muzicarima i htedoh da maznem ovo prevozno sredstvo ali mi ovo lepse izgledalo i ucinilo mi se komfornije ... Kako kaze ona : Cvece se cvecu raduje ali moja masina me je dozivala da krenemo tako da preko krenusmo kuci.... I drugi dan napravismo 400 km...Dva dana 800 km, dva dana uzivanja, lepog vremena i hvala Bogu bez problema zavrsismo ovu nasu voznju...Tek nekako sada ponovo prozivljavam ovo putovanje jer je ubrzo posle ovoga usledilo, naravno jos voznji...Pozdrav do sledeceg puta

pozdrav i tebi....kotor....dobrota

desile su se mnoge pozitivne stvari u ovih 15 godina...zivot bi mi mozda otisao u nekom drugom pravcu da se nije desilo sta se desilo. Mozda ne bih nikada postao svestan sustine zivota i zadovoljstava koje cine male stvari...postao sam mnogo jaci i uporniji...na svom primeru sam uspeo vaspitati decu i stvoriti od njih prave ljude (zreli 20togodisnjaci)...bilo je to jos jedno iskusenje, jos jedan problem koji sam morao pobediti...i uspeo sam...pozdravljam te i hvala na poseti

eto, juce, 28.07. bese 15 godina od nemilog dogadjaja

jbg,zakocio kod postavljanja slika...pozdrav

jbg,zakocio kod postavljanja slika

Pozdrav drugari, braco i sestre bajkeri....Lepo vreme danas, na Sv. Luku me izmamilo na jednu kracu voznjicu i podsetilo da sam obecao ljudima napisati svoj prvi putopis...Evo sada, posto sam lupio sakom o sto i objasnio zeni kako je najbolje raditi sa usisivacem, kako ustedeti struju prilikom peglanja i to da ves masina moze da radi i na leru, dobih voljno i obecanje da ce uskoro doci do sudara svetova....Ah ta obecanja....Nego da pocnem lagano.... U julu prosle, 2014-te godine je bio moto skup u Sapcu, koji se inace uvek odrzava u maju ali je te godine pomeren zbog poplava....Nekoliko dana pre toga mi je drugar predlozio da se provozamo gore pomenutom relacijom i ovo se ukazalo kao divna prilika.Resio sam da u petak u popodnevnim satima krenem put Sapca ali kako ne volim nigde ici gladan, prvo sam svratio do pekare na jedan masan burek Put do Sapca sa bilo koje strane je svima dobro poznat...Resio sam otici u petak, kazem, jer je to vece bio nastup crvene jabuke (pravi bajkerski bend, hahaha) a posebno i zbog toga da bih se video sa mojim prijateljem po bajkerskom zivotu.Sa covekom koji je prosao malo gore od mene i koji je malo neozbiljniji od mene Uz obicnu opustajucu pricu smo proveli popodne a ja sam se kasnije osamio na tribinama hipodroma i odslusao koncert jabuke i vratio se malo u neko tinejdzersko doba. Posle prespavane noci, ujutru sam cekao prijatelja da se pojavi Negde oko 10 casova je dosao sa svojim coperom, i uz kraci dogovor smo nastavili put Cera Ovo mi je bio prvi put da posecujem ovaj istorijski kraj i bas sam duboko razmisljao o vremenu slavnih dana nase otadzbine...U tom razmisljanju i zaboravljanju koriscenja foto aparata, vrlo brzo smo stigli do skretanja za Cer.... Ostavili smo svoje motore pored putokaza i pomerili sa istovremeno uslikamo ovu divnu sliku A ja, posto sam narcis, htedoh i jednu za sebe Zatim krenusmo polako prema vrhu istorijskog mesta i nigde ne videsmo bilo kakvu oznaku gde se nalazimo... Nije to nama bilo vazno u tom momentu koliko nam je pogled sa Cera izazvao divljenje a i samo cudjenje tim austrougarima odakle im samo ideja da krenu ovuda...Trebali su znati da su se u startu zeznuli Ima tu dosta mesta gde covek moze zastati, odmoriti i poslusati pricu drevnih suma, svedoka istorije.... Setajuci stazama istorije, naisli smo na pecurke a ja odmah pomislio da nam je to tada pomoglo da pobedimo.Drugar mi objasni da to nisu ''one'' pecurke vec jestive, ukusne...Jbg, ne mogu ni ja sve da znam Velika mi je cast i zadovoljstvo sto sam sedeo bas na ovom mestu... Morali smo zastati da pogledamo jos jednu svetinju koja, onako potajno, govori da ce se ipak u ovom kraju produziti secanje na slavne dane srpskog vojevanja Nismo bas imali previse vremena na raspolaganju te vrlo brzo krenusmo dalje, put Tekerisa.... Na jednoj raskrsnici nas druzeljubivo posmatrao jedan pas Tekeris....Mislim da nije potrebno ovde sada nesto posebno pisati...Svi koji zele da znaju, znaju znacece ovog mesta za istoriju jedne male zemlje... Kroz dusu mi je prosao jedan cudan nemir jer sam po prvi put bio na mestu gde se odlucivalo o tome da li ce nas biti... E, ovde, pored ove ploce mi se steglo srce...Zapitao sam se samo da li danasnja deca umeju da cene zrtve dece tih godina U mislima o mukama davnih vremena, napustili smo Tekeris i krenuli dalje prema Krupnju prolazeci kroz Likodru ciji je istoimeni potok napravio jade u maju te godine Priroda je lepa u ovo doba godine ali ume da kazni za sve ono sto joj covek radi ili ako pokaze da je ne postuje Ima i onih koji misle da je sreca u velikim delima, vecim od komsijinih Polako stizemo do Krupnja Drugar je hteo da poseti cika Zdravka kod koga je bio posle poplava da pomogne u rasciscavanju Krenuli smo dalje uz jos upecatljive slike posledica poplava Pogodjen svim ovim sto me okruzivalo, resio sam da uradim veliki korak za covecanstvo Ali, posto sam neunistiv, voznju smo nastavili prema Dobrom Potoku, mestu gde se odrzvao vasar, jer je,cini mi se, tada bio veliki praznik, Petrovdan Planirajuci dalji put, bacio sam oko na navigaciju i tako vrlo lako i brzo sisli do centra Krupnja gde sam malo odmorio i povratio snagu Nezaobilazno mesto za posetiti u Krupnju je spomen kosturnica Videvsi razbacane sahovske figure, pomislio sam da je neko bas bio nervozan te nastavismo dalje Sledece mesto za susret sa istorijom je bio Mackov kamen i spomen kosturnica Glasovi heroja odzvanjaju svuda oko nas...ledi se krv u zilama iako je vreli julski dan Sumskim putem, teskim se stize do lepog mesta odakle se pruza prelep pogled na lepu nam zemlju... Vidikovac na Mackovom kamenu Masine odmaraju i udisu cist vazduh Ja zagledan u daljinu, trazim nesto pogledom kao pravi vojnik izvidjac Moj drug me doziva ali ja pricam sa mojom dragom osobom i ne obracam paznju Malo smo tu odmorili i krenuli dalje, prasnjavim putem prema Ljuboviji a oko nas su se izvodili radovi, sanirane su stete od poplava... Polako smo stigli do puta koji nas je doveo do Ljubovije bas u vreme regate Prikljucio sam navigaciju da se puni i otisao da malo oporavim sva cula... Na kraju, znam da je ovo svima dobro poznato ali eto, meni je ovo jedna od najdrazih relacija.... Pozdrav od Serdja